Ma Vučić je kao Šiptar i ******** idealan čovjek Zapada za predsjednika Srbije.
Imam osjećaj da će Vučić biti neka vrsta doživotnog predsjednika Srbije.

Ma nije bitno da li će biti doživotni predsjednik, već koji tip: Tito ili Milo/Mile.

Kriminalci promjenili stranačke dresove.

Ko god da si ali si lupio. Ako ti je idealan svojataj ga u svoje ime, u moje NE!
Osećaj te vara, govori mi moj osećaj.
Aj' zdravo!
P.S. Više mi je pun kofer ovakvih debilnih izjava.

aleksije, brate u Hristu! Čitam tvoje upise od famozne liste na čelu sa Jeremićem (koji bi činili vladajuću strukturu u Srbiji), zatim tvoje razloge zbog čega Srbija u EU a zatim zbog čega Srbija ne u EU i tako nadalje pa se pitam, da li si ti prohujao s vihorom ili je neki drugi triler u pitanju?

Odoh na Chat a možda i na Glazbu/Muziku.

Ajde, nemoj da mi se izražavaš figurativno! Šta sam tačno rekao? I šta ti znači da sam "proujao sas viorem"?

Ne mogu večeras da ti odgovorim, prispavalo mi se

Nije prohujao, malo ga je zameo vetar, ali ispravio se ponovo.

I ti govoriš figurativno. Kakav vetar?
O čemu tačno pričate vas dve?

Rezolucija 1244 treba da bude zamenjena novom

Srbija je jedina evropska zemlja gde vidimo simbole Pobede na gradskim ulicama, ovde nisu bačeni u zaborav junaci koji su po cenu neverovatnih gubitaka izvojevali mir i slobodu

http://www.politika.rs/sr/clanak/453804 ... jena-novom

Datum 9. maj, kako je naglasio predsednik Rusije Vladimir Putin, ne može ni da se otkaže, ni da se odgodi. To je sveti dan za našu zemlju, kaže u razgovoru za „Politiku” ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko. Tako odgovara na pitanje o planiranoj velikoj proslavi i paradi povodom 75. godišnjice Dana pobede, uz učešće stranih državnika, među kojima su i srpski i francuski predsednici, Aleksandar Vučić i Emanuel Makron. Epidemija virusa korona, međutim, sve je to odložila.

Pominje se da bi proslava ipak mogla da bude 24. juna, na isti dan kada je 1945. u Moskvi održana prva Parada pobede i kad su sovjetski vojnici na kaldrmu Crvenog trga bacili na stotine zaplenjenih zastava nemačkih armija?

Nacistička agresija odnela je živote preko 26 miliona sovjetskih građana, u Rusiji ne postoji porodica koju nije dotakla tragedija Velikog otadžbinskog rata. U čast Pobede, u znak sećanja na podvig bez premca onih koji su odbranili otadžbinu i srušili nacizam u Evropi, danas, 9. maja u Moskvi i drugim ruskim gradovima održava se parada aviona i helikoptera, kao i svečana počasna paljba. Ove godine biće obavezno održana i glavna Parada pobede na Crvenom trgu i svenarodna akcija „Besmrtni puk” – cela 2020. godina je proglašena u Rusiji Godinom sećanja i slave. Pri izboru datuma polaziće se, naravno, od objektivnih stručnih ocena epidemiološke situacije.

I Srbija se priključuje proslavi Pobede?

U srpskoj prestonici tradicionalno se polažu venci na Spomen-groblju oslobodilaca Beograda i na Spomenik crvenoarmejcu. Održana je rusko-srpska onlajn konferencija „Poklonimo se herojima”, o važnosti očuvanja istorijske istine i sećanja na Pobedu. Kasnije će neizostavno biti i otvaranje Večne vatre, šetnja „Besmrtnog puka” i drugi događaji. Srdačno smo zahvalni srpskom rukovodstvu na svestranoj podršci njihovoj organizaciji. Srbija je, po svoj prilici, jedina evropska zemlja gde vidimo simbole Pobede na gradskim ulicama. Ovde nisu bačeni u zaborav junaci koji su po cenu neverovatnih gubitaka izvojevali mir i slobodu. Ovde se razume koliko je važno da se ne dozvoli izrugivanje našim zajedničkim vrednostima. Koristeći ovu priliku, čestitam čitaocima Dan pobede. Budimo dostojni velike generacije pobednika, sećanja na njih, njihovu baštinu.

Potvrđeni dolasci u Moskvu šefova stranih država, ruskih saveznika u Drugom svetskom ratu, svedoče da ipak nisu svi u svetu podlegli talasu revizije istorije i negiranja vodeće uloge ruskog naroda u oslobađanju Evrope od nacizma?

Biće nam drago da vidimo na svečanostima u čast 75. godišnjice Pobede lidere zemalja saveznica u antihitlerovskoj koaliciji. Smatramo da bi to imalo poseban moralno-politički značaj, u prvom redu za države i narode koje oni predstavljaju. Na praznik Pobede slavimo odvažnost i mudrost naših naroda koji su uspeli da odlože neslaganja zarad zajedničke Pobede nad čovekomrzilačkom nacističkom ideologijom, najstrašnijim zlom u istoriji civilizacije. Ta istorijska iskustva bez premca imaju neprolaznu vrednost. Danas, kada se suočavamo s novim oštrim izazovima, koji zahtevaju uzajamno poverenje i hitne usaglašene korake, ona su nam potrebna kao nikada dosad. Takvu ujedinjujuću poruku sadrži i nedavna zajednička izjava predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa, povodom 75 godina od susreta sovjetskih i američkih vojnika na reci Elbi 25. aprila 1945. godine.

Predsednik Putin je u više navrata ukazivao na nesagledivu opasnost od istorijskog revizionizma i dvostrukih standarda, kada se zarad dnevnopolitičkih ciljeva izjednačuju žrtve s agresorom?

Nažalost, nastavlja se s pokušajima da se falsifikuje istorija Drugog svetskog rata, da se izlažu sumnji njegovi neosporni međunarodnopravni rezultati, uključujući i presude Nirnberškog tribunala, da se ospori odlučujući doprinos sovjetskog naroda Pobedi, da se opravdaju nacistički zločinci i njihovi pomagači, da se umanji uloga organizacije UN, koja je stvorena zahvaljujući Pobedi i koja je postala kamen temeljac savremenog svetskog poretka. Među poslednjim primerima je situacija oko demontaže spomenika maršalu Ivanu Konjevu u Pragu. Vidimo u tome neposrednu pretnju ne samo po humanističke vrednosti već i međunarodnu bezbednost. Katastrofa Drugog svetskog rata ne sme da se ponovi. Indikativno je da naš stav deli apsolutna većina zemalja u svetu, to svake godine potvrđuje glasanje u Generalnoj skupštini UN o rezoluciji o borbi protiv glorifikacije nacizma. Visoko cenimo to što se u Srbiji čuvaju tradicije antifašizma, odlučno se suprotstavlja reviziji istorije, pažljivo odnosi prema spomenicima palima za oslobođenje Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

Svetski poredak se našao na ispitu i usled pandemije, pokazalo se – kao i u Drugom svetskom ratu – da pomoć u najtežim okolnostima vredi više od „velikih reči”. Sa Zapada čujemo poruke kojima se umanjuje značaj ruske i kineske pomoći koja je stigla u Srbiju. Moskvu i Peking optužuju da pomoć ne pružaju iskreno, već s nekim „političkim zadnjim namerama”?

Nastojanje da se politizuje međunarodna humanitarna pomoć u suzbijanju epidemije infekcije virusa korona potpuno je kontraproduktivno. Borba protiv virusa korona je, bez preuveličavanja, zajednički zadatak čitavog čovečanstva. Samo solidarni napori mogu dovesti do željenog rezultata. Da naglasim da se nesebična pomoć Rusije pruža na molbu rukovodstva ovih zemalja, u slučaju Srbije na molbu predsednika Aleksandra Vučića. Šef države je ukazao združenoj jedinici Ministarstva odbrane Rusije veliku čast, lično primivši njene rukovodioce. Iskreno smo zahvalni građanima Srbije i srpskim vlastima na visokoj oceni rada naših stručnjaka i na podršci njihovom trudu. To je ono što je zaista važno.

Kolika je konkretno bila ruska pomoć Srbiji proteklih nedelja?

Stručnjaci Ministarstva odbrane Rusije, najiskusniji epidemiolozi, virusolozi, lekari, radili su zajedno sa srpskim kolegama za vreme vrhunca epidemije, najtežeg i najodgovornijeg perioda borbe protiv virusa korona. Od 3. aprila dezinfikovano je više od 160 objekata, među njima ključne ustanove zdravstva, u 35 gradova Srbije. Lekari su primili preko 800 kovid pozitivnih pacijenata, pruža se i konsultativna podrška. Rad se nastavlja. Hteo bih takođe da istaknem pomoć ruskih NVO. Ruska fondacija mira, s predsednikom odbora Državne dume za međunarodne poslove Leonidom Sluckim na čelu, poklonila je srpskoj strani neophodnu medicinsku opremu. Nije ostao po strani ni biznis: naša zajednička kompanija NIS, ruske kompanije „Lukoil”, „Ruske železnice”, „Sberbanka”, „Jandeks taksi”, „Fosagro” i druge. Vidimo koliko samopregorno rade srpski lekari, kakvi napori se ulažu na svim nivoima radi blagostanja zemlje i naroda, da se što pre pobedi opaka bolest i ublaže negativne društveno-ekonomske posledice krize izazvane koronom. Drago nam je da tome damo doprinos koliko možemo.

U prethodnom intervjuu „Politici” govorili ste o mogućnosti da se Rusija zvanično uključi u pregovore o Kosovu. Rekli ste da je „principijelno važan poziv Beograda i polazna, uporišna tačka na međunarodnom pravu”. Da li smo sada bliže mogućnosti da Moskva odredi svog „specijalca”? Posebno ako se zna da i bez „poziva Beograda” Amerikanci već imaju dva izaslanika – Ričarda Grenela i Metjua Palmera – dok EU šalje Miroslava Lajčaka, uz komesara Đuzepa Borelja, kome je i kosovsko pitanje u opisu posla?

Sada je to prerano razmatrati. Ne mislim da je oponašanje drugih igrača razumna i opravdana strategija. Moskva ima samostalnu viziju situacije. Za naše pridruživanje potreban je pre svega poziv Beograda. Pri tome, sam pregovarački proces treba da se vodi u razumljivom, za nas prihvatljivom međunarodnopravnom okviru, na osnovu Rezolucije SB UN 1244, i treba da ima prihvatljivu formu i sadržaj. Da dodam bez ikakve zluradosti, da zasad rezultati diplomatskih aktivnosti nisu suviše očigledni. Zasad, naprotiv, na samom Kosovu samo je više haosa.

Koje su za Rusiju „crvene linije” kada je u pitanju kosovsko rešenje? U septembru ste nam rekli da ne razumete zašto bi podela Kosova i Metohije bila presedan. Da li su ove ideje i dalje aktuelne?

Aktuelnost ideje „podele Kosova”, kao i bilo koje druge ideje, mogu da procene samo Beograd i Priština. Održiv rasplet kosovskog pitanja ostvariv je samo kao rezultat uzimanja u obzir izbalansiranih uzajamnih interesa, kompromisa – na osnovu međunarodnog prava, bez nametanja spoljnih šema ili vremenskih okvira. Glavni kriterijum za nas je da rešenje treba da bude prihvatljivo za Srbiju.

EU i SAD nisu pokazale jedinstven stav po pitanju obaranja vlade Albina Kurtija i bezuslovnog ukidanja prištinskih taksa na robu iz centralne Srbije. Da li je to još jedan dokaz da pravog rešenja nema izvan autoriteta Saveta bezbednosti UN?

Nepromenljiva pažnja Saveta bezbednosti UN prema kosovskoj tematici jedan je od preduslova regulisanja problema. Definitivno rešenje kosovskog pitanja treba da bude utvrđeno u SB UN donošenjem nove rezolucije koja bi zamenila važeću Rezoluciju 1244.

Institut za očuvanje istorijskog sećanja u najbližoj budućnosti
Na zasedanju srpsko-ruske međuparlamentarne komisije u Moskvi najavljeno je da će dve države osnovati Institut za očuvanje istorijskog sećanja. Radi li se na ovom projektu i kada se očekuje osnivanje?

Smatram da je dijalog između parlamenata i naučnoistraživačkih krugova neophodna dimenzija rusko-srpske saradnje u suprotstavljanju reviziji istorije. Potpuno podržavajući tu inicijativu poslanika naših zemalja, računamo na njenu uspešnu realizaciju u najbližoj budućnosti.Antrfile

Razumevanje s Godfrijem
U slično vreme kada i vi, u Beogradu je stupio na dužnost i američki ambasador Entoni Godfri, koji je prethodno bio drugi čovek diplomatske misije SAD u Moskvi. Na nekim prijemima primećeni ste kako dugo i srdačno razgovarate s ambasadorom Godfrijem, izgleda da ste se „pronašli” kao sagovornici? Da li se s njim poznajete odranije, na kom jeziku komunicirate, imajući u vidu da su bar tri koja obojica govorite?

S ambasadorom Entonijem Godfrijem izgradili smo konstruktivne profesionalne odnose za vreme mog rada u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije u Moskvi. Raspoloženi smo da ih razvijamo i ovde. Ma koji jezik da govorimo, važno je da se dijalog ne prekida, važno je da se obogaćuje jezik međusobnog razumevanja.

https://www.vecernji.hr/vijesti/srbija- ... dh-1401022


Srbija je radi obične markice napisala protestnu notu...

Kakve ovo ima veze s NDH?
Povijesne granice, mogli su reći "granice Tomislavove Hrvatske" itd

Ne vidim grb NDH a niti U

Kad su sandzak ucrtali, mogli su i crnu goru, ipak su oni crvena hrvatska

To nije karta NDH niti je grb iz perioda NDH, što je najsmješnije desno su prikazali obrise perecije...

Stiže 8,3 miliona evra za metro: Evo gde će sve biti stanice

Beograd -- Sutra će biti potpisan Sporazum o donaciji u vezi sa realizacijom i finansiranjem projekta beogradskog metroa između vlada Srbije i Francuske.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.ph ... id=1682820

Sporazum će potpisati ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović i ambasadorom Francuske u Srbiji Žan-Luj Falkonijem, saopšteno je iz Ministarstva građevinarstva.

Kako je saopšteno, potpisivanje će se obaviti sutra, 12. maja, u 11 časova, u pres-sali Vlade Srbije. Potpisivanju sporazuma prisustvovaće i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, navedeno je u saopštenju.

Da podsetimo, lane je francuska kompanija Egis, prema Ugovoru sa Gradom Beogradom, završila Generalni projekat i Prethodnu studiju opravdanosti za Metro linije 1 i 2 Beograda i Finalni izveštaj je prihvatila gradska Komisija za sprovođenje ove faze projekta.

Prema pisanju portala Ekapija, usvojene su sledeće trase: Linija 1, Železnik – Mirijevo, dužine 21,3 km, sa 23 stanice. Linija 2, Železnička stanica Zemun – Mirijevo, dužine 19,2 km, sa 20 stanica.

Projektom su predviđene sledeće stanice na Liniji 1: Železnik, Ranžirna, Makiš, Žarkovo i Bele vode, Trgovačka, Požeška, Pijaca Banovo Brdo, Most na Adi, Sajam, Gazela Bridge, Palata pravde, Savski Trg, Trg Republike, Francuska, Luka Beograd, Dunav Stanica, Pančevački most, Železnička stanica Karaburma, Diljska, Višnjička, Mirijevski bulevar, Gimnazija i Mirijevo.

Stanice na Liniji 2 predviđene projektom su: Mirijevo, Ustanička, Mite Ružića, Cvetkova pijaca, Vojislava Ilića, Šumatovačka, Južni bulevar, Makenzijeva, Manjež, Savski trg, Sava centar, Arena, Merkator, Opština Novi Beograd, Aleksandra Dubčeka, Senjski trg, Stadion Zemun, Filipa Višnjića, Novi novosadski put, Železnička stanica Zemun.

Uglavnom je predviđena podzemna trasa, sem u Makiškom polju, gde bi trasa Linije 1 bila na nasipu prosečne visine 2,0 m. Dve linije se ukrštaju i imaju denivelisane podzemne stanice na Savskom Trgu, gde je omogućen prelaz putnika sa jedne na drugu. U Mirijevu su planirane paralelne stanice za obe linije. Predviđen je tunel ispod Save za Liniju 2.

U prvoj fazi radova bi se verovatno gradio deo Linije 1 od Železnika do Karaburme.

Srbija i Francuska potpisale sporazum o donaciji od 8,3 miliona evra za beogradski metro

http://www.politika.rs/sr/clanak/453964 ... dski-metro

Sporazum o donaciji 8,3 miliona evra za realizaciju projekta beogradskog metroa danas su u Beogradu potpisali ambasador Francuske Žan-Luj Falkoni i ministarke građevinarstva i za evropske integracije Srbije, Zorana Mihajlović i Jadranka Joksimović.

Ambasador Falkoni je istakao da je beogradski metro u centru ekonomskih odnosa Srbije i Francuske i da je današnje potpisivanje sporazuma „značajna i konkretna etapa za taj ozbiljan i dugogodišnji projekat”.

„Francuska je posvećena tome da podrži Srbiju u ovom projektu. Verujem da francuska ekspertiza u realizaciji složenih projekata u transportnom sektoru daje sigurnost u uspeh ovog važnog infrastrukturnog projekta”, izjavio je Falkoni.

Ministarka Mihajlović je istakla da je ovo važan dan u realizaciji važnog infrastrukturnog projekta, čija je procena da će koštati između 4,5 i 5,5 milijardi evra, saopštilo je njeno ministarstvo, prenosi Beta.

„Krećemo u izradu studije izvodljivosti, idejnog rešenja i studije procene uticaja na životnu sredinu. Više nema nazad. Na osnovu toga, dobićemo jasne smernice kako će izgledati prva linija metroa i pripremu za sledeću fazu, a to je početak izgradnje”, kazala je Mihajlović.

Mihajlović je istakla da će beogradski metro biti najveći i najteži infrastrukturni projekat, vrednosti dva i po puta veće od brze pruge Beograd-Budimpešta (dve milijarde evra) koja se upravo gradi, kao najveći infrastrukturni projekat u ovom delu Evrope.

Mihajlović je kazala da Srbije nijednog trenutka nije stala u pripremi ovog infrastrukturnog projekta, te da pregovara i s Vladom Francuske, i s kineskim partnerima o načinu realizacije.

Ministarka Joksimović istakla je da razvojna saradnja s Francuskom pokazuje da ta država prepoznaje Srbiju kao ozbiljnog kandidata za ulazak u Evropsku uniju, te da je važno što za strateškog partnera u više infrastrukturnih projekata Srbija ima Francusku.

„S Francuskom imamo stratešku saradnju u mnogim reformskim procesima. To ne bi bilo moguće da Srbija nije sprovela i ne sprovodi i dalje ključne reforme i danas smo zemlja sa kojom mnogi žele da sarađuju i da investiraju u Srbiju kako bi se približili nivou razvoja zemalja EU”, rekla je Joksimović.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić koji je prisustvovao potpisivanju sporazuma, rekao je da je metro od kapitalnog značaja za Beograd i Srbiju.

„Izgradnjom metroa popravićemo kvalitet transporta u našem glavnom gradu. Procene su da će se 30 odsto Beograđana voziti metroom. Na ovaj način doprinećemo očuvanju životne sredine i boljem kvalitetu života Beograđana”, izjavio je Radojičić.

Ništa od besplatnog testiranja: Povratak u Srbiju uz negativni test, ili 14 dana izolacije

https://www.b92.net/putovanja/vesti.php ... id=1683585

Zamenica direktora Insituta “Batut” Darija Kisić Tepavčević negirala je danas navode iz Gradskog zavoda za javno zdravlje o mogućnosti naknadnog testiranja i prekida kućne izolacije za državljane Srbije koji dolaze iz inostranstva.

Ponovila je da srpski državljani u zemlju mogu da uđu samo sa negativnim PCR testom, ne starijim od 72 sata, a u suprotnom - moraju 14 dana da budu u kućnoj izolaciji, uprkos informaciji iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

To je jedina, validna odluka Kriznog štaba, rekla je dr Kisić Tepavčević za Tanjug.

O drugim pitanjima, poput mogućnosti besplatnog testiranja, kojim bi, ukoliko je test negativan, mogla da se prekine dvonedeljna kućna izolacija, nije uopšte bilo reči, istakla je dr Kisić.

Ona je objasnila da po usvojenom protokolu strani državljani koji žele da uđu u Srbiju moraju da imaju negativan PCR test na prisustvo koronavirusa, ne stariji od 72 sata.

Preporučuje se, podseća, da i građani Srbije koji dolaze iz inostranstva imaju taj test, ne stariji od 72 sata, a ukoliko ga nemaju, svakako mogu da uđu u svoju zemlju, ali u tom slučaju dobijaju rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadzor u trajanju od 14 dana.

"To je jedino što je doneto i što je odluka Kriznog štaba”, podvukla je dr Kisić.

Ona je istakla da o mogućnosti besplatnog testiranja, kojim bi, ukoliko je test negativan, mogla da se prekine dvonedeljna kućna izolacija nije uopšte bilo reči na sednicama Kriznog štaba.

To se, kaže, možda može razmatrati, da bi se smanjio period kućne izolacije, ali o trošku zainteresovanih.

"Ukoliko u tom momentu imamo dovoljan kapacitet, moglo bi da se razmotri da to bude opet test na lični zahtev, o sopstvenom trošku. Ali u ovom momentu takva odluka nije doneta. Jedino test, ne stariji od 72 sata ili kuća izolacija. Ništa drugo nije ni rečeno, niti je razgovarano, niti je validno u ovom momentu”, rekla je dr Kisić.

Ona je podsetila da građani koji uđu u Srbiju dobijaju, što je bio slučaj i do sada, rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadzor od dve nedelje, u kojem, se navodi osoba za kontakt iz teritorijalnog zavoda ili instituta.

N1 nije medij. Branili se pred sudom da nisu pruzaoci medijskih usluga. Izlgeda da su u Luksemburgu registrovani kao privredno drustvo, a ne medij.
https://www.alo.rs/vesti/politika/n1-tv-jugoslav-cosic-medij-privredno-drustvo-kurir-apr/311478/vest
https://slobodna.rs/drustvo/advokat-n1-na-sudjenju-po-tuzbi-slobodne-televizije-n1-nije-pruzalac-medijske-usluge/
Kakvi odvratni gadovi.
Idalje mi nije jasna ova muljaza sa reemitovanjem u Sloveniji.
Ovo je sramota za Srbiju. Zakon je potrebno izmjeniti i zabraniti ova ***.
Ako hoces da emitujes u Srbiji, moras postovati srpske standarde i norme, ne Luksemburske.

Šta je tu problem? Nema zakonskog osnova da se zabrani N1, pa je to potrebno izmeniti?

Da bi smo konačno dobili medijsku scenu bez imalo prostora za opoziciju da kaže nešto?

Poslanici Bundestaga kritikovali protivljenje Nemačke podeli Kosova

Nemačka vlada se usprotivila jer bi razmena teritorija mogla da donese destabilizaciju regiona, kao da već nije učestvovala u prekrajanju karte na Balkanu, izjavio je poslanik levice Aleksander Noj. - Poslanik Alternative za Nemačku (AfD) Anton Frizen istakao je da je angažovanje Bundesvera na Kosovu počelo lažima, i da se danas ta priča nastavlja

http://www.politika.rs/sr/clanak/454122 ... eli-Kosova

BERLIN - U nemačkom Bundestagu je, povodom odluke o produženju mandata nemačkim vojnicima pri Kforu, došlo do rasprave o Kosovu, pre svega uloge Nemačke, tokom koje su pojedini poslanici kritikovali protivljenje Berlina rešenju kroz razmenu teritorija.

Poslanik levice „Di Linke” Aleksander Noj ukazao da su Priština i Beograd, predsednik Aleksandar Vučić i Hašim Tači izneli ideju o rešenju kosovskog problema kroz razmenu teritorija, da je to naišlo na podršku SAD, kao i pojedinih članica EU, a da se žestoko usprotivila Nemačka.

„Nemačka vlada se usprotivila jer bi razmena teritorija mogla da donese destabilizaciju regiona, kao da već nije učestvovala u prekrajanju karte na Balkanu”, kazao je on. Noj je podsetio da je Nemačka učestvovala u ratu na Kosovu i da Kfor čine iste snage koje su nekada ratovale u korist Prištine, stajući na stranu OVK.

On je Kosovo, s tim u vezi, nazvao nemačkom kolonijom. Poslanik Alternative za Nemačku (AfD) Anton Frizen istakao je da je angažovanje Bundesvera na Kosovu počelo lažima, i da se danas ta priča nastavlja. Frizen je, u svom obraćanju, kazao da niko ne veruje u priču o mogućem mirnom, multietničkom Kosovu i da bi trebalo da nemačka vlada podrži razmenu teritorija.

Poslanik Zelenih Manuel Sarazin je ukazao da SAD tretiraju Kosovo kao svoju koloniju, te je naglasio da se mora odbaciti ideja razmene teritorije protiv koje su navodno građani na Kosovu i u Srbiji.

Renate Alt, poslanica Slobodarske partije Nemačke (FDP) je upozorila na rastući uticaj Rusije, Kine i Turske na Zapadnom Balkanu, dodajući da bi zbog toga EU trebalo da insistira na evropskoj perspektivi kako bi zemlje regiona nastavili putem reformi i evropske integracije.

Ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas je, obrazlažući zahtev nemačke vlade o nastavku učešća u Kforu, rekao da je bezbednosno stanje na Balkanu stabilno, što je omogućilo smanjenje nemačkog kontingenta sa više od 6.000 vojnika na počeku misije, na 1.300 pre četiri godine i sada na manje od 70.

„To govori samo o sebi da Kfor poslednjih godina nije morao nijednom da interveniše u jednoj situaciji koja bi ugrozila bezbednost na Kosovu”,objasnio je on. Mas je kazao da se i karakter misije protekle dve godine promenio i da je Bundesver trenutno prisutan samo u Prištini, sa težištem savetovanja kosovskih bezbednosnih snaga.

Međutim Mas je kazao da se politički, i pored svih napredaka, odnos Beograda i Prištine u poslednjih 16 meseci značajno pogoršao. Rekao je da je dijalog praktično stao, što izaziva nemire i to sve češće zbog najmanjih događaja na obe strane.

To je, prema njegovim rečima, imalo psoledice po ceo kontinent, kako na zastoj u procesu evropskog približavanja, pa sve do fluktuacija u naporu u evropskoj energetskoj mreži. „Tenzije na Balkanu smo osetili širom Evrope. Balkan se nalazi ne samo geografski, već i politički i istorijski u srcu Evrope”, naglasio je Mas.

Najavio je da će Nemačkoj, tokom svog predsedavanaj EU, jedan od prioriteta biti Zapadni Balkan. Kazao je da Berlin radi na obnovi dijaloga Beograda i Prištine, koji je potrebniji nego ikada.

„Kao prvi korak bio je samit koji su Nemačka i Francuska organizovale u okviru Berlinskog procesa. Ako tu bude napretka onda ćemo zajedno sa Francuskom organizovati nastavak. Takođe i imenovanje Miroslava Lajčaka za specijalnog izaslanika za dijalog je dobar podsticaj za pokretanje dijaloga”, smatra Mas.

Kazao je da treba odstupiti od prividnih rešenja kao što je promena granica, koja nije samo izneta od onih koji su pogođeni, već i onih koji žele da imaju uticaj. Prema njegovim rečima takva razmišljanja samo odlažu rešenje kompleksnog problema i vode u ćorsokak. Mas smatra da je jedini put koji vodi ka napretku pregovarači proces koji bi bio transparentan, kao što ga predlaže EU.

Na tome će, kako je najavio, insistirati Nemačka, a na kraju mora biti dogovoren sveobuhvatni sporazum koji bi mogao politički biti podržana u Beogradu i Prištini, a koji će doprineti regionalnoj stabilnosti. Do tada, kaže, Kfor je garant za bezbednost i faktor stabilnosti u regionu, prenosi Tanjug.

Odnosi Srbije i Mađarske najbolji u savremenoj istoriji

http://www.politika.rs/sr/clanak/454184 ... j-istoriji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas da su odnosi Srbije i Mađarske najbolji u savremenoj istoriji, u svim sferama društvenog života, i u politici i ekonomiji. Predsednik je izrazio zahvalost Mađarskoj na podršci koju konstanto pruža Srbiji na njenom EU putu, kao i na pomoći tokom krize izazvane pandemijom virusa korona.

„Zahvalan sam mađarskom rukovodstvu, posebno Orbanu, što je imao želju i hrabrosti da još od pre nekoliko godina krenemo u borbu sa vretrenjačama prošlosti i da gradimo budućnost. Uspeli smo u tome i srećan sam što Srbi i Mađari, građani dve zemlje danas imaju izuzeutno dobre odnose”, rekao je Vučić.

Istakao je da su dve zemlje prošlu godinu završile sa trgovinskom razmenom od 1,76 mlrd evra, a da je u provm kvartalu pve godine, i pored krize, zabeležn rast od 8,37 odsto. Dodao je da je Mađarska treći partner Srbije na nivou EU, i približava se drugom mestu.

Vučić je rekao da je posebno zadovoljan što će mađarske investicije „doći” i u Arilje, na primer, odnosno njihovi investitori nisu zainteersovani samo za sredine gde živi mađarsko stanovništvo.

„Tako ćete moći da vidite izuzetnu kompaniju u prerađivačko-prehrambenoj industriji u Arilju, što je bilo nezamislivo, ali je rezultat dobre saradnje, pa i takve vesti mogu da dođu”, rekao je Vučić. Predsednik je preneo i da je posebno zamolio za dodatnu podrsksu Mađarske Srbiji na EU putu.

„Zahvalni smo i komesaru Verheiju, koji je mađarski izbor u EK i koji mnogo pomaže Srbiji. Zamolio sam za još snažniju podršku Srbiji, što je gotovo nemoguće, jer uvek i na svakom mestu Mađarska podržava Srbiju”, rekao je Vučić, prenosi Tanjug.

Orban: Srbija sve jača, prisutna u evropskoj politici
Srbija je stekla veliki ugled, sve je jača i prisutna u evropskoj politici, poručio je danas u Beogradu premijer Mađarske Viktor Orban i izrazio uverenje da će naša zemlja biti u stanju da doprinese razvoju i napretku celog regiona.

Orban je naveo da Mađarska pruža podršku evropskim integracijama Srbije, te da očekuje da evropske institucije otvore šest poglavlja, koja je Srbija već spremila za otvaranje.

„Mi danas u Mađarskoj želimo da imamo susednu zemlju koja će biti zdrava, jaka i koja se dobro razvija, a to je Srbija”, istakao je Orban u obraćanju posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Orban je rekao da je u Beograd došao jer Mađari, generalno, vole ovaj grad, kao i da bi se dve zemlje međusobno ohrabrile i bodrile, ne samo rečima već i delima.

„Naše države su pobedile i dobile prvu bitku sa korona virusom, uspeli smo da obuzdamo epidemiju. Sad počinje druga bitka, a to je pokretanje ekonomije i o tome ćemo danas nastaviti da razgovaramo”, rekao je Orban. On je rekao da se odnos dve zemlje i dva zvaničnika zasniva na uverenju da se treba baviti budućnošću.

„Mi u Mađarskoj to nazivamo politikom nade, jer verujemo da to može rezultirati time da svima bude bolje nego što je bilo ranije, i Srbima i Mađarima. Svako pitanje posmatramo sa tog apsekta”, rekao je orban.

Podsetio je da su Srbija i Mađarska imale rekordan rast prošle godine i da je zahvalan Vučiću što je omogućio da se za vreme epidemije nesmetano funkcioniše transport robe, kao i da građani koji žive pored granice mogu da prelaze zbog posla. On je podsetio i da Mađarska prihvata investicije koje dolaze u Srbiji, navodeći da već postoji investicija koju je ta država podržala.

„To će se nastaviti. Smatram da ako mi Mađari ulažemo u Srbiju i iz Srbije dolaze investicije u Mađarsku, bićemo zadovoljni jer nam to daje osnovu za bolju budućnost”, rekao je Orban i podstio da je Eskim banka otvorila i kreditnu liniju od 100 miliona evra koja je namenjena podrši srpskim kompanijama u Mađarskoj.

Rekao je i da se izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta odvija sve bržim tempom, da saradnja sa Kinom mnogo znači, te podsetio i da se radi na izgradnji gasovoda. „Evidentan je rast srpske privede i moraćemo da se potrudimo ako hoćemo da idemo u korak sa tim”, rekao je mađarski premijer.

On je zahvalio Vučiću jer je omogućio da se često konsultuju tokom epidemije i da redovno razmenjuju mišljenja, prenosi Tanjug.