Meni je najgluplja izjava uopće bila od jedne bivše radne kolegice.
Citiram: "Ja razmišljam na engleskome a ne na hrvatskome, jer se mogu bolje i točnije izraziti, odnosno prirodnije mi je tako."
Inače prigorka iz zg županije.


Što malograđanski kompleksi rade...

Najgluplje izjave prijatelja/poznanika/radnih kolega

Jer podrazumijeva da strane/površno poznate osobe ne mogu biti glupe. Što više govori o osobi, nego o njegovim prijateljima/poznanicima/radnim kolegama.

Ih, to je vec za roman napisati, pocev od sebe, pa drugih....
Prijateljica zvana Pokondirena tikva krenula s novim autom na more. Poslije visednevnog vijecanja:Grcka, Albanija, Egipat....odlucise se za Neum. Hajde dobro, ljetovali ona i kcerka 14 dana. SMS poruke i selfi svakodnevno. Subota. Povratak. Poruka u ranim jutarnjim satima, krenule smo. Pa pauza par sati. Pitam ,,jeste li stigle,,? Nismo jos. Na jezeru smo kod Visegrada. Molim???? Sta radite u Visegradu. Pa odmaramo se, okupacemo se i idemo kuci. Nista mi nije jasno. Opet pitam ,,Sta radite u Visegradu,,....Nema odgovora. Vratile se, pune utisaka, slika, a ja kada opet upitah ,,Sta ste radile u Visegradu,, tajac, pa promjena teme. To je bilo u povratku, a zivo me zanima kuda su vozile u polasku?!

Bbc nisu tema online kompleksaši poput tebe i tvoje izjave bez traga duhovitosti ili originalnosti, nego stvarne osobe.

Tog je bilo toliko da sam jedno vreme vodio dnevnik žešćih bisera... s druge strane, svi su ti ljudi sjebani na svoj način. Koliko se kurče u prazno toliko su i ćopavi. Zajebo ih život a to kriju ko zmija noge. Dođe čoveku nekako žao te budale. Nećeš to reći nikad, naravno. Samo prećutiš kad lupetaju, ne demantuješ... Sve ok. Jednog dana radićeš negde druge i sve će biti samo bledunjavo sećanje. Ne baš previše važno. Super je osećaj kad nekog konačno pustiš niz vodu, a svaki dan ti je pred nosom. Jednostavno, više nema nikakav značaj za tebe... ni mane ni vrline te osobe ne znače ti više ništa.

Vratio se stari Buenos.

Evo jedan biser iz mladih dana.... Dugo ne vidjamo djevojku iz druge zgrade. Evo je napokon. Pa Vesna gdje si ti danima? Od kada te nismo vidjeli? ,,Ma sutite, isla sam zubaru svaki dan, pravila ove socijalisticke zube!

A idu mi na rudu i etnofiličari, ne slušaju oni Stonse i te drogaše al zato od reda svi nose Nike Air patike od 100 i više evra. Pa dobra kolica što ih Švabo izopravljo, u kafiću ledeno hladna kokakolica bez šećera...

Čim se neko trsi samo na jednu stranu, znaš da sere. E sad zašto sere, 1001 razlog. Ko će se time baviti... Ignorišeš budalu.

Za enciklopedije ...

Da znaš. Izuzetno poučnih pet godina mog života.

Pa ti Buenos i ovako veselu temu oboji deprom. Sta se tebi desava? Daj nesto veselo, za razbibrigu....

Samo što se razina gluposti povećava a rijetko kada smanjuje.
Trpjeti sranje je kontraproduktivno i nikome ne pomaže, em se živciraš em budala misli da je dobila potvrdu za svoje nebuloze.

Zato sam uvijek bio za sasjeć takve devijantnosti u korijenu, makar onda kod većine ne pobireš simpatije.

A opet kome su potrebne simpatije i aplauz mamlazov, jadna mu majke koja ga takva rodi. Zato hvala dragom Bogu, što meni nisu.

Znaš kako, da prave neka sranja pa da me to ometa u radu, morao bih da reagujem. Jer nema sile da ti mene sprečiš da ja zaradim svoju platu. Ja već jako dugo nemam bekap varijantu i moram da se guram bez pardona za ono što je moje.
U prve dve tri godine su mi razne njihove gluposti išle na živce, ali hladnim se sada već kao reaktor u Fukušimi... Blamirajte se, zabole me. Na kakvim sve mestima ljudi rade, kakve poslodavce imaju. Da Bog sačuva. Ja ovde već imam nekakvu autonomijicu, dokazao sam da znam svoj posao i da ga radim valjano. Niko me ne cima i ne kontroliše. To mi znači dosta jer sam što bi rekli "na svoju ruku". Imam svoj raspored aktivnosti i uvek bude sve na vreme. Radio sam svugde i ne zalećem se da će par ulica dalje biti ekstra ekipa... pa još bolji prihodi... Neće. Ništa od navedenog. Da ne razvlačim testo zašto. Znam gde živim, pre svega. A i to što rekoh već ranije, sad već znam likove i kako s njima. Ne proučavaju mi se od nule totalno novi anonimusi. Taljiga se utabanim putem... Trpimo se, pomažemo se koliko se mora, i to ide nekako. S ljudima vrlo često ne može bolje.

A sta kada budale prevladaju? Ako vec i nisu. Ma ne treba nista ozbiljno shvatati, treba se igrati u zivotu. Povrsno dozivjeti sve do cega ti nije stalo.
A sada da se vratimo na temu. Dobra tema, ali nema interesanata

Prije dosta godina, imao sam "sreću" radit u jednoj velikoj eu firmi, pri čemu je hrvatska podružnica bila leglo nepotističkog amazonian masterhooda.

Tako sam imao "managericu" koja je bila sve što ne bi trebala biti osoba na nekoj rukovodećoj poziciji, znači nespobna, inertna, mutava itd niz je beskonačno dug, jedina pozitivna osobina je bila njena veranda. Po pedigreju iz neke pripizdine iz protektorata.

Uglavnom se tu ne radi o jednoj izjava nego hrpi bisera.

Kao svaki "manager" tako je i ona uvijek imala neke "fantastične ideje" kako se stvari mogu bolje i profitabilnije raditi, te je iste puna elana priopćila na beskorisnim sastancima. Ali eto svi mi smo bili mediokriteti ne kadri shvatiti i realizirati njene vizionerske ideje.

Istina pak je bila, da su ti prijedlozi izgledali kao da ih prekoprirala iz onih crnožutih "for dummies" priručnika ili dječije slikovnice.

Uglavnom, mome strpljenu je u jednom trenutku došao kraj, pa sam joj namjerno kolutao očima drito u facu i na slikovit način argumentirao zašto je njena ideja sranje (s ciljem da shvati koliko je mutava), kada god je imala potrebu podijelit takvu neku grandioznu ideju s mnom.

Ipak je tuka bila tuka, pa umjesto da razmisli o sebi, našla se uvrijeđenom i od mene tražili da prestanem, jer sam pasivno-agresivan prema njoj.

Moj odgovor je bio nešto u stilu, da ću rado prestati, kada ona prestane sranja provaljivati od kojih dobivam redovno glavobolju. Pri čemu su gluposti poput pasivne-agresivnosti izmišljotina profesionalnih ******** zvani "psiholozi" odnosno propaliteta koji su bili nesposobni završiti medicinu i specijalizirati psihijatriju.

Koga zanima slikovit prikaz radne atmosfere u velikoj firmi može pogledati seriju Corporate na Comedy centralu, koliko god bilo suludo i over the top, u stvarnom životu je još luđe.

Ženska sujeta je prijatelju kao pali cepelin, to morao da se zaobilazi tako da ti često treba i mapa kretanja.

Ovde kod nas je situacija od prilike fifti fifti, udate još kako tako... u stranu što ja primećujem da one mnoge poslove ne rade jednako kompetentno, i nikad neće. Ali platu istu dobiti hoće. To vrišti i za dinar manje... Ali najgore su neudate. I pravi problem u celoj priči. Ja njima ne bi dao ni da se zaposle dok ne dobiju tutora. To stalno baca pogled, pirlita se svako jutro, kao biće nešto... ma beži u pičku materinu. Ni biciklu ne bih naslonio na tebe.

Da si valjala neko bi te već uzeo.

A pride i površna, lajava, u radu haotična, znači riba kad krene nešto da radi i smišlja beži od nje, tražiće ti neku uslugu i nećeš imati pojma šta je krajnji cilj. Pa ćeš se onda kajati što nisi u startu lajao da imaš preča posla.

Nisam imao pojma da su toliko naporne dok nisam došao ovde, ja sam uglavnom radio muške poslove, građevina, rmbačenje po magacinima, istovar... Smrde ljudi na pivo, naslušaš se i gluposti, ali jbg kad se radi - radi se. Zna se hijerarhija i u to niko ne čačka.

Sa leptirićima i mašnicama u kosi pak nije tako, to uvek ima kreativnih idejica kako da firmu okrenemo naopako u svakom pogledu. Pa mogli bi bar da probamo, čemu zid... Da im daš 100 dana, da donose odluke a ostali da ćute i sprovode ih, mogli bi da se pokupimo, katanac na vrata i kud koji... Propali bi. Sreća pa imamo čoveka na čelu koji zna da se lakta, zna da zine, zna da lupi šakom o sto kad nešto zajebeš. Ali je i pravedan ako ima i drugih krivaca. Pa se dere i na njih ne samo na tebe.

Prilično prek čovek, klonim ga se jer ima gadnu narav. A i njemu oće da padne na pamet šta ti je nova dužnost, tako da se najbolje držati onog što si potpisao da ćeš raditi. Kad su me unapredili, pa mi povećali platu za 15 evra, došlo mi da im sve tamo ispolivam benzinom i slučajno ispustim šibicu. Ali jbg, radi se dalje kao da ništa nije bilo. Jer u suštini i nije. Samo sam češće u spotlajtu na sastancima, nalakte se svi pa čekaju šta ću da kažem.

Onda se to stavi u fasciklu "ne još sad, videćemo za kasnije" pa se onda par nedelja kasnije to pojavi delimično permutovano kao tuđi predlog, i svi u aplauz ko jedan, kako dobra ideja. Što se ja toga nisam setio...

Ma šta je ovo ljudi? S koje planete si ti Buenos? Kakva su to razmišljanja i pljuvanja po ženskom rodu? Ti isto da pišeš iz vremenoplova, negdje si u 60-im godinama. Nemam ja ništa protiv tebe, ali daj malo objasni taj čudni način pisanja, one pjesem Solunskih ratnika ... Potpuno si mi zamagljen, nejasan!