Tekst na srpskom, s Instagrama
https://www.instagram.com/p/DQSbhXSiIsH/Za one kojima se ne prikazuje Instagram, odnosno ako stranica nestane, evo:
Citat:
Umišljena veličina.
Nadkompenzacija kao mehanizam odbrane.
Preživljavanje kao zaustavljeni rast.
Jedan od najvećih strahova mnogih ljudi koje sam srela u životu jeste da će biti ismejani.
Na Balkanu to nije iracionalni strah od nečega za šta postoji veoma mala šansa da će se ostvariti.
Zbog uverenja o ograničenom dobru, ovde dominira krabin efekat. Iako neko nema koristi od toga što podmeće nogu drugima koji žele nešto da ostvare, ipak to čini.
Obično sve kreće grubom šalom (samo tebe čekaju da se prihvatiš skupštinskog mikrofona), razvija se kroz vređanje (ova je poludela pa umišlja da može biti preduzetnica na Balkanu), sve do ismevanja koje im pomaže da se lakše nose s vlastitim osećajem inferiornosti.
Povod za ismevanje može biti bilo šta. Način na koji neko govori, automobil koji vozi, odeća koju nosi, oblik nosa ili cipela. U ovoj fazi se uglavnom više ne pominju nečije ambicije, nego, na primer, da li sam ide na pijacu i nosi kući dve kese povrća.
Ljudi koji na takav nehuman način tretiraju druge ljude imaju nesvesni mehanizam odbrane koji se naziva nadkompenzacija.
Iza takvog ponašanja uvek se krije strah da će neko otkriti njihove ambicije, ali i slabosti, poput istog tog straha od ismevanja koji ih drži u mestu i ne dozvoljava im da uzmu svoj život u svoje ruke.
Umišljena veličina kao identitet koji su za sebe kreirali (bolji od drugih) često je kompleksna unutrašnja prepreka koja zaustavlja lični rast.
Kada im se više ne da tako, potrebno im je puno podrške i da si daju vremena, da prvo osveste sve što su radili drugima i zašto, da prihvate sopstvenu ranjivost pa tek onda da se bave hrabrošću koja im je neophodna kao resurs da bi bili autentični.
