Zašto su po ceo dan uglavnom besni, ogorčeni, negativni? A kad su dobro raspoloženi, to je zato što nekome ide loše. Zašto su više zainteresovani za tuđe propuste i nesreću u životu, nego za uspehe i prosperitet?

Zašto izbegavaju da se druže sa pametnijima i uspešnijima od sebe? Prezir prema tuđem uspehu je generalna karakteristika u gotovo svim republikama bivše države... Komšija će zamrzeti komšiju zbog skupljeg auta, brat brat zbog lepše žene, sunarodnik sunarodnika zbog bolje pozicije u nekoj nacionalističkoj stranci...

Stičem utisak već više godina unatrag da se mi ustvari ne podnosimo. Ne samo na etničkoj osnovi, već i na ličnoj. Zbijeni jedni uz druge nerealizovani smo i skloni cinizimu, korupciji koja se poistovetila na ovim prostorima sa kulturnim nasleđem a ne anomalijom društva. Takođe su skloni petparačkom klerofašizmu (jer crkva je vododelnica nacije) i opanjkavanju svega što se kosi sa našim ograničenim vidicima.

Mi nećemo u svoje redove one koji ne mrze ono što mi mrzimo. Ne moraš nužno ništa preterano voleti, ali jasno nam stavi do znanja da nešto mrziš!

Mislim da je raseljavanje ovih prostora najbolje što može da se desi ovom napaćenom i ne naročito pragmatičnom narodu. Mi smo za čitav svet, samo jedni za druge nismo.

Ima li onda nade za ove naše prostore? Ikakve, ikada?

Od kada ti kao Hrvat pišeš na ekavici?

Ne nema nade, ovi prostori su divlji, primitivni i zaostali, bili, biće i ostaće takvi ...

Znam da je čudno. Ali zapravo uopšte nije čudno... Daleko je PantovĆak od moje rodne Bačke. Ovde se ekavski priča. Najdraža mi je naravno ikavica koju smo doneli na ove prostore ali uglavnom nemam s kim, to je prezren i ismejan dijalekt u Srbiji. Pogotovo od pridošlica novijeg datuma, ljudi koji nisu navikli na višenacionalnu sredinu. Ili jednostavno ne mirišu katolike.

Ne kažem ni da je jedini, pirotski govor je recimo takođe na tapeti beograđančića. To je već mentalitet velikih gradova... Svuda isti.

No da se vratimo temi... Meni je zanimljivo kad pitaš nekoga, kao recimo ja tebe sada, šta misliš ima li tu života... i dobiješ iskren odogovor, manje više i sam vidiš da je tako.

Onda sutra tu osobu zatekneš kako gusla o svojima, sve drugo je qurac. A zna da je upravo taj mentalitet čist auto gol. Ne možeš ovde imati socijalni život ako to ne radiš. Nije ni u Vojvodini sjajno, ali mogu misliti koliko je to izraženo kod vas u Bosni.

Upis ti je grubo generaliziranje, Hrvati ni "susjedi" nisu po tome gori ili bolje od drugih naroda, jedino su malo siromašniji u usporedbi sa zapadnom europom.

Tako da je to sve u par grama razlika.

Zavist i jalost je oduvijek postojala, pogledaj priču o kainu i abelu.

Nesigurni ljudi često su opterećini vlastitim neuspjesima i kompleksima, neovisno o kojoj vrsti neuspjeha se rade.
Uglavnom traže krivce u drugima, umjesto da se pozabave malo sa sobom.
Ipak je lakše okriviti druge za vlastiti neuspjeh nego si priznat neugodnu istinu, odnosno da su sami krivi.
Kako kompleksi rade a žive u deluziji "ja sam žrtva od nečega i nekoga", ne mogu prebolit tuđi uspjeh, te vlada jalnost.

Prvi korak k oporavku je bavljenje samim sobom, a ne s drugima.

Propustio da napišem i da su takođe vrlo aljkavi! Koliko sam puta bio svedok krivinašenju u radno vreme, prestao sam da brojim... to je bukvalno svuda.

Bulji se naročito na ulicu sa ulaznih vrata radnji, žene sebi lepo skuvaju kafu i pućkaju cigarete gledajući prolaznike. U Slovačkoj, Mađarskoj, Austriji... ja takvu pauzu ne videh. Ne pauzira se na ulici. Imaš prostoriju za to, ili bar zatvori radnju na pola sata.

Juče situacija, čekam u pošti nesretnika na šalteru za pakete, da mi da potvrdu da sam posla neke pošiljke. Nema nikog, po ko zna koji put... Onda odem na šalter za režije, lepo zamolim ženu da potraži svog kolegu i dovede ga da radi...

Tražila ga je desetak minuta po hodnicima, vidno iznerivarana što mora da napusti radno mesto (bar neko je savestan u celoj priči). A on kao đak koji je uhvaćen da čita stripove na času...

Da nisam angažovao tu ženu da nešto preduzme, čekao bih možda i dva sata. Čoveku se očigledno ne radi. I takvih je sada već opasno mnogo. Vrlo je otežano bilo kakve poslove odraditi ispod pola sata sat, zbog javašluka koji se uopšte ne sankcioniše!

A vezano za žrtvu, zašto se mi otimamo na ovim prostorima o epitet žrtve? Rekao bih da su Srbi u tome šampioni, ali nisam merio u gram pa me nemojte gađati trulim paradajzom.

Čak bih rekao da Hrvati to rade najmanje. Kod Bošnjaka je Srebrenica umesto dobar dan. Đenosajd...

A to da se baviš sobom, pa recimo kreni da zarađuješ dobre pare preko neta, da ne kritikuješ nikoga po nacionalnoj osnovi par meseci... kako će te prihvatiti staro društvo? I da li će uopšte? Većina ljudi zapravo nema iskrene prijatelje. To dobro pamtim iz srednjoškolskih dana, čoporisanje po nacionalnoj osnovi. I na pauzama od par minuta. Gotovo smešne situacije. Tada je bio rat, pa je i ovde bila nekakva ratna psihologija u opticaju.

Mada mene najviše brine jedno...

Ako nas Zapad ponovo potrpa u isti džak, kao šugave mačke koje niko neće... voleo bih da budem daleko odavde kada se to desi.

Jer znajući mentalitet ljudi, ubijaćemo se kako bi maksimalno pogoršali nastalu situaciju. Mi rešenja nikad nemamo, samo pik da jedni druge potamanimo.

Možda je tu i Zapad kriv, jer nas uvek tretira kao adolescente koji su se potukli oko neke gluposti. Nemamo praksu samostalnog pronalaženja istorijskih rešenja. Imamo samo praksu u masakrima i etničkom čišćenju.

Bolje se slikati sa lamama u Boliviji nego biti zaklan i zakopan u nekom plastičnom buretu.

Čovjek je bilingualan u dijalektalnom smislu, neka priča kako hoće kad hoce.

Par postova su ti nelos opis Balkana, mada dosta generaliziran. Radi se vise o nekoj “tendenciji” a ne pravilu.

Nabacao si sve i svašta, parazita, rahat patnje, prijateljstva do "belosvetske zavere".

Parazita, neradnika, bahatih imbecila također ima svugdje, na svim pozicijama u svim državama. Ne znam jesi ikad živio vani, ali čini mi se da nisi.

Kada sam pričao samopercepciji žrtve mislio sam na individualni razinu, nisam pričao o "bošnjačkoj" rahat patnji i sl. Glupostima.

Po pitanju prijateljstvo, pod kaznenopravnom odgovornosti tvrdim da pravi prijatelj vrijedi više od pola rodbine.
Tu mislim stvarno na prijatelje, ne poznanike, frendove i kurce palce. Znači Bolje je imat jednog ili dva prava nego njih 6 šupaka pozerskih.

@hours, pa zato i tema i jeste ovde a ne u politici, da ne bi bili smrtno ozbiljni jer tema nema cilj da nekog posebno uvredi... Više da sagledamo kakvi smo mi to mentalitetski. Koliko sebi komplikujemo živote, ali i drugima.

Slažem se.

Lijepo si ovo napisao. Danas je zaista takva slika naseg drustva, pa i porodice. Ne narusavaju tradicionalne medjuljudske odnose samo homoseksualci, kako to mnogi misle i prikazuju. Tu jos mnostvo bespovratno izgubljenih tradicionalnih obicaja i pravila koja dovode do opsteg rasula, kako u drustvu, tako i u porodici. Vrlo je vazna hijerarhija u porodici, mora se postovati starost, mudrost, zivotno iskustvo. Uvijek su stariji usmjeravali mlade na nacin da ocuvaju porodicu, prebrode zivotne nedace, napreduju i uspiju u zivotu. Danas ih od malih nogu uce da prate samo svoju zivotnu filozofiju koja ih cesto dovede na margine drustva i upropasti ih dozivotno. Nema postovanja prema starijim osobama, tesko prihvataju zivotne probleme i cesto se na prvoj prepreci sruse ili odustanu. Nekada su stariji smirivali mladalacke strasti, a danas ih vaspitavaju da imaju svoje misljenje ma kavo bilo i ma kakve posljedice proizveli za sebe i svoje bliznje ili partnere, te mladi vrlo brzo odustaju od zajednice prateci iskljucivo samo svoje zelje i interese. Danas roditelji i sami u potrazi za materijalnim daju los primjer svojoj djeci. Ne objasnjavaju im sta je potrosacko drustvo, ne uce ih da uzivaju u zivotu na jedan prirodan i mnogo sretniji nacin. Mnogo je nesretnih, nezadovoljnih, onih koji ne znaju prepoznati sta ih usrecuje, zavidnih, nemilostivnih....

Jedna zanimljivost koja me je navela da otvorim ovu temu... Bio jednom jedan forum, nazovimo ga forum a.) Jednog dana, grupa forumaša sa tog foruma a.) revoltirana postupcima modova, odlučila je da se "otcepi".

Neko je zakupio domen i tako je to počelo... ojađeni forumaši su otišli na forum b.) I tamo počeli da šibaju koga stignu sa starog foruma. To im je bila prava pasija jedno vreme, i veoma ih je zbližila. Nisu štedeli ni svoje ni tuđe. Kad su se izdovoljili i ispljuvali koga god su se setili, nastavili su sa matricama u komunikaciji koje su karakteristične i za forum a.)

Generalno pravilo, udri ga gde je tanak. A ako nije nigde, nađi mu bar slovnu grešku.

Drugim rečima, nisu postali ništa bolje ni ponudili ništa bolje u komunikaciji, iznošenju mišljenja. Samo im je neko dobro natrljao nos, pa su od te uvređene energije izrodili još jedan forum koji u suštini samo toj nekolicini ljudi i treba. Nije otvoren za javne diskusije, samo za podobne, za klimanje glavom i tapšikovanje...

Zamalo da se registrujem. Ali posle samo četri dana proučavanja, shvatio sam kakvo je to društvance. I nekako je ponovo isplivao taj otklon i sumnjičavost u meni od svega što dolazi sa ovih prostora...

Kad čitaš portal Dunav.at propadneš u zemlju od sramote koliko krivičnih dela Titovi omladinci naprave u Austriji, nedeljeno... da ne pričam o godišnjem nivou. Tamo sranja prave uglavnom muslimani i Ex Yu ekipa.

U jednom članku su pisali kako su Srbin i Hrvat opljačkali menjačnicu zajedno, slatko se ismejah... Indijanci.

[quote="horus"]Nabacao si sve i svašta, parazita, rahat patnje, prijateljstva do "belosvetske zavere".

tvrdim da pravi prijatelj vrijedi više od pola rodbine...

Tacno. Familijarnost se negdje ,,zagubila,, ili smo imali kroz lijepo djetinjstvo krivu sliku o njima. Ne treba nikada gubiti vjeru u iskrene i dobre ljude. Postoje. Mozda ih je tesko naci, ali ko ih nadje treba da njeguje prijateljstvo ponekad vise nego rodbinske veze.

Jel ti sebe vidiš takvoga?
Jel baštiniš orijentalizam i bizantinizam?

Ovaj forum je na sličan način nastao, inače sam u prvih 10 registriranih... Samo što su motivi bili plemenitiji, a ne pljuvanje...hehe

Zavisi kakvi ti zapadnu, moji vrede manje od jedne Twix čokoladice. Klasičan primer kako izgleda psihološki profil osobe koju je pregazila tranzicija, prevazišlo vreme... Prevareni, ogorčeni, i na momente neobljašnjivo podmukli...

Ima dobrih ljudi, ali mene više zanima kako da se rešim loših nego gde su ti dobri... u principu mogu i bez jednih i bez drugih.

Ako ti je Bog već sve dao da budeš sretan, jer sreća se neguje kao stanje duha a ne čeka se kao nekakav grandiozan događaj. Onda je sve za šta crnčimo i sve što zastupamo ustvari njesra.

Ovaj lik mi je u poslednje vreme stvarno inspiracija. Očisti svoj život od ljudi koji te truju, jer sutra možda nećeš disati...

Na Krajina Force su me banovali već posle dve nedelje, čim su skapirali da sam katolik. Off you go, bez objašnjenja.

A i nije bio neki forum. Smor su likovi.

Slušao sam prije dosta često, kako je za to kriv zadnji rat, kao pokvario ljude i otjerao ih u neki pseudoindividualizam i egoizam. Kako su međuljudski odnosi bili bolji.

Moja teorija je daleko jednostavnija i prozaičnija, ljudi su smo prestali glumit, pale su maske, jer je nisu imali viška energije za glumu.
Kako je vrijeme prolazilo, skužili su da i nema smisla početi opet s glumom nakon svega. Zato imamo što imamo.

Njegovanje je bitno, nadogradnja u obliku kumstva je još bolja.

Pa nemoj da ti ,,zapadnu,, prijatelji. Nauci da ih prepoznas, po mogucnosti na vrijeme. Ne druzim se posto-poto s ljudima koji mi ispijaju energiju i nerviraju me. Biram i jasno stavim do znanja. Prednost mojih godina je sto se vise ne stidis da ,otkacis,, one koji te nerviraju ili stvaraju nervozu, o kojima nemas lijepo misljenje...Ja se cak vise i ne mogu na ,,njih,, smijati onako iz kurtoazije. Smrknem se i ne popustam. Mada znam i biti malo cinicna kada vidim da bi me kao zezao neko, e tu vec dolazi do potopa.
Buduci da sam odrasla sama, bez brace i sestara, moja samoca mi nekada i prija. Uzivam cesto u svojoj samoci gledajuci filmove, slusajuci muziku koju volim, crtajuci, citajuci....Nekada samoca zna biti bolji izbor nego to isforsirano druzenje.

Šta to nije bilo nešto poput news bara, odnosno neka sprdnja naših na račun traktorista.

Tacno. Pale su maske i prestala gluma. Prebolila sam ta razocarenja. Covjek nekada kasno odraste.

I ja to mislim. To je karakterologija naroda ko zna od kad... Plemena na ovim prostorima su se i hiljadama godina unazad međusobno pljačkala, ubijala, bežalo se tamo amo... to je ušlo u naš genetski kod. Veštine koje se dugo prenose s kolena na koleno donekle postaju urođene. To je dokazano.

I ta teddy bear uljudnost u socijalizmu mi je nekako bila neprirodna, napeta. Čim je puklo par pušaka u Sloveniji svi maltene podivljali od jednom. Kako da ne. Ovde ni jedan metak nije ispaljen pa se izdešavao istovetan proces. Dok nismo stigli do Dejtona ljude više ne prepoznaješ, pričam sad retroaktivno o devedesetim...

Dobar insert iz filma, učitelj u jednom selu u Srbiji dignut iz mrtvih. Na kraju je završio na sudu jer je neprijatelj partije... nije ostao mrtav, za to se u suštini teretio.
Onda su na suđenje došli čak i đaci kojima je bio učitelj, da skandiraju da se učitelj strelja.

U jednom momentu, on se okreće tim ljudima...

https://www.youtube.com/watch?v=YsmTa-2zSn0

Samo sam postavio jednu fotkicu hrvatskih vojnika kako trijumfalno drže BM tablice u rukama, posle operacije Bljesak... hteo sam malo da se našalim na njihov račun. A oni se uvredili toliko da nisam višeo mogao ni da se ulogujem na forum.

Otkud sam ja mogao znati da ih to toliko boli.

Samo? Sto su sitnicavi?!

Racionalno i profesionalno bi bilo da mi je lepo rečeno, nemoj postovati takve slike ovde nas to vređa. Šta već... Stvarno nisam došao na forum da ciljano podjebavam. Ali krenuli ljudi da četnikuju veličajući jedni druge (po principu ti meni vojvodo, ja tebi serdare) i u meni proradi taj latinski prkos, šta li je...

Evo vama jedna lipa slika s ratišta...

Ali nećemo više o tome. Bilo pa prošlo.