HercegBosna.org

HercegBosna.org

Forum Hrvata BiH
 
Sada je: uto kol 04, 2020 6:44 pm.

Vremenska zona: UTC + 01:00 [LJV]




Započni novu temu Odgovori  [ 419 post(ov)a ] 
Stranica Prethodna  1 ... 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17  Sljedeća
Autor/ica Poruka
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: pet sij 08, 2016 11:26 pm 
Offline

Pridružen/a: sri lis 31, 2012 8:51 pm
Postovi: 5927
boksnamnik je napisao/la:
Kseno, kako da skratis nik ...
Moze kako hoces ... Boks, Boki, B i td ... Ma kako ti volja :)
a jedna si od rijetkih koja ga napise ispravno :)


@B

Zašto postiji ctrl+copy+paste :D


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: pet sij 08, 2016 11:28 pm 
Offline
Avatar

Pridružen/a: ned lis 26, 2014 10:58 am
Postovi: 2352
Lokacija: Република Српска/Republika Srpska
lider30 je napisao/la:
Nema zgrada i objekata iz austrougarske secesije u Beogradu i po meni je grad zakinut za taj dio.


Dosta zgrada u starom djelu grada (Dorcol, Crveni Krst, Vracar, Zemun) je gradjen u tom stilu

_________________
Za dobar zivot nije rodjen svako


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: pet sij 08, 2016 11:31 pm 
Offline
Avatar

Pridružen/a: ned lis 26, 2014 10:58 am
Postovi: 2352
Lokacija: Република Српска/Republika Srpska
Kseno,
gdje je taj tvoj buduci dom, a da gleda na Obrenovacke njive ...
Padina, Zarkovo, Zeleznik, Sremcica, Umka, Ostruznica ... :neznam

_________________
Za dobar zivot nije rodjen svako


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: pet sij 08, 2016 11:34 pm 
Offline

Pridružen/a: sri lis 31, 2012 8:51 pm
Postovi: 5927
lider30 je napisao/la:
Nema zgrada i objekata iz austrougarske secesije u Beogradu i po meni je grad zakinut za taj dio.


Kako da je nema, postavila sam secesiju na nekoj od prethodnih strana.


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: pet sij 08, 2016 11:35 pm 
Offline

Pridružen/a: čet stu 08, 2012 1:05 am
Postovi: 16905
boksnamnik je napisao/la:

Dosta zgrada u starom djelu grada (Dorcol, Crveni Krst, Vracar, Zemun) je gradjen u tom stilu

E, ali ih nisu gradili Austrougari, pa se to ne računa.

I najviše ih je u centru (Stari grad), a ne u delovima grada koje si naveo.


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: pet sij 08, 2016 11:40 pm 
Offline
Avatar

Pridružen/a: ned lis 26, 2014 10:58 am
Postovi: 2352
Lokacija: Република Српска/Republika Srpska
Zemun:

slika

_________________
Za dobar zivot nije rodjen svako


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: pet sij 08, 2016 11:40 pm 
Offline

Pridružen/a: sri lis 31, 2012 8:51 pm
Postovi: 5927
boksnamnik je napisao/la:
Kseno,
gdje je taj tvoj buduci dom, a da gleda na Obrenovacke njive ...
Padina, Zarkovo, Zeleznik, Sremcica, Umka, Ostruznica ... :neznam


Ništa od toga, ali je svakako bliža periferija Beograda. Menjam stil života. :D

Na Č. padini ne bih živela ni da mi plate, Žarkovo možda ali samo jedan deo (Cerak), Sremčica ni u ludilu, Umka jedino ako postanem mazohista, Ostružnica... i tako, uglavnom hoću psa, mačku, kozu i aru. :D Ne znaš ti B da sam ja umetnička duša a u gradu nemam dovoljno inspiracije. :D


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: pet sij 08, 2016 11:41 pm 
Offline
Avatar

Pridružen/a: ned lis 26, 2014 10:58 am
Postovi: 2352
Lokacija: Република Српска/Republika Srpska
Carmello Šešelj je napisao/la:
boksnamnik je napisao/la:

Dosta zgrada u starom djelu grada (Dorcol, Crveni Krst, Vracar, Zemun) je gradjen u tom stilu

E, ali ih nisu gradili Austrougari, pa se to ne računa.

I najviše ih je u centru (Stari grad), a ne u delovima grada koje si naveo.


Zaboravih Stari Grad. Tacno da ih je tu najvise

_________________
Za dobar zivot nije rodjen svako


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: pet sij 08, 2016 11:44 pm 
Offline

Pridružen/a: sri lis 31, 2012 8:51 pm
Postovi: 5927
Beogradska secesija

SECESIJA


Pravac u umetnostima Art Nouveau (oko 1890 do 1910) je stil u arhitekturi, unutrašnjoj dekoraciji, nakitu, staklu, posterima i ilustracijama, koji se pojavio najpre u Engleskoj, a potom pod imenom Jugendstil u Minhenu 1892 i Berlinu 1899. U Becu(1897) ovaj stil, nazvan Secesija, poprimio je sasvim jasane i do kraja profilisane arhitektonske forme. U Italiji ovaj stil su zvali Stile Floreale (ili Stile Liberty) u Španiji Modernismo (ili Modernista) U prvoj, ranoj fazi pre 1900., secesijska dekoracija je bila uglavnom floralna, zasnovana na engleskom Art Nouveau i japanskoj primenjenoj umetnosti i litografiji; u drugoj fazi izrasloj na bečkim iskustvima belgijskog arhitekte i dizajnera Henry van de Velde-a ornamentika postaje apstraktnija. Art Deco poznat i kao STYLE MODERNE, javio se dvadesetih godina i razvio u ključni stil zapadne Evrope i Amerike tokom 1930-tih. Naziv ovog značjnog pravca u emetnostima potiče potiče iz naziva izložbe "The Exposition Internationale des Arts Décoratifs et Industriels Modernes, održane u Parizu 1925. Oblici secesije koje su srbijanske arhitekte usvojile prvenstveno potiču iz Beča, iz škole Ota Vagnera, ali sloboda u izražavanju, naročito u dekorativnom izražavanju doprinela je i pojavi raznih lokalnih varijanti. Pored novih materijala, betona, keramike i gvožđa, ornamentika i dekoracija, koje su najvidljivija obeležja ovog stila zasnivala se na upotrebi geometrijskih ukrasa, naturalističkih motivima, na ornamentici lišća, cveća...

Srpska secesija se, kako ističe vrstan poznavalac arhitekture Nestorović, u početku stidljivo pojavljuje, na fasadama zgrada izvedenim u onda dominantnim akademskim stilovima. Promene se uočavaju u delimičnom odbacivanju klasičnog oblikovanja stubova i pilastira, u ukidanju pojasnih i tročlanih završnih venaca (arhitrava i friza), u celovitoj obradi fasadnih površina i njihovom slabijem rasčlanjivanju. Najteže su se naši arhitekti odvajali od klasičnog profila samog završnog venca, od atike i kubeta, a retko su u početku prihvatali velike zastakljene površine. Na samom kraju ovog arhitektonskog stila, negde pred prvi svetski rat, u svoj poslednjoj etapi razvoja, počeli je da se pojavlje i ornamentika domaće folklorne i stare srpske vizantijske umetnosti.

Najizrazitiji prestavnici seceseje su bili Milan Antonović, koji je projektovato prve i najznačajnije secesionističke zgrade, Zgradu za ulepšavanje Vračara 1901, u Njegoševoj ulici, Grand hotel u Knez Mihailovoj ulici, zgradu fotografa Milana Jovanovića, na Terazijama. Stojan Titelbah je prijektovao kuću Arona Levija u ulici Kralja Petra i nekoliko kuća u ukici Zmaja od Noćaja. Jovan Ilkić, jedan od napoznatijih arhitekata onog doba radio je na projektima hotela Moskva. Nikola Nestorović je projektovao zgradu sa zelenim pločicama u Uzun Mirkovoj, stambenu zgradu slikara Uroša Predića, u Svetogorskoj, Učiteljski dom na Vračaru, hotel Bristol, u Karadjordjevoj ulici. Dragutin Djordjević i Andrav Stefanović projektovali su zgradu Srpske Akademije Nauka u Knez Mijailovoj ulici. Od onda mladih arhitekata vredna dela ostavili su B. Tanazević, Bukovac S. Jovanović i drugi.

1. Kuća sa zelenim pločicama, 1906-07

slika

Arhitekte Andra Stevanović i Nikola Nestorović projektovali su stambenu zgradu sa dućanima trgovca S. Stamenkovića na uglu ulice Kralja Petra i Uzun Mirkove ulice. U ovoj složenoj arhijetkonskoj "kompozici, potpuno se raskida akademizmom i prihvataju principi nove secesije ne samo u primeni dekorativnih elemena-ta već i u integralnoj koncepciji kompozicije i kompono-vanja. Koriste se polihromni materijali, posebno zelene keramičke pločice u čije se površine skladno uklapaju dekorativni delovi, a zatim kovano gvožđe na balkon-skim ogradama i na završetku visokog krova. I raspored i kombinovanje ukrasnih motiva, pravolinijskih i vegeta-bilnih, sa trakama, vrežama, cvećem i ženskim glava-ma, sa dekorativnim pojasevima i slobodnim završeci-ma lizene predstavljanju novo osveženje u arhitekturi beogradske secesije…

slika

Kuća slikara Uroša Predića u ulici Svetogorskoj br. 27,

slika

Pod vidnim uticajem Vagnera i Olbrihta, tada najpoznatijih i najcenjenijih zagovornika secesije u arhitekturi, Nikola Nestorivić, kako piše njegov sin Branko, uključuje u svoje kompozicije i pojedine klasične elemente: vence jednostavne profilacije, konzole i prozorske okvire, i obrađuje ih i prilagođava secesijskim motivima među kojima su mu omiljeni buketi cveća u oivičenim poljima, festoni i ženske glave u kombinaciji sa trakama i vrežama.

Trgovačka kuća Arona Levija, 1907

slika

Arhitekta Stojan Titelbah, rođen u Beogradu 1877, umro na Krfu 1916, poznat po monumentalnom projektu palate Novog dvora, u kome se jedno vreme nalazio muzej Kneza Pavla, pravljenog u maniru akademskog istoricizma, projektovao je je kuće Arona Levija u ilici Kralja Petra 39. čija je fasada ukrašena bogatom secesijskom dekoracijom. Secesijskom obradom izdvaju se još i kuće Alkalaja u ulici Zmaja od Noćaja 4 i Žaka Bulila u ulici Kralja Petra..

Zgrada oficirske zadruge, 1910.

slika

Planove projekta zgrade oficirske zadruge, na uglu Ma-sarikove i Resavske ulice su potpisali, kako tvrdi Bog-dan Nestorović, godine 1910 arhitekte Vladisavljević, Jovanović i Popović. Osnova galarije je rešena funkcio-nalno u odnosu na namenu građevine i ostvaren je i u sadržanom i konstruktivnom pogledu skladan prostorni oblik i utisak. U spoljnoj arhitekturi glavna kompozicija preko ugla do bočnih rozalita predstavlja i u celini i u detaljima dobro proučeno rešenje u duhu secesije i u oblikovnom i u dekorativnom pogledu, šta više, ona je znatno čistije i bliže vafnerovskoj arhitekturi nego na bečkoj skici koja je služila ko predložak.

Robna Kuća u Kralja petra 16

slika

Jedan od najčistijih primera secesije u arhitekturi Srbije je, kako piše B. Nestorović, zgrade Robne kuće u Kra-lja Petra 16 Viktora Azrielja (1889-1938). Ideja o objektu je, prema svedočenju M. Korunovića, doneta iz Beča, kao i delovi enterijera i eksterijera, dok su arhitektonske crteže izradili beogradski studenti. Velika zastakljena površina fasade u gvozdenoj konstrukciji, sa balkonskim gvozdenim ogradama i sa lizenama na krajevima, obe-leženim mramorom u kome su isklesani secesijski ele-menti, ostvaruje harmoničnu kompoziciju prvu ove vrste u Beogradu.

Zgrada Jovana Smedervca

slika

Zgrada Jovana Smedervca (1854-1920), studenta Teh-ničke velike škole u Beču i poznatog građevinskog pre-duzimača, podignuta na Uglu Makedonske i Nušićeve ulice u Beogradu, po svom osnovnom sklopu bila je kla-sično akademski koncipirana, dok je, kako ističe Bog-dan Nestorović, po primeni arhitektonskih elemenata na fasadi bila prva zgrada u Srbiji koja je imala izrazitu se-cesionističku dekoraciju "sa naturalističkom obradom vegetabilnih motiva".

Hotel Moskva

slika

Projekat za fasadu izradili su "ruski arhitekti u duhu pet-rovgradske secesije prve decenije XX veka" dok je ce-lokupni projekat razrade detalja izradio Jovan Ilkić. Radove je izveo građevinar Karlo Knol. Ova impozantna i najpoznatija zgrada Beograda građena na uglu Terazi-ja i Balkanske ulice, dugi "niz godina ocrtavala je siluetu Beograda i predstavljala njegov najviši i najvredniji arhi-tektonski objekt. Njena secesijska arhitektura novih linija i oblika u obojenoj keramici sa ornamentima od fajansa i sa oblogom prizemlja poliranim pločama švedskog cr-venog granita, predstavljala je naviše tehničko dostig-nuće u beogradskoj arhitekturi ovog doba. Ovome treba dodati i obradu vrata, izloga i kapija u umetničkoj bronzi i bogatu izradu enterijera, naročito u kafani u dva nivoa, zajedno sa nameštajem u odgovarajućem stilu secesi-je".

Kuća prof. M. Petrovića Alasa

slika

U pokušaju da stvore autentični srpski nacionalni stil mnoge arhitekte su nastojale da na jedan nov, suptilni način, koji su uveli zagovornici secesije, kombinuju raz-ličite srednjevekovne motive iz srpske vizantijske tradici-je graditeljstva sa savremenim materijalima. Najviše su se koristili, kako piše Nikola Nestorović, ukrasni motivi kao što su šahovska polja, obično u dve boje, crvenoj i beloj, koji su vešto utiskivani u ravnim ili lučnim trakama na zidovima i oko otvora prozora i vrata. Jedan od uspe-lijih primera ovog načina preplitanja različitih geometrij-skih oblika nalazimo na kući prof. Mihaila Petrovića Alasa, izgrađenoj 1910. na Kosančićevom vencu 22 po projektu Petra Bajlovića. Arhitekta Bajalović (1879-1947), školovan u Beogradu i Tehničkoj velikoj školi u Karlsrueu, ostavio je zanimljivo graditeljsko delo koje se kretalo u stilskom rasponu od srpskovizantijskog stila, kakav je bio njegov Srpski paviljon u Rimu(1911), preko secesije modernizovanog akademizma bliskog Art dec-cou, do kasnog monumentalističkog modernizma kakve su zgrade Pravnog fakulteta(1937) u Beogradu i zgrada Kolarčevog univerziteta(1930).

Zgrada SANU

slika

Najoriginalnija i najsnažnija secesijska kompozicija je ona koju je na fasadama Akademije Nauka uradili Nes-torović i Đorđević. U kompoziciji zgrade zapaža se pri-lagođavanje secesijskim principima komponovanja ma-sa i površina, kako u oblikovanju otvora tako i u obliko-vanju bogate dekoracije. Pada u oči i uticaj arhitekture Beogradske zadruge, naročito u njenim završnim delo-vima, što dokazuje prisustvo arhitekte Andre Stevanovi-ća u izradi detalja, ali i u konstruktivnom delu građevine naročiito u projektovanju i konstrukciji glavnog kubeta".

Srpska Akademija Nauka i Umetnosti osnovana je po-sebnim zakon 1. novembra 1886 kao Kraljeva Srpska Akademija. Zakonom je bilo ograničeno broj članova na 25. Prve članove postavljao je Kralj, kao "zaštitnik Aka-demije". Među onima koje je Kralj postavio svojim prvim ukazom bilo je nekoliko najboljih ondašnjih naučnika, ali je, kako ističu istoričari bilo i nekoliko njih koji su u Aka-demiju ušli više kao članovi Naprednjačke stranke, koja je onda bila na vlasti, nego kao stručnjaci. Od Liberala samo je jadan njen pristaša bio, kako se onda govorilo, postavljen za Akademika.

~~~
Izvor: naslov, tekst Vladimira Anđelkovića i fotografije preuzete sa sajta skyscrapercity.com


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: pet sij 08, 2016 11:47 pm 
Offline
Avatar

Pridružen/a: pet srp 31, 2015 10:39 pm
Postovi: 1567
boksnamnik je napisao/la:
Zemun:

slika

:zastava_Hrvata

:zubati

_________________
Giggity giggity goo!


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: pet sij 08, 2016 11:47 pm 
Offline
Avatar

Pridružen/a: ned lis 26, 2014 10:58 am
Postovi: 2352
Lokacija: Република Српска/Republika Srpska
Ksenija je napisao/la:
boksnamnik je napisao/la:
Kseno,
gdje je taj tvoj buduci dom, a da gleda na Obrenovacke njive ...
Padina, Zarkovo, Zeleznik, Sremcica, Umka, Ostruznica ... :neznam


Ništa od toga, ali je svakako bliža periferija Beograda. Menjam stil života. :D

Na Č. padini ne bih živela ni da mi plate, Žarkovo možda ali samo jedan deo (Cerak), Sremčica ni u ludilu, Umka jedino ako postanem mazohista, Ostružnica... i tako, uglavnom hoću psa, mačku, kozu i aru. :D Ne znaš ti B da sam ja umetnička duša a u gradu nemam dovoljno inspiracije. :D


E ako ces kozu onda Vranic, Meljak i onaj predeo oko Lipovackih suma su lijepi, po meni.
Podavalski dio takodje nije los.
A mozda hoces u ravnicu, preko Save :)

_________________
Za dobar zivot nije rodjen svako


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: pet sij 08, 2016 11:50 pm 
Offline

Pridružen/a: čet stu 08, 2012 1:05 am
Postovi: 16905
Ksenija je napisao/la:
boksnamnik je napisao/la:
Kseno,
gdje je taj tvoj buduci dom, a da gleda na Obrenovacke njive ...
Padina, Zarkovo, Zeleznik, Sremcica, Umka, Ostruznica ... :neznam


Ništa od toga, ali je svakako bliža periferija Beograda. Menjam stil života. :D

Na Č. padini ne bih živela ni da mi plate, Žarkovo možda ali samo jedan deo (Cerak), Sremčica ni u ludilu, Umka jedino ako postanem mazohista, Ostružnica... i tako, uglavnom hoću psa, mačku, kozu i aru. :D Ne znaš ti B da sam ja umetnička duša a u gradu nemam dovoljno inspiracije. :D

Kako može Cerak da bude bolji od Padine!? Jeste da je tamo planinska klima, ali na Padini ti je Ada prekoputa ulice, a i do centra stigneš brže nego gde sada živiš, a o Ceraku da i ne pričam.


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: pet sij 08, 2016 11:51 pm 
Offline
Avatar

Pridružen/a: ned lis 26, 2014 10:58 am
Postovi: 2352
Lokacija: Република Српска/Republika Srpska
Forumas,
ne provociraj. Obecao sam ti obilazak Beograda i ostajem pri tome. Posebnu paznju cemo posvetiti Zemunu i Gardošu jer ima dobrih kafana.

_________________
Za dobar zivot nije rodjen svako


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: pet sij 08, 2016 11:53 pm 
Offline
Avatar

Pridružen/a: pet srp 31, 2015 10:39 pm
Postovi: 1567
boksnamnik je napisao/la:
Forumas,
ne provociraj. Obecao sam ti obilazak Beograda i ostajem pri tome. Posebnu paznju cemo posvetiti Zemunu i Gardošu jer ima dobrih kafana.

Malo se zekim, kad već svi danas mašu trobojnicama što nebi i ja :zubati

Nego, slušao sam priče po forumima o keju, jeli ima tu nešto posebno ili..

_________________
Giggity giggity goo!


Zadnja izmjena: Forumašš; pet sij 08, 2016 11:55 pm; ukupno mijenjano 1 put/a.

Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: pet sij 08, 2016 11:54 pm 
Offline

Pridružen/a: sri lis 31, 2012 8:51 pm
Postovi: 5927
boksnamnik je napisao/la:
E ako ces kozu onda Vranic, Meljak i onaj predeo oko Lipovackih suma su lijepi, po meni.
Podavalski dio takodje nije los.
A mozda hoces u ravnicu, preko Save :)


Nikako ravnica, moji geni su dinarsk/primorski pa je logično da hoću da se što više približim Suncu. :zubati

A ovo što si pobrojao je daleko, ipak bih tamo gde do centra mogu stići gradskim prevozom za petnaestak minuta.


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: sub sij 09, 2016 12:00 am 
Offline

Pridružen/a: sri lis 31, 2012 8:51 pm
Postovi: 5927
Carmello Šešelj je napisao/la:
Ksenija je napisao/la:

Ništa od toga, ali je svakako bliža periferija Beograda. Menjam stil života. :D

Na Č. padini ne bih živela ni da mi plate, Žarkovo možda ali samo jedan deo (Cerak), Sremčica ni u ludilu, Umka jedino ako postanem mazohista, Ostružnica... i tako, uglavnom hoću psa, mačku, kozu i aru. :D Ne znaš ti B da sam ja umetnička duša a u gradu nemam dovoljno inspiracije. :D

Kako može Cerak da bude bolji od Padine!? Jeste da je tamo planinska klima, ali na Padini ti je Ada prekoputa ulice, a i do centra stigneš brže nego gde sada živiš, a o Ceraku da i ne pričam.


Pre nego što su počeli graditi Čukaričku padinu dreniranje zemljišta je potrajalo što znači da je teren nepodoban za stanovanje. Temperatura je skoro uvek niža za nekoliko stepeni, odvratna je i ne volim je. A Ada, pa šta će mi ako budem imala bazen u dvorištu. :D

Odavde imam 11 autobuskih linija + lokalne, i dve tramvajske, a sa Č. padine tek koja, ne znam tačno jer je samo vidim kada idem na Adu.

Tamo gde ja želim do centra se stiže za petnaestak minuta.


Zadnja izmjena: Ksenija; sub sij 09, 2016 12:07 am; ukupno mijenjano 1 put/a.

Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: sub sij 09, 2016 12:01 am 
Offline
Avatar

Pridružen/a: ned lis 26, 2014 10:58 am
Postovi: 2352
Lokacija: Република Српска/Republika Srpska
Forumašš je napisao/la:
boksnamnik je napisao/la:
Forumas,
ne provociraj. Obecao sam ti obilazak Beograda i ostajem pri tome. Posebnu paznju cemo posvetiti Zemunu i Gardošu jer ima dobrih kafana.

Malo se zekim, kad već svi danas mašu trobojnicama što nebi i ja :zubati

Nego, slušao sam priče po forumima o keju, jeli ima tu nešto posebno ili..


Uh ... Ima dobrih kafana
Miran dio, pjesacka zona, Dunav, Gardoš blizu ...

Evo slika. Ovo desno ti je Zemun sa djelom Gardoša. Tamo preko Velikog ratnog ostrva ti je Beograd u užem smislu riječi

slika

_________________
Za dobar zivot nije rodjen svako


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: sub sij 09, 2016 12:05 am 
Offline
Avatar

Pridružen/a: pet srp 31, 2015 10:39 pm
Postovi: 1567
boksnamnik je napisao/la:
Forumašš je napisao/la:
Malo se zekim, kad već svi danas mašu trobojnicama što nebi i ja :zubati

Nego, slušao sam priče po forumima o keju, jeli ima tu nešto posebno ili..


Uh ... Ima dobrih kafana
Miran dio, pjesacka zona, Dunav, Gardoš blizu ...

Evo slika. Ovo desno ti je Zemun sa djelom Gardoša. Tamo preko Velikog ratnog ostrva ti je Beograd u užem smislu riječi

slika

Zanimljivo.
Baš gledao slike neki dan, oduvijek mislio da se Zemun nalazi direktno ispred ovog Beograda oriđinale kad tamo Novi Beograd.
Jel ima kakvih starijih spomenika tu?
Gdje vam nestade zemunska tvrđava?

_________________
Giggity giggity goo!


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: sub sij 09, 2016 12:06 am 
Offline

Pridružen/a: sri lis 31, 2012 8:51 pm
Postovi: 5927
Forumašš je napisao/la:
Nego, slušao sam priče po forumima o keju, jeli ima tu nešto posebno ili..


Ima, betonirali su donji nivo i sada je to šetalište ako je vodostaj Dunava nizak.

A što se samog keja tiče, očajan je, gorko priznajem i prosto mi se plače šta su od njega uradili neki prethodnici dok su vladali i harali.

Evo jedne lepe fotografije Zemuna. Možda je ima na ovoj temi ali ne mari, lepote se nikada nećemo zasititi. :D

slika

Zemunski kej

slika
Fotografija nije baš friška.


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: sub sij 09, 2016 12:09 am 
Offline
Avatar

Pridružen/a: ned lis 26, 2014 10:58 am
Postovi: 2352
Lokacija: Република Српска/Republika Srpska
Kseno,
sad si me skroz zbunila tim tvojim planovima ...
Kažeš, pogled na Obrenovačke njive, a dobra veza sa centrom. Ne uklapa mi se tu koza nikako :)
Ostaje Vidikovac samo, pošto je ono Julino brdo ili kako se već zove dalje od Padine ... Imaju i Jajinci ispod Avale, ali je pitanje koliko se odatle vide te tvoje njive :)
Ubi me bre, a BG poznajem odlično :)

_________________
Za dobar zivot nije rodjen svako


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: sub sij 09, 2016 12:10 am 
Offline
Avatar

Pridružen/a: pet srp 31, 2015 10:39 pm
Postovi: 1567
Interesting.
Inače tko vam je na vlasti u Beogradu i jesu li napravili što korisnoga, koja vam je najrazvijenija općina?

_________________
Giggity giggity goo!


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: sub sij 09, 2016 12:11 am 
Offline

Pridružen/a: čet stu 08, 2012 1:05 am
Postovi: 16905
Ksenija je napisao/la:
Carmello Šešelj je napisao/la:
Kako može Cerak da bude bolji od Padine!? Jeste da je tamo planinska klima, ali na Padini ti je Ada prekoputa ulice, a i do centra stigneš brže nego gde sada živiš, a o Ceraku da i ne pričam.


Pre nego što su počeli graditi Čukaričku padinu dreniranje zemljišta je potrajalo što znači da je teren nepodoban za stanovanje. Temperatura je skoro uvek niža za nekoliko stepeni, odvratna je i ne volim je. A Ada, pa šta će mi ako budem imala bazen u dvorištu. :D

Odavde imam 11 autobuskih linija + lokalne, i dve tramvajske, a sa Č. padine tek koja, ne znam tačno jer je samo vidim kada idem na Adu.

Tamo gde ja želim do centra se stiže za petnaestak minuta.

Banovo Brdo je svakako daleko bolje od Padine, ja sam pričao o Ceraku.


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: sub sij 09, 2016 12:11 am 
Offline

Pridružen/a: čet stu 08, 2012 1:05 am
Postovi: 16905
boksnamnik je napisao/la:

Uh ... Ima dobrih kafana

Restoran Šaran.


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: sub sij 09, 2016 12:12 am 
Offline

Pridružen/a: sri lis 31, 2012 8:51 pm
Postovi: 5927
Da pojačam prizor

slika

Pogled na Zemun sa Dunava

slika

Pogled iz Zemuna na Beograd


Vrh
   
 
 Naslov: Re: Beograd
PostPostano: sub sij 09, 2016 12:16 am 
Offline
Avatar

Pridružen/a: ned lis 26, 2014 10:58 am
Postovi: 2352
Lokacija: Република Српска/Republika Srpska
Forumašš je napisao/la:
Zanimljivo.
Baš gledao slike neki dan, oduvijek mislio da se Zemun nalazi direktno ispred ovog Beograda oriđinale kad tamo Novi Beograd.
Jel ima kakvih starijih spomenika tu?
Gdje vam nestade zemunska tvrđava?


Zemun kao Zemun je jedan veliki spomenik. Malo ga uništiše u poslednje 2 decenije neplanskom gradnjom.
Ta tvrđava ... Je li misliš na Gardoš ...

slika

_________________
Za dobar zivot nije rodjen svako


Vrh
   
 
Prikaži postove “stare”:  Redanje  
Započni novu temu Odgovori  [ 419 post(ov)a ]  Stranica Prethodna  1 ... 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17  Sljedeća

Vremenska zona: UTC + 01:00 [LJV]


Online

Trenutno korisnika/ca: / i 7 gostiju.


Ne možeš započinjati nove teme.
Ne možeš odgovarati na postove.
Ne možeš uređivati svoje postove.
Ne možeš izbrisati svoje postove.
Ne možeš postati privitke.

Forum(o)Bir:  
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
Facebook 2011 By Damien Keitel
Template made by DEVPPL - HR (CRO) by Ančica Sečan
phpBB SEO