Tači pozvao Rusiju da prizna Kosovo

Kosovski predsednik Hašim Tači poručio je Moskvi da odnose sa Kosovom "vidi dalje od interesa Srbije" i ne upoređuje ih sa Krimom, prenosi RTK 2.

"Rusija treba da prizna Kosovo i time olakša teret koji ima Srbija", rekao je Tači na skupu parlamentarnih odbora spoljnih poslova u Prištini i pozvao i preostale zemlje EU koje nisu priznale nezavisnost da to učine.



Kako kaže Tači, proglašenje nezavisnosti Kosova nije bilo jednostrano, već je bilo kordinisano sa međunarodnim partnerima.

Na skupu učestvuju parlamentarci iz više evropskih država, kao i Turske, a diskutuje se o evropskim integracijama, regionalnoj saradnji, migracionoj krizi i borbi protiv terorizma i radikalizma.

Tači je pozvao i Španiju da "što pre prizna Kosovo" uz poruku da Španija "nije Miloševićeva Srbija, niti je Kosovo Katalonija".

Hakeri oborili sajt Azijana erlajnza zbog Kosova

Sajt druge po veličini južnokorejske avio-kompanije "Azijana erlajnz" bio je oboren više sati nakon hakerskog napada, kako se veruje, srpskih hakera.



Kako su javile lokalne agencije, funkcionisanje sajta, rezervacija karata i provera rasporeda letenja su bili otežani ili nemogući šest nepunih sedam sati.

Napadači su se potpisali kao "Kuroi SH" i "Prosox", a ostavili su uvredljivu poruku upućenu Albancima, uz sliku mape Kosova i Metohije preko koje je srpska zastava i dva lica sa fantomkama.

"Žao nam je Azijana erlajnz, ali svet mora da shvati šta je zločin protiv čovečnosti koji sprovode albanske svinje, koje diraju Srbiju", navodi se u poruci.

Kako je saopštila kompanija, napad nije bio usmeren na sam sajt, već na server kompanije koja održava više komercijalnih sajtova.

"Korisnički podaci nisu ugroženi", saopšteno je iz kompanije.

TRAMP BRANI: Kosovo je srpsko...

Kako se saznaje...



Kako nezvanično saznajemo, Donald Tramp je izjavio svojim poveriocima da kosovsko pitanje bude rešeno u korist Srbije.

"Kosovo je srpsko ognjište kulture", rekao je njegov portparol.

Tači tapka u mestu pred svetskim forumima

Ima ga na tabelama UEFA i FIFA, ali pre svega u redu za vize za zemlje EU. Kosovo. Diplomatska bitka Beograda i Prištine o pitanju kosovskog članstva u međunarodnim organizacijama ne jenjava. Još su daleko Njujork, Brisel, Pariz...



Gotovo neprimetno prolazi velika diplomatska bitka Beograda i Prištine o pitanju članstva samoproglašene države Kosovo u međunarodnim organizacijama. I kraj joj nije na vidiku. Da je u jeku, podsete nas nove vesti da će Kosovo aplicirati ili ponovo aplicirati za neku od organizacija. One najvažnije, poput Ujedinjenih nacija (UN), Uneska, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE), Interpola, Saveta Evrope, Evropske unije, NATO-a… za Prištinu su i dalje neosvojive tvrđave.

Srpska diplomatija, potpomognuta prijateljima na međunarodnoj sceni, koji imaju sličan pogled, bila je očigledno na visini zadatka. Uprkos tome, što se kosovski pokrovitelji sa Zapada uporno trude da svojim uticajem izlobiraju njegov ulazak u međunarodne organizacije. Da Priština u tom pogledu nije postigla onoliko koliko je mislila da će za proteklih devet godina od samoproklamovane nezavisnosti, jasno govori najava Hašima Tačija da će Kosovo još jednom aplicirati za članstvo u Unesku, Savetu Evrope, Interpolu.

Prethodni šef srpske diplomatije Ivan Mrkić za Sputnjik kaže da te poruke treba ozbiljno shvatiti i još snažnije se založiti u pravcu njihovog obesnaženja. Da su se akcije Albanaca i do sada ozbiljno shvatane pokazuje srpski odgovor na njih. Tako smo početkom novembra prošle godine zabeležili da je „na zasedanju Generalne skupštine Interpola u Indoneziji propao još jedan pokušaj Kosova za prijem u članstvo“. Kosovo je još u aprilu 2015. podnelo zahtev za članstvo, ali Izvršni komitet Interpola još nije prihvatio taj predlog.



Krajem decembra prošle godine, stalna delegacija Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope uspela je da spreči usvajanje memoranduma koji je predviđao određena mesta za predstavnike kosovskog parlamenta u plenarnoj sali u Strazburu, kao i mogućnost da učestvuju u diskusijama i predlažu i potpisuju predloge rezolucija. Osujećeno je stavljanje na dnevni red te tačke, ali su predstavnici Albanije, Velike Britanije i Danske tražili da se predlog ponovo uvrsti u dnevni red i da se o njemu glasa. Glasanje je završeno sa 15 prema pet u korist Srbije.

Početkom novembra 2015, neki su bitku protiv članstva Kosova u Unesku smatrali beznadežnom. A ona je tada završena trijumfom Srbije. Dugom, upornom, diplomatskom akcijom uspela je da spreči učlanjenje u tu Agenciju pod kapom UN čiji Kosovo nije član.

Na opšte iznenađenje, uprkos podršci nekih od najznačajnijih država, na čelu sa SAD, nije bilo neophodne dvotrećinske većine. Prištini su nedostajala tri glasa. Tačijeva najava novog pokušaja ulaska u Unesko došla je samo desetak dana pošto su prištinski mediji izvestili da je tamošnjim vlastima iz međunarodne zajednice savetovano da ne apliciraju za novembarsko zasedanje Generalne konferencije Uneska, jer će teško opet moći da namaknu potrebnu dvotrećinsku većinu.



Da li je Tačijevo obraćanje za unutrašnju upotrebu, s obzirom na to da se ove godine održavaju lokalni izbori na Kosovu, a sve češće se čuju i predlozi da u isto vreme budu održani i vanredni parlamentarni, manje je bitno. Bitno je da neprekidna diplomatska ofanziva Srbije traje još od prethodnog glasanja, kako je to za Sputnjik potvrdio ministar inostranih poslova Ivica Dačić.

„Cilj nam je da i na eventualnom narednom izjašnjavanju, ako do njega dođe, sprečimo učlanjenje Prištine. Svaki susret sa stranim zvaničnicima koristimo da im predstavimo argumente protiv članstva Kosova u Unesku. Važno je reći i da dobijamo nedvosmislenu podršku značajnog broja zemalja“, rekao je šef srpske diplomatije.

Nije sporno da je Kosovo, kako su konstatovali, primljeno u pedesetak organizacija tipa rukometne asocijacije, UEFA, ili FIFA. Ili nedavno u „Egmond“ grupu, specijalizovanu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, što je i razumljivo. Da posle devet godina postignutim nisu zadovoljni, pokazuje to što ukazuju na neispunjena obećanja domaćoj javnosti, od prijema u UN, preko Uneska, a o cilju o ulasku u NATO i EU da se i ne govori. Potpisivanje SSP-a sa EU, pa makar i mimo pravila, samo je prvi korak koji u suštini ne znači ništa, jer na takav način se ipak neće moći dalje. Pogotovo što u EU i dalje, ili uprkos pritiscima, opstaje nekolicina zemalja koje iz sopstvenih razloga ne priznaju nezavisnost Kosova. Uostalom, kao i u UN i njegovom Savetu bezbednosti, gde smo se uvek uzdali u pravo veta Rusije i Kine.



„Mislim da mi moramo polaziti od činjenice da skoro 75 odsto čovečanstva ne priznaje takozvanu državu Kosovo. Sve međunarodne organizacije naša vlada će nastaviti da podseća da se moraju striktno poštovati odredbe međunarodnog prava i da se članstvo ne može davati pokrajinama bez saglasnosti matične države, te da Kosovo nije i ne može biti član Ujedinjenih nacija“, kaže Mrkić za Sputnjik.

Od 193 države, koliko ih je u Ujedinjenim nacijama, 113 je priznalo Kosovo. Zato, kako ovih dana reče ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković, Srbija ne može biti opuštena u međunarodnim odnosima jer glas jednog malog pacifičkog ostrva jednako je bitan kao glas Rusije ili Kine. Naročito ako zapadni sponzori Kosova pokušaju na mala vrata, mimo Saveta bezbednosti, da ga glasanjem o nekakvoj rezolucijom uvedu u Generalnu skupštinu kao posmatrača, što je, kažu poznavaoci, jedna od opcija. Bitka se nastavlja.

ALBANAC DIGAO ITALIJANSKU POLICIJU NA NOGE Dokopao se kokaina, dilovao ga na groblju i postao ŠEF NARKO BANDE

Albanac sa Kosova Driton Ljugbunari (36) uhapšen je u italijanskom Riminiju kao šef narko bande koja je rasturala kokain i hašiš po žurkama, ali i na lokalnom groblju.



U velikoj akciji italijanskih karabinjera pod kodnim imenom "Feliks", osim Dritona, uhapšen je i njegov brat Ibrahim (24), te njihov najbliži saradnik Feliče Zavalja (34), i dileri Nikola Bovi (26), Ivan Paskalja (24), G.E. (27) i L.S. (31), pišu mediji na Apeninima.

Svih sedmoro osumnjičenih privedeni su zbog rasturanja droge: Dritonu i Feličeu je određen pritvor u zatvoru, Ibrahim, Nikola i Ivan su pritvoreni u stanovima sa nanogicom, dok je za dvoje preostalih dilera nadležni sud naložio zabranu napuštanja prebivališta do okončanja procesa.

U akciji je podneseno i 10 krivičnih prijava saradnicima ove grupe - uglavnom tinejdžerima koji su obavljali kurirske poslove za bandu.

Takođe, prekršajno će biti gonjeno i 27 "klijenata" - uživalaca kokaina, marihuane i hašiša koju je grupa uglavnom dilovala.

Driton, šef grupe poznatiji pod nadimkom Cingaro (Ciganin), uhapšen je u jednoj igraonici u Riminiju zajedno sa bratom Ibrahimom i saradnicima, a u raciji je zplenjena i manja količina kokaina.

Inače, inspektori iz regije Emilija Romanja pratili su aktivnosti grupe još od 2015. godine. Za oko im je zapala nakon privođenja nekolicine sitnih dilera i narkomana, koji su ih uputili na Ciganina i njegovu ekipu. Kad je započeta istraga, koja je uključivala i tajni nadzor i prisluškivanje telefona, inspektori su otkrili da su se braća Ljugbunari pre dve godine dokopali izvesne količine visoko kvalitetnih narkotika, koje su potom plasirali na tržište.

Kako bi "klijente" ubedili u kvalitet robe, veliku količinu kokaina davali su i besplatno - ili na "kredit". Kako se posao širio, angažovali su više dilera koji su operisali po žurkama i klubovima u Riminiju i okolini, ali i na lokalnim manifestacijama, poput turnira u malom fudbalu. Jedna od specifičnih lokacija na kojoj su operisali bilo je i lokalno groblje u mestu Pertikari...

Grupa je imala i dobar sistem nadzora svojih lokacija: dileri su znali kuda se i kada kreću kola inspektora, čak i kada su oni koristili svoja privatna vozila.

Kao "Sveti Sava" u Lazarevcu

Akcija "feliks" zapravo je inicirana na insistiranje roditelja tinejdžera iz Riminija i okolnih mesta. Oni su, zabrinuti povećanjem količine droge u njihovom gradu, alarmirali policiju. Sličan slučaj u Srbiji predstavljalo je delovanje grupe "Sveti Sava" iz lazarevca, koje je "targetiralo" dileri i nateralo policiju da ih pohapsi, odnosno sudove da mnoge od njih smeste iza rešetaka.

SUD ZA ALBANSKE ZLOČINE U HOLANDIJI: Počinje otkrivanje mračne strane borbe za nezavisnost

Uskoro kreće sa radom Specijalizovano veće i Specijalizovano tužilaštvo Kosova i prema sporazumu između Kosovo i Holandija, pred novim sudom biće procesuirani bivši pripadnici OVK zbog zločina koje su počinili tokom i nakon rata 1990-ih godina.



alil nam otvara metalna vrata svog doma i instinktivno stavlja šaku na svoj pištolj austrijske marke Glok. Sve to snima kamera montirana iznad ulaza u kuću. Ovakve mere opreza postale su ritualne.

Sedamnaest godina je prošlo od kad je Halil zatvoren i mučen od strane kosovskih militanata u planinama severne Albanije. Njegov „zločin“ bila je podrška njima suprotstavljenoj političkoj frakciji.

BIRN ne sme da otkrije pravi identitet ovog čoveka. Dovoljno je reći da živi na Kosovu, u sredini gde mnogi žele da ga ućutkaju.

Kroz nekoliko meseci, on će svedočiti protiv svojih mučitelja u procesu pred novoformiranim sudom u Holandiji, od kojeg se očekuje da osvetli mračnu stranu kosovske borbe za samostalnost.

Pored Halila, očekuju se svedočenja mnogih drugih kosovskih Albanaca. Proces koji je pred njima važan je za samo konsolidovanje Kosova kao samostalne države.

Mnogi od njihovih prethodnika su svoja svedočenja platili glavom, postajući žrtve sistematskog zataškavanja svih onih koji bi mogli da ugroze položaj vladajuće gerile.

„Mučili su nas i ubijali“, kaže Halil, „živim da bih o tome mogao da svedočim.“



Sud je odbio da otkrije detalje o merama zaštite koje pruža svedocima u procesima koje vodi, dodajući da su preduzeti svi adekvatni koraci.

Klint Vilijamson, amerikanac čija je istraga poslužila kao osnov za budući rad suda kaže da je od 2014. godine suočen s permanentnim pokušajima da se omete njegov rad.

Tužilaštvo će se, usled protoka vremena koji je uklonio veći deo materijalnih dokaza, usredsrediti na svedočenja preživelih svedoka. Nekima od njih su ponuđeni i novi identiteti, dok drugi, poput Halila, odbijaju da napuste Kosovo.

MRAČAN OBLAK NAD ZEMLJOM

Novi sud oformljen je da bi procesuirao odgovorne za kampanju progona i terora nad Srbima i Romima u toku i nakon sukoba na Kosovu 1998. i 1999. godine, kao i ubijanje, bespravno lišavanje slobode, zatvaranje i mučenje dela „nelojalnih“ kosovskih Albanaca.

Vilijamsona je EU ovlastila da nastavi istragu koju je 2010. godine objavio Dik Marti, a koja se tiče ubijanja Srba na severu Albanije i prodaje njihovih organa na crnom tržištu.

Parlament Kosova je 2015. godine, nakon gorkih rasprava, podržao ovu inicijativu. Vilijamson, međutim, upozorava da je od samog početka suočen sa sabotažom.

„Dok god nekolicina moćnika ometa istragu koja se tiče i njihovih kriminalnih prošlosti, narod Kosova će u celosti plaćati cenu tog odlaganja“, tvrdi Vilijamson.

Halil je već u dva navrata svedočio u procesima koje je vodio Euleks.

On nema nikakvih iluzija da je njegov identitet ostao sakriven. Da bi se zaštitio, ograničio je svoje kretanje i nigde se ne pojavljuje bez zaštite pancir prsluka i pištolja marke Glok. Preseljenje sa Kosova je odbio.

Istraga pod velom tajne

Halilova porodica se na meti gerilaca našla zbog podrške koju je pružala Ibrahimu Rugovi.



Foto: Žena na protestu u Beogradu ispred panoa sa licima i imenima srpskih žrtava sa Kosovu stradalih tokom 1998 i 1999.

Godine nakon završetka rata obeležila su politička ubistva, otmice, odmazde, progoni, i nacionlano motivisani napadi na pripadnike srpske i romske zajednice. Za to vreme, zapadni pokrovitelji novonastalog Kosova odlučili su da zažmure na ove nemile događaje.

Tek smo u poslednjih nekoliko godina dobili nekolicinu osuđujućih presuda protiv albanskih gerilaca odgovornih za zločine tokom i nakon sukoba devedesetih.

Njihovom donošenju prkosila je i sama društvena klima na Kosovu gde se svedočenje protiv pripadnika nekadašnje OVK u većini slučajeva posmatra kao nacionalna izdaja.

ITALIJANSKI MODEL

Zaštićeni svedoci širom Evrope žale se na cenu koju moraju da plate ulaskom u program koji im obezbeđuje zaštitu.

„Često se ne zna ko je veći neprijatelj, mafija ili državna birokratija“, kaže Ignacio Kutro, svedok u procesu protiv jedne italijanske grupe organizovanog kriminala.

On kaže da su ograničenja koja zaštita svedoka donosi nepodnošljiva.

„Odlučio sam da ostanem u svojoj zemlji, jer mislim da su mafijaši ti koji treba da beže, a ne ja.“

„Ipak, jedno je sigurno. Pre ili kasnije, država će na nas zaborativi, ali organizovani kriminal neće nikada.“

Visoki tužilac Italije Mauricio De Lucija, međutim, ponosan je na progaram zaštite svedoka koji njegova država sprovodi.

On je u razgovoru za BIRN izrazio svoje poštovanje prema Đovaniju Falkoneu, tužiocu čije je ubistvo pre 24 godine odjeknulo svetskom javnošću. Nakon toga, usledila je kampanja za slamanje moći mafije koja je preobrazila sliku države u odnosu na prethodne dve decenije.



Foto: Čalnovi UČK-a nedaleko od Košara na granici sa Albanijom 1999.

„Tokom poslednjih 25 godina, nijedan zaštićeni svedok nije ubijen“, kaže de Lucija.
On smatra da bi Kosovo trebalo da primeni italijanski model koji podrazumeva podelu rada na dva međusobno odvojena odeljenja, jedno koje se bavi prikupljanjem dokaza, i drugo koje se bavi zaštitom svedoka.

„Administrativno telo,po mogućnosti neutralno, treba da se bavi zaštitom svedoka“, predlaže De Lucija. Njegov rad bi uključivao preseljenje svedoka, stvaranje novog identiteta, obezbeđivanje finansijske i fizičke sigurnosti njih i njihovih porodica.

U Italiji, ovi troškovi za državu iznose 40 miliona evra godišnje.

Prethodne godine, za rad novoformiranog suda na Kosovu, određen je budžet od 29,1 miliona evra.

Kosovo Polje, saobraćajna nesreća ili uklanjanje svedoka zločina OVK

Bleranda Curi, ćerka nekadašnjeg lokalnog komandanta OVK ubijenog prošle godine, stradala je noćas u saobraćajnoj nesreći u Kosovu Polju. Vozač automobila je uhapšen. Dnevnik "Bota sot" smrt oca i ćerke povezuje sa svedočenjima pred sudom za zločine OVK.

Vozač Amir Salihu, prema saopštenju kosovske policije, prošao je kroz crveno svetlo i pregazio Blerandu Curi, koja je neduho zatim preminula, piše Bota sot.



Njen otac i nekadašnji lokalni komandant Bedri Curi ubijen je hicem u glavu, godinu dana ranije u misterioznom ubistvu koje su kosovski mediji povezivali sa njegovom, navodnom, željom da o zločinima koje su pripadnici OVK počinili protiv političkih protivnika svedoči pred Specijalnim sudom za zločine OVK.

Bedri Curi je, takođe, bio spreman da svedoči o zarobljavanju i likvidaciji pripadnika Vojske Jugoslavije tokom rata na Kosovu.

Curi je, navodno, učestvovao u tom zločinu, a naređenje za likvidaciju vojnika izdao je Ajvaz Beriša, poznat i pod ratnim nadimkom "Komandant Tigar".

Problem zaštite svedoka jedan je od ključnih izazova sa kojima će se suočiti Specijalni sud za zločine OVK, s obzirom na to da je čitav niz potencijalnih očevidaca u slučajevima protiv Ramuša Haradinaja i Fatmira Limaja nestajao ili pod misterioznim okolnostima odustajao od svedočenja.

O pretnjama svedocima, Savet bezbednosti UN su u više navrata, bezuspešno, upozoravali glavni tužioci Haškog tribunala Karla del Ponte i Serž Bramerc.

Srbi se nadali da će nekakva pomoć stići od Trampa, ništa od toga, izgubljeno Kosovo zauvjek.

Tema može biti samo pitannje, kad dolazi do ujedinjenja Kosova i Albanije?

Nikada se nijedna američka administracija nije ogradila od sranja i pizdarija koje je prethodna administracija napravila, niti ih je ikada ispravljala. Prema tome, Tramp, ako samo i pomisli da povuče priznaje Kosova i Metohije i uskrati podršku šiptarima, proći će ko Kenedi To se najbolje i videlo posle izbora, kada su tzv. liberali organizovali nasilne demonstracije, a mnogi su otišli korak dalje, pa su umesto impičmenta, pozivali na ubistvo Trampa

Za nas napredak nije to što je Tramp pobedio, već što su demokrate ispušile na izborima. Da je ona bela droljica pobedila, ceo Balkan bi bio ko Sirija Idiot si ako misliš da ne bi

Pa nisam ni ja bio protiv Trampa nego za Trmpa, i nitko nomalan nije bio za Klintonicu.
Slažemo se, pa sam odmah i rekao da nema nazad, kad je u pitanju Kosovo.
Preostaje samo pitanje, kad će ujednjenje sa Albanijom?
Kako se o tome ne govori, u sljedećih 5-8 godina ništa od toga.

nitko nomalan nije bio za Klintonicu.

ODLICNE vesti sa KiM, od strane Alb. demografije, P A D samo takav....rodjenih 23.261 ( od toga oko 92% Alb).

http://telegrafi.com/ne-qkuk-dhe-spi...gjate-2016-se/

Ucenici osnovnih skola 2014/15, Kosmet

Ukupno: 273,649

I: 27,907
II: 27,229
III: 27,589
IV: 28,409
V: 29,364
VI: 30,121
VII: 32,469
VIII: 35,527
IX: 35,034


Ucenici osnovnih skola 2015/16 Kosmet

Ukupno: 258.464

I: 26,959
II: 26,825
III: 26,381
IV: 26,822
V: 27,651
VI: 28,605
VII: 29,325
VIII: 31,640
IX: 34,256

Sad malo posmatram... Za godinu dana za samo ovih 8 generacija za koje imam kompletne podatke pad je od 7.110. Dakle, za samo godinu dana pad od 3% najmladjih generacija koje idu u skolu... Mogu misliti koliki je pad tek kod starijih generacija od ovih... I onda sledi prica o poklapanju Nisa.

ODLICNE vesti sa KiM, od strane Alb. demografije, P A D samo takav....rodjenih 23.261 ( od toga oko 92% Alb).

http://telegrafi.com/ne-qkuk-dhe-spi...gjate-2016-se/

Ucenici osnovnih skola 2014/15, Kosmet

Ukupno: 273,649

I: 27,907
II: 27,229
III: 27,589
IV: 28,409
V: 29,364
VI: 30,121
VII: 32,469
VIII: 35,527
IX: 35,034


Ucenici osnovnih skola 2015/16 Kosmet

Ukupno: 258.464

I: 26,959
II: 26,825
III: 26,381
IV: 26,822
V: 27,651
VI: 28,605
VII: 29,325
VIII: 31,640
IX: 34,256

Sad malo posmatram... Za godinu dana za samo ovih 8 generacija za koje imam kompletne podatke pad je od 7.110. Dakle, za samo godinu dana pad od 3% najmladjih generacija koje idu u skolu... Mogu misliti koliki je pad tek kod starijih generacija od ovih... I onda sledi prica o poklapanju Nisa.

nitko nomalan nije bio za Klintonicu.

Nisam mislio samo na američke glasače već na naše i općenito umjereno konzervativne ljude i ljude promatrače u svijetu, i na one koji ne misle samo na politiku već su np protiv pobačaja itd.

Zašto Tači iritira svoje zaštitnike?

Ovo je prvi put da se Kosovo otvoreno pobunilo protiv svojih zaštitnika. Uprkos izričitom protivljenju SAD i NATO-a, Tači hoće da počne sa osnivanjem kosovske vojske. Zašto je spreman da iritira svoje zaštitnike?

"Kosovo nastavlja pripreme za osnivanje vojske iako se NATO, EU i SAD tome oštro protive. Armija bi trebalo da ima 8.000 vojnika", piše Zeri u Prištini, a prenosi Vestfališe nahrihten iz Minstera.



"Za vojsku je predviđen budžet od 51 milion evra, koji bi godišnje trebalo da bude povećavan za pet miliona evra. Predsednik Kosova Hašim Tači je prethodno najavio da će 110 od ukupno 120 poslanika u parlamentu glasati za novu vojsku.

"Mada oružjem i obukom već godinama podržava preteču vojske, NATO je - kao i EU i Vašington - savetovao Kosovu da u ovom trenutku zvanično ne osniva vojsku. U obrazloženju se kaže da bi se time dodatno opteretila ionako krajnje napeta situacija sa susednom Srbijom", piše Vestfališe nahrihten.

"Planom da osnuje vojsku predsednik Tači ljuti svoje međunarodne zaštitnike", piše Andreas Ernst za Noje Cirher cajtung (NZZ).

Ovo je prvi put da se Kosovo otvoreno pobunilo protiv svojih zaštitnika. Uprkos izričitom protivljenju Amerikanaca i NATO-a, predsednik Hašim Tači planira da na proleće počne sa osnivanjem kosovske vojske. Trenutno, Kosovo ima samo lako naoružane bezbednosne snage (KSF) za civilnu zaštitu. Planirana vojska bi trebalo da bude u stanju da brani zemlju.

Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, u više navrata je upozorio Tačija od tog poduhvata i rekao da KFOR ostaje jedina vojska na kosovskom tlu. U suprotnom, NATO će morati da preispita svoju podršku KSF.

Ambasador SAD u Prištini je rekao da je za njega plan o vojsci grom iz vedra neba i da nije prethodno dogovoren sa saveznicima. Vašington u principu nije protiv vojske Kosova, ali, da bi ona bila legitimna, mora se promeniti ustav. To znači da je potreban pristanak i kosovskih Srba - a time i Beograda - što je nezamislivo u doglednoj budućnosti.

Tačijev poduhvat osuđuju i ostale zemlje takozvane Kvinte, a to su pored SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija, odnosno zemlje čija je pomoć Kosovu bila presudna za sticanje nezavisnosti" – ili, kako ih bukvalno naziva Andreas Ernst - babice nezavisnosti Kosova.

"Međutim, to nije ostavilo utisak na Tačija, on je čak zapretio ostavkom – ukoliko ga parlament ne bude poslušao. U pismu upućenom generalnom sekretaru NATO-a, Tači je potom izrazio žaljenje zbog ove pretnje, dodajući da njeno objavljivanje smatra kontraproduktivnim. To je prilično žestoko sa Tačijeve strane, ima li se u vidu da unutrašnja i spoljna bezbednost Kosova zavise od KFOR-a", piše NZZ.

Tači je pod sve većim unutrašnjopolitičkim pritiskom. Politika normalizacije prema Srbiji, čiji je on garant, sve je nepopularnija. Stranka Samoopredeljenje (Vetevendosje) ne samo da bi htela da se referendumom uvede vojska, nego da se povremeno glasa i o ujedinjenju sa Albanijom.

Čini se kao da Tači želi da isporuči dokaz svog patriotizma, čak i ako time iritira "američkog prijatelja", koji je od promene vlasti u Vašingtonu ionako postao nejasan.

Međutim, ima i komentatora koji veruju da je Tači na listi optuženih u novom Specijalnom sudu za zločine OVK: On sam to zna ili sumnja da je na listi i pobunom protiv svojih zaštitnika – u stvari priprema elegantan odlazak sa političke scene, piše Andreas Ernst za NZZ.

Zašto Tači iritira svoje zaštitnike?

Ovo je prvi put da se Kosovo otvoreno pobunilo protiv svojih zaštitnika. Uprkos izričitom protivljenju SAD i NATO-a, Tači hoće da počne sa osnivanjem kosovske vojske. Zašto je spreman da iritira svoje zaštitnike?

"Kosovo nastavlja pripreme za osnivanje vojske iako se NATO, EU i SAD tome oštro protive. Armija bi trebalo da ima 8.000 vojnika", piše Zeri u Prištini, a prenosi Vestfališe nahrihten iz Minstera.



"Za vojsku je predviđen budžet od 51 milion evra, koji bi godišnje trebalo da bude povećavan za pet miliona evra. Predsednik Kosova Hašim Tači je prethodno najavio da će 110 od ukupno 120 poslanika u parlamentu glasati za novu vojsku.

"Mada oružjem i obukom već godinama podržava preteču vojske, NATO je - kao i EU i Vašington - savetovao Kosovu da u ovom trenutku zvanično ne osniva vojsku. U obrazloženju se kaže da bi se time dodatno opteretila ionako krajnje napeta situacija sa susednom Srbijom", piše Vestfališe nahrihten.

"Planom da osnuje vojsku predsednik Tači ljuti svoje međunarodne zaštitnike", piše Andreas Ernst za Noje Cirher cajtung (NZZ).

Ovo je prvi put da se Kosovo otvoreno pobunilo protiv svojih zaštitnika. Uprkos izričitom protivljenju Amerikanaca i NATO-a, predsednik Hašim Tači planira da na proleće počne sa osnivanjem kosovske vojske. Trenutno, Kosovo ima samo lako naoružane bezbednosne snage (KSF) za civilnu zaštitu. Planirana vojska bi trebalo da bude u stanju da brani zemlju.

Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, u više navrata je upozorio Tačija od tog poduhvata i rekao da KFOR ostaje jedina vojska na kosovskom tlu. U suprotnom, NATO će morati da preispita svoju podršku KSF.

Ambasador SAD u Prištini je rekao da je za njega plan o vojsci grom iz vedra neba i da nije prethodno dogovoren sa saveznicima. Vašington u principu nije protiv vojske Kosova, ali, da bi ona bila legitimna, mora se promeniti ustav. To znači da je potreban pristanak i kosovskih Srba - a time i Beograda - što je nezamislivo u doglednoj budućnosti.

Tačijev poduhvat osuđuju i ostale zemlje takozvane Kvinte, a to su pored SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija, odnosno zemlje čija je pomoć Kosovu bila presudna za sticanje nezavisnosti" – ili, kako ih bukvalno naziva Andreas Ernst - babice nezavisnosti Kosova.

"Međutim, to nije ostavilo utisak na Tačija, on je čak zapretio ostavkom – ukoliko ga parlament ne bude poslušao. U pismu upućenom generalnom sekretaru NATO-a, Tači je potom izrazio žaljenje zbog ove pretnje, dodajući da njeno objavljivanje smatra kontraproduktivnim. To je prilično žestoko sa Tačijeve strane, ima li se u vidu da unutrašnja i spoljna bezbednost Kosova zavise od KFOR-a", piše NZZ.

Tači je pod sve većim unutrašnjopolitičkim pritiskom. Politika normalizacije prema Srbiji, čiji je on garant, sve je nepopularnija. Stranka Samoopredeljenje (Vetevendosje) ne samo da bi htela da se referendumom uvede vojska, nego da se povremeno glasa i o ujedinjenju sa Albanijom.

Čini se kao da Tači želi da isporuči dokaz svog patriotizma, čak i ako time iritira "američkog prijatelja", koji je od promene vlasti u Vašingtonu ionako postao nejasan.

Međutim, ima i komentatora koji veruju da je Tači na listi optuženih u novom Specijalnom sudu za zločine OVK: On sam to zna ili sumnja da je na listi i pobunom protiv svojih zaštitnika – u stvari priprema elegantan odlazak sa političke scene, piše Andreas Ernst za NZZ.

Zašto Tači iritira svoje zaštitnike?

Ovo je prvi put da se Kosovo otvoreno pobunilo protiv svojih zaštitnika. Uprkos izričitom protivljenju SAD i NATO-a, Tači hoće da počne sa osnivanjem kosovske vojske. Zašto je spreman da iritira svoje zaštitnike?

"Kosovo nastavlja pripreme za osnivanje vojske iako se NATO, EU i SAD tome oštro protive. Armija bi trebalo da ima 8.000 vojnika", piše Zeri u Prištini, a prenosi Vestfališe nahrihten iz Minstera.



"Za vojsku je predviđen budžet od 51 milion evra, koji bi godišnje trebalo da bude povećavan za pet miliona evra. Predsednik Kosova Hašim Tači je prethodno najavio da će 110 od ukupno 120 poslanika u parlamentu glasati za novu vojsku.

"Mada oružjem i obukom već godinama podržava preteču vojske, NATO je - kao i EU i Vašington - savetovao Kosovu da u ovom trenutku zvanično ne osniva vojsku. U obrazloženju se kaže da bi se time dodatno opteretila ionako krajnje napeta situacija sa susednom Srbijom", piše Vestfališe nahrihten.

"Planom da osnuje vojsku predsednik Tači ljuti svoje međunarodne zaštitnike", piše Andreas Ernst za Noje Cirher cajtung (NZZ).

Ovo je prvi put da se Kosovo otvoreno pobunilo protiv svojih zaštitnika. Uprkos izričitom protivljenju Amerikanaca i NATO-a, predsednik Hašim Tači planira da na proleće počne sa osnivanjem kosovske vojske. Trenutno, Kosovo ima samo lako naoružane bezbednosne snage (KSF) za civilnu zaštitu. Planirana vojska bi trebalo da bude u stanju da brani zemlju.

Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, u više navrata je upozorio Tačija od tog poduhvata i rekao da KFOR ostaje jedina vojska na kosovskom tlu. U suprotnom, NATO će morati da preispita svoju podršku KSF.

Ambasador SAD u Prištini je rekao da je za njega plan o vojsci grom iz vedra neba i da nije prethodno dogovoren sa saveznicima. Vašington u principu nije protiv vojske Kosova, ali, da bi ona bila legitimna, mora se promeniti ustav. To znači da je potreban pristanak i kosovskih Srba - a time i Beograda - što je nezamislivo u doglednoj budućnosti.

Tačijev poduhvat osuđuju i ostale zemlje takozvane Kvinte, a to su pored SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija, odnosno zemlje čija je pomoć Kosovu bila presudna za sticanje nezavisnosti" – ili, kako ih bukvalno naziva Andreas Ernst - babice nezavisnosti Kosova.

"Međutim, to nije ostavilo utisak na Tačija, on je čak zapretio ostavkom – ukoliko ga parlament ne bude poslušao. U pismu upućenom generalnom sekretaru NATO-a, Tači je potom izrazio žaljenje zbog ove pretnje, dodajući da njeno objavljivanje smatra kontraproduktivnim. To je prilično žestoko sa Tačijeve strane, ima li se u vidu da unutrašnja i spoljna bezbednost Kosova zavise od KFOR-a", piše NZZ.

Tači je pod sve većim unutrašnjopolitičkim pritiskom. Politika normalizacije prema Srbiji, čiji je on garant, sve je nepopularnija. Stranka Samoopredeljenje (Vetevendosje) ne samo da bi htela da se referendumom uvede vojska, nego da se povremeno glasa i o ujedinjenju sa Albanijom.

Čini se kao da Tači želi da isporuči dokaz svog patriotizma, čak i ako time iritira "američkog prijatelja", koji je od promene vlasti u Vašingtonu ionako postao nejasan.

Međutim, ima i komentatora koji veruju da je Tači na listi optuženih u novom Specijalnom sudu za zločine OVK: On sam to zna ili sumnja da je na listi i pobunom protiv svojih zaštitnika – u stvari priprema elegantan odlazak sa političke scene, piše Andreas Ernst za NZZ.