Posto na forumima cesto obitavaju usamljeniji tipovi rekoh da pitam jel se jos neko susretao s ovim velikim problemom?

Ja imam socijalnu fobiju vec nekoliko godina i to mi je postao kao dio karaktera. Recimo kad kupim stvar kojoj je istekao rok, ne idem je vratiti zbog te fobije. Ne volim negativne susrete s ljudima. Isto tako izbjegavam zvati nepoznate ljude preko telefona. Ima toga jos.

Ako ne znate o cemu se radi: http://depresija101.com/socijalna-fobija/

To je otprilike kao sramežljivost ali je jos gore od toga. Ne smijem prici strancima da ih upoznam iako bih neke zelio.

Alkohol ili Marihuana.

Mislim da niko ne voli negativne susrete s ljudima, mislim da je to tek stvar kako pregrist neke stvari.
To ti je kao kad ti se svidja neka cura , neko ce prici, neko nece, iako ni jednom nije svejedno, al ovaj ce pregristi. Mislim da je to stvar vjezebe, kao manje vise sve drugo. Prvi koraci su uvijek najtezi. Obicno alkohol pomaze.

Eto.

Alkohol pomaze kod socijalne fobije i cesto roknem jednu prije nekog izlaska da se skuliram ali to nije bas preporucljivo.

A marihuana ne znam kakve bi efekte imala, nisam probao.

Vidim ja da ovdje ima dosta ovih nesretnih hasisara , ali vjerujem da bi ti marihuana samo pogorsala stvar, ona moze imati i negativno djelovanje u takvim situacijama, ovisno od osobe do osobe (tako cujem ).

Vjerojatno bi te još više udaljila od ljudi, jer si već takav tip.
Ali bi ti bar pucala kita za ljude onda. Dobro ti i samom.

Ja imam suprotan "problem" - započinjem razgovor sa potpunim neznancima u svim mogućim prilikama. To mi dođe kao hobi. Moj muž se ježi takve slobode, misli da ću jednog dana doživeti neprijatnost. Zabole me, nek doživim, volim da pričam sa ljudima.

A za ovoga koji ima problem, sam je kriv. Ko želi da bude sa ljudima on će i biti, ko ne želi - neće. Negativne susrete ko voli, pa i ja dobijem lupanje srca i grč u grlu kad idem na roditeljske sastanke.

A, evo malo citam ove simptome, i mislim da je vecina njih relativno "normalna" i da nam se to svim moze dogoditi, ili da se dogodila... Valjda je stvar u ucestalosti, ili intenzitetu... A to cesto i cini neciju osobnost... Neki su jednostavno otvoreniji, neki povuceniji.

Mislim da svi imamo takve neke trenutke.

Medjutim, s druge strane, ja sam znao ici pizzu reklamirati jer nisam dobio masline a naplatili su mi punu cijenu.

Pa da, mislim da pretjeruju.

Ko ne osjeti tremu pred drzanje javnih govora, ili lupanje srce pred ispit recimo itd...

Moj otac se večito stideo da reklamira neku robu ili da reaguje ako ga neko očigledno potkrada, u kafani recimo. Idealna žrtva svih mogućih hohštaplera. Majka sušta suprotnost, borila se za svaki svoj plaćeni dinar.

Ista situacija.

Život menja čoveka pa od stidljivog postane preduzetan, od otvorenog i poverljivog zakopčan i sumnjičav. Imam primer svoje drugarice koja je od jedne totalno povučene osobe, ćutljive, posle udaje za pravu osobu postala neverovatno uspešna i brbljiva poslovna žena. Ja sam u odnosu na nju tuta muta.

Uf, pop-psihologija na djelu. Prije nego što se uvjeriš da imaš neki problem, de zrakni malo na ovaj link pa provjeri da nisi ipak samo obični "introvert".

http://en.wikipedia.org/wiki/Introvert

A, ako ti to predstavlja probleme u životu, uputi se specijalistu, ako ti dijagnozira akutnu fobiju, dobit ćeš fine bombone zvane Zoloft. Možeš probati i NLP i hipnoterapiju, ali su uglavnom diskreditirane.

http://en.wikipedia.org/wiki/Zoloft

http://en.wikipedia.org/wiki/Social_anxiety_disorder

Bolje mu je da lupeta sa nama nego da zamišlja da je neki "slučaj". Od svega su napravili bauk i izmislili odgovarajući medikament.

Terice ne lupetaj.Ovo je psihička blokada koja ti neda da razmišljaš na pravi način,najčešće vuče korijene iz nekih dubljih kompleksa i frustracija.

Otvaraču teme savjetujem da se namjerno dovodi u neugodne pozicije i konflikte.Naravno postepeno, od bezazlenijih situacija prema težim.I nek se ne stidi iznijet svoje mišljenje.

Pa i učešće na forumu je neka vrsta vežbe jer i tu se možeš ili proslaviti ili obrukati, ostvaruješ kontakt sa ljudima iako ih ne vidiš. Na to mislim kada kažem da je bolje da lupeta sa nama, videće da ni drugi ljudi nisu bogznakako pametni i mudri. Pa neka se bori malo virtuelno, biće mu lakše posle i uživo.

Od foruma ti nema nikakve pomoći.Pa ljudi koji pate od toga čitav život provedu po forumima.Socijalna fobija je strah od kontakta s ljudima.

Lagani početak, upisati se u neki hobi klub. Vremenom si prijatelj sa svima njima.

Valjda postoje neke vežbe i za te probleme u ustanovama za mentalno zdravlje. Nešto kao psihodrama programi za razne neuroze.

Treba mijenjati vlastiti karakter.

To je povezano s kroničnim osjećajem krivnje, koji je nekim ljudima karakterna crta ili dobiveno vanjskim utjecajem u najranijoj mladosti. Urođena takva karakterna crta se odrastanjem smanji u normalnom okružju, ali nekome i pojača ili se ne mijenja, pod negativnim okolnostima.

DA će se netko odjednom promijeniti - neće. Dug je to proces i vježbaš ga sam sa sobom. Često je ovo povezano i sa osjećajem da moraš biti savršen, bez mana i grešaka u interakciji s drugima. Tako da i najmanji pogrešan (koji je opet subjektivna percepcija-često pogrešna) korak u interakciji s ljudima izaziva gubitak samopouzdanja i kasnija preispitivanja sebe.

Mislim da je povezano s osjećajem krivnje ili traume iz djetinjstva, koja opet dovodi do osjećaja krivnje.

IMHO.

Ne manitaj !

Ma ne ,ništa tako drastično ,treba se obratit psihologu (privatne ordinacije) koji će ga nakon razgovora (množina) uputiti što i kako treba činiti .

Pa nisu te ustanove ludare, imaš tu i psihologe za najobičnije probleme, privatnici su skupi.

Svaki dan čašu vina ili bar pola čaše popij doma uz ručak, em je zdravo i preporučeno, em ćeš bit manje ukočen. Kasnije ćeš moć i bez vina.

Nađi društvo koje zanimaju iste stvari, dobar je gornji savjet da se uključiš u neku hobi grupu ili treniraš nešto.

Izlečiće socijalnu fobiju ali će da postane pijanica. Popularna u kraju.