DUGIN: Držite se braćo, Kosovo je Srbija

U svojoj autorskoj emisiji „Direktiva Dugina“, najpriznatiji ruski filozof i politikolog Aleksandar Dugin priča o poseti predsednika Srbije, rusko-srpskom jedinstvu i o tome da je Kosovo bilo i biće srpsko.



Ovih dana je u toku zvanična poseta predsednika Srbije Tomislava Nikolića Moskvi što je bio i povod da Dugin u svojoj emisiji govori o Srbiji i kako on kaže „neverovatnom srpskom narodu“.

-Srbi su za nas više od pravoslavnog slovenskog bratskog naroda. Desilo se da odnosi između bratskih naroda nisu uvek glatki — kao u porodici, srodstvo nije garancija da postoji ljubav i razumevanje među ljudima. Nekada je tako, ali biva i drugačije. A to što postoji između ruskog i srpskog naroda, to je — ljubav. Mi nikada nismo bili posebno bliski — ni kulturno, ni politički, ali nas sa Srbima veže nešto više od proste konstatacije da smo iste vere i iste krvi. Oni — to smo mi, mi sami, balkanski Rusi, narod koji je tragično i krvavo, ali herojski, upravo herojski živeo svoju strašnu i predivnu istoriju. Srbi — oni su naše ja. Mali pravoslavni narod koji je u eri Dušana Silnog izgradio veliko Balkansko carstvo noseći u srcu misiju zlatne Vizantije. Oni su, takođe, kao i mi, želeli da budu Treći Rim, ali su pali pod naletom horda Turaka boreći se na Kosovu kao što smo se mi borili pod Moskvom, kaže Dugin.

Zatim napominje da je Kosovo bilo i biće ponovo srpsko i priča o ljubavi srpskog i ruskog naroda:

-Kosovo je srce Srbije, bilo je i biće ponovo, sigurno će biti srpsko. Mi Rusi smo stajali i branili našu slobodu i našu veru, našu slovensku istinu i za njih, našu braću u Srbiji. U najkritičnijim trenucima sudbine, naša dva naroda su bila uvek zajedno. Oni su na udaru naših neprijatelja, primali su njihove udarce na sebe, a mi smo žrtvovali sve-svoje interese, nismo kalkulisali kada smo pomagali Srbima. U tome ima nečeg iracionalnog, tako postupaju samo oni koji vole — oni rade to što rade i ne mogu sebi da objasne zašto… I Srbi nama isto tako uzvraćaju: u Crnoj Gori, zemlji koja je jedno sa Srbijom i Rusijom, kažu: u tihoj zvezdanoj noći sa naših planina vidi se Moskva. Moskvu Srbin uvek vidi, ona u njemu sija. Srbi govore da je „nas i Rusa dvesta miliona“. I neprijatelji se plaše. A Srbi se smeju. I kada dođu teška vremena, ruski milioni se pojavljuju na horizontu.

Dugin se osvrće i na NATO bombardovanje Srbije, kada Rusi nisu pomogli u borbi protiv pro-američkih bandi na Kosovu:

-Ali, naravno, ne ide uvek sve tako glatko. 90-ih, kada smo izdali sve svoje prijatelje, štaviše, kada smo izmenili sami sebe i naš ruski identitet, mi smo izdali i Srbe. Nismo ustali kad su ih bombardovali NATO bombarderi. Nismo im pomogli u borbi protiv pro-američkih bandi na Kosovu. Zaboravili smo na našu iskrenu rusko-srpsku ljubav. I sada je prijateljska poseta predsednika Srbije Rusiji prožeta tužnim nitima: umorni od borbe, Srbi su odustali. Sva moć Zapada obrušila se na ovaj mali slovenski narod da bi ga slomili. Ruski milioni su u tom trenutku gledali u neku drugu stranu, ne tuda, već u drugom pravcu. Decenije krvavih žrtava i neverovatnog samoodricanja u pokušajima da spasu Jugoslaviju, našu Balkansku imperiju, zatim pokušaj da spasu jedinstvo sa Crnom Gorom, da sačuvaju Kosovo, i sve je bilo uzalud. A ruski brat je negde otišao, nije pomogao, nije stao u njihovu odbranu, nije dostavio oružje, kaže ruski politikolog.

Zatim se osvrće na Nikolićevu posetu Rusiji:

-I Srbi su se predali. Čini se da su spremni i da prihvate diktate Evropske unije, da daju sve što je ostalo Zapadu — onima koji su ih gazili, raskomadali i ponizili. I u tom kontekstu, skoro beznadežna poseta Nikolića. On je došao u Moskvu, u posetu najomiljenijem narodu u Srbiji. Došao je ne nadajući se ničemu. Ne računajući ni na šta.Nikolić — poslednji u srpskoj politici koji je na neki način povezao svoju sudbinu i sudbinu svoje zemlje sa Rusijom. Preostali se pragmatično okreću Zapadu. Ovo je veoma tužna poseta predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Ali mi moramo zaroniti duboko u našu istoriju — i rusku i srpsku da bi shvatili da to nije kraj. Biće spasen samo onaj koji ostane do kraja. Tako se drže Srbi vekovima. Ali moliti Srbe da izdrže još malo dok se mi konačno ne probudimo, mi na to nemamo moralno pravo, kaže Dugin.

A emisiju završava sa rečima:

-Ako ne svaki Rus, onda onaj ko je istinski Rus bilo kako bilo i uprkos svemu zna — Drži se, braćo. Kosovo je Srbija!

Prema Wikipediji, Kosovo ima zalihe lignite kao cijela Kina?

Sokoli sto znas o srpskim manastirima na kosovu? Smatras li ih najvecim kosovskim kulturnim bogatstvom?

Sokoli sto znas o srpskim manastirima na kosovu? Smatras li ih najvecim kosovskim kulturnim bogatstvom?

Ti su manastiri izgradjeni u temeljima starih albanskih katolickih manastira.To je sillom oduzeto i preinaceno.Millom ce se vratiti

The ethnic composition of Kosovo's population during this period included Serbs, Albanians, and Vlachs along with a token number of Greeks, Armenians, Saxons, and Bulgarians, according to Serbian monastic charters or chrysobulls. A majority of the names given in the charters are overwhelmingly Slavic rather than Albanian. This has been interpreted as evidence of an overwhelming Serbian majority. This claim seems to be supported by the Turkish cadastral tax-census (defter) of 1455 which took into account religion and language and found an overwhelming Serb majority. But, since there are many examples of both Slavic and Albanian names occurring within the same family, name evidence must be treated with caution;[8] giving children "foreign" names can occur through inter-marriage, through imitation of a socially superior class from a different ethnic group, or simply through fashion.

Sokoli sto znas o srpskim manastirima na kosovu? Smatras li ih najvecim kosovskim kulturnim bogatstvom?