Mastifi i bernnandinci imaju, pekinezeri i čivave nemaju, a i jedni i drugi spadaju pod pse.

Razlika u karakteru nije zbog čeonog režnja, nego zato što psi žive u čoporu i zbog toga su prirodno programirani da budu submisivni. Mačke ne žive u čoporu, nisu tako programirane i zato su nezavisne, za razliku od pasa.

Nego, kad si već tu, da iskoristim besplatni medicinski savet. Da li smem da pijem pivo dok pijem Clindamycin? Doktorka kaže da ne bih trebao, a ja želim da čujem mišljenje još nekog ko je završio medicinu.

Kao što je Mar-kan već rekao, mačke su retardi u poređenju s psima, dokazano u mnoštvu studija. Samo što si vlasnici mački tu glupost (životinjski autizam) proizvoljno tumače kao neku duboku inteligenciju.

Inače, ko drži mačke oko trudnica (većina žena tijekom svog života) je retard na kub.

https://en.wikipedia.org/wiki/Toxoplasmosis

Volim i mačke, ali više volim pse. Pas te voli i uvijek je uz tebe, a mačka samo gleda kako te iskoristiti.

To je zato što nikad nisi imala mačku, nego ponavljaš mišljenje ljudi koji takođe nikad nisu imali mačku.

Cijeli život imam mačke. Trenutno dvije, al prije par godina smo ih jedno razdoblje imali čak 10 (tad smo imali tri odrasle mačke, i dvije su se omacile), al mačiće smo onda poklonili, sve osim jednog.

Inače, mogao bih da napišem nešto o toj potrebi da te ljubimac ropski obožava i blentavo se raduje svaki put kada te vidi, ali neću pošto te ne poznajem, pa bi to bilo proseravanje sa moje strane. Uglavnom, kao što rekoh, to je stvar ukusa, neko više voli pse, neko mačke.

Razlika u karakteru nije zbog čeonog režnja, nego zato što psi žive u čoporu i zbog toga su prirodno programirani da budu submisivni. Mačke ne žive u čoporu, nisu tako programirane i zato su nezavisne, za razliku od pasa.

Nego, kad si već tu, da iskoristim besplatni medicinski savet. Da li smem da pijem pivo dok pijem Clindamycin? Doktorka kaže da ne bih trebao, a ja želim da čujem mišljenje još nekog ko je završio medicinu.

Celi život imaš mačke, i opet smatraš da one gledaju samo da te iskoriste!?

!?

Inače, mogao bih da napišem nešto o toj potrebi da te ljubimac ropski obožava i blentavo se raduje svaki put kada te vidi, ali neću pošto te ne poznajem, pa bi to bilo proseravanje sa moje strane. Uglavnom, kao što rekoh, to je stvar ukusa, neko više voli pse, neko mačke.

Za ovo piše da generalno ne smeta,ali da jetra može u određenim slučajevima "okinuti" neke enzime koji mogu ovaj antibiotik okrenuti u otrov.
Jes' ti možda alergičan na penicilin?

Btw,i psi i mačke su stvoreni sa svojom svrhom,i kroz tu prizmu treba gledati i njihovo ponašanje.Pas je čuvar doma,mačka podruma.

šta s nama koji ne volimo ni pse ni mačke?

Mogla bih i ja napisat ponešto o toj potrebi da se bude bezobrazan bez razloga, al eto neću. Doviđenja.

Pitao sam je ponovo, kaže da ne trebam da pijem jer je taj lek naporan za jetru, a meni je jetra već uveliko na mukama jer je uvećana od masti zbog triglicerida i jer mi se transaminaze izlivaju u krvotok u nedopustivoj količini. Rekla mi je da ne smem da pijem u svakom slučaju, bez obzira na lek. Malo sam se usrao zbog tog njenog objašnjenja, pa ću je verovatno poslušati.

Jetra se lako očisti,tko hoće.

Ja imam čopor pasa i četiri mačke,pa bujrum sve informacije i iskustva dijelim.

Nisi mi rekao ništa novo, već znam da mi je potrebniji psihijatar od hepatologa.

Niti jedan ti neće pomoći.

Najnovije naučno poređenje ponašanja pasa i vukova će u najmanju ruku zbuniti ljubitelje pasa.

Za pse se obično misli da su domestifikovani vukovi, i da su prvi vlasnici pasa živeli pre više desetina hiljada godina, ceneći pre svega njihovu kooperativnu i korisnu prirodu. Danas, dvoje komparativnih psihologa koji istražuju interakcije pasa odgojenih u kontrolisanim uslovima i vučjih čopora otkrivaju nešto prilično neočekivano: Vukovi sarađuju, a psi se podređuju. Rezultati istraživanja su objavljeni ovog meseca u naučnom biltenu Science.

Različite teorije o počecima saradnje čoveka i psa sugerišu da psi imaju pitomije i tolerantnije karaktere (u poređenju sa divljim vukovima), što im je omogućilo da nas prihvate kao društvene partnere. Ovo je možda pomoglo psima da razviju svoje sposobnosti učenja koje liče na ljudske sposobnosti učenja.

Kako bi istražili toleranciju i stepen koncentracije kod pasa, Frederike Range i Zsófia Virányi sa Veterinarskog fakulteta u Beču su postavili niz kognitivnih zadataka grupama pasa mešanaca i vukova. (4 čopora pasa mešanaca i 4 čopora vukova). Svaki čopor se sastojao od dve do šest jedinki koje su navikle na ljude. Naučnici su ih odgajali od samo 10 dana života i nakon toga provodili sa njima 24 sata dnevno kako bi se u potpunosti navikli na ljude.

Tim naučnika je primetio da su vukovi tolerantna i kooperativna vrsta. Sa druge strane, psi su formirali jasne i stroge hijerarhije, sa dominantnim životinjama koje su zahtevale poslušnost od svojih podređenih. Ova saznanja upućuju na to da su psi zaprvo gajeni zbog svojih sposobnosti da ispunjavaju naredbe i da budu zavisni od ljudi, tj. svojih vlasnika.

Tokom testa vezanog za ishranu, naučnici bi postavili činiju hrane za visoko rangiranog psa koji je uparen sa nisko-rangiranim članom čopora; a isto je rađeno i sa parovima vukova. U svakom ovakvom paru, više rangirani pas bi preuzeo potpunu kontrolu i vlast nad hranom. Međutim, vukovi su jeli istovremeno. Povremeno, dominantni vuk bi pokazao blagu agresiju prema podređenom, ali podređeni pas ne bi ni pokušao da jede istovremeno sa dominantnim psom.

U drugom testu, gde su životinje morale jedne druge da prate pogledom kako bi došle do hrane, vukovi su se pokazali kao uspešniji u komunikaciji. "Oni veoma dobro sarađuju jedni sa drugima, a kada se ne slažu ili moraju doneti zajedničku odluku, prethodno puno komuniciraju i <razgovaraju>", objašnjava Range. Ovo ne važi za pse: visoko rangirana jedinka može agresivno reagovati na podređenu životinju i za najmanju neposlušnost.

“U pitanju je jako korisno istraživanje,” dodaje Džejms Serpel (James Serpell), etolog na Univerzitetu u Pensilvaniji (University of Pennsylvania). “Ali to nije ono što ljudi koji se bave obukom pasa žele da čuju; pored njih ne smete da izgovorite reč ‘dominacija’. Da li dominacija postoji kao fenomen kod pasa? Odgovor je bez dileme - DA”.

Kada bolje razmislite, ljudi su dominantni u hijerarhijskim odnosima čovek-pas. Naš odnos nije kooperativan poput onog u vučjem čoporu; mi možemo zaustaviti psa u želji da uzme lako dostupnu hranu, npr. Povećana osetljivost psa prema društvenim normama okoline znači da su oni u stanju da prihvate vodeću ulogu svojih pratilaca/partnera, ljudi ili drugih pasa - više nego vukovi.

Prema zaključcima ovog istraživanja, domestifikacija nije unapredila kooperativne sposobnosti pasa. "Ne radi se o postojanju zajedničkog cilja. Radi se o boravku u čovekovoj blizini, bez sukobljavanja. Mi im nešto zatražimo, i oni nas poslušaju." zaključuje Range. Ovo dvoje naučnika predstavili su rezultate svoje studije na sastanku Društva koje istražuje ponašanje životinja (Animal Behavior Society) na Univerzitetu u Prinstonu (Princeton University) početkom avgusta 2014.

NEVEROVATNO, ALI ISTINITO: Psi zaglupljuju u prisustvu ljudi!

Psi su jedna od najinteligentnijih životinjskih vrsta. Zahvaljujući odnosu sa ljudima koji traje desetinama hiljada godina, psi znaju da odgovore na emocije, prepoznaju reči i prate komande.

Na početku, ova dostignuća omogućila su psima da napreduju, međutim u sadašnjosti, testovi pokazuju da je sposobnost pasa u rešavanju određenih problema vidno opala. Naučnici smatraju da psi sada toliko zavise od ljudi da su bukvalno “otupeli”.

Mnoštvo studija pretpostavlja da je zbog interakcije sa ljudima pseća kognitivna funkcija veća. U jednom eksperimentu, psima i socijalizovanim vukovima je data konzerva sa hranom.

Kada su se suočili sa zadatkom da otvore konzervu, psi su se mahom okretali ka gazdama za pomoć. Sa druge strane, vukovi nisu tražili pomoć i dali su sve od sebe da sami reše nemoguć zadatak.

Istraživači obično to tumače kao znak inteligencije, jer psi znaju da čovek može da im pomogne, dok vukovi insistiraju na rešavanju nemogućeg.

Ipak, zavisnost o ljudima nije nužno prednost, ističe Monik Udel, profesorka Univerziteta u Oregonu.

Ako psi “dižu sve četiri u vis” na naznaku težeg izazova, to znači da je njihova sposobnost rešavanja problema opala.

“To je kao sa decom kojoj roditelji rešavaju domaće zadatke. Ona postaju previše zavisna od nas”, sumirala je Udelova.

Svoju pretpostavku Udelova je dokazala tako što je u ispitivanje uvela i ulične pse, a ovog puta pred njih je bio postavljen rešiv zadatak dolaženja do hrane.

Očekivano, vukovi su se pokazali najbolje, ulični psi su ostvarili srednje rezultate, dok su kućni psi bili ubedljivo najgore plasirani.

“U prisustvu ljudi samo jedan od kućnih pasa je uspeo da otvori kutiju sa kobasicom, dok je 8 od 10 vukova uspešno došlo do hrane. Kada su testovi ponovljeni bez ljudi koji su hrabrili svoje pse, rezultati su bili još gori.

Rezultati studije, snatra Udelova, definitivno dokazuju da su psi previše zavisni od ljudi. Ono što olakšava situaciju jeste to što ćemo verovatno još dugo biti tu da brinemo o našim najboljim životinjskim prijateljima.

Da li mačka pokušava da vas ubije?

Istraživanje koje je sprovedeno na Univerzitetu u Edinburgu, uporedilo je domaće sa njihovim divljim i velikim rođacima.

Ovi naučnici tvrde da uprkos tome što izgledaju slatko i bezopasno, iskra u očima vaše voljene mačke je verovatno njihov ubilački instinkt.

Oni su uporedili ponašanje mačaka koje su ljubimci sa lavovima i drugim velikim mačkama, koje vam ne bi dopustile da ih bezbrižno mazite dok gledate film.

Studija je otkrila da su različite vrste mačaka imale iste jake karakteristike u vidu dominacije, impulsivnosti i neurotičnosti.

U poređenju sa snežnim leopardom, škotskom divljom mačkom i afričkim lavom, dođeno je do zaključka da ovi veliki predatori dele slične karakteristike agresije i neurotičnog ponašanja koji se mogu primetiti kod domaćih mačaka.

Pa, ako bi prosečna mačka-ljubimac bila nešto veća, velike su šanse da bi pokušala da vas ubije.

Mačke poseduju "Velikih pet" ljudskih osobina, koje uključuju otvorenost ka iskustvu, svest, ekstrovertnost/introvertnost, slaganje i neurotičnost.

Međutim, ovo istraživanje je takođe ocenilo da mačke imaju osobine koje odlikuje razigranost, pa nije onda sve baš tako "crno".

"Dobro je razumeti lične karakteristike naših ljubimaca. Različite mačke imaju drugačije karaktere. Ali kao vrsta, one imaju mnogo toga zajedničkog. Slatke su, mekane i umiljate, ali ne smemo da zaboravimo da kada imamo mačke kao ljubimce, to znači da smo pozvali malog predatora u našu kuću. Za mnoge ljude, rizik se isplati. Mačke mogu biti fantastični, slatki saputnici. Dok se ne okrenu protiv tebe", rekao je psiholog Meks Vočel za "9NEWS".