Model. Eno i bošnje crtaju tenk...

Tako smo po tebi i pukom slučajnošću oborili F-117...

i ne komentarišite ljude koji rade malo kompleksnije stvari kao što su navođene rakete.

Zanimljivo je da je Vojska Srbije još 2007. godine napravila Studiju tehničkog opremanja oklopnim vozilima na kotačima. Na 85 stranici te studije, u zaključku, navodi se da Srbija nije sposobna napraviti vlastito borbeno vozilo, pa se preporučuje nabavka u inozemstvu.

U stručnim vojnim krugovima, naravno u neslužbenom razgovoru, često se čuje da je sam Lazar 2, koji također proizvodi Jugoimport SDPR, zapravo promašen projekt koji je Srbiji nepotreban. Često će za njega reći da je sklepan na brzinu i bez ijednog papira – tehničkog crteža. Zatim je traženo da VTI to napravi naknadno, pa je zbog toga, kako se može čuti u priči, smijenjen tadašnji načelnik VTI kako bi se to moglo provesti u praksi. Ta priča, međutim, nikada nije potvrđena do kraja. Inače, svi propagandni video-materijali napravljeni su od strane vrhuške iz SDPR-a, dok Vojska Srbije s tim nije imala nikakve veze. Čak ni na demonstraciji i prikazu Lazara 2 javnosti nisu bili vojnici, već zaposleni civili.

Sam Lazar 2 nema nikakva amfibijska svojstva, što je malo čudno budući je Srbija ispresijecana rijekama i mrežama kanala, pa su amfibijska svojstva nužna. Nedavno se pojavila i informacija da će u serijsku proizvodnju ući i Lazar 3, koji bi ipak trebao imati amfibijska svojstva (može - Vodеna prеprеka 1.6 m ) i čija oklopna zaštita je navodno smanjena, a samo vozilo redizajnirano za oko 25%.

Nova raketa RALAS, verzija ALAS-a sa raketnim motorom za koju je predviđeno da uđe u naoružanje Vojske Srbije



Još jedna od premijera srpske namenske industrije na izložbi naoružanja i vojne opreme IDEX-2019 bila je nova varijanta dobro poznatog sistema zemlja-zemlja ALAS. U pitanju je novi član ove porodice raketa sa oznakom RALAS koju takođe razvija kompanija EDePro. Razvoj sistema ALAS je praktično gotov a već su počela ispitivanja i RALAS-a koji ustvari predstavlja ALAS sa raketnim marševskim motorom.

Ostalo je da se izvrši integracija rakete na različite platforme a na IDEX-u je osim same rakete prvi put prikazano i predstavljeno lansirno oruđe odnosno oklopno vozilo Lazar sa dva kutijasta lansera za po 4 rakete RALAS a kako smo saznali ovakav sistem predviđen je za uvođenje u naoružanje Vojske Srbije.



O sistemu RALAS je za Tango Six govorio projektni menadžer firme EDePro zadužen za rakete ALAS i RALAS Predrag Miloš:

– Što se tiče rakete ALAS ona je praktično već završena, radili smo poslednja ispitivanja pre nekih desetak dana kada je gađan cilj na 23 km. Osim ispitivanja TV glave koje je završeno prošle godine u toku su završna ispitivanja i IC glave a uskoro kreću ponovna ispitivanja za strane predstavnike, potencijalne kupce. Kod rakete RALAS, gde ono “R“ znači raketni, je umesto turbo-mlaznog primenjen raketni marševski motor, samim tim je raketa jeftinija i lakša za upotrebu. Domet je do 9 km a deli skoro sve sisteme sa ALASA, glavu za samonavođenje, bojevu glavu, autopilot, isto ima optički kabal. Postoji mogućnost produženja dometa na do 15-16 km, primenom dužeg marševskog motora.

Više detalja o novoj raketi, projektu ALAS, pogledajte u našem video prilogu:

Kačiš vest od pre dvanaest godina kao odgovor na video uspešnog završnog testiranje Alasa kojeg finansiraju UAE i imaju nameru da ga kupe? I još se u tekstu pojavljuje Lazar 2 koji nije video serijsku proizvodnju. Danas nije 2007.

Možeš da staviš navođene rakete na borbeni dron, isto kao što možeš da ih staviš i na taktički bombarder. Mi imamo taktičke bombardere i imamo navođene rakete, i razvijamo nove navođene rakete.

Da, Orao je taktički bombarder-jurišnik. I imamo ih 30-ak komada i modernizujemo im avioniku i razvijamo nove navođene rakete za njih.

Zašto je modernizacija Orla slepa ulica srpskog ratnog vazduhoplovstva?


Sa druge strane modernizacija aviona J-22 (i dvosede varijante NJ-22) predstavljena je javnosti aprila 2016. godine pod nazivom ,,Orao 2.0”. Ova modernizacija urađena pod okriljem firme SDPR Yugioimport fokusira se više na navigacijsku i nišansku opremu kao i instalacije novog naoružanja. Detalji međutim o konstruktivnim izmenama na avionu kao i konkretnom proširenju arsenala ubojitih sredstava nisu objavljeni široj javnosti. Ovaj predlog modernizacije dočekan je od strane stručne javnosti vrlo negativno, i to sa dobrim razlogom, odnosno razlozima, od kojih su najbitniji sledeći :

– avion J-22/NJ-22 je tehnološki i tehnički zastareo avion, koji je u svakom smislu kako konceptualno tako i praktično prevaziđen, pa je upitno da li bilo kakva modernizacija samo elektronskih sistema navigacije i naoružanja bitno povećala učinkovitost ove letelice;

– godišta proizvodnje aviona J-22/NJ-22 su starija od godišta proizvodnje aviona G-4, i vrlo malo letelica je sa kraja osamdesetih odnosno početka devedesetih što bi za modernizaciju bila ciljna grupa;

– avionima Orao već je produžen životni vek sa prvobitno predviđenih 25 na 30 godina službe;

– letelice ovog tipa su poslednjih deceniju i po postale jako kompleksne i nerentabilne za eksploataciju zbog učestalih kvarova i nedostupnosti rezervnih delova, što je u mnogo navrata učinilo da je procenat ispravnosti ovih aviona u službi praktično jednak nuli;

– avion J-22 iako zamišljen kao jurišnik zbog mnogih komplikacija u toku razvoja nikad nije dostigao ono što su njegovi konstruktori predvideli – njegov odnos potisak-masa je daleko ispod potrebnog za jurišni avion, a nosivost i radijus dejstva su za avion ove namene očajno mali;

– kroz celokupno svoje aktivno službovanje koje traje gotovo 40 godina, avion Orao je konstantno pratio čitav niz tehničkih problema od kojih je svakako najveći problem sa hidrauličnim sistemom a konkretno sa stajnim trapom. Ovaj problem prouzrokovao je mnogo udesa od kojih se svaki završio gubitkom vazduhoplova a mnogi pogibijom jednog ili u slučaju dvosede varijante oba člana posade;

– troškovi modernizacije aviona J-22 u odnosu na avion G-4MD bili bi drastično veći,a kombinovano sa troškovima održavanja za određen period službovanja verovatno višestruko veći. Ako se uzme u obzir koliko bi modernizacija MD povećala sposobnosti aviona G-4 a koliko modernizacija 2.0 sposobnosti aviona Orao dolazi se do zaključka da bi bilo kakva modernizacija aviona J-22 bila neisplativa sa tačke gledišta odnosa uloženo-dobijeno;

– školovani kadar za avion Orao (kako tehnički tako i letački) je u konstantnom opadanju i gotovo izvesno deficitaran, što može predstavljati veliki problem u slučaju da se odluči da avion J-22 nastavi svoje službovanje kroz sledeću deceniju.

Sve navedeno upućuje na to da bi potencijalna odluka o davanju prioriteta modernizaciji aviona J-22 naspram G-4 bila još jedna od mnogih slepih ulica za naše RV.

Modernizacija aviona J-22 nema nikakvo logičko, ekonomsko pa ni tehničko utemeljenje naspram modernizacije aviona G-4 koja bi bila donekle prihvatljivo rešenje makar i privremene prirode.

U Belorusiji izvršena primopredaja 4 lovca MiG-29 za srpsko RV i PVO, isporuka najverovatnije do kraja godine

Drugog dana zvanične posete Belorusiji, ministar odbrane Aleksandar Vulin prisustvovao je primopredaji 4 lovačka aviona MiG-29 između Ministarstva odbrane Belorusije i Ministarstva odbrane Srbije, koji su od danas i formalno u vlasništvu Srbije, saopšteno je iz tog Ministarstva. Kako navode, tokom posete ministar Vulin obišao je i 558. avijacijski remontni zavod u mestu Baranoviči gde se nalazi i istoimena vojna vazduhoplovna baza u kojoj su stacionirani beloruski MiG-ovi 29, a koji će u našu zemlju stići nakon završenog remonta koji je počeo 22. februara.

– U protekle dve nedelje stručni tim Ministarstva odbrane i Vojske Srbije je, zajedno sa svojim beloruskim kolegama iz Ministarstva odbrane, AO „Belteheksport“ i 558. remontnog zavoda, izvršio prijem četiri aviona MiG-29 sa pratećim kompletima zemaljske opreme.

Avioni su odmah predati na generalni remont i modifikaciju opreme kako bi bili opremljeni kao i ostalih 10 aviona koji sada štite nebo Srbije. Beloruski MiG-ovi imaju dvostruko duže vreme patroliranja u odnosu na starije verzije MiG 29. – ističu iz ministarstva.



Tim povodom, ministar Vulin govorio je o rokovima, istakao da su oni dogovoreni i precizni i dodao:

– Računamo da ćemo u najkraćem mogućem roku završiti prvu fazu, fazu remonta, a onda i drugu fazu modernizacije. Mi ćemo imati 14 MiG-ova na nivou generacije 4+ što znači da su jedni od najsavremenijih aviona na svetu. Naši piloti sada mogu da računaju na časove naleta kao u vreme JNA, mogu da računaju da će upravljati najsavremenijim sredstvima. –

Prijemu MiG-ova 29 prisustvovao je i komandant RV i PVO general-major Duško Žarković koji je istakao da su „srpski piloti spremni za još četiri aviona“:

– Imamo dovoljan broj pilota, podižemo nivo njihove obučenosti i spremni smo za prijem ova četiri aviona. Istovremeno sa prijemom ovih aviona mi u Srbiji raspolažemo avionima na kojima se vrši obuka. U poslednje vreme smo imali obuku petorice pilota koji su završili preobuku u inostranstvu kao i dvojicu pilota koji su preobuku završili u 204. vazduhoplovnoj brigadi. –



RV i PVO trenutno raspolaže sa 10 aviona MiG-29 od kojih je 6 primeraka Rusija donirala Srbiji decembra 2016. godine. Među njima se nalazi jedan jednosed MiG-29A 9.12A, tri jednoseda MiG-29 9.13 i dva dvoseda MiG-29UB 9.51. Pre nego što su stigli u Srbiju na njima je u Rusiji izvršena predizvozna priprema a Srbija je platila i njihov transport (to je između ostalog spadalo u tzv. Fazu 1).

Isporuka je obavljena u periodu od 2. do 4. oktobra 2017. transportnim avionima An-124 ali je tada jedan jednosed 9.13 vraćen na generalni remont u Rusiju. Prvo javno prikazivanje 5 bivših ruskih aviona dogodilo se već 20. oktobra iste godine na vežbi ‘’Sloboda-2017’’ koja je održana na Batajnici.

Odmah nakon završetka ove vežbe u hangarima batajničkog aerodroma na njima su započeti radovi koji su obuhvatali remonte manjeg obima kao i dovođenje na nivo aviona koji su se već nalazili u naoružanju (deo Faze 2) a koji su tokom remonta koji je urađen u periodu 2007-2011. dorađeni na približan nivo verzije MiG-29SD.

Prvi završeni avion bio je jednosed 9.12A koji je svoj prvi let imao 27. jula 2018. a četiri dana kasnije i dvosed MiG-29UB 9.51. Ubrzo zatim započeti su remonti i produženje životnog veka na tri aviona koji su nasleđeni od bivše Jugoslavije i to na dva jednoseda 9.12B i jednom dvosedu 9.51B. Četvrti avion, jednosed 9.12B, nije morao na radove jer je njegov remont urađen 2011.

Do vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’ poletelo je svih 8 remontovanih i dorađenih aviona (uključujući i jednosed koji nije leteo od 2010. godine) a na samoj vežbi je letela u tom trenutku celokupna flota od 9 MiG-ova 29. Poslednji deseti i šesti donirani primerak kome je u ruskom 121. avijacijskom remontnom zavodu u Kubinki urađen generalni remont, isporučen je 1. novembra 2018. Njegov prvi let nakon dorada odnosno dovođenja na nivo SD obavljen je krajem decembra 2018. da bi u jedinicu bio primljen već u januaru ove godine.

Još od objavljivanja da će Rusija Srbiji donirati 6 MiG-ova 29 srpski zvaničnici govorili su i o njihovoj modernizaciji u tzv. Fazi 3 u kojoj bi se pre svega značajnije poboljšala njihova borbena moć. U izjavama je spominjan radar ‘’Žuk’’, aktivno radarski samonavođene rakete vazduh-vazduh, vođena ubojna sredstva vazduh-zemlja a sve to je ukazivalo da bi srpski avioni mogli biti dovedeni na nivo MiG-29SM ili da to bude nešto između varijanti SM i SMT.



Za sve tri faze, dakle za čitav proces od predizvozne pripreme, remonta, dovođenja na nivo SD, remonta motora, nabavke veće količine rezervnih delova do veće modernizacija koja uključuju i nabavku novog naoružanja, zvanično je bilo saopšteno da je planirano izdvajanje finanisjkih sredstava u iznosu od 185 miliona evra.

Direktor za međunarodnu saradnju kompanije ‘’Rosteh’’ Viktor Kladov potvrdio je 15. februara ove godine da su prilikom nedavne posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji potpisana tri sporazuma koji se tiču vojne tehnike, uključujući i avijacionu. Agenciji Sputnjik su izvori iz ruskog vojno-industrijskog kompleksa potvrdili da se radi o lovcima MiG-29 ali nisu dali više detalja. Kako Tango Six nezvanično saznaje jedan od ugovora vezan je upravo za modernizaciju srpskih MiG-ova 29.

Mogućnost da Srbija dobije još MiG-ova 29 i to kao poklon od Belorusije, nagovestio je još krajem januara 2017. godine tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević koji je u izjavi za ‘’Politiku’’ rekao da Belorusija donira Srbiji 8 aviona. Tokom 2017. godine u nekim domaćim medijima se spekulisalo da će iz Belorusije stići 6, 7 ili 8 aviona a da se i dalje razmatra nabavka dodatnih 29-ki potvrdio je sadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin 3. aprila 2018. godine prilikom posete Belorusiji. Samo 20 dana kasnije Vulin je u intervjuu za ‘’Politiku’’ rekao da je Belorusija donirala Srbiji 4 MiG-a 29.

Video Ministarstva odbrane sa primopredaje MiG-ova 29:

Prva srpska navođena planirajuća bomba PGB-128



Jedan od najzanimljivijih eksponata na štandu Jugoimporta na ovogodišnjem IDEX-u, ujedno i prvi put prikazan, jeste model precizne planirajuće bombe PGB-128 kompanije EDePro koja je na ovoj izložbi imala i najviše premijera.

U pitanju je prvi projekat ovakve vrste navođenog ubojnog sredstva u Srbiji a osnovna ideja primenjenog koncepta je pre svega produženje dometa, bilo da se radi o sredstvu koje se lansira sa zemlje ili iz vazduha.

Kako su iz EDeProa rekli za Tango Six, povećanjem dometa bombe standardnog kalibra od 5 inča (128 mm) povećava se i efekat dejstva, smanjuje uticaj na lansirnu platformu, povećava bezbednost i smanjuju gubici posada. PGB-128 nije samo planirajuća već i upravljana bomba što joj omogućuje da izvrši optimalno dejstvo odnosno da bojeva glava dođe do cilja pod optimalnim uglom. Bojeva glava bombe u osnovnoj verziji je razorno-rasprskavajuća sa radijusom ubojnog dejstva od 25 m.



EDePro je namenski projektovala tandem krilo koje bombi omogućava postizanje maksimalnog dometa od preko 20 kilometara sa većih visina odbacivanja. Iz EDeProa kažu da će koncept modularne konfiguracije sistema omogućavati korišćenje različitih vrsta bojevih glava – kumulativne ili termobarične / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Inženjer kompanije EDePro Goran Memon govorio je za Tango Six o PGB-128, detaljno opisujući njenu konstrukciju, namenu kao i perspektive njenog daljeg razvoja:

– Planirajuća bomba kao modularno sredstvo je namenjna za integraciju različitih tipova ubojnih sredstava a kao što se može videti iz njene modularne strukture, može se ugraditi optoelektronski podsistem, terminalni sistem za navođenje koji može biti na bazi infracrvenog spektra ili poluaktivno laserski. To takođe značajno povećava preciznost ovog sredstva na cilju i omogućava bolju primenljivost. Ovaj sistem lansira se sa srednjih visina, od 5 do 7 hiljada metara a osnovni domet je preko 20 km.

Vrlo važno je napomenuti da je primenjena potpuno integralna kompozitna struktura koja je omogućila značajno smanjenje ukupne mase, sistem ima masu reda veličiine oko 30 kg a može da nosi preko 17 kg bojevog tereta što je do sada bilo nemoguće sa standardnim metalnim ili hibridnim strukturama – objašnjava Memon.

Novi detalji o beloruskim MiG-ovima: radar, rakete i serijski brojevi


Na internet sajtu poznatog britanskog časopisa Air Forces Monthly koji se bavi vojnom avijacijom, juče je objavljena vest o tome da je Belorusija predala Srbiji 4 lovačka aviona MiG-29. Autor teksta, vojno-politički komentator Aleksandar Radić, izneo je nove detalje koji se ne tiču samo ovog događaja već i modernizacije poklonjenih aviona.

Radić je podsetio da je MiG-ove donirala beloruska vlada što je prethodno odobrio predsednik Aleksandar Lukašenko kao i da će Srbija platiti cenu generalnog remonta koji će biti obavljen u 558. avijacijskom remontnom zavodu u Baranovičima. Prema izjavi direktora zavoda Pavela Pinigina, vremenski okvir radova će se kretati od 6 meseci do godinu dana, u zavisnosti od obima modernizacije koji će se izvršiti. Uz to preneta je i informacija da je remont formalno počeo u petak 22. februara.

Kada je u pitanju modernizacija, Radić je otkrio da će se istovremeno sa remontom, obavljati i radovi na osavremenjavanju i to u saradnji sa ruskom kompanijom RSK MiG a oni će obuhvatiti dorade na radaru, integraciju raketa vazduh-vazduh R-27ER i R-77 kao i preciznih vođenih raketa vazduh-zemlja. Svi donirani avioni su jednosedi verzije 9.13 sa fabričkim brojevima 2960714909, 2960715133, 2960715157 i 2960718708 koji su se u ponedeljak mogli videti na nalepnicama koje su bile postavljene na trupu ispod kabine.

Iako su na njima prefarbani beloruski vojni evidencijski brojevi, oni se na objavljenim fotografijama i video snimcima vide na poklopcima glavnih i sekundarnih usisnika vazduha motora. Predmet donacije su avioni 02 (2960714909), 05 (2960715133), 16 (2960715157 ) i 52 (2960718708). Boja ev. brojeva na beloruskim borbenim avionima je crvena.

Nenad Miloradović: Erbas će izložiti srpski H145M sa našim naoružanjem na Buržeu, Mi-35 za Srbiju se sastavljaju, Orao 2.0 napreduje, prijem Beloruskih 9.13 ubrzo

Tango Six je iskoristio priliku da na IDEX-u popriča sa prvim čovekom Ministarstva odbrane zaduženim za nabavke i razvoj naoružanja dr. Nenadom Miloradovićem. Pomoćnika ministra za materijalne resurse pitali smo za presek najaktuelnijih inostranih i domaćih vazduhoplovnih programa koji su ili naručeni ili na kojima se rade planirana unapređenja sposobnosti.

Najinteresantnija vest svakako je da će vazduhoplovna industrija Srbije prvi put izlagati na najvećem planetarnom vazduhoplovnom sajmu. Kako je Miloradović rekao za Tango Six, Erbas je izrazio želju da na svom štandu na Buržeu ove godine izlože srpki H145M sa našim razvijenim nevođenim naoružanjem. Takođe, Miloradović je rekao da su u toku pregovori da ukoliko se nakon uspešne kvalifikacije srpske verzije H-Force 1 kompleta (za koji je Srbija inače bila launch customer) sve pokaže kako treba Erbas bi naše nevođeno naoružanje uključio u svoj portfolio za treće mušterije. Tako bi srpski mitraljez 12,7 mm i nevođene rakete 80 mm bile interesantna low-cost opcija za mnoge zemlje:

– Razgovarali smo već sa drugim ministarstvima odbrane u regionu, budući da se H145M pokazao kao popularan helikopter, tržište postoji za naše naoružanje. Erbasu su se svidela naša rešenja za elektronske komponente koje smo razvili u VTI-u. Nakon uspešne kvalifikacije koju ćemo obaviti ove godine oni sa srpskim paketom mogu izaći na tržište. – rekao je Miloradović.

Airbus H-145M



Sledeća bitna tema je svakako potentniji, čistokrvni borbeni helikopter Mi-35. Miloradović kaže da redovno prate dešavanja sa ruske strane, da se Mi-35 helikopteri za Srbiju trenutno sastavljaju i da je plan da se i ruski helikopteri (razmišlja se o Mi-17) naoružaju lokalno razvijenim i integrisanim vođenim sredstvima:

– Sada pored VTI-a imamo i privatne kompanije u ovoj oblasti i u mogućnosti smo i da na Mi-17 integrišemo srpsko vođeno oružje. O tome smo sa ruskom stranom razgovarali nakon posete predsednika Putina Beogradu. Govorimo o raketama Pauk, Munja i 2T5. Uskoro očekujemo početak obuke naših pilota za Mi-35. –

Što se domaćeg projekta Orao 2.0 tiče Miloradović naglašava da će se on odvijati u dve faze i da sve ide po planu. Testiranje integracije vođenih raketa je trenutno u toku dok će druga komplikovanija faza potpune modernizacije postojećih i nadogradnja pojedinih sistema biti rađena sa inostranim partnerom.

MiG-ovi iz Belorusije će domaćoj javnosti biti prikazani uskoro (misli se na odlazak srpske delegacije u Belorusiju koji će biti medijski ispraćen), u pitanju je 4 jednoseda verzije 9.13.

integraciju raketa vazduh-vazduh R-27ER i R-77

https://youtu.be/zxxmCFJVXew
Prva srpska krstareća raketa.
Domet samo 50km.
Za početak nije loše.Uvećati je na domet od 2.000 km.Paščad su daleko.Ni jedno pseto ne sme više nikad da se oseti sigurno.