Kavkaska (Druga) Albanija

Da ne spamamo temu Azerbajdžan

Područje današnjeg Azerbajdžana i dijelom Dagestana se u 4. st. naziva Albania
Albanci se 331. pr. Kr. spominju kao dio Aleksandrove vojske u bici kod Gaugamele.
Krajem 2. st. Albanija pada pod rimski utjecaj i postaje vazalna država Rimskog Carstva.
Rimljani gube utjecaj sredinom 4. st.
U isto vrijeme Albanija pada dijelom pod utjecaj susjedne Armenije i Sasanida.
Poslije 387. Albaniju osvaja Sasanidsko Carstvo.

Muslimani za to područje koriste naziv Aran.
Spomen na Albaniju jedino ostaje u Albanskoj Apostolskoj Crkvi koja djeluje sve do 1836. kada je ukida Rusko Carstvo i apsorbira u Armensku Apostolsku Crkvu.

290. Pr. Kr.


387.


591.

ХРОНОЛОГИЈА ОКУПИРАЊА
КАВКАСКЕ АЛБАНИЈЕ ОД ЊЕНИХ СУСЕДА

Овде ћемо, користећи истраживање руског академика Светлане Плетњове, хронолошки наређати најдрастичније походе на кавкаску Албанију, како су агресори говорили: «ради презимљавања»:

- 370. године н.е. Хуни су кренули пут Албаније – вазалне кнежевине персијског царства. Али,онако «уз пут», одвећ су се замајали око Алана, чудног смеђег народа, налик на Швеђане (који ће
убрзо заувек нестати).

- (488.-531.) Персијанци су добро учврстили своје границе на северу, нарочито под владавином славног шаха Кавада I – подгорином Кавказа, па су и Албанију штитили.

- 540. године Хуни су поново насрнули на Албанију; истовремено, напали су и Јерменију.Узалуд је вазална Албанија очекивала помоћ од свог персијског сизирена, наследника Кавадовиг,шаха Хосрова Ануширвана.

- 552.-562. – У тој деценији води се уништавајући рат између алијансе Хуна и Хазара, с једне стране и персијског цара – шаха Хосрова Ануширвана. Шах је, напокон, не само поразио Шавире (Хуне) и Хазаре и ослободио, поново, Албанију од оних који су мало подуже у њој «зимовали», већ је све посаде агресора на албанској земљи претворио у робове и преселио их у Кабале, а остатке
протерао у Дагестан.

- 627. године, Хазари поново упадају у Албанију. Али, не само да презиме, јер су они тада били главна војна снага Турака, са којима је (Турцима) византијски цар Ираклије (наводно тада дозволио Србима да пређу Дунав и населе се у Илирикуму) – склопио савез ради рата са Персијом.

- 640.-654. За ту деценију и по, пут Закавказја се креће нова сила – савез арапских племена.Арапи ће ускоро (640.) заузети Јерменију, затим ће 654. окупирати Грузију и онда доћи (да«презиме») у Албанију.

- 670. године међу Арапима настају трвења па три поробљене кавкаске државе: Јерменија,Грузија и Албанија, успевају да се од њих ослободе.

- 682. године Албанија успева да са суседним, агресивним, Хазарима успостави подношљивије односе. Тада се један кнез из хазарске федерације (владар Савира, Алт Илитвер)оженио кћерком кнеза Албаније и притом примио хришћанство.

- 684. године долази до највеће најезде Хазара на Закавказје. Обрачун са Грузијом,Јерменијом и албанијом је суров. Њихове кнезове, прваке, Хазари убијају. Албанији, као најбогатијој земљи, а и у знак санкција што шири хришћанство, је разрезан тежак данак.

- 692. године, арапски намесник у Јерменији, са својом војском пролази кроз Албанију, којој Персијанци не притичу у помоћ. Арапи тада разарају најјаче утврђење Персије – Дербент (у албанском Прикаспију), које је штитило северне границе тог најстаријег царства од сталних напада са Кавказа и из степе.

- 708.-713. Хазари нападају Арапе, размештене у Албанији и тврђави Дербент. Хазари успевају да заузму Дербент и поседну северне регионе Албаније.

- 721. године Албанија се поново нашла у вртлогу новог хазарско-арапског рата. Овај рат Хазара и Арапа трајао је преко деценију и по.
- 724. године Арапи су успели да од Хазара преузму Албанију; тада је арапски намесник за Закавказје Жеррах наметнуо Албанији специјални данак «главарину».

- 729. године нови арапски намесник Маслама, не могавши да одржи своју војску, њено снабдевање, услед великих киша, напушта Албанију. Хазари тада поново нападају на одвећ поремећену Албанију и заузимају њен већи део.

- 730. године Хазари настављају своје нападе на Албанију.

- 731. године догађају се завршни удари Хазара по остатку Албаније. Главни град Албаније Ардебиљ је после дуготрајне опсаде заузет, и потпуно опустошен.

- 731. године на од Хазара окупирану Албанију устремили су се поново Арапи, који ту земљу преузимају, далеко потиснувши Хазаре, затим, по свом уходаном обичају, остају у њој – «да презиме».

- 732. године Арапи, полазећи из Албаније, као стратешке основице, својом бројном војском опседају највеће утврђени град у Закавказју и Прискапију, персијски Дербент, који су већ једном освајали Хазари. Пошто је Албанија, после толиких окупација са стране својих суседа, била потпуно изнемоћала, па и са становиштвом проређена, - Арапи у њу доводе и насељавају Сиријце.
- Наредних година у Албанију, од Арапа окупирану, пристижу и бројни Јевреји, који емигрирају из Ирана. Многа лабанска племена Арапи пресељавају на југ свог пространог калифата. (Један део тих Албанаца Арапи ће пребацити на Сицилију и у јужну Италију).

- 827.-878. године одвијају се велике борбе на Сицилији и у јужној Италији између Арапа и Ромеја (Византије). Ромеји су успели да заузму (поврате) мањи део Сицилије и јужну Италију. Ту су затекли са Кавказа депортоване (од стране Арапа) Албанце (Арбаное, како су их Ромеи називали).

- 980. године Византија је заузела североисточни део Сицилије. Тамо затечене Арбаное(Албанце) Ромеи (Византијци) су превели у хришћанство.

- 1043. године, како пише византијски историчар Михаило Аталиота, Ромеи (заправо побуњени војсковођа Манијакос) су, у марту месецу, знатан део ту затечених (депортованих са Кавказа) Арбаноја (Албанаца), у својим лађама, пребацили преко Јадрана у заузету луку Драч и одаслали их да се населе око Кроје, од Срба напуштеног предела због пустошећег рата у протеклој (1042.) години између зетског владара Војислава и Византије.Из тог гнезда ће се у идућим вековима разлетети права мора по околним српским земљама,
све до 1999. године, када ће Шиптари (како себе називају балкански Албанци), ставивши се у службу Запада (САД и НАТО пакта) за време његове агресије на Србију и Црну Гору, дивљачки (као и под Турцима и фашистима Италије и Немачке у Другом светском рату) насрнути на српско житељство које миленијумима живи на простору Косова и Метохије, убијајући их на кућном прагу и запоседавајући њихова имања.Истовремено ће антицивилизацијски безобзирно рушити старе сакралне храмове које су у протеклим вековима Срби подизали.

Притом, добро ће чувати тековине израсле помоћу српских инвестиција: монументалне зграде намењене науци, просвети, култури и здравству, које су Срби изградили на том простору, као и железничке пруге, мостове, велике пољопривредне комбинате и иригационе системе и мреже водоснабдевања. Све то је подигнуто давањима српских пореских обвезника, који ће наставити да уплаћују по 200 милиона долара годишње светским банкама за зајмове узете за развој Космета, односно за бољи живот Шиптара у том делу древне Србије. «Ко тебе каменом, ти њега хлебом», - та библијска изрека примењује се у односима Шиптара и Срба,што представља апсурд за век који промовише нову цивилизацију уједињеног човечанства.

Alba je riječ latinskog porijekla (bijelo) tako da se prema ovom imenu ne može sugerirati porijeklo Albanaca.

Gordi Albion je jedan primjer upotrebe te riječi.

Koje je vjerojatno iraniziralo, ako već nisu bili iranizirani spomenuti Albanci. Perzijski utjecaj seže i na Armeniju i druge susjedne narode, tako da su ti Albanci (originalni Azeri) vjerojatno bili iranski narod makar nakon osvajanja od strane Sasanida. Poslije toga tim područjem vladale su lokalne muslimanske dinastije (iranske). Seldžuci su Azerbajdžan osvojili sredinom 11. stoljeća i tada počinje turčenje tog područja.

Armenci su isto srodni Irancima.
Iako je trenutno popularna teorija da su oni potomci Frigijaca (koji su došli iz Trakije) i domorodaca, pa bi onda bili malo srodniji Grcima (odnosno originalnim Helenima).
Inače, zanimljiv je i položaj balkanskih Albanaca. Jesu Indoeropljani, ali nitko ne zna kome su srodni