"To znači da ćemo nastaviti da uvozimo preko jadranskog koridora, što znači da smo obezbedili naftu i posle 15. maja preko JANAF-a"

Veliki uspeh Srbije: Ukinute sankcije u vezi sa uvozom nafte

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/ve ... te-2136489




.

U poslednjih mesec i po dana, od početka rata u Ukrajini, u Srbiji je otvoreno 288 firmi čiji su osnivači ili vlasnici udela ruski državljani. Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose misli da je to šansa za Srbiju i navodi da odlukom Evropske unije nisu sve ruske firme i biznismeni stavljeni na listu za sankcije.

Pančevačka HIP Azotara u fazi je probnog rada odnosno pokretanja proizvodnji, saznaje Tanjug. Pokreće se proizvodnja amonijaka a zatim bi trebalo da usledi proizvodnja tečnih veštačkih đubriva, a moguće i drugih.

HIP Azotaru koja je više decenija bila jedini proizvođač amonijaka u Srbiji i najveći proizvođač veštačkog đubriva iz stečaja je u maju prošle godine kupila kompanija Promist za 650 miliona dinara.

I dok je žetva ukrajinske pšenice dovedena u pitanje, pritisci na našu zemlju rastu, jer mnoge zemlje EU žele da se dokopaju upravo srpskog zrna. U jesenjoj setvi zasejana je pšenica na 630.000 hektara, što je znatno više nego što je nama potrebno.

Proizvodnja pšenice, u ovim uslovima, postala je pavo blago, pa ne čudi što je jedna država EU antidatirala postojeće ugovore, kako bi se dokopala naše pšenice i kukuruza.

Umalo nije nastao diplomatski skandal jer su prijavljeni zahtevi prevazišli učtivost diplomatske prakse.

Državne službe češljaju sada sve ugovore koji su sklopljeni pre odluke Vlade o zabrani izvoza pšenice, brašna, kukuruza i suncokretovog ulja. Falsifikovanjem isprava povećavaju se količine žita koje su prvobitnim ugovorima bile predviđene.

Prošlogodišnji rod pšenice bio je 3,5 miliona tona. Potrebe Srbije su oko 1.550.000 tona, a to znači da ostatak može da se izveze. U našoj zemlji i sada imamo dovoljno pšenice za izvoz, ali je Vlada stavila zabranu i ograničenja. Tako određene količine mogu da izađu samo u Severnu Makedoniju, Albaniju i Italiju.

"Kukuruz i pšenicu najviše izvozimo u Rumuniju i Italiju, a zatim u BiH, Severnu Makedoniju, Albaniju, Austriju, Crnu Goru i Nemačku", kazao je Branislav Gulan, agroanalitičar.

I dok Srbija pokušava zabranom izvoza da stabilizuje sopstveno tržište, cene na svetskim berzama kukuruza i pšenice lete u nebo. Tako je, kako su Novostima rekli u Produktnoj berzi Novi Sad, pšenica u Čikagu prošle nedelje koštala 384,05 dolara po toni, dok je u Parizu bila 364,50 evra po toni. U Čikagu se juče trgovalo pšenicom po ceni od 405,51 dolar po toni, a u Parizu za 399,25 evra po toni. To znači da je pšenica u Americi poskupela za 5,6 odsto, a u Parizu za 9,5 procenata, i to samo za nedelju dana.

"Osim zbog rata u Ukrajini, cena pšenice u Čikagu raste i zbog suše u tim područjima, ali i inflacije", ističu u Produktnoj berzi Novi Sad.

"U Francuskoj je generalno manja površina posejana. A Ukrajina, na kraju, utiče na sve."

Što se tiče Srbije, prošle nedelje se trgovalo po ceni od 34,70 do 35,50 dinara za kilogram, bez PDV. Ponuda je bilo i za 36 dinara, ali nije postojala tražnja. Ove nedelje trgovalo se po ceni od 35,50 dinara za kilogram, bez PDV. To su uglavnom naši kupci, domaći prerađivači.

Zbog rata u Ukrajini, ali i zbog zabrane izvoza žitarica iz Rusije, procenjuje se da bi oko 30 odsto sveta moglo da ostane bez pšenice. Naročito ako se zna da ove dve države učestvuju sa oko 30 odsto u svetskom izvozu pšenice, a kod kukuruza oko 20 procenata. U robnim rezervama sada ima 800.000 tona pšenice i milion tona kukuruza.

InfoKG: U Kragujevcu će praviti automobil na električni pogon






Državni vrh Srbije i predstavnici kompanije Stellantis najaviće 28. aprila da će se u kragujevačkoj fabrici proizvoditi novi model automobila, nezvanično saznaje portal InfoKG.

Navodno je reč o automobilu na električni pogon, bez preciziranja o kom modelu se radi, ali pretpostavlja se da to može biti model „Fijat Panda“.

Tog dana će zaposleni u kragujevačkoj fabrici dobiti uz zaradu i bonus efikasnosti od oko 10.000 dinara, preneo je portal.

Proteklih godina u medijima se mnogo puta nagađalo o proizvodnji novog modela automobila u Kragujevcu, ali nije bilo zvaničnih informacija.

Na portalu InfoKG navedeno je da su iz nekoliko izvora dobili informaciju da će se u Kragujevcu proizvoditi automobil na električni pogon.