imao je jedan lokalni šerif iz mog kraja punu garažu (poprilično veliku, više kao skladište) nafte, goriva, šta ja znam čega, ali brate bila je bačva na bačvi i mirisalo na benzinsku (povirio kao mali unutra), tone i tone u pitanju. to je bila cca 2004, još dok je gorivo bilo džabe...

Ogromne travnate povrsine sirom BiH su idealne za ispasu papkara i prodaju BIO mesa na stranom trzistu.

A zatrovana zemlja? Pesticide ne koriste strucni ljudi, nego seljani po preporuci jednih od drugih. Zasipaju sve redom sto se zeleni. Total herbicid upotrebljavaju osim za voce i povrce za unistavanje korova oko kuca, stambenih jedinica, a sadrži glifosat aktivnu supstancu koja je jako štetna ne samo za biljne kulture već za ljude i životinje (izaziva kancer i veliki broj defekta kod novorođenčadi).Siri se i kroz zemljište i podzemne vode, a najviše preko vazduha.Taj ,,otrov,, je samo jedan primjer neodgovornog ponasanja.
U zemljama EU stavljena je zabrana za prodaju, proizvodnju kao i korišćenje ovog herbicida.
Kod nas se koristi u neogranicenim kolicinama. Dvoriste ustanove u kojoj ja radim svake godine je redovno zaliveno ovim otrovom, a o poljoprivrednim zemljistima i vocnjacima da ne govorim.

Grobari uvek imaju posla. Mora neko da zavali tu silnu čeljad.

Eh, ali ne želi nitko ovce čuvat.

Ja sam pre neku godinu na Njuškalu našao Dalmatinca koji traži pastira. Dogovorimo se sve telefonom, ali niko da mi zajmi za kartu. U šta naravno nisam poverovao, svima.

Sad imam posao, ali da sam dobio neke pare tad otišao bi, zašto da ne.

Posao ko i svaki drugi.

Steta. Mislim da bi se obogatio kod tog dalmatinca.
Ljude vise ne zanima, ili sve manje stocarstvo i poljoprivreda. Teski su to poslovi, ali si barem ,,sam svoj gazda,, Nista ne moze da zamijeni slobodan zivot, ali ljudi vole da robuju, i drugima i novcu.

Nije baš tako slatko biti svoj baveći se stočarstvom, šta misliš zašto 90% ljudi na svetu ima poslodavca?

Zbog neke sigurnosti, naravno. Drugi donose teške odluke, ti radiš svoje i dobiješ deo kolača.

Ima dosta lopovluka, pokradu ti stado preko noći. Štete ima i od divljih životinja. Kad ti medved ili vuk upadne u tor ne smeš ga ubiti, kazne su više nego paprene. Mislim da je kazna za ubijanje medveda 15,000 Eura. Takav je zakon u HR.

A ko će tebi nadoknaditi pobijene ovce?

Gledam i na našoj pokrajinskoj televiziji ljudi se često žale da se slabo prodaje jagnjetina, i mlečni proizvodi od ovce. Sa malim stadom možeš sam životariti, ali ako misliš na veliko za to moraš (u startu) imati ženu kod kuće, koja će voditi domaćinstvo dok si ti u polju sa stadom.

Pa ti sad nađi jednu, koja prosto umire od želje da se uda, da cepa drva i štrika vunene čarape.

Stočarstvo je bilo vrh kad nije bilo struje, idiotskih propisa, čipovanja ovaca... Long gone.

A zasto tih 10% ne prepusti poslove i drugima, nego ih sve drze na oku do smrti. Lijepo je biti bogat i neovisan, tj. slobodan.
Medvjeda ukokas i zakopas, nisu cipovani, ko zna da si ga ubio, osim ako se ne pohvalis, muska posla. Ti mislis na starinski uzgoj. U danasnjem vremenu imas brda, livade, neobradjenog zemljista koliko te volja. Najam nije skup. I el.muzilice i sve i svasta. Nije istina da se meso i mlijecni proizvodi ne mogu prodati. Velika je potraznja danas za nekim domacim mesom, sirom, kajmakom Teletine ni za lijeka. Moze to biti vrlo unosno, naravno uz trud..., pa i mlijekom. Nedavno sam domace pile platila 20 KM, hebo te, kao da je kljucalo na Tibetu.

Ja mislim da Ministar uziva citajuci nas.

Cool.

Kada se povucem u mirovinu postati cu rancer. Livanjsko i kupresko polje ce praplaviti tisuce grla. Takodjer puste proplanke okolo Varesa, Fojnice, Kreseva,...

Moj ucitelj, Gogic, ne znam je li ziv, je uvijek govorio kada ode u penziju ici ce u Crnu Goru cuvati koze. Mi se kao klinci smijali, ali je stvarno otisao u C.G. da cuva ovce i koze prije samog rata. Bio je ,,slobodan,, makar u poznim godinama.

Evo baš me iznenadio ovako pozitivan primjer biznisa na Kupresu, kad već pričamo o pastirima...

4 000 KM placa? Primaju li pastirice?

Šta radi birokratija... Do 2030 skupljaće ovčije brabonjke po livadi, smeta cveću...

https://www.straitstimes.com/world/thousands-of-angry-shepherds-storm-romanian-parliament

Pravda za čobane!

Evo neka moja blic lista 10 najboljih ideja za biznis.

1. Pizzeria

Lako se sprema i poslije bureka, pljeskavice i sendvica najomiljenije je brzo jelo.

2. Prerada kafe

Biznis popularan jos od devedesetih, s tim da i danas, nista manje popularan, cak i vise.

3. Restoran za svecane priredbe

Svaki dan je nekom rodjendan, a svake subote ili nedjelje je nekom svadba.

4. Djecja igraonica

Obavezno u okviru nekog trznog centra.

5. Preprodaja interneta

Zakupis sporiji link da bi pokrila cjenovni rang kojeg veliki Telekomi ne pokrivaju. Obicno je to neki nizi cjenovni rang.

6. Knjizara

Uprkos PDF knjigama i dostupnosti raznog sadrzaja na internetu, knjiga ne gubi na znacaju, a narocito ne neka dobra knjiga.

7. Servis i prodaja racunara

Najbolji biznis kada su u pitanju preduzeca i drugi poslovni klijenti i javne institucije, ali ima puno i fizickih lica koji kupuju racunare, racunarske dijelove i drugu elektroniku.

8. Uvoz i izvoz

Sta god da uvozis, to ce naci kupca. Tu je bitno samo poznavanje trzista, ako hoces znacajnije da uspjes.

9. Trgovanje dionicama, obveznicama i kriptovalutama

Najlaksi i najbrzi nacin da se od recimo 1000 KM napravi i milion KM. Sve zavisi od poznavanja berze i naravno srece.

10. Marketing agencija

Naprimjer ugovoris sa nekim ko ima plac pored magistralnog puta, da postavis tablu sa plakatom neke kompanije, u zamjenu za koji procenat vlasniku parcele od oglasavanja. Znaci posrednik izmedju firme, koja bi se oglasavala preko tebe i vlasnika nekog placa, koji bi ustupio svoj plac za postavljanje reklama.

Lepe sugestije, ali pod uslovom da se sam zaposliš, sam radiš, sam vodiš knjige... jer na platu zaposlenom od 70.000 (primera radi) ide još 47.000 dinara raznih izdataka državi.

To je 117.000 dinara po zaposlenom.

Recimo da imaš mali biznis, 5 ljudi zaposeno, to je bez poreza - 350.000 dinara
Pet plata sa porezima - 585.000 dinara

Maltene duplo. Kao da ti radi 9 ljudi a ne 5.

A gde je najam objekta, ako nije u tvoj vlasništvu, gde je struja, voda, repro materijal...

Da sereš zlatne poluge možda bi se isplatilo.

Porezi su previsoki, država ničim ne stimuliše zapošljavanje (ako izuzmemo glad i opomena za režije). Svoje državljane deru a strancima daju subvencije po 10.000 eura za 1 radno mesto.

Ovo je možda samo za ove ''sposobnije'', ali evo ipak da se navede kao primjer. Po meni je budućnost naših prostora izvoz ''pameti'' u razvijene zemlje. Jer je tamo pamet/mozak/sposobnost jako skupa i sve više zapadnih firmi se okreće našem bazenu tražeći kvalitetnog programera/građevinskog inženjera/strojarskog inženjera itd. Nekad je čak i dovoljno ''samo'' perfektno znati njemački jezik i onda napraviš call centar (kao što vidimo u Mostaru ih se pootvaralo masu zadnjih godina).

Skupiš team dva frontend i dva backend programera i jednog sistemca i imaš firmu koja može nekoj njemačkoj firmi držat cijeli development. Imaš sad već finih primjera a vidim da se i nove firme otvaraju, i to ne na slijepo nego sa unaprijed dogovorenim klijentom i projektom.

Ne treba ni navodit ove jake primjere, pogledajte EZ Engineering na Pologu koliko su narasli i za koga rade i šta rade.

Apsolutno si u pravu, ali je problem što malo ljudi je sposobno to raditi.

Ja sam isto prije mislio zašto svi jednostavno ne bi bili programeri i problem riješen. Ali ne mogu, većina ljudi jednostavno ne može.

Kad bi znao za kakvu siću su Indijci i Kinezi spremni raditi, bacio bi računar kroz prozor. Ja sam se opekao par puta pre dosta godina, i odustao od tih freelance sranja. Ko živi na maminom loncu, može da ima lep džeparac. Ko živi sam, treba mu konkretan posao. Da zebeš od posla do posla kad će biti nekih para... zajebi ti to.

Tako kompleksne stvari učiti godinama za prosečnu platu... nema baš smisla.

Mali addendum na ranije rečeno, za sve koji se lože na freelance poslove, ne kažem da ne treba ni probati ni da se ne može zaraditi solidan novac (uz mnogo truda, rada pa i vremena) na takav način, ali treba sagledati i drugu stranu medalje. Traži se dosta a nudi ne previše.

Ovaj video je dobar primer.

Kao freelancer se može zaraditi koliko poželiš, ali treba znati što radiš.

Ni Kinezi koji dobro znaju raditi posao ne rade jeftino.

Da se nadovežem...
Priča mi poznanik kad je u Kini bio i kupio ženi sat, e sad kaže imaš onih jeftinih kopija 40-50$ to je kupio obitelji jbg. većinom se svi pokvarili, a imaš onih skupih kopija 400-500$ to je kupio ženi i sebi radi ko švicarski...
E sad kako je ženi narukvica bila preširoka ona to odfura profesionalcu Urar-u da to smanji.
Uglavnom frajer kad je vidio Cartier sat krene pisat neku zadužnicu/osiguranje... ona je ostala iznenađena, al glupo joj bilo nešto govorit (nikad ne znaš da te prijavi...) jednostavno teško je skužit te bolje kopije, čak i profesionalcima...