Henry de Montherlant "Les Jeunes filles les lépreuses"
Anri de Monterlan "Devojke"

"Jeza me hvata od usedelica, sažaljevam nesreću udate žene, slobodna ljubav mi je odvratna. Pa šta onda?... A u aprilu ću napuniti trideset godina. Trideset godina, zrelo doba... u glavi mi se vrti. Osećam užasan strah da ću sve promašiti. O, Kostale šta da činim sa svojim životom? Jedina mi je uteha što znam da vi postojite. U vama nalazim smisao svoga života. Kada za trenutak zatvorim oči i pomislim da vi postojite, to me već umiruje. Ah, čovek treba da je zahvalan što postoje bića kao što ste vi! Da li vatra manje vredi zbog toga što nečim mora da se izazove. Volim vas kao buktinju koja i meni daje plamen. Zbog vas su mi svi ljudi bljutavi za čitav moj život, a sve sudbine beznačajne. Više ne mogu ni da zamislim neku prosečnu sreću - pod tim podrazumevam bilo kakvu udaju - a da se čitavo moje biće tome ne opire, jer nikada neću imati dovoljno hrabrosti da ceo svoj život posvetim čoveku koga neću dovoljno voleti. Zamislite ženu, obično smrtno biće, koja bi volela Jupitera. Posle toga ne bi mogla da zavoli ni jedno čoveka, iako bi to očajnički želela."

Michael O"Brien: Otok svijeta

Pjesnik koji sebe doživljava kao junaka ili proroka, ili pak svećenika u službi društveno-političkih sila kojima je odan, za koje vjeruje kako su povijesne nužnosti njegova vremena, odveć se lako promeće u pijuna. Ne posjeduje vanjsko mjerilo kojim bi ustvrdio stvarnost. Bilo da se podloži silama ili ih pak odbaci, pretvara se u vlastitu parodiju, a onda i ne znajuci, svoje darove predaje zlodusima svojeg doba. Gubi svoje mjesto u protoku vremena, Postaje ovisan o društvenom odobravanju te drogi prekomjernih osjećaja, zajedničkoj svi revolucionarima. Uništava, uvjeren kako zapravo stvara.

"Dakle, kad narod prigovara vlasti zbog bezobrazluka i bogaćenja, ima tu ponekad i više zavisti, nego iskrene i objektivne kritike. A kad narod na izborima glasa za najgore, nije to samo zavedenost, nego i podsvjesno divljenje uspjehu tih najgorih i njihovom bezobraznom i drskom nastupu, koji u općoj atmosferi straha i manipulacije pogrešno identificiraju kao tračak sigurnosti. Tako se društvo dijeli na one koji sjede u foteljama i one koji sanjaju o tome da zasjednu u fotelju. Ostali? To su oni nesretnici koji su se rodili na krivom mjestu, i koji ili izgore u borbi da nešto promijene, ili izlude, ili uvijek budu „osim svijeta“, ili odu. "

Bosanskohercegovački san: Vatrogasci i taoci kulta fotelje

"- Vidiš, Sarajevo je srednjeg roda... Kao dete... Zaigrano...Prostodušno... Naivno... Beograd je, recimo, Taj Beograd... Muškarčina... Švaca i galamdžija u raspasanoj beloj košulji, na hoklici pred prepadnutim svircima... I Zagreb je Gospon Zagreb... Koketni geblovski brčići, prefrigani šmek preko jutarnje štampe... Najveću larmu podigne kad zvecne kašičicom o rub porcelanske šoljice... Pa Gospodja Ljubljana... Snežna Kraljica... Uobražena, elegantna, racionalna... Koja je tako hladno napustila taj brak iz računa, čim je shvatila da računa više nema... A Sarajevo... Lakoverno detinjasto...Zato ono prvo i pruža ruke..."

"Dodir svile" /Đ. Balašević

Tu knjigu sam tako rado u smeće bacio. Iako supruga obožava Balaševića i bila njena knjiga. Nekad se mora reći stop demokratskim pizdarijama.

Kako da bacim poklon, ne ide?

Neka je, možda će jednog dana imati antikvarnu vrednost. Kako god, meni se dopada kao ispovest "popljuvanog" pevača. A eto, Balašević zna i da napiše koju proznu reč a ne samo da piše lepe pesme za koje neki kažu da su patetične, oni koji ne razumeju šta pesnik uz note priča.

BBC, misliš da i Kapital treba baciti u smeće?

Knjige se nikad ne bacaju.

Kapital nisam čitao ni kad sam morao. Ali bih ga rado bacio, to su sitni trenuci zadovoljstva.

Pročitao sam tu njegovu knjigu. Zanimalo me njegovo objašnjenje skoka od jedna partija i Tito na multi-stranački sustav. I kao što sam očekivao patetika žešća.

Onda ih malo i imaš. To zahtijeva police i zaguši životni prostor. Volim prostranost i da vidim kvadrate koje plaćam.

Knjige koje ne želiš možeš prodati po simboličnoj ceni, ili ih jednostavno pokloniti nekome.

Da si pokušao da napišeš knjigu verovatno nikad ne bi ni pomislio da nečije delo baciš u kantu za smeće kao koru od jabuke...

Ako mrzim Balaševića moje pravo da bacim njegovu knjigu. To je komad papira koji više nije njegov jer mu je plaćeno za to sranje.

Ok, mrziš Balaševića.

Inače da ne bude zabune. Balaševića ne mrzim zbog politike, najviše zbog šugave patetične muzike i koncerta na kojima pola vremena priča glupave viceve. Iako nisam ni bio na njegovom koncertu.

Bože, daj mi snage...

Jesam vam rekao da ne volim Balaševića ?
To nije samo osobni osjećaj, već pokretač mladosti i veliki pokret. Kao pokret protiv turbo-folka, koalicija protiv ISIL-a. Ništa vi ne kužite.

@BBC

Šta si smestio u kvadrate koje plaćaš?

Plaćam kvadrate, između ostalog, i za knjige koje su kako neko reče "misli koje putuju". A ja volim da sam na tom putu zajedno sa ljudima iz romana i vremenom pravim bolju selekciju. Nekada na počasno mesto stavljam nepoznatog pisca koji nema priliku da njegova misao proputuje svet, nešto poput sudbine Goga.

Ne kužim. Samo 10 knjiga i moraš kupovati novi komad namještaja. Da se višak ostaviti i u podrumu, ali isti vrag kao u smeću.

Hm, možda bih te razumela kada bih znala da nemaš ni jednu figuricu u stanu pa taman da je i smislena a naročito ako je besmislena.

Počastiti prostor kućnom bibliotekom je veće opravdanje za plaćanje svakog cm2.

Mislim da si krivo razumjela. Knjiga ima, mjesta za Balaševića nema.

Inače velike muke sam imao da ženi iz glave izbijem filozofiju zatrpavanja stana i kad hodam zapinjem za stvari i namještaj, saksije, ukrase i ostale PM. Više tih problema nema, sve je odletilo na smeće, kupile se nove stvari skladnije za taj prostor, i ljepše dišem, a i ona je shvatila koliko je griješila.

Eto vidiš, npr. ja nemam ukrasa osim par ali baš vrednih i retkih stvari a knjige nisu ukras već dobro, one se koriste, traju, nasleđuju se.

Evo još jednog interesantnog citata:

Henry de Montherlant "Les Jeunes filles les lépreuses"
Anri de Monterlan "Devojke"

"2.501. - Mlada devojka, plavuša, stara 28 godina, 20.000 uštedjevine, katoličke vere, udala bi se za gospodoina na položaju.

2.529. - Devojka, stara 25 godina, crnomanjasta, vitka, veoma lepa, lepih nogu, bez imanja, daktilografkinja, iz unutrašnjosti, udala bi se za gospodina sa obezbedjenim položajem. Ljubav pre svega.

2.530. - Gospodjica, četrdeset godina stara, plemićkog porekla, jedinica, pomalo intelektualka, živi u dvorcu, 200.000 franaka miraza, udala bi se za veoma otmenog gospodina katoličke vere, ne mora da bude imućan, prednost imaju kandidati plemićkog porekla.

2.550. - Devojka, dvadeset i jednu godinu stara, kći pomorskog oficira, bez roditelja, veoma ljupka, svetlo kestenjaste kose, smedjih očiju, mlada, vitka, lepo gradjena, živi u Finisteru, ne očekuje bogatstvo.

2.554. - Udovica, stara četrdeset i devet godina, vesele naravi, vrlo nežna, osetljiva, osećajna, bogatog unutrašnjeg života, veoma bogata, otmena, izvanrednog zdravlja, idealna žena za porodični život, puna vrlina, 25.000 prihoda, ima imanje, želi da se dopisuje u cilju braka sa poverljivim gospodinom sličnog materijalnog stanja, da bi obezbedila miran i siguran život u uzajamnom poverenju i obostranoj ljubavi. Samo ozbiljne ponude dolaze u obzir. Dostaviti tačnu adresu.

2.563. - Mlada umetnica, izrazito individualne prirode, srčana i samopouzdana, slobodna i sama, želi da se uda za simpatičnog mladića.

2.565. - Markiza, veoma visoka, zelenkasto-plavih očijiu, prirodna plavuša, lepo gradjena, lepa, veoma elegantna, svetska dama, veoma otmena, ima nakita, udala bi se za gospodina lepe spoljašnosti, američkog stila.

2.574. - Devojka, poštena, zdrava, živi na selu kod majke, želi da se uda.

2.576. - ponovo - Smedja činovnica, dvadeset i devet godina stara, mila, krotka, marljiva, mesečnki prihod 600 franaka, boluje od lako izlečive tuberkuloze, udala bi se za gospodina do četrdeset i pet godina, koji bi iskreno želeo da je usreći. Ne mora da bude imućan. Napustila bi unutrašnjost.

Izvod iz "NAJLEPŠEG DANA", mesečnog časopisa za udaju i ženidbu, oktobar 1926.

1.899. - Neženja, tridesetih godina, lepe spoljašnosti, visok 1,70 m, obrazovan, pun vrlina, oženio bi se devojkom sa povećim mirazom.

1.907. - Činovnik, dvadeset i tri godine star, srednjeg rasta, sportista, oženio bi se ženom koja bi mu obezbedila samostalno zanimanje.

1. 910. - Veterinar, star 24 godine, imućan, lepe spoljašnosti, visok, lepih očiju, tip Ramona Novara, traži braka radi osećajnu suprugu sa najmanje 600.000 franaka miraza.

1.929. - Udovac, 63 godine star, elegantan, zdrav, Belgijanac, slobodne profesije, odlikovan Leopoldovim ordenom, 4.000 franaka, oženo bi se ženom ili devojkom lepe spoljašnosti, malo punijom, umiljatom, štedljivom, sa prihodom od najmanje 20.000 franaka. Mnogo je patio.

1.930. - Učitelj iz Majena, star 28 godina, očekuje skoro unapredjenje, oženio bi se slobodoumnom koleginicom sa povećim primanjima.

1.931. - Mladić, visok 1,80 m, vrlo zgodan, izvrstan igrač, sportsita, rekorder, želi da upozna ženidbe radi mladu i samostalnu plavušu. Šetnje automobilom.

1.940. - Gospodin sa diplomom, pedeset godina star, dobar, nežan i nekoristoljubiv, čezne za nežnošću, traži u cilju ženidbe mladu osobu po mogućnosti do dvadeset i tri godine, zgodnu, otmenu, lepo vaspitanu, obrazovanu, nežnu, odanu, besprekornog ponašanja, veoma lepu, dobru domaćicu, na izgled skromnu ali zavodljivu, sa mirazom od najmanje 500.000 franaka i po mogućstvu sa izgledima na nasledstvo.

1.945. - Podoficir u kolonijalnim trupama, bez mana, vitak, talasaste kose, plav, plavih očiju, orlovskog nosa, duguljastog lika, osećajan, svira na violini, živi u unutrašnjosti Tunisa, oženio bi se devojkom od sedamnaest do dvadeset godina, koja ima miraz, voli blistavo sunce i večno plavetnilo zemalja fatamorgane i beskrajnog peska.

1.947. - Mehaničar, neženja, star dvadeset i osam godina, traži u cilju ženidbe odgovarajuću osobu koja bi mogla da mu pomogne da preuzme neku trgovinu.

1.950. - Kapetan, star 33 godine, sa visokom školom, uskoro komandant, oficir Legije časti, lepe spoljašnosti, smedj, otmen, elegantan, umeren u jelu i piću, vesele naravi iako je mnogo patio, veoma iskren, želi da usreći mladu osobu, može i sa detetom, visoku, milu, osećajnu i punu ideala, lepo vaspitanu, katoličke veroispovesti, da bi zasnovali srećnu i trajnu zajednicu u kojoj će vladati duboka ljubav i visoki moralni principi. Imovno stanje nije važno.

1.958. - Mladić, star dvadeset i jednu godinu, lep, skromnog imovinskog stanja, traži srodnu dušu i imućnu.

1.962. - Vikont, jedinac, dvadeset i sedam godina star, sa verodostojnim plemićkim rodoslovom još od XV veka, trenutno bez lične imovine, ali sa velikim i osnovanim nadama za skoro nasledstvo, savršen u svakom pogledu, oženio bi se veoma bogatom osobom, čiji bi roditelji obezbedili zetu zanimanje. Veroispovest i starost nisu važni.

1.967. - Pomoćnik čuvara pruge, star dvadeset i devet godina, bez imovine, živi u okolini Pariza, nada se da će naći mladu ženu.

"NAJLEPŠI DAN", oktobar 1926."

Ja sam ovaj 1931 Samo što nisam izvrstan igrač ni sportista niti rekorder. Ono ostalo paše.

Lud je samo onaj čija se ludost ne poklapa sa ludošću većine.

Ne brini, to se može zanemariti, važno je da nisi pasivan. Drago mi je da si pročitao oglase, beše tako nekada, a kako je sada, znamo sami, žalosno mada ni ovi oglasi nisu najsrećniji. Tu ima svega samo ne ljubavi što ne znači da se iz nekog oglasa nije izrodila.

~~~

"Budući da volim Tebe (volim Te, dakle, ti koja teško shvataš, i kao što more voli sićušan oblutak na svom dnu, upravo tako i moja ljubav preplavljuje tebe - pa neka sam opet kod Tebe oblutak ako to nebesa dopuštaju), volim i celi svet kojem pripada i Tvoje levo rame, ne, najpre je bilo desno i zato ga ljubim kada mi se prohte (i kad si Ti toliko dobra da smakneš bluzu s njega), i kojem pripada i levo rame, i Tvoje lice nada mnom u šumi, i mirovanje na Tvojim gotovo obnaženim grudima. I zato imaš pravo kad kažeš da smo već bili jedno, i ja se uopšte toga ne bojim, štaviše, to je moja jedina sreća i moj jedini ponos, i ja to nipošto ne ograničujem na šumu."

Iz "Pisama Mileni" - F. Kafka

Dapače gospon BBC, ali nećemo se cifrati oko jedne knjige.

Ma razumela sam te BBC, imaš knjige, Balaševića ne želiš i to je to, mada si osporio njihov boravak u sobi ali dobro, nećemo u detalje.

Upravo zbog toga, zbog glasina koje sam slušala o Đ.B. (više ih ne slušam), pročitala sam knjigu, nebrojeno puta ga slušala dok komentariše izmišljotine i mudrolije o njemu, i sve je to samo potvrdilo moj stav da sam u pravu, i da mu nemam šta zameriti. No, da ne dužimo jer zaista De gustibus (et coloribus) non est disputandum.

Ko za "Drvenu pesmu" kaže da je patetična taj ne sluša pesmu već gleda pevača a to nije nikakav slušalac.

Slično se desilo sa maestralnim glumcem Aleksandrom Berčekom kada se učlanio u SPS. Odjedno je postao gnjida, najpljuvaniji čovek u pozorišnoj umetnosti? Gde je tu pamet, a čovek glumi jednako kao pre, i u kome je onda problem?

~~~

Muzika je najsugestivnija umetnost preko koje se dospeva u idealno područje čiste lepote. /Bodler