Hrvati bili kontra. Oni su uvek kontra, uvek kroz povjest "uljudbeni i fini", ti ga zavucu, kako kaze Hamidja "mittuleuropejski" i UVEK prodju za "zasluge" NEKAZNJENO i NEOKRZNUTI, cak stovise, uvecaju teritoriju i povecaju moc. I kada gube, cuvaju ih neke dedice.





Pozdravljajući prisutne pukovnik Stevica Karapandžin je kroz izvode iz veličanstvene „Seobe“ Miloša Crnjanskog podsetio na neprekidne seobe srpskog naroda čiji je najhrabriji, ratnički deo, napuštajući vojske Austrije i Mađarske, tragajući za sopstvenom slobodom i slobodnom otadžbinom, stremio pravoslavlju i svetoj Rusiji.

- Mnogobrojni srpski toponimi, imena mnogih mesta u kojima su živeli krajiški Srbi, ali i oni iz Hercegovine, Dalmacije, Crne Gore, i danas krase ruske gradove. Oni su živi dokaz srpskog trajanja u Rusiji, zemlji za koju su mnogi znameniti Srbi u uniformi ruskih generala i admirala položili i život. I ova knjiga svedoči o neraskidivom zajedništvu srpskog i ruskog naroda, zajedništvu iskazanom i kroz zajedničko vojevanje, rekao je pored ostalog pukovnik Karapandžin.

Ističući dugogodišnju bogatu saradnju vojnih izdavača sa Dušanom Babcem, autorkaa izdanja Dragana Marković je rekla da njegova najnovija knjiga popunjava jednu od onih istorijskih belina koje su u istoriografiji neizbežne.

- Ona prati proces iseljavanja srpskog naroda u Rusiju i donosi biografije više od 60 srpskih oficira koji su svojim vojevanjem u periodu između imperijalne Rusije Petra Velikog i Oktobarske revolucije, obeležili rusku vojnu istoriju. Posebnu pažnju u svojoj najnovijoj knjizi, inače četvrtoj u izdanju „Medija centra“, autor je posvetio generalima i admiralima srpskog porekla koji su pronosilu slavu ruske vojske u vremenu od Petra Prvog do Aleksandra Prvog, blistavom po rusku vojnu slavu. Učešće srpskih oficira na istaknutim komandnim položajima u ruskoj imperijalnoj vojsci,

od bitaka za konačno uređenje ruskih granica sa Kinom,

do pobedničkog ulaska ruske vojske u Pariz, uvek je zanimalo ne samo ruske, već i srpske istoričare.

Ipak, ovo je prvi put da se pogled marljivog istraživača usmeri ka gotovo svakom od njih, da se iz zaborava otgrnu i oni manje poznati i da se ljubitelji knjige u Srbiji upoznaju sa velikim brojem Srba slavnih ruskih vojskovođa. Obnavljanjem srpske državnosti početkom 19. veka dolazi do smanjivanja broja srpskih doseljenika u Rusiju, ali su pojedinci i njihovi potomci i dalje učestvovali u značajnim događajima ruske vojne istorije, sve do kraja dinastije Romanov.

Govoreći o knjizi koju je ocenio i kao recenzent dr Aleksej Timofejev je posebno istakao njenu dokumentarističku vrednost.

- Knjiga dr Dušana Babca nas uvodi u vreme koje je odavno iza nas, u neke druge uslove života i neke drugačije odnose među ljudima, odnose časti, požrtvovanja, patriotizma. Svaka stranica te knjige nas vraća u prošlost, omogućava nam da vidimo ljude o kojima se govori, da shvatimo njihove motive i snagu istrajnosti koju su posedovali, rekao je pored ostalog dr Timofejev.

Na kraju, autor je naglasio da knjiga "Srbi - ruski vojni zapovednici od vremena Petra Velikog do Oktobarske revolucije" predstavlja plod višegodišnjeg rada na istraživanju jedne zanimljive teme, značajne kako za rusku, tako i za srpsku istoriografiju.

Uzdam se u doprinos @ darama, @ novema, @joa, @ vuje, @ Hamidje...i drugih koji vole povjest i imaju ISTO ZANIMLJIVE PRICE i sa svoje strane. Latini, Otomani....

https://rs.sputniknews.com/analize/2016 ... a-general/



Nakon bitke kod Borodina, general Miloradović je zamenio svog večitog rivala Bagrationa, koji je podlegao povredama, a kasnije je postao i čovek broj dva u ruskoj vojsci, iza Kutuzova, ako ne i broj jedan. Ove godine se navršava 245 godina od rođenja slavnog generala.alMihail Andrejević Miloradović (Sankt Peterburg, 12. oktobar 1771. — Sankt Peterburg, 26. decembar 1825), potomak srpske plemićke porodice Miloradović iz Hercegovine, bio je ruski general koji se istakao u Napoleonovim ratovima, piše "Sputnjik".Mihailov čukundeda Ilija Miloradović, naslednik uglednih Miloradovića čija je zadužbina poznati srpski manastir Žitomislić u okolini Mostara, sa sinovima Mihailom, Gavrilom i Aleksandrom početkom 17. veka odlazi u Rusiju.
Prema rečima arhimandrita Nićifora Dučića, Miloradovići su emigrirali jer "porodica vjerom nije htela da prevrne, pa je radije pristala da tužna srca napusti svoju otadžbinu".

U knjizi su obrađene biografije 65 Srba generala i admirala u carskoj vojsci Rusije.
Babac je istakao da veze i bliskost srpskog i ruskog naroda potiču još iz vremena u kojem Srbi nisu imali državu.Ova knjiga je upravo dokaz o istorijskim vezama i predstavlja priču ispričanu kroz biografije Srba koji su služili u carskoj Rusiji. Srbi su se iz svih srpskih zemalja najmasovnije iseljavali u Rusiju početkom 18. veka", rekao je Babac i dodao da su neki od njih postali značajni oficiri u ruskoj vojsci. Srbi su se pokazali kao hrabri vojnici u ruskoj imperijalnoj vojsci. Srbe ističe njihovo procentualno učešće u ruskoj vojsci u odnosu na ukupan broj pripadnika etničke zajednice. Tako smo stigli do impozantnog broja od 65 Srba generala i admirala u ruskoj vojsci", rekao je Babac, i dodao da to nije konačan broj, jer za mnoge druge nema podataka.
"Admiral grof Marko Ivanovič Vojnovič, Srbin, formirao je rusku crnomorsku flotu. Srbi generali su odigrali značajnu ulogu i u Borodinskoj bici. Ruski general Kutuzov piše svojoj ženi da će Srbin Mihailo Andrejevič Miloradovič komandovati centralnom formacijom. Miloradovič se našao i na ruskoj kovanici", rekao je Babac.

Tu je i Dmitrij Leonidovič Horvat, koji je gradio transibirsku železnicu", rekao je Babac.
Babac je naveo da je kontinuitet službovanja Srba u ruskoj vojsci trajao sve do komunističke Oktobarske revolucije, koja je duboko podelila čitavo rusko društvo, pa i Srbe koji su se tada zatekli u Rusiji.
"Na strani belih bili su Dmitrij Horvat, Šević, Jovan Popović Lipovac i drugi, dok je na strani revolucionara, između ostalih bio i Aleksa Dugić, nosilac Ordena crvene zastave i jedan od najhrabrijih konjanika Crvene armije čuvenog generala Buđonija", rekao je Babac.

http://trebinjelive.info/2016/04/27/srb ... ercegovac/

ZASTO nas zapad MRZI, vec vise od 300 g. Nasi preci su se bili sa njima : Prusima, Austrijancima, Francuzima, Poljacima....



Zasjedanje vojnog savjeta u „Kolibi Kutuzova”, na čelu sa Kutuzovim pred Borodinsku bitku.



Miloradović i Kutuzov uoči Borodinske bitke



Kutuzovski prospekt, u Moskvi, sa trijunfalnom kapijom podignutom u slavu pobjede nad Napoleonom

Srbi su KLJUC PREVAGA, SO sveta, kao Zidovi MOCNI, JAKI i HRABRI. Sa kime su SRBI, taj DOBIJA BITKE< RATOVE> VLADA.

SJEBALI smo K@K monarkiju, zajebali Hicu 2 meseca u KJ, te ga ufatila zima i smrzo se. 1999 omogucili Rusiji konsolidaciju (10 g ZAMAJAVALI sataniste-globaliste, po pojave Putina i neke bolje ekipe, daleko su od odlicnih, ali vrse posa)....PONOSAN sam sto sam SRBIN. HVALA VAM JUNACI, sto ste se proslavili, a i vas rod i buduca pokoljenja. Ovi se trebaju promovirati i velicati. Ne cajke.

Jeste vi Srbi baksuzi. Za vaše vojskovođe u Rusiji nitko tamo ne zna a o Hrvatu Dundiću Rusi pisali debele knjige i snimali spektakularne filmove.
Baksuzluk, jbg...





A i glavni glumac ovog sovjetskog filma rodom iz Kiseljaka... Nisu mogli nekoga iz Paraćina uzeti...

@ Bobi vi ste imali 1, a Srbi 65. Opet i 1 je bolje od muslimanskog 0. Musli su bili sa Tatarima i Osmanlijama.

https://en.wikipedia.org/wiki/New_Serbi ... l_province)

Srbi su jako skroman narod, imali su oni i više pobjeda nego što ovdje piše.

Nemoj zaboraviti Istočno rimsko carstvo čije su zidine u Konstantinopolu podkopavali srbijanski rudari iz Novog Brda u korist islamskih osvajača pa su vaseljenskom patrijarhu omogućili da od tada pa do danas živi u kalifatu u Istanbulu a ne u Europi. Nekrofilski morbidno je da se danas službena Srbija kiti znakovljem carstva kojeg su podlo prodali islamu.

A nikopoljsku bitku iz 1396. kada su Srbi predvođeni Stefanom bin-Lazarevićem odlučili pobjedu u korist Osmanlija i ostalih džihadista tako temeljito da se europski bijeli kršćani nisu oporavili skoro tri stoljeća ne ću niti spominjati.

Kao niti Drugi balkanski rat gdje je Srbija bila odani saveznik s Osmanlijama protiv pravoslavnih kršćanskih Bugara da bi uspješno okupirala neke druge pravoslavne kršćane. Zaista su veliki i slavni podvizi srpske vojske, trebali bi se puno više hvaliti s ovime pred cijelom Europom, pogotovo danas kada propada pod islamističkim jarmom.

Nikopolje smo radili, jer su katolici sa severa i zapada upadali, pljackali, pustosili Srbiju, i opet cemo ako se ponovi.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/re ... svoju-cenu

POSLE bitke kod Asperna, 1810. godine, Napoleon je Karađorđa nazvao najvećim vojskovođom onog vremena. Svojim maršalima je rekao:

- Lako je meni biti veliki uz našu iskusnu vojsku i ogromna sredstva. Ali daleko na jugu, na Balkanu, živi jedan vojskovođa koji je proizišao iz prostog seljačkog naroda i koji je, prikupivši oko sebe svoje čobane, uspeo da iako bez oružja i snabdeven samo višnjevim topovima, uzdrma temelje svemoćnog Osmanlijskog carstva i da tako svoj porobljeni narod oslobodi tuđeg jarma. To je Crni Đorđe i njemu pripada danas slava najvećeg vojskovođe - govorio je Napoleon Bonaparta.

Napoleon hvalio Karađorđa, a Srbiju nudio Austriji



Ali taj isti Napoleon oglušio se o molbu Srba da im u borbi protiv Turaka pruži pomoć i zaštitu. On je čak 28. jula 1810. ponudio Srbiju - Austriji "u svojinu".

- Srbija mora jednog dana pripasti vama - rekao je on lukavom austrijskom kancelaru Meternihu. - Ako hoćete da zauzmete Beograd, ja se tome protiviti neću.

Tražeći saveznike po Evropi, državnici Srbije u 19. veku stalno su kucali na francuska vrata. To će sredinom 19. veka učiniti i Ilija Garašanin kako bi Srbiju oslobodio uticaja Austrije i Rusije. I Nikola Pašić je, posle Timočke bune 1883. odine, kad se našao u emigraciji, u Bugarskoj, pokušao da makar odškrine vrata Pariza...

Kada je ubijen knez Mihailo, Francuska je pokazala interesovanje za zbivanja u Srbiji. Zauzela je tada stav da pitanje vladara u Srbiji treba da se reši onako kako to Srbi hoće. Njihovo protivljenje da na presto Srbije dođe jedan Crnogorac, bilo je zato što su bili protiv sjedinjenja ove dve srpske države...

Dvostruku igru Francuska će nastaviti i posle Prvog svetskog rata. Na rečima je bila za sjedinjenje Srbije i Crne Gore. Kako se rat bližio kraju, Francuska je sa Engleskom bila sve predusretljivija prema kralju Nikoli. Isplaćivala mu je mesečno 200.000 franaka. Zbog Crne Gore Francuska se usprotivila prihvatanju jugoslovenske delegacije na mirovnoj konferenciji u Parizu, koju je predvodio Nikola Pašić.

Krajem 1918. iz Zagreba u Beograd svakodnevno su stizali izveštaji o direktnom agitovanju francuskih oficira u korist Italije. Francuska je u jesen 1918. godine, Srbiji iza leđa, raspustila vojsku Esad-paše, koji se izjašnjavao za saradnju sa Srbijom, odnosno Kraljevinom SHS, i čak mu zabranila ulazak u Albaniju...................................

nisu uvek kontra, vec uvek na strani zlikovaca

kako 1914 tako 1941

vatikanski izum za podelu na balkanu i prljave poslove

po zanimanju srecni konjusari austrijski pre nego slobodni