Smederevo (zgrada zadužbine pre i posle WW2, stara je valjda srušena u eksploziji 1941.)




Zgrada Okružnog suda u Smederevu


Opštinski dom u Smederevu


Gimnazija u Smederevu (kako se samo izdvaja pored ovih zgrada)



Ovo su neke građevine koje su preživele eksploziju 1941. dok je većina zgrada bila srušena.

Prelepa zgrada Lucho.

Ovaka če si napravim pomoćno u Pirot kad otidem u penziju da pečem papriće za ajvar u njega.

Samo da namlatim još pare od botovanje, i Vučić da nam poživeje ubavo, naravno.

.

Kuća pukovnika Radomira Elezovića u Njegoševoj ulici, na Vračaru, sagradjena 1927 godine.

Još jedna u nizu skoro restaurisanih gradjevina i fasada u Beogradu, čiji je talas rekonstrukcija pokrenuo grad u zadnjih 5 godina.
Takodje, kao i većina, predstavlja nepokretno kulturno dobro i spomenik kulture.


Izgradjena je modernim srpsko-vizantijskim stilom arhitekture..





"Komunjarka" pored, desno, ne samo da je narušila estetsku liniju (ajde to ćemo im oprostiti, fasada se uvek može našminkati koliko-toliko) nego je narušila i visinsku liniju(e ovo je već za sva vremena načinjen kulturocid)...

.

Beli Rusi.

Utekli u Beograd i Srbiju nakon gradjanskog rata u Rusiji, i doneli sa sobom, izmedju ostalog, balet i renesansu arhitekture u gradu.

Dobro, malo su dilkali i morfijum usput, ali to im je oprošteno.. :)

.

Evo nešto zanimljivo za braću katolike, jedna zanimljivost da posete u Beogradu.



Skoro rekonstruisani katolički dom na Crvenom Krstu u Beogradu..
U pozadini doma se vidi "beogradski krivi toranj"..





Da, da..
I Beograd ima svoj krivi toranj.
To je inače, "minaret" crkve Sv. Antuna Pandovanskog, iza gorepomenutog već, katoličkog doma..


Crkva i njen krivi toranj(zvonik) malo detaljnije..










Djavolski izgleda, ne..


.

Zgrada srpsko-amerikanske banke u Kralja Milana, levo..



Pogled iz drugog ugla na istu zgradu, iz pravca parka Aleksandrov(Devojačkog parka), u kome je dominantan spomenik Caru Nikolaju..







Car Nikolaj je inače Car, koji je zbog Srbije uvukao i sebe i čitavu Rusiju, u prvi svetski rat..


„Nećete mi zameriti, gospodo, što sam, pre svega, Rus. Ali vas uveravam da sam odmah posle toga Srbin i da su mi najdraži interesi srpskog naroda."



.

Odmah iza ledja Cara, se nalazi i ruski dom u ulici Kraljice Natalije, dom, koji su sagradili ruski emigranti("Beli Rusi") 1933-će, i koji su u Srbiji i Beogradu našli utočište nakon oktobarske revolucije...





.

Evo malo starih slika, dok nas komunisti još nisu bili oslobodili...

Kralja Milana i Karadjordjeva..






Sve u liniju, sve pod konac.
Poezija..

.

Grobar je zadužen za Beograd, a evo kako su izgledali neki drugi gradovi pre WW2. Nema baš impozantnih građevina kao u Beogradu, ali da se nastavila gradnja u ovom stilu danas bi baš super izgledali.

Negotin


Šabac


Jagodina


Požarevac


Vranje



Pirot

Pirot, hotel Nacional i danas postoji, samo mu je namena posve drugačija, Kinezi su sad u prizemlju a i ova linija starog jezgra grada je i dalje sačuvana tu i tamo.

Naravno,
Trč, trč, pa uleti "komunjarka" ali šta da se radi.. :)

.

Dijagonalno od te slike iznad i TC Rajićeve, u dijagonalno suprotnom ćošku, na uglu Kralja Petra i Uzun Mirkove,
nalazi se gradjevina poznata i pod nazivom "kuća sa zelenim pločicama" umetnički pravac secesija,

Još jedno zdanje koje predstavlja zaštićeni spomenik kulture i pod zaštitom je države...



Sagradjena 1907-me, kao stambena zgrada za trgovca Stojana Stamenkovića.








Stamenkovići su u Beograd došli iz Vranja, bili su trgovci kožama, imali su poslovanje u 17 zemalja sveta i 13 ekspozitura banaka.

Bogatstvo stečeno na trgovini kožom, pored ove kuće, omogućilo im je i da budu jedni od osnivača Narodne banke Srbije, kao i Beogradske berze.

Stamenkovići su, takođe, darivali novac za književni fond srpskoj knjizi, ali i za osnivanje Olimpijskog komiteta Srbije...


Arhitekte ove zgrade su Andra Stevanović i Nikola Nestorović, arhitektonski "tim" koji je Beogradu podario i grandioznu palatu Uprave fondova(danas zgrada Narodnog muzeja), kao i zgradu Beogradske berze(današnjeg Geozavoda) u Savamali.


.

Koja glupost.

Pa naš glavni gradski trg je ionako ruglo prema mnogim glavnim trgovima - malena površina, zbijen između visokih zgrada, prolazi pruga preko njega. Točno se 2018. na dočeku vidjeli ti limiti i da tamo ne može stati puno ljudi. Taman posla da još netko tamo sadi neka stabla. To bi izgledalo stravično. I u Zagrebu bar ima zelenih površina okolo, čak i urbanistički plan bio formiran oko toga (Lenuzzijeva potkova). Nema im nikako mjesta na samom Trgu BJ.

Mika Alas je moj idol.

Po obicaju, a zahvaljujuci komunistickim oslobodiocima, malo Srba znaju ista o Miki Alasu, malo malo, jako malo, tek ce se o njegovoj borbi za Srpstvo pisati, pricati, snimati, itd.

Srusiti i izgraditi ovu staru, kraj price.

Gratis, da nam sklone Pobednika i vrate Karadjordja na vrhu Kalemegdana.

Divna tema, gospodo Grobi i Jusi.

Da si jednom probao heroin, plakao bi za tu gomilu para koje si bacio na ono južnoameričko *** od droge, a za koje si mogao kuću da napraviš.

Hvala gospodine Aga, staramo se.. :)




Verujem ti, samo nije to moj gas.

Ne možeš da znaš ako nisi probao. A ja sam probao sve. I samo debil može da pljune 50€ za gram onog južnoameričkog sranja. Pa pre BiH uzeo spid čak da i isto košta, a košta pet puta jeftinije, nego to precenjeno ***. Jači je, duže radi i nemaš problem sa erekcijom.

A žuto je kategorija za sebe. Neuporedivo sa bilo čime. Totalno druga dimenzija.

Kako dodjoste od arhitekture do gudre, grom vas ubio

Šeša mrlja spid (droga za klince navijače) i izbija ga znoj i besnilo..

Inače jedini put kad sam imao problem sa erekcijom, to je bilo zbog spida.. :)

Spid sam zadnji put šmrkao pre pet, šest godina. Nisam spavao tri dana posle toga. Ne volim brze droge.