Kako onda gledate na ocene pojedinih da je RS genocidna tvorevina?

"To su besmislice, ali to je već dnevna politika. Ima neoborivih argumenata i činjenica. Zločin u Srebrenici se desio u julu 1995, a RS nastaje Dejtonskim mirovnim sporazumom u novembru te iste godine. Da je Alija Izetbegović imao u rukama zločin u Srebrenici, nikada ne bi potpisao Dejtonski sporazum... I onda jedna velika tekovina koja je donela mir u Bosni, a to je Dejtonski sporazum, osporava se na jedan užasan način. Ne zaboravite, u BiH postoji udruženje bivših logoraša koji broji 60.000 Srba. To je, dakle, bio klasičan građanski rat koji smo zaustavili presudnom ulogom Miloševića i našeg patrijarha Pavla."

Sve češće se čuju glasovi da bi trebalo promeniti Dejtonski sporazum. Koliko je to realno?

"I to je besmislica. Srpski narod je izborio pravo da ima državu, taj dokumenat je validan, ne postoji u istoriji diplomatije trenutno čvršći dokumenat od Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji su potpisale sve učesnice u sukobu, Hrvatska i ondašnja Jugoslavija, odnosno sadašnja Srbija kao garant, i pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN. Sporazum može da se promeni jedino ako svi na to pristanu, a to je očigledno nemoguće."

Mnogo je anegdota o vašoj ulozi u tim pregovorima u Dejtonu, da ste se koristili raznim metodama, najmanje diplomatskim, da biste stigli do željenog rezultata. Ima li nešto što se ne zna?

"To su bili stvarno teški pregovori. Uspeli smo da iskoristimo u gotovo nemogućim uslovima ono malo argumenata koje smo imali. Mnogi ljudi su zaboravili, a ja ću to pamtiti do kraja života. Kad mi odlazimo u Dejton, Banjaluka je pred padom i Trebinje ne možemo da odbranimo. Vojnička premoć koja je dugo godina bila na strani Vojske RS bila je potpuno iscrpljena. I onda kada sam polazio u Dejton meni je moj otac rekao: „Nemoj se, sine, vraćati ako ne sklopite mir." A ja sam onda to u avionu preneo Miloševiću, a on mi je odgovorio: „A jel' ti misliš da bismo imali gde da se vratimo ako ne sklopimo mir?"

Ko je srušio Jugoslaviju?

"Nemačka i Vatikan. Ubrzavali su Sloveniju i Hrvatsku, a njihov izlazak iz Jugoslavije je doveo do građanskog rata. To je matematički dokazano."

Je li tačna anegdota da su Milošević i Tuđman delili Jugoslaviju na salveti u Karađorđevu?

"Ma ne! Ljudi vole da pojednostave stvari. Besmislice su te priče da je neko pametniji bio na čelu Srbije i Hrvatske, mi se onda ne bismo raspali. Pa nemojte, raspali su se Sovjetski Savez, Čehoslovačka..."

Da li je moguće da se SFRJ ikad ponovo sastavi?

"Očigledno to nije realno. Kao što je Putin fino rekao - ko ne žali Sovjetski Savez, nema srca, a ko misli da će moći ponovo da bude SSSR, taj nema pameti."

Kako se vi izjašnjavate, kao Crnogorac ili Srbin?

"Ja sam Crnogorac, s tim što ja apsolutno znam da je crnogorsko ime, a srpsko prezime."

U kojoj biste državi s prostora bivše SFRJ najviše voleli da živite?

"Volim da odem u Republiku Srpsku. Idem Koridorom. Kažu da je dug i zamoran put. Moguće da je tako, osim meni koji je te koridore crtao u Dejtonu."

Sećam se

I Franjo Tuđman... je bio opsednut prošlošću. On je kao istoričar imao 27 svojih savetnika za oblast povjesti, kako je on voleo da govori. Njega ništa drugo nije interesovalo. On je sebe video kao plod nekakvog hiljadugodišnjeg nastojanja da se stvori samostalna i suverena Hrvatska i sa njime nije bilo moguće postići bilo kakvu saglasnost oko nečega što je svakodnevni život - ekonomija ili snabdevanje naftom.

I Alija Izetbegović... dugo sam mislio da on nije verski fanatik. Povodom sukoba u zapadnoj Bosni između Hrvata i muslimana jedan razgovor ću poneti u grob. Tuđman me je molio u Ženevi: „Hajde, razgovarajte sa Alijom, više ne možemo da ubijamo one njihove fanatike koji sa uzvikom 'Alah je veliki' idu pred cev mitraljeza." I pomenuo mi je da su tog dana ubili oko dve hiljade muslimana. Došao sam kod Izetbegovića i pitao ga: „Je li moguće, gospodine predsedniče?", a on je svojim negovanim manikiranim noktom povlačio prst po salveti i rekao: „Pa, ako je to božja volja, onda je to tako." Shvatio sam tada da je kultivisan, ali religiozni fanatik.

I Kiro Gligorov... bio je iz stare garde političara. Pokušavali smo sa njim da razgovaramo i Milošević i ja, da mu ukažemo šta će Makedoniju da snađe ako je ne odvoji na jedan pametan i fin način. Tamo nije bilo nikakvih nesporazuma, nijedan metak nije ispaljen, ali Makedonija je nakon svih ovih godina i dalje država kojoj počinje naziv sa „bivša jugoslovenska republika".

I Milan Kučan... veoma vešt političar iz onog perioda, komunističkog. Stao je na krilo te ogromne želje za slovenačkom samostalnošću po svaku cenu. Nikome se to pravo nije osporavalo, ali smo mu govorili da ipak mora malo da sačeka da se donese opšti sporazum na nivou Jugoslavije, ali to njega nije interesovalo.

I Slobodan Milošević... apsolutno je dominirao u tim razgovorima. I po svom obrazovanju i po intelektu, a i po činjenici da je govorio u ime najbrojnih Srba, koji su svuda predstavljali ili problem ili rešenje.

još je mlad, svega mu je 50-tak godina, gdje su mu nestale političke ambicije?

Odavno je on u politickoj penziji...

Stranku su mu preuzeli drugi ljudi u CG, plivao je jedno vreme u saveznoj skupstini dok je bila SCG, tu se muvao dok se nije to raspalo...

Skoro je imao neko sranje, vozio je cirke, napravio neki udes.

On je realno pukao kao politicar te 1997, kad Djukanovic za dlaku dobija na izborima, i krece ka odvajanju.

nije on baš takva budaletina, tko je gledao onaj BBC-ijev dokumentarac Smrt Jugoslavije mogao je primjetiti da on tamo iznosi dosta lucidnih teza i da je neke stvari, a ponajviše po pitanju Daytona i prestanka rata u BIH, promišljao dugoročno. ne treba zaboraviti da su Srbi u BIH Dayton doživjeli kao poraz u tom trenutku, a on još 1996. godine taksativno navodi sve prednosti takvog ugovora za Srbe i na kraju balade tako je i ispalo.

I Alija Izetbegović... dugo sam mislio da on nije verski fanatik. Povodom sukoba u zapadnoj Bosni između Hrvata i muslimana jedan razgovor ću poneti u grob. Tuđman me je molio u Ženevi: „Hajde, razgovarajte sa Alijom, više ne možemo da ubijamo one njihove fanatike koji sa uzvikom 'Alah je veliki' idu pred cev mitraljeza." I pomenuo mi je da su tog dana ubili oko dve hiljade muslimana. Došao sam kod Izetbegovića i pitao ga: „Je li moguće, gospodine predsedniče?", a on je svojim negovanim manikiranim noktom povlačio prst po salveti i rekao: „Pa, ako je to božja volja, onda je to tako." Shvatio sam tada da je kultivisan, ali religiozni fanatik.

Bili su zajebani ti što ide pred mitraljeze sa Allahu Ekber, trebao si se malo više informisati o njima i šta su drugi mislili o njima.

Samo kažem da niste(pa ni ti) toliko imali posla sa njima, kao npr. srpska vojska u području Ozrena.

Slabo ti znaš situaciju, više su imali posla sa njima Hrvati srednje Bosne, samo što tamo mundžosi nisu bili uspješni kao na Ozrenu.

Imas na you tubu snimke zarobljenih mudjahedina, male mace. Za razliku od onog srbina, zarobljenog koji kaze njima u brk, da ga ubiju ako zele. Ovi zarobljeni arapi, od hvo u srednjoj bosni, kao djevojcice krotki.

Evo ih, sakupljena sirotinja u dronjcima, a na propagandnim filmovima tekbiraju i izigravaju neku elitnu postrojbu: