Veseli Bosanac je napisao/la:
Carmello Šešelj je napisao/la:
Carmello je odustao, jer na svaku konkretnu i preciznu stvar dobije kvazifilozofsko bulažnjenje kao odgovor.
Jeste Carmello, vazda nekakvi kvazifilozofski odgovori...
I srpski kralj ili kraljica su mislili 1396 godine na Nikopolju da je u njihovom najboljem interesu da udju u savez sa Osmanlijama u sukobu sa zdruzenom evropskom katolickom vojskom pa ispade da su se zajebali.
Kako cu vam dati precizan odgovor kad ne znam buducnost?
Srpski knez Lazar je 1389 zvao u ispomoć evropske vladare za Bitku na Kosovu polju,no niko se nije odazvao. Smatrajući Turke ne baš opasnim protivnicima. Tek 1683 kad su im Turci došli pred vratima Beča,Evropa se trznula. Knjeginja Milica je žrtvovala svoju kćer udajom za sultana Bajaziti,a za uzvrat da Turci ne vrše upade na teritiriju Srbije i vrše nasilje. Srbija je dobila neku vrstu autonomije od 1389 - 1459 godine kada je potpuno pala pod Turke. Taj period je bio period mira i stanovništvo je moglo demografski da se obnovi. Pritisnuta Ugrima sa sjevera i Turcima sa juga,Srbija je bila u teškoj poziciji jer su je ratovi iscrpljivali. Turci su ponudili bolje uslove saradnje nego Mađari i prihvaćen je vazalni status pos turskom vlašću. Većina srpskih vojnika koja je učestvovala u bitki kod Nikopolja na strani Turaka je već bila islamizovana ili na putu islamizacije. Nešto kao vaš hrvatski vojnik Zeid Dukmenčić i Čedo Domuz.
