na mobu sam, da plaćaš srebrnjacima ne znam stavit pivo.
ali evo zamislimo da sam preskočila šank i donijela par boca.
nabila sam kondiciju u pustinji mogu počet trenirati za kakvu utrku nagodinu. neki 5k za početak.

Zamišljam...jbg, odoh u špajz

ccc..gotovan...




ja moram nešto pojest. malo mi se vrti od gladi

Zavidim ljudima koji vole putovati, to je baš zanimljivo. Evo npr. i ja bih otišao u Izrael, da mi nije lijeno.

are you talking to me?

ići ću opet, prvom prilikom. ali ne bih s grupom, previše je informacija odjednom.
sad kad znam kud treba hodati, mogu s nekim manjim društvom. po Jeruzalemu se može švrljati od jutra do mraka, ima se šta gledati tjedan dana.

ulazim u kafanu,... nogom vrata otvaram
di je osoblje, dajte rakiju ili mi zovite pratra!!!!

žedan sam ko pas

pošaljem ti ja svog zemljaka.
a znam i par hercegovačkih.
ispovijedit će te da ćeš bit bijel ko snijeg.

dok oni ne stignu...

ooo grdna rano

popadali na kontrolnom...

grdna rano...to nisam čula sto godina.

a ni ja nisam odavno vidio ovakav azimut nogu, ono baš kad se oduzmeš

vengo, jes ti mlatnula glavom koji put od zid u Sv.Zemlji?
di su suveniri?
krunice, kamenje, lišće, amajlije, štand sa kesicama zemlje,...ajmo bizMis radit.

kamenje iz Genezaretskoj jezera - check
kutija zemlje iz svih krajeva koje smo obišli - check
voda iz Jordana - check
mirisno ulje za pomazanje - check
kutija od maslinovog drva - check
izraelska zastava - check
privjesak sa Davidovom zvijezdom - check
Biblija na hebrejskom - check
karta za hodočasnike - check

ništa ne prodajem, samo se hvalim

živjet ćeš trista godina

kontam onda da si imala sreće i da koja granata padne, malo su se porokali nekidan ili su sklopili primirje kad su čuli da dolaziš?

ovo drugo. rekoh, dečki, nemojte mi kvarit vožnju. 4 helikoptera me pratila do aerodroma i vratila se.





ozbiljno, mi nismo imali pojma što se događa, nego nas iz Hrvatske uzbunili. mi kod Tel Aviva, a ovdje panika. rokaju Tel Aviv, gdje ste? kakav je raspored? kud idete? a mi gledamo helikoptere u zraku i pitamo se zašto su se digli

nije ti palo na pamet da je to dobrodošlica...

par očenaša i nasta mir

pa je, ali kako sam po prirodi skromna, nisam očekivala baš vojni mimohod u svoju čast

fotkala sam se s dvije pripadnice IDF-a. simpa cure, mlade. pitaju odakle sam. Rekoh, Kroejša, mi smo vam slali pomoć kad ste imali požar. ooo, hvala.

kontam, lijep je to osjećaj hodati po Sv.Zemlji kad ne bi bilo prizvuka rata, treba to podneblje da zrači mirom, a ono ko da sotona hoda okolo,... jedared kad se ratovi završe morebit i ja kročim tamo. Volio bih, al jebga kontam baksuz sam pa će umjesto par vrtoleta tresnut par atomskih.

po Jeruzalemu možeš hodati u svako doba, mirno je. mi smo išli u noćnu šetnju, a išli smo i zorom na Isusov grob.
znaš kakav je osjećaj doći u nedjelju ujutro i sjetiti se što piše u Bibliji. neprocjenjivo.
(ujutro kao u 5 ujutro.)
hotel u muslimanskoj četvrti, 5 minuta do zidina, pa još deset po uličicama.
ček da vidim imam li sliku...


edit: nemam na mobu, sve sam prebacila na laptop. stavit ću par odabranih kasnije.

Jeruzalem danju

najs.

volio bih vidjeti i to, ali daleko je preko mora i planina.

zrakom ne idem.

ooo, dže si Žozo? long time, no see.


edit: možda možeš brodom, do Haife. kopnom sigurno ne možeš.

ma tu sam. smucam se oko kavanice. i stadiona (euro 2020 kvalifikacije).

moram se sabrat malo po pitanju tog aviona... propuštam dosta.

evo nešto za kafanicu. meni je suzi otkriće. nekako sam preskakao ove glam rock artiste.

btw, umalo nisam otišao u Njemačku raditi.

pričaj. šta te zadržalo?

p.s. Suzy Quatro je bila zvijezda kad sam ja bila dijete. sjećam se da je imala neku popularnu pjesmu. ona i Smokey Robinson. mislim da se tako zvao.

pa nisu me odabrali

radi se o jednoj domaćoj firmi koja se probija na njemačko tržište. bilo je zamišljeno da se tjedan dana radi u D (ili dva), a tri u HR.

moja boljka je bila što nemam iskustva u prodaji. bio sam na dva razgovora, pa se nekako tješim da sam dobro i dogurao.

svako zlo za neko dobro.
a šta je dobro u tome, znat ćeš za 10-20 godina, pa ćeš podijeliti s nama.

u tjedan dana se pokazalo kao dobro. zapravo mi je nekako laknulo, jer bih ja sigurno prihvatio posao da su ponudili.

barem su se druge mogućnosti odškrinule ne vrijeme. život piše čudne priče.