http://www.rastko.org.rs/projekti/cm/1/ ... enici.htmlJedini Bugari nisu u Macedoniji nikakav trag ostavili iza sebe. Jer nisu imali tu puk i nije ih bilo briga...
У Јужној Србији, која је позната под именом Маћедонија, остало је трагова уметности разних епоха и разних народа. Трачко-илирска племена, стари Јелини, Римљани, Византинци, Турци обележили су више или мање свој боравак у њој уметничким споменицима својим. Једини народ, који је неко време у завојевању држао Јужну Србију, а од чијег имена није у њој остало апсолутно никаква трага, нити је ма какав споменик обележио доба његова завојевања у Јужној Србији, били су Бугари. Цареви бугарски беху ту дошли као завојевачи и никад им не беше пошло за руком, да у Јужној Србији себи створе неки постојан и погодан положај. То је управо главни разлог, што они не беху стигли, да ту подигну споменике и да оставе трага свога имена.
Са свим другачије се оцртава слика српске владавине у Јужној Србији. У XIV веку подигоше српски краљеви и српска властела безбројне цркве и уметност српска доживе ту свој најлепши процват. Као што биљка, која је нашла погодно земљиште, пушта дубоко своје корене и своје вреже шири на све стране, тако и српска уметност у Јужној Србији изби у тисућама изданака. Око Скопља, Призрена, Прилепа, Ћустендила (сада у Западној Бугарској), Куманова, Кратова, Штипа, Струмице, у долини Црне Реке групишу се густе масе српских цркава. И у областима Тетова, Дебра, Охрида, Корче, Преспе, Битоља, Флорине, Острова, Костура, Сереза и Драме изникоше многобројне цркве српске.
На овоме месту навешћемо само неке од тих цркава.
У СКОПЉУ српски краљ Милутин (1282–1321) подиже цркве Св. Богородице Тројеручице, Св. Ђорђа, Св. Константина и Св. Јована Претече. Цар Урош (1355–1371) подиже ту цркву Богородици, а црква Св. Спаса............................................
