Da li ti pratiš košarku dovoljno? Ne određuje samo rad sa igračem njegovu karijeru. Postoji tu niz faktora:
- kvalitet okruženja (sportskog - liga, reprezentacija, rivali)
- individualne atletske i košarkaške sposobnosti
- psihološki sklop
- dobar trener (profesionalac) prilikom prelaza u seniore

Suviše si ti to površno izjavio. Imaš gomilu igrača sličnog kalibra u Srbiji, Hrvatskoj, Španiji, Litvaniji, Francuskoj pa se niko ne usuđuje prognozirati ništa slično tvojoj prognozi.
Za njegov razvoj (a i razvoj još nekoliko sjajnih klinaca), na Balkanu, a možda i Evropi su najbolji Partizan i FMP. Ovo govorim zbog trenerskih veličina koje su se dokazale mnogo puta do sad.

Boks, objasnjavas tipu koji pre jucerasnje utakmice nije gledao basket godinama, niti se razume ista u tu igru...

Tvrditi da ce neko sa 16 godina da postane Drazen... mora da si sulud ili totalno zalutao... ja se secam Drazena, kao klinac sam ga gledao u Pioniru... to kakav je majstor bio... jednom se radja u 50 godina...

Dobro si nabrojao faktore koji sve uticu... izostavio si i vredan rad... i srecu, koja je jako vazna...

Ozbiljno sam igrao kosarku, od sedme godine u Zvezdi, bio clan kadetske reprezentacije do 14 godina... moja generacija je najvise popusila, bile su sankcije, nismo isli da igramo medjunarodne turnire u Spaniji i Francuskoj, kako su isli pre nas... pripreme plafon su bile u Tivtu i Bijeloj u Boki... ili Tara...

Mnogo ima talentovanih klinaca... ja se secam u kojoj generaciji, bilo je likova za koje bi se zakleo da ce biti zvezde... ali nisu oni uspeli, uspeli su oni koji su u tim godinama izgledali kao mediokriteti, nista posebno... samnom u Zvezdi su bili dva tada anonimusa, Milos Vujanic, i Vladimir Radmanovic... obojica su dosli sa strane, Milos mislim iz Loznice, Vujanic je imao precanski akcenat... dosli su samo da treniraju, ginuli su... dok smo se mi iz grada zezali, zapnes na utakmici, trening odsljaris... e sad taj Radmanovic, koga ja znam iz tog vremena kao drvo javorovo, zavrsio u NBA, u Lakersima, milione je uzeo... Vujanic isto odlicna karijera... a mnogi koji su tada vise obecavali... nista...

Sve ovo pricam zato sto hocu da docaram koliko je neozbiljno dizati u nebesa decu od 16 godina... pred njima je bukvalno Everest... kolika je konkurencija... dovoljno da naletis na loseg trenera, i da popusis... ja sam bio kapiten Zvezde 1991-1994...onda je dosao Zdravko Kubat, ime bivse Juge sto se tice trenera, i jedan od idiota koji je mladog Aleksandra Djordjevica oterao iz Zvezde... drkadzija sa kojim sam se pokacio, i poceo da grejem klupu... doduse, i ja sam pravio sranja na treninzima, prozivao neke mentole :)

Ne treba biti maliciozan pa rugati se zbog doceka... jeste to se malo neprimereno i preterano, ali necu da ih treznim u radovanju... samo hocu da podvucem da puste te klince na miru sad... treba svaki dan da se ustaje, trenira, gine po vrucini, zimi, kad ti se ne igra, kad ti je lopte preko glave... kad te neka mala curica izbaci iz takta... iz licnog iskustva mogu reci da je to jebeno tesko...

Ali me je selektor oduševio. Pravi patriota

Kad nema ozbiljnih (seniorskih uspjeha) kompenzira se ovakvim glupostima... Sve te titule juniora i kadeta su za docek u zracnoj luci, da ih mame i tate izljube i pali doma...

Ova histerija me podsjeća na Hrvatsku u ratu i one sulude izbore za Miss Svijeta, Miss Universe i Miss Mog Kvarta gdje se cijela nacija slamala od suza što je naša Hrvatica proglašena među 3 najljepše i kako je krasno predstavila svoju zemlju "cijelom svijetu"

Džoni,

Respekt za komentar!
Do kad si igrao košarku? Jesi li nastavio u seniorima ili ne?

Talent na ovim prostorima nikada nije bio problem, problem su uvjeti i rad s mladima.
U BiH ne postoji ozbiljan klub kao u Srbiji to još donekle drže Široki i Igokea, Bosnu su upropastili sami.
Ovo je glavni razlog slabijih sportskih rezultata, ne znam da li znate da nitko nije htio platiti put kadeta na eurobasket, toliko firmi i para u centru moći patrijota a nitko nije htio financirati.
Put je platio Pero Gudelj Hrvat vlasnik FIS Viteza i sad ovi velepatrijoti nešto boljezgaju i povlače Hrvate za rep.

Duza je to prica... kombinacija nekoliko faktora... igrao sam u juniorima Zvezde...



Ovaj lik sto pocinje da peva na 2.26... Darko Marjanovic, mi smo bili bekovski par... znas kakav je to igrac bio... klasa, igrao sam pleja, on je bio dvojka... mekana ruka, brz ko metak, osecaj za igru... sve je imao...

I on i ja se u kratkom periodu povredimo... ispali smo iz fazona u najgorem mogucem momentu... kad pogines par meseci a da nisi potrcao... ispadnes iz sina... dosli su neki novi, uzeli mesto... i posle nije bilo povratka... meni je falilo par santimetara visine, bekovi su tad bili preko 190cm... ali sam bio bas dobar, mozda ne za seniore, ali pitanje je sta bi bilo...

Najvaznije je da se shvati, od ljudi koji nisu u tome... koliko je tesko progurati se u vrh... ljudi gledaju TV, pljuju neke igrace, a da nisu potrcali u zivotu... a igraci od malena vode spartanski zivot... najgore je leti, svi na more, a ja na pripreme... gde ti dusu izvade, tad sam bukvalno mrzeo kosarku...

Skidam kapu svim igracima koji su uspeli... jer znam sta je to... to su krugovi pakla...

Svaka čast, to potpuno stoji jedna sitnica dijeli od potpunog neuspjeha ili slave, milijun je tu faktora.

Ja sam u manjim uzrastima trenirao rukomet, bila su to ona vremena posljeratnih početaka rukometa u Hercegovini, sve na betonu, žuljavih koljena i lakata, ali iz tih generacija je izašlo dosta igrača, neki su se probili i do repke.
Kasnije u srednjoškolskim danima malo nogomet za Redarstvenik u ligi HB za kadete i to je to.
Kod nas je katastrofa ulaganje u sport u Mostaru nema ni normalne dvorane, stoji nedovršena već desetljećima a rukometni i košarkaški klub igraju u školskoj dvorani.

Mi (Hrvati) smo doktorirali odlične rezultate mlađih kategorija i potope seniora. Zato danas mrzim svoj najdraži sport i posve mi je jasno zašto je dvorana na tekmama repke poluprazna.

Kod igrača, osim svega nabrojanog, i faktor sreće igra veliku ulogu. Da uđeš kao zamjena u pravom trenutku, ozlijedi ti se konkurent, slučajno te primijeti trener velikog kluba...

Vi Hercegovci imate izvrsne sportiste... napunite hrvatsku repku u svakom sportu... pa i tenisu Cila i Dodig... to je ta genetika, ali i upornost i tvrdoglavost... s obzirom na brojnost, uspeh u sportu je astronomskih razmera...

I kod mene su oni koji su bili mediokriteti i radnici uspjeli kao što džoni piše, isto košarka, neki od njih ostvarili sasvim solidne košarkaške karijere i igraju i dan danas... Ja nisam bio neki ekstra talent niti radnik, a uvijek sam puno više volio nogomet

Jedna od ključnih komponenata u mojoj generaciji je bilo sa 13-14 definitivno prelomiti da ćeš ići u profesionalce. Oni koji su to napravili išli su dalje u Cibonu, Zadar, Split di si mogao nešto više. Ostali su ostali doma u Dbk i to je to, gimnazija , faks, izlasci, trenirat i igrat zbog ekipe i to je to ...

Ako bi na temelju osobnog iskustva govorio - rad 70% talent 10% sreća 20% i to je to.

Talent je zapravo debelo precjenjen.

Pozivanje na srecu u mnogim stvarima mi zvuci kao nemusti izgovor... ali u sportu bas mnogo znaci...

U pravom trenutku na pravom mestu... secam se jedne godine, protiv Partizana finale drzave... za njih je igrao Ratko Varda, kao ajfelov toranj i tada... krenem na ulaz, pojavi se on... ne vidis kos od njega... tako mi je zalepio bananu, kao samar da mi je udario... i zadnji napad im dam trojku iz raspale pozicije iskosa, preko ruke... osecaj u tom trenutku... nemoguce je opisati... a Grobari puni love tada, imali i sponzore, a mi nemamo dresove jbt, crvena majca gde smo kredom pisali brojeve...

Onda dodju neke vazne utakmice gde igras kao q u ladnoj vodi, sav si pogresan... secam se jednom 3 puta za redom pravim korake u polasku... samopouzdanje u jami, zaboravis osnovne stvari... mentalno mora da si jak ko stena da to preguras... secam se da smo se zezali za Radmanovica - lako je njemu, on ne oseca pritisak, jer je glup Onda dodje povreda... lezis kuci u gipsu... sta ces... posle kad se vratis... likovi lete oko tebe, a imas strah da potrcis...

Meni je iskreno zao sto vam kosarka ne ide dobro... prvih scena sto se secam, Cibona i Jugoplastika u Pioniru... kakve su to tekme bile... ovo danas je ocaj... taj rivalitet, taj naboj... nije bilo ni nacionalistickog napusavanja tad... neponovljivo...

Imate neki bug... sa takvom tradicijom, predispozicijama, talentom... ne mogu da objasnim sta vam se desilo... a ne uzivam kad Zvezda potopi Cibonu i Zadar 20 razlike... fale dobre tekme, pun Dom Drazena Petrovica... tamo kao da kuga vlada sad...

Let the omaložavanje i pljuvanje begin...

Nisam sklon fatalizmu, ali kao da je pobjednički mentalitet stvarno umro s Draženom. Naravno, bilo je tu užasnih gluposti u HKS-u (jedna od njih je i ta Yugo liga od koje ništa dobro nismo dobili, ali ajde, nije sad to tema), banditizma u klubovima (uništena Cibona i Split) ali luzerski mentalitet se vidio i u onih prvih par godina nakon Draženove smrti.

Najbolje se sjećam SP 1994. (i one Đorđevićeve trice 1997, ali bolje da to ne spominjem). Razvaljujemo sve, izravne konkurente pobjeđujemo s 30-40 razlike, dvorana puna naših ljudi (tisuće) i onda protiv najslabije ruske ekipe ikad se raspadnemo u polufinalu...

Niko ne spori uspješnost mladih hrvatskih i srpskih omladinskih selekcija. Imaju bolje uslove i infrastrukturu. Pogodnija klima u kojoj je uspjeh neizbježan.

S druge strane imamo BiH u kojoj su uslovi jako loši. Time je ovo zaista veliki uspjeh.

Kao da vas Drazenova smrt proganja 20 godina...

Zamenili ste basket rukometom... koji je ok sport, ali ne mogu da ga poredim sa kosarkom... kosarka je tako elegantan i inteligentan sport... mozda sam subjektivan, ali u odnosu i na fudbal i rukomet... basket ne moze da igra ogranicen tip... mozak mora da ti radi 100 na sat, ma na kojoj si poziciji...

Imate sad odlicne mlade igrace... ako i njih userete, onda jbg...

Ja sam kod našeg rukometa uvijek najviše volio fajterstvo. Sarač, Puc, Mana, Goluža (kao igrač), Pipe, Perkovac, Alvaro. To su bile igračine i borci za koje si znao da se neće usrati u gaće u ključnom momentu. Ovi danas su svileni, nažalost (Kopljar kao ogledni primjerak).

Što se basketa tiče, imamo jednog sjajnog igrača (Bogdanović) i dva vanserijska talenta (Šarić i Hezonja), ali smo slabi na dvije najvažnije pozicije, 1 i 5 (onaj tulavi Tomić, ne mogu ga gledati, najiskrenije). Nisam neki optimist.

Majke ti likovi slave zlato neke dičurlije, kojoj čestitam. To pokazuje luzerski mentalitet Bosanaca jer im je ovo dovoljno da se napale. Srbima ili Hrvatima treba zlato seniorsko. I to ih čini boljima. A dok je Bosna sretna s nekim kadetima na njima će i ostat. Smijurija.

Daleko je to od dobrih uslova... ali svakako bolje nego kod vas...

Ovo sto su uradili ovi klinci... imate razloga da se ponosite... to nije mala stvar, iako ste sad skloni preterivanju...

Ti klinci su posleratna generacija koja je odrasla u najgorem okruzenju, zatrovani ratnim pricama i bedom... i sveopstim srozavanje ljudskih i moralnih vrednosti, gde su idoli pevaljke i krimosi...

Najvise bi pohvalio selektora... njega u prvi plan, Pandza, ili kako se vec zove... nemoj opet da igrate na nacionalizam pa zaobilazite njega, i firmu koja je uplatila lovu da se uopste takmice... on je skupio klince i iz RS-a i Federacije, i napravio od njih sjajan tim... uklopiti malog Sikirasa sa Pala, i onog Musu iz Sarajeva... a odrasli slusajuci kako ce jedan drugom jebati mater... to je alhemija...

Ako malo razmisljate, odmah spustite rucnu, i pustite ih da nastave dalje... napravili ste od njih zvezde, a oni deca... nosice tonu na ramenima sad, odjednom postaju neko i nesto, klinke navaljuju... ne treba im to... ok proslava, ali ovde stanite...

Bogdan je zmaj od igraca... volim takve tipove, ima muda, zna da potegne kad je vazno... idealno gradjen za basket... Sarica i Hezonju nisam mnogo gledao, ali vidi se da tu ima stiha...

Tomic mi nije jasan... bio je velika nada, otisao u Barsu, tamo trpao... a onda dodje za repku, i zaboravi da igra, sav metiljav i slabasan... verovatno je glava u pitanju, a to se najteze popravlja...

Bice dobro sad prvenstvo... nema velikog favorita, ali moze i da se popusi i pre vremena...

Pogodio si u sridu. No, oni to nikada neće ni shvatiti.

Josip Pandža je ovo odlično posložio. Jako simpatičan lik, dostojanstven. Mišljenja sam da su momci zaslužili ovakav doček. Mada je Baho pretjerao. Ovi momci neka nastave trenirati i neka ne žure srljanjem u seniore prebrzo.

Kao što ti nikada neces shvatiti da Bugojno nikada nece biti hrvatsko. Haj ne dipr shoshonu.

Najvažniji je uvijek trener. Nekako se nadam da bi Peras mogao biti taj, ali ne usudim se vjerovati, ipak ne mogu biti toliki mazohist.