Licemerje UEFA: Kosovo je primljeno, a šta je sa Krimom?

Zašto klubovi sa ovog poluostrva ne mogu da igraju u matičnoj Rusiji?

Sleteo sam u Simferopolj, na aerodrom sličan podgoričkom. Samo zamislite da je Podgorica u srcu Vojvodine. Vetar koji je duvao je bio znatno jači i od naše novembarske košave. Put preko Moskve veoma lagodan, brz, udoban.

Čim sam pokupio prtljag i kročio na ulice glavnog grada Krima, naslutio sam o kakvom se mestu radi. Postkomunističkom u koje nije ulagano otprilike od smrti ukrajinskog predsednika SSSR-a Nikite Hruščova. Čoveka koji je ovo divno poluostrvo poklonio Ukrajini sredinom pedesetih godina prošlog veka. Razlozi su brojni. Tada je Krim i otuđen od Rusa.

Od njegove smrti pa sve do danas, kada je Krim vraćen tamo gde pripada, ili kako zapadni mediji pokušavaju da nametnu – nasilno anektiran Rusiji, kao da je vreme stalo. Naravno, posle razgovora sa nekoliko novinara i meštana, tabu tema je razbijena. Nikakvo nasilje, nikakvi pritisci se nisu odigravali na ovom važnom istorijskom mestu. Više metaka je u prethodnim godinama ispucano na ulicama Beograda nego na celom poluostrvu. Velika većina ljudi koji ovde žive je ruske nacionalnosti. Preko 60 odsto.

Vožnja Simferopoljem nije bila preterano inspirativna. A ono što mi je odmah privuklo pažnju bio je nedostatak fudbalskih igrališta na ulici. Nigde nijednog terena, nijednog deteta koje juri za loptom.



Kao što sam znao i pre odlaska na Krim, fudbal na njemu ima razvijenu tradiciju. Očigledno ne kao kod nas, ali razvijenu. Klubovi poput Tavrije Simferopolj i FK Sevastopolja su bili konkurentni čak i u jakoj ukrajinskoj Premijer ligi sve dok nisu morali da prestanu u njoj da igraju iz političkih razloga. Čak je i jedan Igor Duljaj direktno iz Šahtjora prešao u Sevastopolj gde je završio karijeru. A iz Šahtjora se ne ide ukoliko nema dobre ponude.

Tavrija je čak i bila prvi šampion nezavisne Ukrajine. Uvek je bila član Premijer lige. Ljudi su odlično živeli igrajući u njoj. Stadion je gotovo uvek bio pun.

A onda se dogodio referendum 2014. godine. Preko 90 odsto birača koji su izašli na glasanje reklo je DA kada je u pitanju pripajanje matičnoj Rusiji. Sasvim logično. Iz više razloga. Mnogo novca koje ovo poluostrvo zarađuje od turizma slivalo se u ukrajinske kase, a vraćao se mali procenat. Ekonomija je bila u padu, Ukrajina u najvećoj krizi koju pamti, ljudi su bili nezadovoljni svakodnevnim životom. Posebno Rusi, Tatari, Grci, kojih na ovom ostrvu zbog bogate istorije ima mnogo.

Rusija je objavila kako je Krim njen. Zabeležena je velika pobeda za sve pripadnike bratske nam nacije. Bez pogovora, fudbalski klubovi su počeli da igraju u ruskoj Drugoj diviziji (trećem rangu takmičenja). I igrali su u njoj 13 kola. A onda je na scenu stupila UEFA. Njeni zvaničnici su rekli da krimski klubovi ne mogu da igraju u domovini, jer je Krim deo Ukrajine.

Zapitao sam se zašto…



Zato što bi UEFA bila prvo zapadno političko telo koje je priznalo Krim kao deo Rusije. Ni EU, ni SAD, ni NATO, apsolutno niko ne želi da, godinu dana posle potpuno legalnog referenduma, kakav je bio i onaj u Crnoj Gori, kaže da je ovo rajsko crnomorsko poluostrvo deo Rusije. A fudbal na njemu je mnogo propatio zbog takve odluke.
Da su tri profesionalna kluba dobila šansu da se takmiče u ruskoj ligi, ona bi sada već mogla da se popnu i do drugog ranga.

“Ruska druga divizija je slabija od krimske lige“, rekao mi je David Tetruašvili, generalni direktor SKČF (Sportskog kluba černomorske flote) Sevastopolja, kluba koji je privatizacijom nasledio stari FK Sevastopolj.

Međutim, UEFA je u svom loncu zakuvala nešto sasvim drugačije. Naložila je Krimljanima da naprave svoju Premijer ligu, u kojoj bi se takmičila tri profesionalna kluba sa pet amaterskih.

„Moramo da poštujemo Uefin statut. U njemu piše da krimski klubovi pripadaju ukrajinskom savezu. Bez njene dozvole ne možemo da igramo u Rusiji. Zato su oni posle 13 kola odlučili da nas zaustave u toj nameri. Mi smo shvatili da je jedini način da napravimo sopstveno takmičenje. Ideja je sledeća – poslednjih godina u Ukrajini i za prvih godinu dana u Rusiji, Krim je imao samo tri profesionalna kluba. Čim smo saznali da ne možemo da igramo rusku ligu, iako je to za nas bilo veoma neprijatno, morali smo da sagledamo stvari onakve kakve jesu i da ceo scenario promenimo u nešto dobro i pozitivno“.



A ono što je rekao posle toga me je zapanjilo. Totalno suprotno razmišljanje onom koje vlada u Srbiji. Potpuna decentralizacija fudbalske lige.

„Napravili smo Krimski Fudbalski Savez. Odlučili smo da pomognemo malim klubovima da postanu profesionalci. Neki su napravljeni od nule, neki samo pogurani. Najveći gradovi na Krimu su Sevastopolj i Simferopolj. Samo ova dva grada bi mogla da daju i po tri prvoligaša, ali to ne bi imalo smisla. Liga bi bila centralizovana. Zato smo odlučili da idemo u drugom pravcu. Okupili smo ljude sa celog Krima koji na neki način učestvuju u fudbalu. Rusko ministarstvo nam je dalo novac, i na tome smo im veoma zahvalni. Bez njih ovo ne bismo uspeli da uradimo“.

Jedina prednost koju ovaj koncept može da ima za krimske klubove je mogućnost izlaska u evrokupove u narednih dve-tri godine. Doduše, ponavljam, da su ostali u ruskoj ligi, za to vreme bi, uz dodatna ulaganja kojih bi iz Moskve sigurno bilo, mogli da napreduju i do prvog ranga takmičenja, gde bi igrali protiv Zenita, CSKA, Dinama, Spartaka, Krasnodara. A možda i nije sve u uspehu, nešto je i u ljubavi prema zemlji iz koje potičete.

„Pozvali smo Uefu, pokazali joj infrastrukturu koju smo izgradili za jako malo vremena. Prikazan joj je koncept Krimskog Fudbalskog Saveza. On je prihvaćen i u Švajcarskoj i u Moskvi, jer je to u tom momentu bio jedini način da u ovoj teškoj političkoj situaciji fudbal ovde nastavlja da se razvija“, dodao je ljubazni David.

Trenutno se igra prva sezona Premijer lige na Krimu. Prva na tabeli je Tavrija Simferopolj, tim sa najvećom tradicijom, drugi je Sevastopolj, treći Rubin Jalta. Tri tima koja su i pre bila profesionalna.



Interesantno je da je Tavrija klub koji i dalje ima dobru podršku među ukrajinskom populacijom. Čak je i na meču Španija – Ukrajina najveći transparent bio “SIMFEROPOLJ”. A jedan podatak je krajnje interesantan, kao i anegdota o načinu na koji sam nabasao na njega.

Kasni večernji sati, klub u Jalti. Drugarici je neko ukrao jaknu?! Tražim menadžera kluba, nalazim ga posle minut. Veoma ljubazan čovek. Kaže da se zove Aleks Smolin.

“Nema šanse da se nađe ta jakna. Ovo se veoma često dešava. Odakle si ti, pošto ne govoriš ruski?”, pitao me na engleskom, što je tamo veoma redak slučaj.

“Iz Srbije”, kažem mu ja.

“Oooo, Miodrag Božović, a? Nije neki trener, imao je mnogo sreće sa Rostovom”, našalio se, a nije ni znao da sam tu da bih istraživao krimski fudbal. Upitao sam ga ko je, rekao mu čime se bavim, a on se oduševio.

“Pa ja sam Aleks Smolin, igrao sam za CSKA Moskvu početkom devedesetih godina. Sada sam skaut Krasnodara i menadžer noćnog kluba”.

Na moje pitanje ima li talenta na poluostrvu, tužno je odmahnuo glavom.

“Ima, ali su svi Ukrajinci, pa se u ruskoj ligi gledaju kao stranci. Nema mnogo vajde od toga”.

Otišao sam na meč Rubin Jalta – Okean Kerč sutradan kako bih proverio njegovu tvrdnju. Kada ono, stvarno… Jedini pogodak u pobedi domaćeg tima postigao je Denis Ševčuk, lokalni mladić ukrajinskog porekla. Možda samo slučajnost, možda produkt veoma dobrog skautinga gospodina Smolina. Čuli smo se kada sam se vratio u Beograd. Iako veoma dobar u pronalaženju talenata, jaknu nije uspeo da locira.



I David iz Sevastopolja ima svoju verziju priče o ukrajinskim igračima.

„Kada pričamo o Krimu u globalu, ima ukrajinskih fudbalera. Njihova država je u velikoj krizi, pa oni moraju da dolaze u timove poput Kerča, Tavrije kako bi prehranili porodice. Međutim, naš tim je u malo drugačijoj situaciji. 2010. godine, prvi put kada smo igrali u ukrajinskoj Premijer ligi, 90 odsto igrača bilo je iz Sevastopolja. Imali smo profesionalni tim za najviši nivo sastavljen samo od lokalnih igrača. Plus, imali smo odličnu omladinsku školu. Mi nemamo strane legionare u ekipi. Jeste da su neki od naših igrača sada u poznim godinama, ne igraju tako dobro kao pre pet sezona, ali u svakom slučaju, to je naš tim, tim ljudi iz Sevastopolja“.

Postoji i realan razlog za tako lokalpatriotsku politiku kluba sa stadionom koji prima 5.600 ljudi. Dok su igrali u prvoj i drugoj ukrajinskoj ligi, stadion je bio pun zbog kvaliteta fudbala i zbog zvezda koje su konstantno dolazile u goste – Šahtjor, Dnjepar, Dinamo Kijev... A onda, odjednom, rez. Stadioni su bili poluprazni. A sada, kada se klub vodi ovakvom politikom, navijači se vraćaju na teren, gledaju svoje prijatelje, muževe, momke, braću, komšije kako se takmiče.

Glavni cilj putovanja bio je da otkrijem da li krimski klubovi žele da zaigraju u Rusiji ili se zadovoljavaju i lokalnim prvenstvom, koje će im za dve-tri sezone dati put u Evrokupove.

„Situacija je sledeća. Krim se u ostatku sveta smatra delom Ukrajine (ni u Srbiji nije zvanično priznat prim.aut). Ukoliko se ova situacija ne promeni, ne znam da li će UEFA promeniti mišljenje. Imamo dva scenarija. Da napravimo lokalno prvenstvo, pokažemo joj da smo jaki, pa da probamo da dobijemo mesta u kvalifikacijama za njena klupska takmićenja. Drugi scenario: Ako UEFA promeni mišljenje mi ćemo odmah postati ruski klubovi“, a odigrali su samo 13 kola ruskog šampionata, zbog Uefine skandalozne odluke da im zabrani igranje u matičnoj zemlji.

Međutim, ovo nije jedina struja mišljenja koje vlada u vrhuški krimskog fudbala.



„U roku od dve, maksimalno tri godine bi UEFA, koja nas je veoma unazadila, morala da prizna pripajanje Krima, pa bi tada trebalo i da zaigramo u ruskoj ligi. Mi se za to već pripremamo. Sada imamo stadion od 1.500 mesta, a u narednih par godina ćemo izgraditi najveći na poluostrvu. Na njega će moći da stane 10.000 ljudi. Rusi nam pomažu ulaganjima. Uveren sam da će se to sve brzo rešiti“, istakao je potpredsednik fudbalskog saveza Jalte, prelepog grada na jugu poluostrva, Josif Naskidašvili, čovek koji je sedamdesetih godina prošlog veka branio boje Dinamo Tbilisija.

Pitanje koje sam sebi postavio pre putovanja dobilo je konkretan odgovor. Svi na poluostrvu, osim šačice Ukrajinaca, želeli bi da se takmiče u Rusiji, iz ovog ili onog razloga. Ali zapad je zagrizao i ne da. Ne znam koliko ste upoznati sa Uefinom vladajućom strukturom, ali jedan od potpredsednika je Ukrajinac Hrihorij Surkis, koji je prema mnogim mišljenjima imao veliki uticaj na odluku da se Krimljanima zabrani igranje u Rusiji.

„Svi mi bismo želeli da igramo u Rusiji, iako bismo morali da izdvajamo mnogo novca za putovanja. Pitanje je da li bismo se uopšte skrpili, ali voleli bismo da probamo“, dodao je gospodin Naskidašvili.

Interesantno je to da su oba klupska funkcionera sa kojima sam pričao Gruzini, a ipak žele da se njihovi timovi priključe ruskom fudbalu, kako bi bili deo nečega većeg nego što je ova mlada krimska liga, sa malo potencijala za razvoj.

Šta li će se dogoditi posle sledeće Uefine posete Krimu? Da li će njeni zvaničnici tada dati neko mesto u Evropi ekipama sa poluostrva, ili će nastaviti da ih zavlače kao što su to radili do sada? Da li će jednom interes fudbalera koji moraju da prehranjuju svoje porodice prevladati nad interesom moćnika? Ima li Krim snage da pretrpi još jednu krizu, koja se definitivno dešava sa njegovim fudbalom?

Na sva ova pitanja, nažalost, samo vreme može da nam odgovori...

(Aleksa Radosavljević/Desetka)

Karadžić: Nema šanse da takozvana država Kosovo i Srbija u bilo kojoj varijanti budu u istoj grupi

Za razliku od drugih sportova, u fudbalu srpski i kosovski klubovi, odnosno reprezentacije neće sigurno nikada biti rivali na terenu



- Imamo određene dogovore da se ni za evropska i svetska takmičenja ne žrebaju klubovi i reprezentacije sa ova dva područja. Svi su svesni da to može dovesti do eskalacije nasilja, problema. Nema šanse da takozvana država Kosovo i Srbija u bilo kojoj varijanti budu u istoj grupi, pretkolu ili slično - kaže predsednik FSS Tomislav Karadžić.

Dušan Proroković: Guranje Kosova u UEFA

Prijem lažne države Kosovo u UEFA je više od sporta. Zaključak bi bio da je UEFA ušla na nepoznat teren i donela odluku koja će izazvati ozbiljne posledice



Svega deceniju posle jednostrano proglašene nezavisnosti kosovsko-metohijskih Albanaca, identične aspiracije institucionalno-formalnim putem pokazuju i Škoti (Škotska nacionalna partija sada traži ponavljanje referenduma zbog uslova koji nisu bili fer tokom prethodnog glasanja) i Katalonci, a ovakav trend se nastavlja.

Šta će sve proizvesti odluka UEFA u narednih deset godina tek ćemo videti. Da se podsetimo, UEFA je pre samo dve godine bila vrlo rigorozna prema fudbalskim klubovima sa Krima, koji su želeli da nastave takmičenje u ruskim ligama. Čak su upućene ozbiljne pretnje ruskoj reprezentaciji, u slučaju da se neko u Moskvi ogluši o preporuke UEFA. Do ovog utorka nije bilo mešanja sporta i politike, a do članstva se moglo stići samo saglasnošću matične države (primer Farskih Ostrva ili Gibraltara koji je poslednji primljen na ovakav način) ili prijemom u OUN (poslednji ovakav primer je Crna Gora).

To je, inače, regulisano članom 5. Statuta UEFA. Kosovski Albanci nisu ispunili nijedan od ova dva uslova. Postojao je i predlog da se Statut menja, pa da ubuduće formulacija bude da članstvo u UEFA mogu (tražiti i) dobiti zemlje koje priznaje "većina međunarodne zajednice u Evropi". Ovo je odbačeno na glasanju, pošto je ovako glupavu formulaciju bilo teško podržati. Šta znači međunarodna zajednica u Evropi? Ko će da arbitrira kada je postignuta većina? A onda su u UEFA prešli na "plan B": doneti odluku dok postoji većina, pa šta bude biće!

Predstavnici švajcarskog Fudbalskog saveza su na vreme naslutili do kakve katastrofe može doći, pa su tražili da glasanje bude tajno. Oni su to uradili zbog sebe, pošto je njihova država bila jedan od sponzora kosovsko-metohijskih Albanaca, a sada su fudbalski zvaničnici bili protiv odluke da se na ovakav način dalje legitimizuje položaj lažne države u međunarodnim odnosima.

Kada se uporedi broj evropskih država koje su uspostavile diplomatske odnose sa Prištinom, fudbalskih saveza na teritoriji država (Danska i Velika Britanija imaju više od jednog) i broj glasova koje je Kosovo dobilo za prijem u UEFA, vidi se da su ostali u minusu za 12 glasova. Odluka je, dakle, diskutabilna, a i pošto je doneta, nije jasno kako će biti sprovedena. Jer, ne radi se ovde samo o tome da će možda već sledeće godine na novom sveevropskom fudbalskom samitu isti status tražiti i neki drugi (Severni Kipar, Abhazija, Pridnjestrovlje i...), već i o pitanju kako će reprezentacija Kosova igrati u državama koje ne priznaju lažnu državu niti imaju uspostavljene odnose sa njom? Ima i evropskih država koje ne prepoznaju pasoše takozvane Republike Kosovo? Neće one svoje odluke menjati zbog UEFA!

Inače, Tomislav Karadžić je na kongresu UEFA sve lepo objasnio. Ako su aršini UN važili za SR Jugoslaviju 1992. godine kada smo izbačeni sa Evropskog prvenstva (mada se ovo ne može porediti sa slučajem lažne države Kosovo, pošto je Međunarodni olimpijski komitet priznao kontinuitet Jugoslovenskom olimpijskom komitetu u odnosu na period SFRJ, na šta se ostali iz nekada bivše zemlje nisu žalili), zašto danas ne važe za kosovsko-metohijske Albance? Ali, šta mu to vredi.

Odgovor prvog pravnika UEFA bio je da "UN ne priznaju države, pa samim tim ovo nije pravno pitanje". Što je vrlo slična formulacija onoj koju je upotrebila EU 2008. godine priliko formiranja EULEKS-a. I oni su tada prekrojili Rezoluciju 1244 i rastumačili je kako njima odgovara.

Problem je što se mi (zapravo vlast Borisa Tadića) tada nismo žalili. Isto kao što je i problem što smo Briselskim sporazumima otvorili vrata za dalju legitimizaciju lažne države Kosovo u međunarodnim odnosima. Da se Srbija drugačije ponašala, i rezultati bi danas verovatno bili drugačiji. Ovako, ostaje samo da kukamo kao Kalimero. I čekamo da se nešto slično ponovi negde drugde, pa da reagujemo.

Dojče vele: Propisima protiv NATO

Pre 17 godina, usred rata na Kosovu, NATO je poslao jedan strateški važan voz na rumunsko-srpsku granicu. Voz je već bio blizu cilja, kada je naišao na upravnika jedne rumunske seoske železničke stanice.



Selo se zove Pijelešti, a upravnik železničke stanice – Florin Patračoju. Zidojče cajtung piše kako je on, samo poštujući propise, zaustavio tok istorije: „NATO je tada bombardovao Srbiju. Rumunija je bila umešana utoliko što je njena vlada u nastojanju da se što pre učlani u NATO, otvorila za tu Alijansu svoje kopnene puteve i vazdušni prostor. Sada je došlo vreme za prvo korišćenje takvog puta – bila je to jedna železnička pruga […] Zadatak: NATO je hteo da prebaci jednu radarsku stanicu na granicu sa Srbijom, kako bi nadzirao vazdušni prostor i alarmirao štab u slučaju da Srbija u poslednjoj fazi rata bude pokušala da proširi borbe na rumunsku teritoriju. Zbog toga je trebalo da se velike i teške sprave najpre sa tri aviona prebace iz Ajdahoa u američku vojnu bazu u Ramštajnu. Tamo je sve prebačeno na voz koji je – pun američkih vojnika - krenuo ka jednoj vazduhoplovnoj bazi u rumunskoj Krajovi. Nije se baš sve odvijalo po planu, nakupila se se već tri dana zakašnjenja, i kada je voz 3. juna stigao u Pilešti, svima se žurilo.“

„Niko nije očekivao dalje prepreke. Trebalo je samo prebaciti lokomotivu na drugi kraj kompozicije, nikakav problem, to je bio posao od nekoliko minuta. Od Pijeleštija do cilja je bilo samo još pet kilometara, tako da se očekivalo da radarska stanica počne da radi još istog dana.“

„No, železnička stanica u Pijeleštiju je bila carstvo čoveka za koga su propisi bili svetinja. Pripremni kurs za upravnika stanice Patračoju je završio dve godine ranije, u Bukureštu, kao najbolji u klasi. Njegov instruktor, Viktor Nikolesku, imao je običaj da kaže da na železnici važi princip da se propisa treba pridržavati i to ne 80 odsto, ne 90 odsto već... stopostotno! Patračoju je to usvojio, i zato je (kada je stigao voz NATO) , po običajima svakog dobrog upravnika železničke stanice da se najpre provere papiri, poslao upravnicu skladišta Ekaterinu Parvu, da to i učini.“

„Kada je pogledala dokument od pet strana, ustanovila je da na njemu nema carinskog pečata. Voz, na prelasku iz Mađarske u Rumuniju, nije kontrolisan. Nije teško zamisliti da su se na toj granici službenici, pri pogledu na voz koji je izgledao kao demonstracija sile na točkovima, potpuno ukočili, ne želeći da gnjave putnike kontrolama. Ali, u Pijeleštiju se sve radilo po propisima. Gospođa Parvu je informisala svog šefa; on je pogledao u dokumentaciju, video i sam da nema carinskog pečata i rekao da će voz morati da ostane u stanici dok ga carina ne prokontroliše.“

Oficiri i vojnici NATO nisu mogli da veruju šta se dešava. Zapovednik voza, komandant Hesus Flores, ozbiljno se unervozio. Srećom, Patračoju nije poslao voz natrag na granicu, već je pozvao carinike iz Krajove da dođu u Pilešti i izvrše kontrolu. I zaista, došla su tri carinika, koja su, shvativši šta se dešava, brzo prošli duž voza sa ozbiljnim izrazima lica i potom saopštili Patračoju da je „sve u redu“ i da „voz može dalje“. Ali, kada je Patračoju zatražio od njih da konačno udare pečat koji je nedostajao, oni to nisu hteli – jer je to za njih značilo da preuzimaju odgovornost za „uvezenu“ opremu. Carinici su se pozvali na važnost čitave misije i na „viša mesta“ koja su već odobrila prelazak voza preko granice. Ali, upravnik nije bio neko koga je lako zastrašiti. Bio je poznat po tome da misli ono što kaže, i ije prezao da to mišljenje izgovori u lice i svojim pretpostavljenim. „Bez carinskog pečata“, rekao je, „ovaj voz neće moći dalje“.

Autor teksta dalje opisuje kako je ubrzo o svemu obavešten i rumunski državni vrh. Svi su se uznemirili i počeli su nervozni telefonski razgovori između predsednika Emila Konstantineskua, ministra odbrane, ministra saobraćaja, i drugih funkcionera. Održano je nekoliko hitnih sastanaka. Rukovodstvo se bojalo ljutnje Vašingtona; neko je predložio i da se upravnik stanice u Pijeleštiju momentalno smeni.

Dan se polako ali sigurno bližio kraju. Patračojuovi službenici na železničkoj stanici su složno podržavali svog šefa, diveći se miru sa kojim je radio svoj posao. Američki vojnici su već odavno bili izašli iz voza da bi se rashladili, zapalili cigaretu, malo prošetali. I onda su se na stanici pojavila dva visoka službenika rumunske železnice i neuvijeno saopštila upravniku da će biti otpušten ako odmah ne dozvoli da voz nastavi putovanje. Odgovor je mogao i da se očekuje: „Neka vaš direktor dođe i preuzme stanicu, pa će moći da radi sa vozom šta hoće.“

Oko 17 sati, Patračoju je dobio svoj pečat. Protivnici su bili iznureni i pristali su na sve. Lokomotiva je zakačena na drugu stranu voza, povukla ga par metara i – ispustila dušu. Popravka je trajala daljih sat vremena.

Rat se ubrzo posle toga završio i voz na koji je radarska oprema ponovo natovarena, trebalo je vratiti u Mađarsku – ponovo kroz Pijelešti. Ali, u međuvremenu je Florin Patračoju izračunao da NATO za korišćenje rumunske železnice na tom potezu mora da plati taksu od 45.000 dolara (u gotovini ili čekom) – inače nema daljeg putovanja. Komandant Flores, iako je već upoznao upravnika iz Pijeleštija, bio je van sebe. Sada je kod Patračojua ponovo počeo da zvoni telefon, zvali su ga sa viših mesta; počele su da padaju i uvrede, nazvan je kretenom, idiotom, rečeno mu je da Amerikanci mogu da plate taksu i kada stignu u Mađarsku. No, Patračoju je odgovorio da je sve to lepo, ali da želi da to dobije i napismeno.

„Iz Bukurešta je zatim stigao telegram u kome je pisalo da je postignut dogovor, da će taksa biti plaćena u Mađarskoj i prosleđena u Pijelešti. Ali, Patračoju je primetio da je telegram potpisao neko ko je u železnici bio nadležan za teretni transport. A šta je sa putnicima – voz je prevozio i vojnike! Tako je Patračoju obavestio Bukurešt da čeka još jedan potpis.“

„Treba li naglasiti ko je izašao kao pobednik iz ovog rata nerava? – Upravniku niko nije mogao da nađe ni grešku u računici. Železnica je u Pijelešti poslala ljude koji su računali i računali... i na kraju došli do iznosa od tačno 45.000 dolara. I naravno da je poslat i drugi telegram, formulisan onako kako je to Patračoju tražio – i kako su su to tražili pravo i propisi.“

Voz je mogao dalje. Ovaj put – posle dve nedelje.

OKUPLJANJE U VRANIŠTU Goranci proslavili Đurđevdan na rodnoj grudi

Goranci su juče tradicionalnim okupljanjem u Vraništu, u opštini Gora na Kosovu i Metohiji, obeležili Dan Goranaca a za tu priliku su stigli iz svih krajeva sveta.



Čestitke povodom praznika Gorancima uputili su srpski ministri u kosovskoj vladi Dalibor Jevtić i Ljubomir Marić i zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev, koji je Gorancima obećao pomoć Vlade Srbije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Oni su prethodno razgovarali u Gori sa predstavnicima privremenog opštinskog organa i istakli da razvitak ovog kraja leži u razvoju poljoprivrede, odnosno uzgoju malinarstva.

- Nadam se da ćemo Gorance, koji su raseljeni, konkretnim delima motivisati da se vrate iz tih sredina u kojima trenutno žive. Oni mogu da računaju na podršku Vlade Srbije, Kancelarije za KiM i Ministarstva kosovske vlade, gde su Srbi ministri. Zajedno sa njima trudićemo se da maksimalno obezbedimo da ljudi u Gori od svog rada žive mnogo bolje nego do sada - kazao je Kozarev.

Ministar Jevtić je kazao da će Ministarstvo za zajednice i povratak pomoći onim Gorancima koji žele da se vrate u rodni kraj i obnove svoje kuće.

Adem Hodža, predsednik privremenog opštinskog organa u Gori, pozvao je sve da posete Goru i uvere se u, kako je kazao, gostoprimstvo i gostoljubivost dobrih domaćina Goranaca. Na Gori živi oko 10.000 Goranaca, a mnogo veći broj njih je raseljen i živi u centralnoj Srbiji, Crnoj Gori, ostalim zemljama regiona i inostranstvu. Na Đurđevdan se tradicionalno okupe u Vraništu, a neki od njih obuku i goransku nošnju.

Britanski ambasador: Ujedinjenje Kosova i Albanije zvuči kao pretnja

Britanski ambasador u Prištini Ruairi O'Konel rekao je da ujedinjenje Kosova i Albanije, što je želja kosovskog radikalnog opozicionog pokreta Samoopredejenje, zvuči kao pretnja, prenosi danas RTK.



- Da budem iskren, kada čujem da će stabilnost na Balkanu biti uspostavljena samo ako se Kosovo i Albanija ujedine, to zvuči kao pretnja - rekao je O'Konel, odgovarajući na pitanje tokom četovanja na Fejsbuku.

On je dodao da je međunarodna zajednica priznala nezavisnost Kosova na osnovu plana Martija Ahtisarija koji isključuje ujedinjenje sa Albanijom, navodi kosovska televizija.

Austrijski poslanik kritikuje: Odluka o prijemu Kosova će doneti još nemira na Balkan

Poslanik Slobodarske partije Austrije (FPO) u bečkoj skupštini Nemanja Damnjanović osudio je odluku UEFA da primi Kosovo za člana, ocenjujući da se radi o kršenju međunarodnog prava, koje će sigurno imati posledice.



"Prijemom Kosova u UEFA narušeno je međunarodno pravo", istakao je on u izjavi Tanjugu.

Damnjanović je podsetio da su navijači albanske reprezentacije često izazivali incidente, pre svega u vezi Kosova.

"Ova odluka će zasigurno doneti još više nemira na balkanskom tlu. Odluka nema nikakve veze sa sportom, a ni fer-plejom, već je politika umešala svoje prste. Svuda gde je politika uticala u sportu to nije donosilo ništa dobro, a ekipe su bile kažnjavane", objasnio je Damnjanović.

Austrijski poslanik ukazao je da je UEFA svojom odlukom prekršila sopstvene statute i time otvorila Pandorinu kutiju za dalja kršenja međunarodnog prava. Damnjanović je podsetio je da se FPO na čelu sa liderom Hajnc-Kristijan Štraheom, uvek protivila jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova, smatrajući da je to kršenje međunarodnog prava.

"Uvek smo bili za to da Kosovo ne može ući u međunarodne organizacije, a posebno ne sportske", smatra Damnjanović.

On je naglasio da se, ako političari nastave da vrše pritisak na sportske organizacije, može reći "laku noć sportu".

OKO 150 NJIH VRATILO SE IZ SIRIJE Na Kosovu i Albaniji pravi se novi front ID

Na području Kosova i Albanije formira se novi front Islamske države! Džihadisti s ovih teritorija vraćaju se u sve većem broju iz Sirije kako bi ovde jačali regionalni ogranak, pišu francuski mediji.



Jedni od povratnika su Albert Beriša (29) i Jasin (30), koji su napustili svoje domove na Kosovu i u Albaniji kako bi se pridružili džihadistima u Siriji, a nedavno su se vratili kućama kako bi popunili redove regionalnog ogranka Islamske države, takozvanog novog fronta.

Kako je Jasin, otac troje dece koji radi kao mesar u predgrađu Tirane, ispričao za „Frans pres“, Albaniju je napustio kako bi pomogao sirijskom narodu, te da se nada da će Alah umeti da prepozna njegovu žrtvu. Beriša, diplomac fakulteta političkih nauka, ispričao je da je odluku o odlasku na Bliski istok doneo nakon što je na televiziji i društvenim mrežama video šta se dešava u Siriji. Zbog te svoje odluke, prošlog meseca osuđen na tri godine zatvora.

Inače, oko 300 stanovnika Kosova i oko 120 državljana Albanije pridružilo se džihadistima u Siriji, što je, kada se procentualno izračuna, najveći broj po glavi stanovnika. Oko 30 boraca se vratilo u Albaniju, dok se na Kosovo u svoje domove vratilo njih čak 120.

Da bi svi oni morali biti pod budnim okom stručnih službi, upozorava vojno-politički komentator Ljubodrag Stojadinović.

- Treba voditi računa o tim ljudima, i vrlo je važno da oni budu pod pažnjom obaveštajnih službi koje moraju da znaju ima li najava za neke nasilne delatnosti u ovom regionu, i da pojedince ili grupe spreče u tome. Jer najveći broj terorističkih napada i ekstremističkih ispada se sprečava obaveštajnim radom - napominje on i dodaje da za sada, na Balkanu ipak nema opasnosti od udruživanja većih grupacija.

Za džihad dobijaju 1.740 €

Prema podacima Svetske banke, prosečna mesečna plata na Kosovu je oko 290 evra, a u Albaniji oko 370. Iako je jedan albanski policajac rekao za „Frans pres“ da novac nije glavni motiv dobrovoljaca za pridruživanje teroristima, običan borac u redovima ID zarađuje mesečno preko 740 evra, dok zapovednici dobijaju oko 1.740 evra.

Kosovo punopravni clan fife.
http://www.telegrafi.com/zyrtare-kosova ... t-e-botes/
Urime kosove.
Iako bi nam vishe odgovarallo da se ne primamo u te organizacije.Primanje nezavisnog kosova u medjunarodne organizacije znaci veoma jak udarac ujedinjenju kosova sa maticnom drzhavom allbanijom

Albanija nije matična država Kosovu

Prva gej parada na Kosovu, Tači u prvim redovima (VIDEO)

Na Kosovu i Metohiji je danas održana prva Parada ponosa a kolonu od nekoliko stotina učesnika predvodio je i predsednik samoproklamovanog kosova Hašim Tači, javili su lokalni mediji



Na Kosovu i Metohiji je danas održana prva Parada ponosa a kolonu od nekoliko stotina učesnika predvodio je i predsednik samoproklamovanog Kosova Hašim Tači, javili su lokalni mediji.

Nekoliko stotina pripadnika homoseksualne i lezbijske zajednice na Kosovu zatražilo je prihvatanje i poštovanje svojih prava.

Učesnici su pod jakim policijskim osiguranjem prošetali centrom Prištine, mašući zastavama u bojama duge na dan kad se u svetu obeležava Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije, prenela je agencija AFP.

Na čelu kolone je prošetao veliki broj javnih ličnosti, a pored Tačija tu su bili i britanski i američki predstavnici u Prištini, koji su na taj način želeli da izraze podršku gej, biseksualnim i transrodnim osobama.

Učesnici parade nosili su transparente na kojima je pisalo "Aut sam, dakle postojim", "Autujte se, pitajte nas kako" i "Zona bez homofobije".



Tači je u izjavi za novinare istaknuo da "svaki građanin, bez obzira na etničku pripadnost i pol, uživa ista prava".

Paradu, koja je prošla bez incidenata, osiguravalo je više stotina policajaca, a taj događaj nije unapred najavljen iz straha od mogućih incidenata.

(N1)

Kosovo punopravni clan fife.
http://www.telegrafi.com/zyrtare-kosova ... t-e-botes/
Urime kosove.
Iako bi nam vishe odgovarallo da se ne primamo u te organizacije.Primanje nezavisnog kosova u medjunarodne organizacije znaci veoma jak udarac ujedinjenju kosova sa maticnom drzhavom allbanijom

Dačić održao lekciju ambasadorki Kosova u SAD (VIDEO)

"Pozivam sve zemlje koje su priznale Kosovo da preispitaju svoj stav jer će se to sutra možda desiti i nekim drugima", poručio je šef srpske dipomatije u Njujorku

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić pozvao je u ponedeljak zemlje članice Saveta bezbednosti UN da pokažu poštovanje prema Srbiji i njenim legitimnim interesima, a kosovsku predstavnicu Vljoru Čitaku da ne koristi sednice Saveta bezbednosti za promociju nezavisnosti Kosova.

"Čitaku drži političke govore. Njen govor je naslovljen sa 'Republika Kosovo', a to ne postoji u političkoj komunikaciji Saveta bezbednosti UN", rekao je Dačić u replici na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj Kosovu.

Primetivši da Čitaku govori o nekakvom genocidu, Dačić je upitao: "Ko je presudio da je na Kosovu bio genocid?". On konstatuje i da je 17 godina prošlo od rata na Kosovu, a Čitaku stalno govori o "svežim sećanjima".

"Koliko vekova će trajati ta sveža sećanja? "Jel treba da vas podsećam na bitku na Kosovu u 14. veku kada su Srbi bili većina? Pa 200.000 Srba je proterano posle 1999. godine, recite to, usudite se da to kažete", istakao je Dačić obraćajući se Vljori Čitaku.

Upozorio ju je da ne koristi sednice Saveta bezbednosti za "sećanja na 1999", inače će se, kako je upozorio, to telo pretvoriti u telo za takmičenje za najbolje književno ostvarenje.

Osvrnuvši se na prijem Kosova u UEFA, Dačić je ocenio da je UEFA prekršila svoj statut jer prima u članstvo nekoga ko nije član UN.

"Zapitajte se vi koji sedite za ovim stolom šta će se desiti sa nekim delom vaše teritorije koji će postati član UEFA. Molim vaše zemlje, koje su velike, da se sa dužnim poštovanjem ponašaju prema Srbiji", istakao je Dačić.

"Poštujem SAD i Britaniju, ali to što ste vi ovde rekli nimalo ne pokazuje poštovanje. Vi ovde pozivate članice da priznaju nezavisnost Kosova i kažete da svega nekolicina to nije uradila. Ali ih ima sedam. Kako možete da kažete da je to nekolicina", rekao je Dačić.

On je ocenio da takav odnos nije korektan prema Srbiji, koja je, kako je istakao, konstruktivan faktor u dijalogu.

"Pozivam sve zemlje koje su priznale Kosovo da preispitaju svoj stav jer će se to sutra možda desiti i nekim drugima", poručio je šef srpske dipomatije, dodavši da to što je Srbija konstruktivna, ne znači da je slaba.

Kosovska ambasadorka u SAD Vljora Čitaku je odgovarajući Dačiću optužila Srbiju da je "izazvala najveću katastrofu u Evropi posle Drugog svetskog rata, ne samo na Kosovu, nego i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini".

Ona tvrdi da je "žalosno što 17 godina nakon rata ne vidimo nikakvo kajanje, nikakvo izvinjenje". Prema njenom mišljenju rezolucija SB UN 1244 "ne odgovara političkoj realnosti, ali ne može da se promeni iz političkih razloga".

"Stalno slusamo o 200.000 Srba koji su otišli, želim da ponovim da je svaki građanin Kosova slobodan da se vrati", rekla je Čitaku. Ona tvrdi da kosovski Srbi od Srbije moraju da čuju poruku da "Kosovo jeste njihova država i da je Priština adresa za njihove probleme".

Po njoj, kosovska nezavisnost je nepovratna, a za crkvu Hrista Spasitelja u centru Prištine za koju je srpski šef diplomatije Ivica Dačić rekao da su je kosovski Albanci pretvorili u javni toalet, Čitaku tvrdi da je "izgrađena za vreme Miloševićevog režima" i da "nije istorijska znamenitost".



(Tanjug)

KOMENTAR: Prizren

Granice nisu na mapama nego u dušama - rekao je patrijarh Irinej u Prizrenu. I održao pravu lekciju svima koji tvrde da je Kosovo izgubljeno, da ga treba priznati i zaboraviti



GRANICE nisu na mapama nego u dušama - rekao je patrijarh Irinej u Prizrenu. I održao pravu lekciju svima koji tvrde da je Kosovo izgubljeno, da ga treba priznati i zaboraviti.

Istina je neumoljiva. Kosovo jeste član UEFA i FIFA, Svetske banke i MMF-a. Kosovski sportisti igraće na Olimpijadi. Sprema se nova ofanziva na Unesko i druge međunarodne institucije. Za EU Priština je glavni grad suverene države. Krajnji cilj svega toga je stolica u UN i tačka na svaku vezu sa Srbijom.

Beograd već godinama vodi tešku diplomatsku borbu da ovaj proces spreči ili makar uspori. Brisel i Vašington kažu: "Prihvatite realnost." Poručuju da smo rat izgubili i da je na delu krunisanje pobednika.

Srpski narod je i oko ovog pitanja podeljen. Mondijalisti i evrofili pričaju o normalizaciji odnosa, nacionalisti jednako ponavljaju priču o pravnom nasilju i okupaciji. Ima i onih koji bezumno prizivaju oružje i rat.

Zbog svega ovoga važno je srpsko kolo koje se posle 17 godina razvilo u Prizrenu. Uprkos zidovima, ogradama i obezbeđenju poalbanjenim gradom na Bistrici zaorilo se čuveno "Užičko" i zagrejalo srca retkih Srba koji su tamo ostali.

Državnu granicu ne čine rampa i pasoš, već ograda koju prema nekom prostoru svako od nas podigne u sebi. Kada bi polovina građana Srbije provela samo jedan dan godišnje na Kosovu i Metohiji, u pokrajini bi nas u svakom trenutku bilo oko 10.000. Dovoljno da manastiri u vreme liturgije budu puni, a narod u Velikoj Hoči, Goraždevcu i Dragašu osokoljen i bez osećaja da je zaboravljen.

Kada čovek ide u rodno selo, ne zanima ga ko je predsednik mesne zajednice. Izmišljene i nametnute granice u tom slučaju postale bi manje bitne.

UZBUNA MEĐU BEZBEDNJACIMA Na granicu nam stiže 2.000 mudžahedina!

Dok zapadni Balkan ponovo ključa, a bezbednjaci upozoravaju da su mogući nemiri na Kosovu i Metohiji, u Makedoniji, i u Bosni i Hercegovini američka administracija odlučila je da na Balkan pošalje još dve hiljade pripadnika iranske militantne grupe „Narodni mudžahedini“ (MEK).



Ova grupa, koja ima i karakteristike sekte, do pre nekoliko godina nalazila se na spisku terorističkih organizacija, ali je skinuta, kako bi se omogućilo njihovo premeštanje u svojstvu političkih izbeglica, saznaje „Alo!“ u bezbednosnim krugovima.

- Dolazak boraca ove grupe, koja je ratovala na strani Sadama Huseina protiv Irana, u Albaniju, koja je sve, a samo ne faktor stabilnosti na Balkanu, velika je opasnost i za Srbiju, pošto se zna da između Albanije i Kosova i ne postoji granica. Sve bezbednosne službe u regionu su dale znak za uzbunu jer se procenjuje da je reč o ozbiljnoj pretnji regionalnoj bezbednosti - tvrdi dobro obavešteni izvor „Alo!“.

Prema našim saznanjima, ova organizacija bi mogla napraviti sopstvenu enklavu, koja se neće potčinjavati tamošnjim zakonima, gde će se ponovo naoružavati i obučavati, a za to nema boljeg mesta od Albanije, koja nije zemlja EU, a poznata je i po cvetanju korupcije i kriminala.

Čak i deo bivših članova te organizacije koji sada živi u Londonu tvrdi da je pomenuta grupacija vrlo radikalna, te da su mnogi njeni pripadnici prošli specijalnu obuku garde Sadama Huseina, od pravljenja bombi i terorističkih strategija do prikupljanja informacija i mučenja. Oni takođe napominju da je ova grupacija izumila samoubilačke akcije, koje su vremenom postale najjače oružje islamskih terorista.

- Oni imaju članove koji su eksperti za pranje novca, trgovinu ljudima, prevare i korupciju. Kamp ove organizacije mogao bi postati privremena stanica za druge terorističke lidere i komandante, ali i baza za obuku terorista - upozoravaju oni.

Ta grupa u svetu ima između 5.000 i 10.000 članova, a vrlo su brojni u Parizu i još nekim evropskim gradovima, gde imaju i kancelarije. MEK su 1963. osnovali iranski studenti koji su se protivili monarhiji i saradnji sa SAD, a 1979. su učestvovali u svrgavanju vlasti. Oni nakon toga dolaze u sukob i sa Homeinijevom vladom i pokreću zaveru u kojoj je ubijeno na desetine vladinih funkcionera, uključujući i predsednika i premijera. Sadam je pred kraj rata sa Iranom naoružao na hiljade boraca MEK-a.



Komandanti žene

Stub ideologije MEK-a čini odanost porodici Radžavi, koja ga je osnovala, a u njenoj osnovi je kombinacija islama, marksizma i feminizma. Analitičari karakterišu ovu grupu kao kult ili sektu, ukazujući na odanost vođama i bizarne običaje poput „večnog razvoda“ i celibata. Nekoliko članova ove grupe se spalilo prilikom hapšenja njenog vođe u Francuskoj 2003. godine. Za ovu grupu je tipično i to što većinu komandnog kadra čine žene.

Njujork tajms: Islamisti masovno regrutuju borce sa Kosova

Od kada je 1999. Beograd posle intervencije NATO izgubio kontrolu na Kosovu, pod prismotrom američkih zvaničnika, novac i uticaj Saudijske Arabije je umnogome promenio ovu, nekad, tolerantnu muslimansku zajednicu, piše Njujork tajms.



Više od jedne decenije, koristeći mrežu dobrotvornih organizacija preko radikalnih imama Saudisjka Arabija i druge zemlje Arapskog zaliva šire vehabizam na Kosovu kroz dobrotvorne organizacije, gradnju novih džamija, uterivanje straha i nasilja, kao i kroz regrutovanje mladih za borbu u Siriji na strani džihadista, navodi se u ovom listu.

Tekst Karlote Gal počinje tako što se opisuje kako izgleda jedan sasvim običan petak u Prištini. Ona objašnjava da na samo nekoliko metara od statue Bila Kintona gomila muškaraca sa dugim bradama obavlja molitvu i to ispred imrpovizovane džamije u kojoj je nekada bila smeštena prodavnica nameštaja.

“Džamija je samo jedna od građevina koja je izgrađena novcem saudijskih vlasti koje su odgovorne za širenje vehabizma, konzervativne ideologije koja je dominantna u Saudijskoj Arabiji i to 17 godina nakon intervencije predvođene SAD u kojem je maleno Kosovo oslobođeno od ugnjetavanja Srbije”, stoji u tekstu.

Regrutuju decu, koriste skrivene mreže donacija

Kosovo se sada, kao i ostatak Evrope, brani od pretnji islamista. Protekle dve godine, policija je identifikovala 314 građana Kosova - uključujući dva bombaša-samoubice, 44 žene i 28 dece koja su nestala, a sumnja se da su ih džihadisti oteli i priključili njihovim grupama, navodi Njujork tajms.



Decu su regrutovali, kako navode kosovski istražitelji, ekstremisti sveštenici i tajanstvena udruženja koja je finansirala Saudijska Arabija i ostale konzervativne zemlje Arapskog zaliva, koristeći skrivene mreže donacija iz dobrotvornih organizacija.

"Oni su promovisali politički islam", kaže Fatos Makoli, direktor Kosovske antiterorističke službe.

"Potrošili su dosta novca da bi promovisali drugačije programe uglavnom mladim ljudima tako što su doneli svoju literaturu", dodaje Makoli.

Posle dve godine istraživanja, policija je optužila 67 ljudi, uhapsila 14 imama i ugasila 19 organizacija koje rade protiv Ustava, podstičući mržnju i promovišući terorizam.

To je veliki preokret za zemlju od 1,8 miliona ljudi koji se ne tako davno smatrala za proameričko muslimansko društvo u svetu. Amerikanci su dočekani kao oslobodioci nakon NATO agresije 1999. godine koja je, navodi se, "izrodila" Kosovo.

Saudijci doneli milione evra

Nakon rata, navodi se, predstavnici Ujedinjenih nacija pomogli su da se održi mir. Saudijci su došli i doneli milione evra da bi pomogli siromašnom i ratom pogođenom zemljom.

Ali tamo gde su Amerikanci videli priliku da stvore novu demokratiju, Saudijci su videli priliku da šire vehabizam.

"Nema dokaza da je bilo koja organizacija dala novac direktno ljudima da idu u Siriju", kaže Makoli i dodaje da je problem taj što su podržani ljudi koji promovišu nasilje i džihad, a tvrde da štite islam.

Kosovo danas ima više od 800 džamija, 240 je sagrađeno od rata i krive se za pomaganje širenja vehabizma. One su deo onoga što imami opisuju kao namerna, dugoročna strategija Saudijske Arabije da preoblikuje islam kako njima odgovara, ne samo na Kosovu, nego u celom svetu, napominje Njujork tajms.

Kada je putem Vikiliksa došlo do curenja informacija 2015. godine, saznalo se za finansiranje džamija, islamskih centara širom Azije, Afrike i Evrope. Samo u Indiji je 140 sveštenika bilo na platnom spisku saudijskog konzulata.

Širenje vehabizma na Kosovu ostavila je velike posledice. Devojke odbijaju da se rukuju sa ljudima, čak i ne pričaju sa muškim rođacima. Dosta mladića je otišlo i priključilo se islamističkim grupama. Balkan kao područje raskola koje tek treba da se izleči od posledica etničkih ratova ’90-tih, zaraženo je netolerancijom, upozoravaju umereni imami i zvaničnici.

Posle sukoba 1999, imam glavne džamije u Podujevu Idriz Bilali pozdravio bi svaku pomoć koja mu se nudila.

Kada su se dva imama u svojim tridesetim godinama, Fadil Musliju i Fadil Sogojeva, vratili sa master studija u Saudijskoj Arabiji sa novcem za organizaciju letnjih verskih kampova, Bilali je pristao da pomogne.

Oni su bili samo dvojica od 200 Kosovara koji su iskoristili stipendiju da proučavaju islam u Saudijskoj Arabiji. Mnogi od njih vratili su se sa misionarskim žarom.

Cilje je izazvati sukob među ljudima

Uskoro, pod uticajem Musliuovih lekcija, učenici su počeli da usvajaju strog način molitve, stran umerenoj islamskoj tradiciji koja je na Kosovu vladala. Bilali, koji je i sam bio student na Univezitetu u Medini kasnih osamdesetih godina prošlog veka, je to prepoznao. Navodi da ga je profesor sa Kosova kao studenta upozorio da se čuva kulturoloških razlika vehabizma. Shvatio je da je Saudijci sprovode politiku preobraćanja.

"Vehabije pokušavaju da preobrate vernike sa Kosova, sa njihovog tradicionalnog shvatanja islama koje je već generacijama ukorenjeno u porodici. Kada uspeju da ih udalje od tradicionalnog učenja, počinju da ih bombarduju radikalnim stavovima i idejama", objašnjava Bilali.

Prema njegovim rečima, glavi cilj vehabija je da stvore sukob među ljudima. To prvo stvara podele, zatim mržnju, a na kraju, zbog suprotstavljenih ideja, dolazi rat, dodaje Bilali.

Rušili stare džamije, biblioteku, palili zastavu Albanije

Radiklani imami propovedaju u novim džamijama, izgrađnim saudijskim novcem. Čak su zabeleženi slučajevi rušenja džamija starijih od 400 godina, istorijske biblioteke u Đakovici, derviških manastira, grobalja, sve što vehabije smatraju idolopoklonstvom.

Posle sukoba 1999, umereno sveštenstvo u Gnjilanu, počelo je da se suočava sa nasiljem mladih vehabija. Paradoksalno, tom u gradu od 90.000 stanovinka, bilo je smešteno 7.000 američkih vojnika u bazi Bondstil.

Zastavu Alabanije koja je bila postavljena u gnjilanskoj džamiji mladi vehabija Zekrija Ćazimi smatrao je idolopoklonstvom, pa je zbog toga pocepao. Lokalni imam Enver Redžepi ju je potom vratio na mesto.



Posle nekoliko dana Redžepi je kidanpovan i divljački pretučen u šumama iznad grada. On je optužio Ćazimija za napad, ali policija nije pronašla nikakve dokaze.

Deset godina kasnije, posle samoubilakih napada dvoje kosovskih vehabija u Iraku i Turskoj. Ćazimi je uhapšen krijući se u istoj šumi gde je Redžepi pretučen. Osuđen je na 10 godina za podsticanje mržnje i regrutovanje muškaraca za borbu u džihadističkim oružanim formacijama.

Uticaj radikalnih imama dostigao je vrhunac početkom sukoba u Siriji. Oni su putem radio i tv emisija propovedali vrline džihada apelujući na mlade da odu tamo da se bore.

Među regrutima i službenici iz Bondstila

Među regrutima je bilo i troje bivših civilnih službenika američke baze Bondstil. Jedan od njih je Lavdrim Mudžaheri, jedan od vođa Islamske države koji je akter snimka pogubljenja ručnim raketnim bacačem.

Od leta 2012, kosovska policija je zatvorila 12 vehabijskih dobrotvornih organizacija i uhapsila 40 osoba.



Zašto lokalne vlasti zajedno sa KFOR-om i Euleksom nisu ranije zaustavile širenje ekstremizma je pitanje o kome se široko debatuje, navodi njujorški dnevnik.

Protok novca kojim se finasiraju vehabije na Kosovu često dolazi zaobilazno, preko trećih zemalja kako bi se prikirila njegova namena i destinacija. Pre dve godine vlasti su presrele transfer i zamrzle 500.000 dolara iz Saudijske Arabije namenjen jednom tinejdžeru na Kosovu.

Na Kosovu se rađa islamska država

Umesto da se popnemo u voz kojim se vozi svet i gde je borba protiv ID prioritet, mi pomažemo ideju velike Albanije

Ovih dana su mediji kao ekskluzivnu novost preneli da su na Kosovu i Metohiji uspostavljeni jaki temelji Islamske države (ID). Nažalost, ta vest jeste ekskluzivna samo zato jer ju je objavio Njujork tajms. Ali za one koji se fenomenom islama bave, ta vest je više nego bajata.

Još pre trideset godina je autor ovih redova to objavio u onda veoma čitanoj Dugi, koja se samo u Zagrebu znala da proda u 50.000 primeraka. Tada sam kazao da „kad se iz albanskog secesionizma izvuče islamski ekstremizam, ostaju samo korice, kao kad se iz udžbenika fizike izvuče matematika“. I od tada sam to bezbroj puta ponovio.

Ali to niko nije hteo da sluša. Naša politika, nauka i publicistika su papagajski ponavljale da na KiM deluje antireligijski pokret koji je ujedinio Albance triju vera, koji su religiju odbacili u ime etničke velike Albanije. I u ime toga tražili su podršku od međunarodnih faktora, verujući da će SAD i EU, koje grade multikulturalizam, biti na našoj strani. Pritom, nisu shvatili da svet vidi da je na KiM 99 odsto muslimana. I da između islamizacije koja se širi svetom i sekularnog nacionalizma nije teško načiniti izbor.

Dakle, sekularna velika Albanija je premija za Zapad. Tako da je svako insistiranje srpskih zvaničnika da je reč o albanskom nacionalizmu i velikoj Albaniji za Zapad najsigurniji dokaz da su u pravu što pomažu projekat kosovske nezavisnosti. Jer valjda Srbi najbolje znaju šta se tamo zbiva.

Tako je srpska priča o nacionalističkoj velikoj Albaniji glavni vetar u leđa projektu nezavisnog Kosova.

Umesto da se popnemo u voz kojim se vozi svet i gde je borba protiv ID prioritet, mi pomažemo ideju velike Albanije. Kad bismo isticali da se borimo protiv ID i da se čitav KiM pretvara u nju, i islamski svet bi morao biti s nama - i Saudijska Arabija se deklarativno bori protiv nje.

UEFA zabranila kosovskim klubovima nastup u Evropi

Artan Beriša, generalni direktor šampiona Kosova FK Feronikl, otkrio je da tamošnji klubovi ipak neće igrati u evropskim takmičenjima.



Kako je navedeno, UEFA je zabranila nastup kosovskim klubovima jer ne ispunjavaju uslove.

Upravo zbog toga ni Feronikl, ni Priština neće igrati u kvalifikacijama za Ligu šampiona i Ligu Evrope.

"Prvi kriterijum je u vezi sa finansijskim stanjem, što podrazumijeva reviziju i račune. Nismo imali dovoljno vremena da se pripremimo, jer se sve desilo u roku od nekoliko nedjelja. Drugi kriterijum je nedostatak neophodne infrastrukture. Mi ćemo nastaviti da radimo kako bi nakon godinu dana ispunili sve kriterijume i učestvovali u evropskim takmičenjima", istakao je Beriša.

Poslanici EP preispituju integracije Kosova?

Poslanici francuskog Nacionalnog fronta u Evropskom parlamentu žele da zaustave integraciju Kosova u EU i traže istragu o finansiranju Kosova od strane zemalja koje šire vehabizam, piše prištinski "Koha ditore".

Dominik Bild i Eduar Feran pripremili su nacrt rezolucije o Kosovu, piše prištinski dnevnik.

U rezoluciji se traže istraga i objašnjenja u vezi sa finansiranjem iz Saudijske Arabije i drugih zemalja, koje je, kako se tvrdi, usmereno na širenje vehabizma na Kosovu i Metohiji.

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/2338971/poslanici-ep-preispituju-integracije-kim.html