Počeo izborni inženjering u Srebrenici

Ni predstojeći lokalni izbori u Srebrenici čini se, neće proći bez izbornog inžinjeringa.



Nakon situacije sa lažnim prijavljivanjem prebivališta sa prošlih lokalnih izbora, ovaj put bošnjački kandidati su se okrenuli dijaspori.

U opštini je formiran kol centar koji danonoćno radi na afirmiraciji oko 3.000 birača iz dijaspore i kojima opština bez ikakve punomoći izdaje uvjerenja o državljanstvu. Srpski predstavnici, tražiće od MUP-a da sprovede istragu. U međuvremenu, Centralna izborna komisija, sa spiska je, kažu, izbrisala oko 2.300 srpskih birača.

Početkom februara na CIK-ovom spisku bilo je 12.900 birača u Srebrenici. Do juna su nestala 2.372 birača. Nestaju uglavnom Srbi, kaže predsjednik Skupštine Opštine Miloš milovanović, koji je izbrisan zajedno sa članovima uže i šire porodice.

Milovanović kaže da na njegovom biračkom mjestu nema 30 birača.

Na spisak se, s druge strane, uvrštavaju ljudi koji ili nikad nisu živjeli, ili su se davno odselili. Formiran je kol centar koji registruje Bošnjake sa popisa iz `91. a koji žive u inostranstvu. Tako će se na izborima pojaviti oko 3.000 ljudi koji u Srebrenici ne žive već 25 godina, niti imaju lična dokumenta izdata u Srebrenici.

Kandidat za načelnika Mladen Grujičić kaže da opštinska služba po nalogu načelnika Ćamila Durakovića izdaje za te osobe uvjerenja o državljanstvu, čak i bez njihovog znanja.

O najboljem kandidatu za vođenje Srebrenice odlučivaće čini se građani Njemačke, Švedske ili SAD. Ćamil Duraković kaže: "Nema veze, jer zakon BiH to omogućava".

- Biti u dijaspori ima svoj razlog, mi znamo zašto su ti ljudi u dijaspori. Јer su nasilno protjerani zbog genocida - kaže Duraković. Na pitanje "Da li će onda o izborima odlučivati građani koji ne žive tu i da li će to onda biti čisto političko glasanje", Duraković odgovara: "Ne znam hoće li, ali zakon to omogućava".

Duraković ističe da neće glasati samo Bošnjaci iz dijaspore nego, kako kaže i 2.500 Srba koji tu ne žive. U Durakovićeve dobre namjere, možda bi se međutim manje sumnjalo, da prošle izbore nije dobio tako što je u Srebrenici pred izbore, prebivalište prijavilo 2.100 Bošnjaka, a koji su se odmah nakon izbora odjavili. Izmjena zakona o prebivalištu onemogućila je ovu praksu pa je sada jedina nada dijaspora.

Znam jednog iz Zvornika kolega mi bio Bošnjak i tad piča kako je bilo o Srebrenici priča o Naseru Oriću, govori kako je činio zločine nad srpskim civilima, ne zanimaju mene vojnici, da ne ispadne da se kome ja sad ulizujem tu, ali popove ubijati žene babe i civile nije po Šerijatu.
Nego kaže on meni šuti ne mogu ja tebi o tome pričatii ima on svoje doušnike, on meni kaže ja koji sam porijeklom iz Srebr'nika.
Dobijaju nekakve novčane naknade idu u hodže, kad bi im šta čovjek rekao ispao bi ćafir murted, okupirali su Bošnjačko društvo.
Genocid jest bio u Srebrenici i bila je osveta ali nije sad maslo za Ramazana bilo one kukavice Nasera da napušta narod i bježi prema Tuzlanskom kantonu.
U Srebrniku su se Srbi bojali odmazde pa su se iselili, nakon ubijanja bolničara u Potpeću, crkvu im niko nije dirao jer muslimana ne zanima crkva, neka je paučina okupira, crkva mu nije interesantna.

Rezultati popisa stanovništva u Bosni i Hercegovini koji su danas objavljeni pokazali su da u općini Srebrenica živi 13.409 stanovnika.

Prema popisu čiji su rezultati danas objavljeni, u Srebrenici živi 13.409 stanovnika od kojih je 7.248 Bošnjaka, 6.028 Srba, 16 Hrvata. 23 osobe se nisu izjasnile dok ostalih u ovoj opštini živi 67.

Ukoliko poredimo rezultate popisa iz 2013. godine sa onima iz 1991. godine, vidjet ćemo da je Srebrenica izgubila 23.257 građana (63,43 posto) .

Od tog broja, 20.324 muslimana. Naime, prema podacima popisa iz 1991. godine, u Srebrenici je živjelo 27.572 muslimana dok ih sada živi 7.248 (26,29 posto)

Prema popisu iz 1991. godine u Srebrenici je živjelo 8.315 Srba dok ih sada živi 6.028. Prije rata, u Srebrenici je živjelo 38 Hrvata dok ih sada živi 16.

Gorska služba spašavanja i Streljački klub Ilidža u saradnji i pod pokroviteljstvom Općine Ilidža sedmu godinu zaredom organizuju Marš mira Ilidža-Nezuk-Srebrenica. Ovogodišnji učesnici, njih 87 krenuli su autobusom do Nezuka ispred zgrade Općine 7. jula 2016. godine. Sretan put i dobro zdravlje na ispraćaju zaželio im je načelnik Općine prof. dr. Senaid Memić sa saradnicima. Sudionici marša su se u Nezuku pridružiti ostalim učesnicima marša odakle su nastaviti put prema Memorijalnom centru u Potočarima, gdje su 11. jula prisustvovati kolektivnom ukopu i dženazi žrtvama genocida.

Mesić: Srebrenica je "školski primjer" genocida
Mesić: Srebrenica je "školski primjer" genocida Izvor: N1

Autor teksta:
Jasmin Mušanović
Jasmin Mušanović

Podijeli vijest:
879
0
0
8
E-mail

Bivši predsjednik Republike Hrvatske Stjepan Mesić večeras je u specijalnoj emisiji na N1 kazao da ne može "srpski narod biti okarakterisan kao genocidan, nego oni koji su vodili tu politiku".

Mesić je poručio da bi svi trebali doći na mjesto genocida u Srebrenici i zamisliti trenutak kada Ratko Mladić izgovara: "A sada se idemo osvetiti Turcima".

"Krivi su oni koji su organizovali i izveli genocid. Treba doći na lice mjesta u Srebrenici i zamisliti kako je to izgledalo kada Ratko Mladić kaže: A sad se idemo osvetiti Turcima. To je jedan brutalan i nezamisliv čin", kazao je Mesić.

Dodao je da za to nije kriv srpski narod.

"Za to nije kriv srpski narod, nego oni koji su vodili tu politiku. To je bio školski primjer genocida. To je jedan užas na jednom mjestu, ali nažalost vlada strah da se može ponoviti u budućnosti", zaključio je Mesić.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook.
Tagovi: Stjepan Mesić , Srebrenica 2016

Део аргумената за демистификацију Сребренице:

1. Стрељање Шкорпиона.
Стрељање Шкорпиона је било у априлу 1993. код села Трново, јер су пре тога Муслимани разорили српска села. На снимку са стрељања мајка је препознала Сафета Фејзића, који је по форезничким документима са суђења у Хагу есхумиран 28. априла 1993. Дакле, није могао бити убијен 1995. па ово стрељање тада није ни било.
2. Снимак Зорана Пироћанца као "доказ" за стрељања.
У Кравици је српски војник, мислим, Крсто Драгићевић, отишао у хангар да пријатељу Муслиману однесе цигарете. Други Муслимани му отимају пушку и убијају га и крећу да беже, српски војници у паници почињу да пуцају и убијају до 30 људи. Тих 30 тела се види испред хангара у Кравици. У хангару је, како ми рече један српски војник који је био ту, било 269 Муслимана.
3. Тврдња Ердемовића да је на њиви Брањево стрељао 1200.
Ердемовић је Хрват, плаћеник, који је у ВРС дошао у априлу 1995, а пре тога је ратовао за ХВО и Армију БиХ. Он је признао кривицу да је убио 1200 људи, али пажљивом анализом његовог сведочења и математичком реконструкцијом по Ердемовићевим објашњењима, новинар Жерминал Чивиков (књига "Крунски сведок"), доказао је да није могао убити више од 150, колико је тела и нађено на тој њиви (153).
4. "Признање" Момира Николића.
Момир Николић није признао да му је Младић наредио стрељање већ је то показао руком. За мању казну он је прихватио да оптужи Младића, али касније, након што је осуђен, признао је да је лагао.
5. Срби су имали намеру да почине геноцид.
Да су Срби имали намеру да почине геноцид жена, деца, и старци живи не би изашли. НЕМА доказа материјалног да су имали ту намеру, нема наредбе. Чак, постоји Караџићева наредба да се, након заузимања, уведе ред и мир у Сребреницу.
6. Срби су стрељали 8000 људи.
Пре пар година је било око 4100 извештаја Хага о есхумацијама. Љубиша Симић је урадио анализу сваког извештаја и методом спајања леве и десне бутне кости дошао до цифре од 1932 тела, јер у неким извештајима постоји само прст или парче кости. Од тих 1932 тела за око трећину се никако не може тврдити по ранама да су убијени стрељањем, док за трећину сто посто може.
7. Срби су стрељали 8000 људи.
- У последњој пресуди Толимиру Хаг каже 4900.
- У издвојеном мишљењу на Толимирову пресуду судија Антонети је доказивао да није било геноцида и толиког броја убијених.
- Истражитељ Хага, Рене Руез, сведочио је да је мешовита војна колона Муслимана која је 11. јула из села Шушњари кренула у пробој ка Тузли долазила у страшне сукобе са Зворничком бриггадом и да је ту Зворничка бригада много страдала, а камоли Муслимани. Од тих 10000-15000 муслиманских војника и цивила, по сведочењу Џона Шиндлера, ЦИА обавештајца, погинуло је око 5000 људи у борби са српским снагама. Тих 5000 је стављено на списак стрељаних.
- Они нису погинули само у борбама.
a) по сведочењу Халиловић Османа (број изјаве Хагу: 00818527) видео је 20 самоубистава;
б) по сведочењу Хусић Рамиза (00813498) видео је 12 самоубистава;
в) самоубиства су видели и Самџић Бајро, Велић Омер, Хоџић Смаил и други;
г) да су се Муслимани међусобно убијали у колони видео је Мешановић Ибрахим (00464625) и други;
д) сведочења о борбама са српском војском не могу да се наброје.
- Ибран Мустафић у књизи "Планирани хаос" признао је да су Муслимани циљано убили својих 500-1000.
8. Србија није спречила геноцид.
Шефик Хоџић у књизи "Босански ратници" и Ибран Мустафић у књизи "Планирани хаос" сведоче да је преко 700 Муслимана прешло Дрину у Србију да се спаси. Њих је обишао Милошевић и међународне дипломате и сви су пуштени кућама и у бели свет. Нек је и од Србије доста је да обесмисли ову тезу.
9. На седници ратног Председништва Армије БиХ после јула 1995, постоји документ, Алија је написао у извештају да је у овој колони погинуло 3000 Муслимана. Сви су стављени на списак стрељаних.
10. Сведоци о стрељањима.
Суђење Боровчанину је показало да се сведоцима Муслиманима не може веровати, јер је тамо 15 сведока признало да је под претњама и притиском лажно сведочило. А видели смо на суђењу Шешељу да су у судницу долазили сведоци који су физички оболели и тресу се од претњи за сведочење.
11. Хаг је донео пресуде о геноциду.
Хаг је НАТО суд. Да то покажемо навешћемо пар ствари.
- Џејми Шеј је још у мају 1999. рекао да НАТО војници не могу пред Хаг, јер њега финансира НАТО.
- Карла дел Понте је хтела да дигне тужбу против НАТО војника па ју је Олбрајтова упитала: знате ли ви ко плаћа тај суд?
- Флоренс Алтман у својој књизи је објаснила да је након оснивања Хага у њега дошло 40 агената ЦИА и МИ6 да би га организовало. Један од њих је био и Џефри Најс, тужитељ против Милошевића. Дакле, овај суд нема никакв кредибилитет.
Аргументима говорите.
Аргументи су на нашој страни, страни истине.
У Сребреници није било геноцида.