"To znači da ćemo nastaviti da uvozimo preko jadranskog koridora, što znači da smo obezbedili naftu i posle 15. maja preko JANAF-a"

Veliki uspeh Srbije: Ukinute sankcije u vezi sa uvozom nafte

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/ve ... te-2136489




.

U poslednjih mesec i po dana, od početka rata u Ukrajini, u Srbiji je otvoreno 288 firmi čiji su osnivači ili vlasnici udela ruski državljani. Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose misli da je to šansa za Srbiju i navodi da odlukom Evropske unije nisu sve ruske firme i biznismeni stavljeni na listu za sankcije.

Pančevačka HIP Azotara u fazi je probnog rada odnosno pokretanja proizvodnji, saznaje Tanjug. Pokreće se proizvodnja amonijaka a zatim bi trebalo da usledi proizvodnja tečnih veštačkih đubriva, a moguće i drugih.

HIP Azotaru koja je više decenija bila jedini proizvođač amonijaka u Srbiji i najveći proizvođač veštačkog đubriva iz stečaja je u maju prošle godine kupila kompanija Promist za 650 miliona dinara.

I dok je žetva ukrajinske pšenice dovedena u pitanje, pritisci na našu zemlju rastu, jer mnoge zemlje EU žele da se dokopaju upravo srpskog zrna. U jesenjoj setvi zasejana je pšenica na 630.000 hektara, što je znatno više nego što je nama potrebno.

Proizvodnja pšenice, u ovim uslovima, postala je pavo blago, pa ne čudi što je jedna država EU antidatirala postojeće ugovore, kako bi se dokopala naše pšenice i kukuruza.

Umalo nije nastao diplomatski skandal jer su prijavljeni zahtevi prevazišli učtivost diplomatske prakse.

Državne službe češljaju sada sve ugovore koji su sklopljeni pre odluke Vlade o zabrani izvoza pšenice, brašna, kukuruza i suncokretovog ulja. Falsifikovanjem isprava povećavaju se količine žita koje su prvobitnim ugovorima bile predviđene.

Prošlogodišnji rod pšenice bio je 3,5 miliona tona. Potrebe Srbije su oko 1.550.000 tona, a to znači da ostatak može da se izveze. U našoj zemlji i sada imamo dovoljno pšenice za izvoz, ali je Vlada stavila zabranu i ograničenja. Tako određene količine mogu da izađu samo u Severnu Makedoniju, Albaniju i Italiju.

"Kukuruz i pšenicu najviše izvozimo u Rumuniju i Italiju, a zatim u BiH, Severnu Makedoniju, Albaniju, Austriju, Crnu Goru i Nemačku", kazao je Branislav Gulan, agroanalitičar.

I dok Srbija pokušava zabranom izvoza da stabilizuje sopstveno tržište, cene na svetskim berzama kukuruza i pšenice lete u nebo. Tako je, kako su Novostima rekli u Produktnoj berzi Novi Sad, pšenica u Čikagu prošle nedelje koštala 384,05 dolara po toni, dok je u Parizu bila 364,50 evra po toni. U Čikagu se juče trgovalo pšenicom po ceni od 405,51 dolar po toni, a u Parizu za 399,25 evra po toni. To znači da je pšenica u Americi poskupela za 5,6 odsto, a u Parizu za 9,5 procenata, i to samo za nedelju dana.

"Osim zbog rata u Ukrajini, cena pšenice u Čikagu raste i zbog suše u tim područjima, ali i inflacije", ističu u Produktnoj berzi Novi Sad.

"U Francuskoj je generalno manja površina posejana. A Ukrajina, na kraju, utiče na sve."

Što se tiče Srbije, prošle nedelje se trgovalo po ceni od 34,70 do 35,50 dinara za kilogram, bez PDV. Ponuda je bilo i za 36 dinara, ali nije postojala tražnja. Ove nedelje trgovalo se po ceni od 35,50 dinara za kilogram, bez PDV. To su uglavnom naši kupci, domaći prerađivači.

Zbog rata u Ukrajini, ali i zbog zabrane izvoza žitarica iz Rusije, procenjuje se da bi oko 30 odsto sveta moglo da ostane bez pšenice. Naročito ako se zna da ove dve države učestvuju sa oko 30 odsto u svetskom izvozu pšenice, a kod kukuruza oko 20 procenata. U robnim rezervama sada ima 800.000 tona pšenice i milion tona kukuruza.

Ukrainian Danube Shipping Company (UDP) signed a contract for the supply of 220 thousand tons of iron ore in 2022 in the direction of Smeredovo (Serbia). The contract secures supply at the freight rate, which is higher than in previous years.

"I srce i dušu ću da ostavim da ih dovedem u Srbiju", rekao je Vučić, nedavno gostujući na televiziji Pink. "Jedan je najveći evropski, a drugi najveći svetski. Jedan će odluku doneti krajem jula. Tresem se od straha da dobijem pozitivan odgovor, jer znam da je to spas Srbije."

Prva tri mesta zauzimaju Serbia Zijin Mining, HBIS Group Serbia i Serbia Zijin Copper, objavilo je Ministarstvo finansija za period januar-mart 2022

Tako je kompanija Serbia Zijin Mining u Boru ostvarila u tom periodu izvoz u vrednosti od 276,8 miliona evra.

HBIS grupa u Smederevu je realizovala izvoz vredan 234,7 miliona evra, a Serbia Zijin Copper u Boru 210,0 miliona evra.

Naftna industrja Srbije je imala izvoz od 147,5 miliona evra, Tigar Tyres u Pirotu 131,2 miliona evra, Henkel Srbija 112,7 miliona evra, Leoni u Prokuplju 97,0 miliona evra, ZF Serbia u Pančevu 80,9 miliona evra, Yura u Rači 77,3 miliona evra, HIP Petrohemija Pančevo 76,9 miliona evra, Robert Bosch Beograd 72,5 miliona evra, Impol Seval Sevojno 67,7 miliona evra, Hemofarm Vršac 67,1 miliona evra.

Zatim slede Grundfos Srbija u Inđiji 64,8 miliona evra i Philip Morris Operations u Nišu 50,7 miliona evra.

Na njoj je donesena Odluka o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo, kako bi se uspešno reagovalo na opasnost od tržišnih poremećaja uzrokovanih značajnim rastom tražnje na svetskom i domaćem tržištu.

Iz tog razloga, Vlada je odlučila da uvede kvantitativna ograničenja izvoza zrna pšenice, pšeničnog brašna, kukuruza i prekrupe i suncokretovog ulja na mesečnom nivou i za određeni period, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Prema rečima predsednika opštine Inđija, Vladimira Gaka, usvajanjem ove odluke odbornici SO Inđija ispisuju istoriju. Kako je rekao očekuje se dolazak novog investitora koji će graditi svoj proizvodni pogon na preko 700ha. Ovu investiciju najavio je i predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić na otvaranju Sajma automobila.
Ovo je investicija koja će otvoriti 4 do 5 hiljada novih radnih mesta.