HercegBosna.org

Ksenija · **Pridružen/a:** 31 lis 2012, 20:51 **Postovi:** 5920

ZGabriel je napisao/la:

meni je moj profesor/mentor/šef jednom objašnjavao tu francusku frazu. na francuskom. =))

bili smo na nekom domjenku i malko je popio. krenula priča o Francuskoj i ja spomenem da sam počela učiti francuski. bolje da sam šutila. :sega

ali žao mi je što je nisam zapamtila. znam da sadrži "petite vin" i "bon vin" ali mozak ne surađuje.

Za njih inače važi pravilo koje ti je rekao mentor, malo vina ali dobrog.

Svi piju, svaki dan, prosečni život vek 87 godina po poslednjim statističkim podacima. Veruju da je zbog vina.ZGabriel

ZGabriel

Ksenija je napisao/la:

Za njih inače važi pravilo koje ti je rekao mentor, malo vina ali dobrog.

Svi piju, svaki dan, prosečni život vek 87 godina po poslednjim statističkim podacima. Veruju da je zbog vina.

pa to sam i ja uspjela shvatiti iz njegove priče.

ali nije bitno je li u pitanju neko skupo, razvikano vino ili nepoznato (mislim da se "petit vin" odnosilo na takva), bitna je kvaliteta.

sad će Markan doći i objasniti nam da više dobrih sastojaka sadrži 1 kg grožđa nego 50 litara vina.

Ksenija · **Pridružen/a:** 31 lis 2012, 20:51 **Postovi:** 5920

To je moguće ako je vino "lažnjak".

Lebowski · **Pridružen/a:** 13 sij 2012, 17:01 **Postovi:** 12216

Sayuri je napisao/la:

Pa da. Ubacujem je iz zezancije ili što bi Ibrahim rekao- šegačina ptuj!

PS da znaš da mrzim i riječ inače

Hvala na informaciji, hateru. :zubati

Mar-kan · **Pridružen/a:** 03 svi 2009, 15:45 **Postovi:** 32559

ZGabriel je napisao/la:

Ksenija je napisao/la:

Za njih inače važi pravilo koje ti je rekao mentor, malo vina ali dobrog.

Svi piju, svaki dan, prosečni život vek 87 godina po poslednjim statističkim podacima. Veruju da je zbog vina.

pa to sam i ja uspjela shvatiti iz njegove priče.

ali nije bitno je li u pitanju neko skupo, razvikano vino ili nepoznato (mislim da se "petit vin" odnosilo na takva), bitna je kvaliteta.

sad će Markan doći i objasniti nam da više dobrih sastojaka sadrži 1 kg grožđa nego 50 litara vina.

Moj profesor kaže da je alkohol ćelijski otrov.Da čaša vina uništi cca. 100 moždanih ćelija itd...Pa zar će to biti prepreka narodu da pije?:-)

Zadnji put sam pio vino za Badnjicu,a i neću do sljedeće.

Ksenija · **Pridružen/a:** 31 lis 2012, 20:51 **Postovi:** 5920

Mogla bih sada izguglati min. 10 studija o lekovitosti vina. Pa ko je pio vino do carevi, kraljevi? Što ne bismo i mi? Važna je umerenost kao uostalom u svemu, osim u ljubavi.

ZGabriel

Mar-kan je napisao/la:

Moj profesor kaže da je alkohol ćelijski otrov.Da čaša vina uništi cca. 100 moždanih ćelija itd...Pa zar će to biti prepreka narodu da pije?:-)

moj Markane, potraži drugo mišljenje. pa dosad bi pola Europe ostalo bez mozga da je to istina.

Mar-kan · **Pridružen/a:** 03 svi 2009, 15:45 **Postovi:** 32559

Ksenija je napisao/la:

Mogla bih sada izguglati min. 10 studija o lekovitosti vina. Pa ko je pio vino do carevi, kraljevi? Što ne bismo i mi? Važna je umerenost kao uostalom u svemu, osim u ljubavi.

Nisam ništa rekao :zubati

Samo,umjerenost je veoma rastezljiv pojam.Liječiti se vinom,hm?

Mar-kan · **Pridružen/a:** 03 svi 2009, 15:45 **Postovi:** 32559

ZGabriel je napisao/la:

Mar-kan je napisao/la:

Moj profesor kaže da je alkohol ćelijski otrov.Da čaša vina uništi cca. 100 moždanih ćelija itd...Pa zar će to biti prepreka narodu da pije?:-)

moj Markane, potraži drugo mišljenje. pa dosad bi pola Europe ostalo bez mozga da je to istina.

Ako je po tome suditi,onda uništava i više od stotinu-budala na svakom koraku:-)

ZGabriel

Mar-kan je napisao/la:

Ksenija je napisao/la:

Mogla bih sada izguglati min. 10 studija o lekovitosti vina. Pa ko je pio vino do carevi, kraljevi? Što ne bismo i mi? Važna je umerenost kao uostalom u svemu, osim u ljubavi.

Nisam ništa rekao :zubati

Samo,umjerenost je veoma rastezljiv pojam.Liječiti se vinom,hm?

pa kao i svaki lijek - uzimati u malim količinama.
meni je doktorica rekla da svaki dan popijem čašu vina, zbog željeza. :neznam

ali samo čašu.

ZGabriel

Mar-kan je napisao/la:

ZGabriel je napisao/la:

moj Markane, potraži drugo mišljenje. pa dosad bi pola Europe ostalo bez mozga da je to istina.

Ako je po tome suditi,onda uništava i više od stotinu-budala na svakom koraku:-)

mislim da to nije do vina.

Ksenija · **Pridružen/a:** 31 lis 2012, 20:51 **Postovi:** 5920

Mar-kan je napisao/la:

Ksenija je napisao/la:

Mogla bih sada izguglati min. 10 studija o lekovitosti vina. Pa ko je pio vino do carevi, kraljevi? Što ne bismo i mi? Važna je umerenost kao uostalom u svemu, osim u ljubavi.

Nisam ništa rekao :zubati

Samo,umjerenost je veoma rastezljiv pojam.Liječiti se vinom,hm?

Nije stvar u lečenju već u prevenciji.

Lebowski · **Pridružen/a:** 13 sij 2012, 17:01 **Postovi:** 12216

Šteta što nema chat nicka, on je uživao u ovim stvarima.

Sayuri

Lebowski je napisao/la:

Šteta što nema chat nicka, on je uživao u ovim stvarima.

On inače krade internet od komšije, a valjda komšija otišao na odmor :zubati

Pantagana · **Pridružen/a:** 27 lip 2012, 02:19 **Postovi:** 2133

Mar-kan je napisao/la:

Moj profesor kaže da je alkohol ćelijski otrov.Da čaša vina uništi cca. 100 moždanih ćelija itd...

de bolan nemoj me plašit :zubati

Ksenija · **Pridružen/a:** 31 lis 2012, 20:51 **Postovi:** 5920

Zanimljivosti o vinu

Vino ima skoro isto onoliko kalorija koliko i jednaka količina soka od grožđa.
Sa starenjem, crvena vina postaju svetlija, a bela vina tamnija.
Prosečan broj zrna grožđa koji je potreban da se dobije boca vina je 600.
U američkoj državi Juta, prilikom degustacije, vino se ne sme progutati.
Sve do sredine XVII veka, proizvođači vina u Francuskoj nisu koristili plutane zatvarače. Umesto njih su koristili krpe potpopljene u ulju, i njima su zatvarali boce.
Mehurići u šampanjcu su, kod prvih proizvođača, smatrani za veoma nepoželjan defekt koji treba izbegavati.
Prilikom nazdravljanja, u engleskom se koristi reč toast (koja označava i prpečeni hleb). Poreklo ovakve zdravice je u drevnom Rimu, gde se komadić prepečenog hleba stavljao u vino.
Na krajevima vinograda se (ponegde još i danas) sade ruže, kako bi prve odreagovale na buđ, parazite i bolesti, pre nego što ove napadnu vinograd.
Legenda kaže da su idealne čaše za šampanjac velike koliko i grudi Marije Antoanete.
Jedan od sakupljača vina je za šestocifrenu dolarsku sumu kupio na aukciji vino koje je pripadalo Tomasu Džefersonu. Potom ga je izložio u svojoj kući, u specijalno osvetljenoj kutiji. Toplota sijalica je rasušila čep, i sakupljač je tako dobio do sada najskuplju bocu vinskog sirćeta...
Hiljade vrsta grožđa širom sveta, koje sve spadaju u rod Vitis, imaju zajedničkog pretka u muskadinima (Muscadinia), još iz vremena kad su se kontinentalne mase spajale u superkontinent (tzv. Pangea). Razlog zašto su muskadini poseban rod leži u činjenici da imaju dva hromozoma manje nego svi iz roda Vitis. Tokom 1950-ih su u Indiji pronađeni muskadini koji rastu kao divlja vrsta.
Frazu "in vino veritas" (u vinu je istina) skovao je Plinije Stariji, koji je poginuo prilikom erupcije Vezuva koja je uništila Pompeju i Herkulanum.
Sorte pinot blanc (bianco), pinot (grigio) i pinot meunier su genetičke mutacije sorte pinot noir.
Penušava vina slabijeg kvaliteta se proizvode po tzv. Charmot metodi, industrijskom procesu koji je identičan onom u proizvodnji gaziranih sokova. Najkvalitetnija penušava vina su rezultat intenzivnog rada po tradicionalnoj metodi, gde se CO2 javlja kao prirodni produkt fermentacije.
Kaluđer Dom Perignon nije "izumitelj" šampanjca, niti je ikada rekao "ja pijem zvezde". Penušava vina su pravljena u regionu Šampanje mnogo pre njegovog rođenja. Ovaj popularni mit je bio samo marketinška prevara.
Još uvek nije sa sigurnošću utvrđeno zašto neki ljudi od nekih vina imaju glavobolju, a drugi ne. Osumnjičeni za to su sulfiti (generalno utiču na ljude sa specifičnim alegrijama), histamini, taurin amino kiseline, tanini, i sam etanol. Tanini su prirodni sastojak grožđa, ali se i ekstrahuju iz hrastovih buradi u kojima vina odležavaju. Tamnija pića, kao burbon, koja imaju reputaciju izazivača ozbiljnih mamurluka, takođe stare u hrastovim sudovima, jedinom mestu gde destilovana (tima i čistija) tečnost stvarno može da "pokupi" sastojke koji pogoršavaju mamurluk. Tipično belo vino na čije se posledice žale potrošači (što je neobično u poređenju sa crvenim vinima) je chardonnay - belo vino za koje je najverovatnije da je odležalo u hrastovini.
Godine 121. p.n.e. Italija je imala tako dobru berbu, da je to godina koja je označila kraj dominacije Grka u industriji vina onog vremena..
U Nemačkoj, u muzeju Speyer, postoji boca vina stara 1600 godina.
U srednjem veku vino se koristilo i kao novac.
Egipćani su vino smatrali darom boga Ozirisa.
Šampanjac je najbolji između svoje četvrte i desete godine starosti.
U Jermeniji tvrde da je prve vinograde na Zemlji posadio biblijski Noje, i to u njihovoj zemlji.
Luj Paster je prvi koji je odredio pravu prirodu fermentacije.
Izraz Blanc de Noir se odnosi na bela vina dobijena od crvenog / crnog grožđa.
Godine 1870. SAD su, ne znajući, prenele filokseru (opasnu bolest vinove loze) u Evropu, što je praktično uništilo sve evropske vinograde. Kao posledica, skoro svi evropski vinogradi su morali biti ponovo sađeni, loznim kalemovima koji su kalemljeni na američku podlogu koja je otporna na filokseru.
Zemlja u čuvenom vinogradu Clos de Vougeot (u francuskoj oblasti Burgundy) se smatra toliko dragocenom, da su radnici u vinogradu obavezni da prilikom odlaska kući iz vinograda očiste svoje cipele od zemlje.
Prema persijskoj legendi, vino je "otkriveno" u današnjem Iranu, kada je žena šaha koji se zvao Džamšid slučajno popila nešto pokvarenog soka od grožđa, malo se opila, i to joj se svidelo!
Tokom prohibicije u SAD, hiljadama kupaca širom Amerike je prodavan proizvod pod imenom Grape Brick (cigla od grožđa). Na "ciglu" od suvog i presovanog koncentrata grožđa bio je zakačen paketić kvasca i zakonsko upozorenje "Nemojte dodavati kvasac jer će doći do fementacije".
Robert Luis Stivenson je o vinu govorio kao o "flaširanoj poeziji".
U svoje vreme, vino je često bilo propisivano kao lek za bronhitis i grip.
Pod vinogradima u svetu ima oko 8 miliona hektara, i grožđe među svim voćem ima primat u tome. Postoji oko 10.000 varijeteta (sorti) grožđa.
Otvorena boca vina u frižideru traje 6 do 16 puta duže (bez kvarenja) nego na sobnoj temperaturi.
U svetu postoji oko 400 vrsta hrasta, od kojih se samo 20 koriste u proizvodnji buradi. Za proizvodnju kvalitetnog bureta pogodno je samo oko 5% celog drveta hrasta.
Amerikanci su izračunali da grožđe koje daje bocu vina od 20 dolara košta oko 2,64 dolara.
Da penušavo vino ne bi penilo van čaše pri sipanju: sipajte prvo malu količinu (koja će se brzo umiriti), a ostatak sipajte u tu količinu - tada neće peniti.
Staro vino se nikad neće ukiseliti i postati sirće. Ono se pokvari oksidacijom.
U Egiptu, u vreme faraona Tutankamona (nekih 1300 godina p.n.e.), "običan svet" je pio samo pivo - vino je bilo rezervisano samo za višu klasu.
Kada se viking Lajf Erikson ukotvio u Severnoj Americi 1001. godine, bio je toliko oduševljen plodnošću vinove loze da je zemlji dao ime Vinland.
Tek kad je počela primena plutanih zapušača, boce su počele da se polažu u horizontalni pložaj prilikom odležavanja, a oblik boce je od kratkih i loptastih počeo da postaje visok i tanak.
Kada je erupcija Vezuva zatrpala Pompeju 79. godine, ona je "sahranila" i više od 200 vinskih barova.
Grožđe se ne može pouzdano reprodukovati iz semena. Da bi se odgajila određena vrsta grožđa koristi se kalemljenje - biljna verzija kloniranja.
Vino ima toliko hemijskih jedinjenja da se smatra složenijim i od seruma krvi.
Godine 1945, Chateau Mouton-Rothschild je počeo sa serijom umetničkih etiketa, unajmljujući svake godine drugog umetnika da izradi jedinstvenu etiketu za tu berbu. Ti umetnici su bili i Šagal, Pikaso, Miro i Vorhol. 1993. etiketa je bila povučena iz prodaje i zamenjena praznom etiketom, jer je bila isuviše kontroverzna (stilizovana gola mlada žena na etiketi vređala je političku korektnost).
Promene u vinu koje se dobiju starenjem su posledica VRLO spore interakcije kiseonika i vina. Veruje se da vino sporije stari u velikim bocama, jer ima manje kiseonika po jedinici zapremine vina. Brza oksidacija, kao kod loših zatvarača, kvari vino.
Često se, pre berbe, odseca gornji sloj lišća na čokotima, kako bi se povećala izloženost suncu i ubrzalo zrenje.
Prosečna starost francuskih hrastova posečenih za vinsku burad je 170 godina!
Ivica vinske čaše za crveno vino je uvijena unutra, kako bi zadržala arome iz vina i "dovela" ih do nosa vinopije.
“Hladna maceracija” označava stavljanje grožđa u okruženje koje ima sniženu temperaturu na nekoliko dana pre početka fermentacije, čime se pospešuje ekstrakcija boje. Ovo se sve više radi sa Pinot Noir-om obzirom da pokožica ove sorte nema dovoljno pigmentacije u odnosu na druge crvene vrste.
Bakterija Mycoderma pretvara etil alkohol u sirćetnu kiselinu, pretvarajući tako vino u sirće. Međutim, najviše slučajeva kvarenja vina su posledica oksidacije voća izazvane vazduhom, a ne bakterijsko pretvaranje alkohola u sirće.
Najviše sađena vrsta grožđa na svetu je Airén. Ona zauzima oko 400.000 hektara u centralnoj Španiji, gde se od nje pravi osrednje belo vino, ali i prilično dobar brendi.
“Cuvée” znači “kaca”, "bačva" ili “cisterna”. Koristi se da označi posebnu seriju ili kupažu.
Beaujolais Nouveau (mlado vino) se ne može legalno pustiti u prodaju sve do trećeg četvrta svakog Novembra.
U zadnje vreme ima sve više i više sintetičkih zapušača, ali je najnovija tehnologija zasprečavanje zagađenja čepova upotreba mikrotalasa.
Etikete su prvi put stavljene na flaše u ranim 1700-im, ali sve do 1860-ih nije bilo odgovarajućih lepkova koji bi ih držali.
Vrhunski vinogradi u Napa dolini se prodaju za preko 2.500 dolara za ar! Godine 2000. u Kaliforniji je bilo 847 vinarija.
Vina često nazivaju nektarom bogova, ali je Sangiovese jedino grožđe koje je dobilo ime po bogu. Sangiovese znači “krv Jova.”
Belance jajeta, krv bikova i želatin su bili korišćeni kao sredstva za filtriranje pre punjenja u boce. Belance se dosta često koristi i danas.
“Brix” označava procenat šećera u grožđu pre fermentacije. Npr. 23° brix će, više ili manje, biti pretvoreno kvascima u 12.5% alkohola, u zavisnosti od efikasnosti konverzije korišćenih kvasaca.
Pri proizvodnji porto vina izmuljano grožđe fermentira samo oko 48 časova. Onda se fermentacija zaustavlja dodavanjem neutralno destilisanog alkohola ili brendija. Ovaj postupak povećava nivo alkohola i zadržava nešto od prirodnog šećera iz grožđa.
Još od 4.000 godine p.n.e., Egipćani su bili prvi koji su koristili plutane zapušače.
Marketinška israživanja pokazuju da većina ljudi kupuje određeno vino ili zato što prepoznaju brend, ili ih privuče pakovanje.
Portugal ima 1/3 svetskih šuma plute i pokriva 85-90% plute koja se koristi u SAD.
Sve do 1970. Bordo je proizvodio više belih nego crvenih vina. Danas crvena vina predstavljaju oko 84% ukupnog proizvoda.
Stavljajući led i so u posudu za hlađenje brže ćete ohladiti penušavo vino.
Najstariji vinski region u Bordou je Graves.
Iako “château” znači zamak, to može biti i blok zgrada ili manja kući u blizini vinograda koja zadovoljava zahteve za proizvodnju vina sa protorom za skladištenje na istom imanju.
Château Petrus je najskuplje vino iz Bordoa. Njegova cena zavisi više od male produkcije, nego od kvaliteta. Petrus se pravi od najmanje 95% Merloa.
Egipćani su prvi koji su koristili staklene sudove, još oko 1500 godine p.n.e.
Čaša za šampanjac će proizvoditi više mehurića ako unutrašnji zidovi nisu sasvim glatki. Neravnine pomažu oslobađanje ugljen-dioksida.
Madam Pompadour je izjavila kako je šampanjac jedino vino posle koga žena ostaje lepa.
U XIX veku bila je česta pojava da flaše sa šampanjcem eksplodiraju. Radnici u podrumima su nosili zaštitne maske.
Brzina čepa od šampanjca je 13 m/s. Pazite!
Dom Perignon je bio monah za koga se smatra da je izmislio šampanjac. Medutim, ono što je on želeo da postigne je da napravi vino koje će biti ravnopravan rival burgundcu. Uopšte nije odobravao vina sa mehurićima. Njegov najveći doprinos je insistiranje na visokim standardima gajenja grožda i proizvodnje vina.
Pre no što su se dosetili da se kalemljenjem bore protiv Phylloxera vastatrix, gljive koja je opustošila evropske vinograde u XIX veku, ljudi su se borili egzorcizmom i slicnim vradžbinama.
Nauka o vinovoj lozi se zove ampelografija.
Svake godine u Francuskoj se objavljuje početak berbe. Pre toga se ne sme početi.

Kolekcionar etiketa za vino je vintitulist.
Platon je smatrao da mladići do 18 godina uopšte ne bi smeli da piju vino, jer "ne bi trebalo dodavati vatru na vatru". Tek posle 40 godina ljudi su pili koliko su hteli.
Da se kvalitet grožđa povećava ako potkrešemo lozu otkrio je u IV veku biskup od Tursa. Njegov magarac je, ostavljen bez nadzora, pojeo deo vinograda. Vinova loza je proizvela kvalitetnije grožđe. Posle njegove smrti, biskup je nazvan Sveti Martin i postao je zaštitnik pijanaca.
U XV veku je pacijentima u nemačkim bolnicama bilo dozvoljeno sedam litara vina dnevno.
Dobar čep traje 20 godina. Posle toga ga treba zameniti.
Degustatori dele miris vina na aromu i buké. Aroma je svež, voćni miris grožđa koji se oseća u vinu, dok je buké deo koji dolazi od fermentacije i starenja. Buké je puno kompleksniji i zreliji.
Najbolji način da se otklone fleke od crnog vina je da se tkanina potopi u suvo belo vino, najbolje pre nego što se mrlja osuši.
Istraživanja u Velikoj Britaniji i SAD ukazuju na to da vino u umerenim količinama smanjuje rizik od smrti usled srčane bolesti. Rizik je manji nego kod ljudi koji uopšte ne piju, ali i onih koji preteruju sa pićem. Neki testovi čak tvrde da umerene vinopije mogu očekivati da žive duže od ostalih grupa.
70-87% vina je voda, 12-13% je alkohol, a ostatak čine rezidualni šećer i druge supstance. Ono što daje ukus je samo mali, malecki deo.
Crno vino gubi boju starenjem, a belo je dobija.
Vina iz hladnijih krajeva su bleđa, a ona iz toplijih imaju više žutu boju. Što se tiče crnih vina, mlada imaju svetlo crvenu boju, a starija su tamna, skoro braon.
Najduži let čepa sa flaše šampanjca: Kao rekord vodi se dužina od 53,32 metara (ispaljen sa visine od 1,2 m)
Temeperatura: Rashlađivanjem smanjuje se slatkost vina. Ako crveno vino postane previše toplo može da izgubi nešto od svojih voćnih ukusa.
Mehurući u šampanjcu: Ako je verovati naučniku Bilu Lembeku u jednoj flaši šampanjca nalazi se otprilike 49 miliona mehurića.
Ironija alkohola: Reč alkohol vuče poreklo iz arapskog (al kohl or alkuhl). Ironija je u tom da većina Arapa ne pije alkohol jer im religija to zabranjuje!
Stara vina: U Špejer muzeju (Speyer Museum) u Nemačkoj postoji flaša fina stara 1600 godina.
Vino & boja: Mada crveno vino može da se proizvodi samo od crnog grožđa, belo vino može da se dobije i od belog i od crnog.
Podrum Titanik: Najstarija kolekcija probranih vina nalazi se danas na dnu Atlantika, u olupini Titanika. Veruje se da su uprkos havariji i potonuću broda flaše i dalje neoštečene.
Antički zapušači: Egipćani su prvi, još oko 4000 p.n.e. koristili pampur za zatvaranje flaša vina. Hmmm... Postavlja se pitanje kako su vadili pampure s obzirom na to da je prvi vadičep napravljen tek 1860. godine!
Čudno: Francuski šampanjac je uglavnom belo vino, ali se pravi pretežno od crnog grožđa - pinot noir & pinot meunier
Katastrofa: Oko 115 miliona litara vina izgubljeno je u zemljotresu koji je 1906. godine pogodio San Francisko.
Mokra godina: Godine sa mnogo kiša retko kad daju kvalitetna vina. Ako ima mnogo kiša tik pred berbu, zrno je praktično isprano: šečer, ukus i ostali poželjni sastojci su uništeni.
Užas: Mikroorganizmi koji čine vrenje i zahvaljujući kojima se šećer pretvara u alkohol se i bukvalno udave u svom izmetu. Zvuči gadno, ali tako se dobijaju neka slatka vina.
Starenje: Prosečna starost hrasta koji se u Francuskoj koristi za izradu vinskih buradi iznosi 170 godina!
Najskuplje: U poznatoj aukcijskoj kući Kristi, u Londonu, decembra 1985. godine prodata je flaša Chateau Lafitte iz 1787. godine za cenu od 105.000 funti. Prodaju je sigurno pospešila i činjenica da je vino iz podruma Tomasa Džefersona, trećeg predsednika SAD i autora poznate Deklaracije o nezavisnosti, o čemu su svedočili i njegovi inicijali utisnuti na flaši. Međutim, svega 11 meseci posle prodaje pampur se osušio i propao u flašu, a vino je ubrzo postalo najskuplje plaćeno - sirće!

SarajkaDjevojka

Citat:

Vino je poljoprivredni prehrambeni proizvod, dobiven potpunim ili djelomičnim alkoholnim vrenjem masulja ili mošta, od svježeg i za preradu u vino pogodnoga grožđa.

Vina u smislu Zakona jesu:

1) vina u užem smislu riječi:

mirna vina,
pjenušava vina,
biser vina,
gazirana vina,
2) specijalna vina:

desertna vina (Prošek)
aromatizirana vina (Vermouth,Bermet)
likerska vina (Porto,Madeira,Sherry).
Specijalna vina su vina dobivena posebnim načinom prerade grožđa, mošta ili vina bez dodatka ili s dodatkom određene količine vinskog alkohola, vinskog destilata, šećera, koncentriranog mošta i mirisavih ili drugih dopuštenih tvari biljnog podrijetla.

Po boji vina se dijele na bijela, ružičasta (rose, opolo) i crna (crvena).

Po sadržaju neprevrelog šećera vina se dijele na( podjela se odnosi na mirna vina):

suha – do 4 g/l,
polusuha – od 4-12 g/l,
poluslatka– od 12-50 g/l,
slatka– preko 50 g/l neprevrelog šećera,
Dok se pjenušava, biser i gazirana vina dijele na: vrlo suha, suha, polusuha, poluslatka i slatka.

Vina se razvrstavaju u kvalitetne kategorije ovisno o kakvoći prerađenoga grožđa, prirodu po hektaru, stupnju zrelosti grožđa, prerade i njege, randmanu, količini prirodnog alkohola i drugih sastojaka te organoleptičkim (senzornim) svojstvima.

Po kakvoći mirna se vina dijele na:

1) stolna vina

stolno vino bez oznake zemljopisnog podrijetla,
stolno vino s kontroliranim zemljopisnim podrijetlom,
2) kvalitetna vina

kvalitetno vino s kontroliranim zemljopisnim podrijetlom,
3) vrhunska vina

vrhunsko vino s kontroliranih i ograničenih vinorodnih područja,
vrhunsko vino s kontroliranih i ograničenih specifičnih vinorodnih područja,
predikatna vina s kontroliranim zemljopisnim podrijetlom.
Predikatna vina jesu vina koja u dobrim godinama i prikladnim uvjetima dozrijevanja grožđa na trsu, a ovisno o postignutom stupnju prezrelosti grožđa te vremenu berbe i prerade, postižu posebnu kakvoću.

Predikatna vina jesu:

vino kasne berbe proizvedeno od grožđa koje je ubrano u stanju prezrelosti i mošt kojega ima najmanje 94° Oechsla,
vino izborne berbe proizvedeno isključivo od posebno izabranog grožđa kojemu mošt sadrži najmanje 105° Oechsla,
vino izborne berbe bobica proizvedeno od izabranih, prezrelih i plemenitom plijesni napadnutih bobica mošt kojih sadrži najmanje 127° Oechsla,
vino izborne berbe prosušenih bobica proizvedeno od izabranih prosušenih bobica mošt kojih sadrži najmanje 154° Oechsla,
ledeno vino proizvedeno od grožđa koje je ubrano pri temperaturi od najmanje -7°C (minus 7°C) i prerađeno u smrznutom stanju, a mošt kojega sadrži najmanje 127° Oechsla.
Kvalitetna i vrhunska vina koja su u podrumskim uvjetima čuvana pet ili više godina, od toga najmanje tri godine u boci, mogu nositi naziv „arhivsko vino“.

Neke od oznaka na buteljama koje će vam olakšati odluku da li vino čuvati ili odmah uživati u njemu najčešće su:

RESERVA pretpostavlja školovanje najčešće crvenih vina u periodu minimalno 3 godine od godine berbe, od čega godina dana u mikrooksidativnim uvjetima drvene bačve,ostalo u boci (u Španjolskoj i Italiji zakonom uređeno).

GRAN RESERVA je oznaka namijenjena za posebno dobra godišta kada je moguće vino školovati 5 ili više godina od čega 2 godine u drvenim bačvama i 3 u boci (u Španjolskoj i Italiji zakonom uređeno).

GRAN CRU oznaka za neki prehrambeni proizvod, najčešće vino, kojim se ističe izvrsnost u kategoriji.

Pluteni ili navojni čep?

Sukladno tipu i kvaliteti vina te potencijalu čuvanja proizvođači vina koriste se i različitim načinima začepljivanja boca. Vina namijenjena bržoj potrošnji bez osobitog potencijala čuvanja začepljuju se različitim tipovima plutenih čepova (od aglomeriranih-mrvljenih pluto, preko cijelog niza kvalitativnih i cjenovnih kategorija prirodnog pluta različitih dimenzija) te u skorije vrijeme različitim tipovima navojnih čepova - screwcap.

Nasuprot tome pravi vinski biseri začepljuju se gotovo isključivo vrhunskim vrlo skupim čepovima prirodnog pluta kako bi dijelom osigurali maksimalno povoljne uvijete dozrijevanja u boci, a dijelom i iz tradicionalističkih razloga.

Problem kod plutenog čepa može se javiti zbog u prvom redu specifičnog mirisa TCA – kemijskog spoja koji se javlja u plutenim čepovima i u stanju je vino učiniti potpuno neužitnim.

SLAGANJE JELA I VINA

KOD SLAGANJA JELA I VINA MOŽEMO SE KORISTITI NEKIM OSNOVNIM PRAVILIMA:

kao aperitiv preporučujemo suhi pjenušac ili suho vino
uz lagana jela idu lagana vina
uz teška jela idu jača vina
uz bijelo meso i kuhanu ribu idu bijela vina
uz školjke i rakove pristaju neutralna bijela vina
uz tamna mesa, divljač i pečenu ribu idu crna vina
uz slatka jela piju se desertna vina ili pjenušci
uz kavu idu likeri ili slična pića
Poslužujemo li tijekom obroka više vrsta jela, na stol treba iznijeti najprije bijela vina, zatim ružičasta ili opola, a tek na kraju crna vina.

Redovito se mlada vina služe prije starih i odležanih vina. Slatka se vina služe nakon poluslatkih, a ova nakon suhih. Manje buketna vina poslužit će se prije onih s naglašenim bukeom i aromom.

Što je barrique?

Barrique je naziv za hrastove bačve odgovarajućeg oblika i volumena koji varira u pojedinim francuskim pokrajinama od 80 do 305 litara. Najpoznatiji u svijetu je bordoški barrique od 225 litara, a barrique je i naziv postupka zrenja vina i naziv za vino koje je tim postupkom proizvedeno. Bačve za barrique vina su standardizirane, a dimenzije bordoškom barriqueu (225 + 2 l) utvrdila je 1858. godine Trgovinska komora Bordeauxa. Taj tip bačava točno je određen dužinom, širinom i povijenošću dužica, te brojem obruča.

Što je dekantiranje?

Dekantiranje vina u tijeku posluživanja najčešće se vrši kod starijih godišta i arhivskih vina, poglavito crnih (crvenih), rjeđe ružica vina, a obavlja se sa zadaćom da se odvoji talog vina (koji najčešće čini vinski kamenac i bojila), odnosno i onda kada u vinu i nema taloga, već se ono obavlja samo iz razloga njegova prozračivanja kako bi se ta vina prozračila i udahnula zrak, nakon čega bolje iskazuju svoja plemenita svojstva.

SarajkaDjevojka

Citat:

Francuska – sirovita zemlja
Ako govorimo o kvaliteti i raznolikosti sireva, Francuska je na prvom mjestu na svijetu. Svaka je regija po njima posebna.
OMILJEN
Jedan od prvih gastronomskih pisaca, Jean-Anthelme Brillat-Savarin, rekao je: "Ručak koji završava bez sira je kao prekrasna žena bez jednog oka".
Kad se vraćate iz Francuske sa sirevima u koferu, mislite i na carinike. Opojni miris, koji se ne može neutralizirati, mogao bi im privući pažnju.
Sir je jedan od najstarijih prehrambenih proizvoda. Još negdje davno, u pretpovijesno doba, čovjek je shvatio da se mlijeko zgrušava na toplini. Vrlo brzo, sir postaje najpametniji način čuvanja viška mlijeka. Sir su poznavali svi stari narodi širom svijeta. U Francuskoj je poznat iz vremena Gala, pa sve do Rima i srednjovjekovnih samostana, koji su bili oaze znanja i umijeća srednjeg vijeka. O važnosti sira govori i činjenica da je prva tiskana kuharica izašla 1447. godine, a već dvije godine kasnije izlazi i prva knjiga o siru, koju je napisao Pantaleone Raballo da Confienza - "Summa Lacticiniorum".
Francuzi svoje sireve kategoriziraju u veliki broj porodica. Po vrsti mlijeka, po tehnologiji proizvodnje, dodacima, plemenitim plijesnima. O francuskim su sirevima napisana brda knjiga. Ipak, kad uđete u dućan sa sirevima, najvažnije je znati jednu kraticu - AOC. I možete u mirisni svijet sira.
Sir je jedan od najstarijih prehrambenih proizvoda. Još negdje davno, u pretpovijesno doba, čovjek je shvatio da se mlijeko zgrušava na toplini.
Sir nad sirevima
Neki francuski sirevi označeni su oznakom AOC - Appellation d'Origine Controlee. Status je to sličan vinima. To znači da je sir proizveden u skladu s kontroliranim pravilima te da je uskog geografskog porijekla.
Mlijeko i cijeli postupak proizvodnje moraju biti iz odgovarajuće regije. Točno se znaju karekteristike sira, oblik, količina masnoće, tekstura. Takvih je sireva u Francuskoj 35, što i samo govori koliko je odabir rigorozan. Povijest zakonske zaštite sira seže još u 15. stoljeće, a drži se da je 1666.godine izašao prvi zakonski tekst o zaštiti sira. Radilo se o Roquefortu.
Iako se kušanje sireva, kao i vina, po popisima i markicama čini pomalo snobovski - neka je! Ja bez ovog popisa 35 francuskih AOC sireva ne bih krenuo u Francusku. Zato nije zgorega popis staviti u džep.
AOC - Appellation d'Origine Controlee
Kravlji sirevi:
Abondance*
Beaufort*
Bleu d'Auvergne
Bleu des Causses
Bleu de Gex*
Brie de Meaux*
Brie de Melun*
Camembert de Normandie*
Cantal
Chaource
Comté*
Epoisses
Fourme d'Ambert
Laguiole*
Langres
Livarot
Maroilles
Munster Neufchâtel
Pont L'Evêque
Reblochon*
Saint Nectaire
Salers*
Vacherin Mont d'Or*
Kozji sirevi:
Chabichou du Poitou
Crottin de Chavignol
Picodon de l'Ardèche
Pouligny Saint-Pierre
Rocamadour*
Selles-sur-Cher
Sainte-Maure de Touraine
Valençay
Ovčji sirevi:
Brocciu*
Ossau-Iraty
Roquefort*
Sirevi označeni zvjezdicom rađeni su od nepasteriziranog mlijeka.
Siromrsci ponovno na djelu
Krajem 20. stoljeća ponovno su se mračni oblaci higijeničara duha i tijela nadvili nad Francuskom. Po ugledu na američke apotekare duha, i EU, uz pomoć bešćutne birokracije, pokušava uvesti red u zemlju sireva.
Željeli bi da, zbog našeg zdravlja, mlijeko za sireve bude pasterizirano. I tako se opasnost približila i zemlji Luisa Pasteura, koji bi se vjerojatno i sam dao pasterizirati da čuje za takvu glupost. Naime, neki se sirevi uistinu ne mogu proizvesti s pasteriziranim mlijekom, tj. tada više ne bi bili isti.. Nije to samo udarac na francusku i svjetsku gastronomiju, nego i na radna mjesta malih sirana. Nadajmo se da će razum pobijediti i da će i dalje cvasti tisuću ruža.
Kad se vraćate iz Francuske sa sirevima u koferu, mislite i na carinike. Opojni miris, koji se nikako ne može neutralizirati, mogao bi privući pažnju uvježbanih pasa. I pazite! Mnogi od ovih sireva moraju se odmah pojesti. Zato brzo na telefon, i pozovite prijatelje na sir i vino.

Vladimir RUS · **Pridružen/a:** 30 svi 2009, 23:01 **Postovi:** 19667

Citat:

Sir

Sir je prehrambeni proizvod koji se dobija koagulacijom bjelančevina u mlijeku i vrhnju.

Proizvodi se dodavanjem fermenta sirila (kimozin) mlijeku ili ukiseljavanjem mlijeka djelovanjem bakterija, koji mliječni šećer vrenjem pretvaraju u mliječnu kiselinu.

Sirevi se općenito dijele po vrsti mlijeka (mliječni, kozji, ovčji), konzistenciji (meki, tvrdi) i načinu koagulacije (slatki, kiseli).

Ima stotine vrsta sireva. Razne vrste i ukusi sireva su proizovd korištenja raznih vrsta bakterija i plijesana, različitih količina mliječne masnoće, razlika u dužini starenja, različitih obrada i raznih vrsta krava, ovaca, ili ostalih sisavaca. Ostali činitelji uključuju prehranu životinja i dodavanje sredstva za aromatiziranje poput bilja, začina, ili dima od drveta. Da li je mlijeko pasterizirano ili nije također može imati uticaj na ukus.

Za neke sireve, mlijeko je zgusnuto koristeći kiseline poput sirćeta ili soka limuna. Većina sireva, međutim, su ukiselene u manjem stepenu od strane bakterija, koje pretvaraju mekušac u mliječnu kiselinu te onda do kraja zgusnute sa dodatkom reneta. Renet je enzim tradicionalno dobiven iz obloga stomaka mlade stoke, ali sa sada proizvodi i u laboratorijama. Nadomjestački "povrtni reneti" su također izlučeni od raznih vrsta Cynara čičak porodice.

Sir se jede i kuhan i nekuhan, sam ili sa drugim sastojcima. Prilikom grijanja, većina sireva se topi. Neki sirevi, poput rakleta, se tope postepeno; mnogi drugi sirevi se također mogu topiti postepeno uz prisustvo kiseline ili skroba. Fondue sa vinom, koje služi kao kiselina, je dobar primjer jela sa postepeno istopljenim sirom. Ostali sirevi postanu elastični i ljepljivi dok se tope, kvalitet u kojem se može uživati u jelama poput pice i velškog zeca. Neki sirevi se nejednako tope jer im se masti odvoje dok se griju, dok neki sirevi zgusnuti sa kiselinama, poput halumija, panira, i rikote, se nikako ne tope i postaju još čvršći dok se kuhaju.

Pravljenje sira

Sir je tvrdi ili polutvrdi proizvod mlijeka koji se dobija zgrušavanjem i odvajanjem čvrste materije iz mlijeka od tečnosti (surutka). Što više surutke odvojimo, to dobijamo tvrđi sir.

Sir se dobija postepenim zagrijavanjem mlijeka pri čemu mliječni šećer usljed fermentacije prelazi u mliječnu kiselinu te dolazi do odvajanja kazeina od surutke. Za ubrzanje i poboljšanje procesa sirenja mlijeku se dodaje sirište koje u sebi sadrži enzim renin (Rennin) ili cimozin (Chymosin).

Po završenom procesu sirenja, cijeđenjem se odvaja surutka, dodaje se so radi ukusa i zaustavljanja procesa. Zatim se sir oblikuje stavljanjem u kalupe. Oblik i veličina kalupa zavisi od proizvođača do proizvođača i po tome se obično prepoznaju sorte sira. Sir u kalupu ostaje nekoliko časova, a zatim se ostavlja da zri. Pored soli nekim vrstama sira dodaju se i drugi začini, posebno mirišljave trave, kao i neke vrste povrća (paprika ili bijeli luk).

Odležavanje

Trajanje zrenja sira zavisi od vrste do vrste i može trajati od nekoliko dana do 1 godine. Zrenjem sir dobija karakteristična svojstva, tvrdoću i ukus. Zrenje se vrši u različitim uslovim što zavisi od vrste sira. Zbog toga u prometu imamo mnoge vrste sira koje se razlikuju po svojim karakteristikama i ukusu.

Najveći proizvođači sira

Najveći proizvođači sira su SAD, Njemačka i Francuska, a slijede ih Italija i Nizozemska. Među 17 najvećih proizvođača sira su također Egipat, Iran i Kina.

Izvor: http://sh.wikipedia.org/wiki/Sir

Citat:

Vino

Vino je alkoholno piće koje se dobija fermentacijom grožđa ili grožđanog soka.

Vino je jedno od najpopularnijih alkoholnih pića koje se smatra jednim od najvažnijih sastojaka mnogih evropskih i mediteranskih kuhinja, odnosno kultura. Postoje razne vrste vina koje odražavaju raznolikost klime i tla na kojem su uzgojene različite vrste vinove loze.

Nauka o vinima se naziva enologija.

Kako se pravi vino?

Suština je, znači, u tome da se šećer iz grožđa prevede u alkohol. To je fermentacija. Kao sporedni proizvod dobija se ugljen-dioksid. Za ovaj proces je potreban kvasac. Vino se nakon toga mora procediti i prečistiti.

Crveno i belo vino se dobijaju na gotovo identičan način. Boja crvenog vina potiče od kožice crnog grožđa, što znači da se i od crnog grožđa može dobiti belo vino, samo je potrebno kožicu ukloniti pre fermentacije.

Kožica se uklanja presovanjem grožđa, odnosno proceđivanjem, tako da ako želimo crno vino prvo ćemo fermentirati pa presovati, a ako želimo belo - prvo ćemo presovati da odstranimo kožicu, a onda dozvoliti, ili bolje rečeno- podstaći fermentaciju.

Crveno vino

Recimo da želimo da dobijemo crveno vino. Prilikom fermentacije mehurići gasa izbacuju kožice na površinu kace (danas uglavnom čeličnih tankova) u kojime se vrši fermentacija. Kožice se moraju vratiti nazad, što se često radi gaženjem. Dva su razloga za ovo: jedan je boja i ukus, a drugi činjenica da bi se ako se kožice osuše na površini na njima razvili mikroorganizmi koji mogu da dovedu do kvarenja vina. Idealna temperatura za fermentaciju crvenog vina je 29-30 stepeni.

Sledi presovanje. Koriste se specijalne prese, za finija vina koristi se manji pritisak i obrnuto. Prvo vino koje se samo ocedi se čuva odvojeno od onog dobijenog pritiskom.

Belo vino

Ako želimo belo vino, prvo ćemo presovati - odstranićemo kožu i semenke i peteljke i dobiti mutan žućkasti sok. Sok onda fermentiše. Osnovni zahtev za fermentaciju belog vina je da temperatura bude između 15 i 18 stepeni. Na višoj temperaturi gube se aroma i svežina. Moderni tankovi za fermentaciju imaju ugrađene automatske sisteme za hlađenje. Fermentacija traje oko 6 nedelja.

Roze

Dve su osnovne metode za pravljenje rozea. Očigledan način je da se pomeša belo vino sa malo crnog, ali je ovo u suprotnosti sa zakonom u mnogim zemljama. Drugi metod je da se započne fermentacija crnog grožđa kao da želimo da dobijemo crveno vino i pažljivo posmatra dok ferementira. Kad dostigne željenu boju - ukloni se koža i fermentacija završi bez nje.i tako se napraci crno vino sa prelivom od vanile i kokosa.

Prečišćavanje

Na kraju procesa fermentacije ćelije kvasca su mrtve. One postepeno padaju na dno i formiraju sediment. Kvalitetno vino se prečišćava, tako da se sediment ukloni. To se radi presipanjem vina tako da talog ostane na dnu bureta. Često se vinu naknadno popravlja ukus. Nekada mu se dodaje šećer. Ovo se obično radi u hladnijim predelima gde zbog nedovoljno sunca u grožđu nema dovoljno šećera koji bi se preveo u alkohol. Zato je vino slabije nego sto treba. Šećer ne sme ostati nefermentisan i tačno se zna koliko se šećera sme dodati. Još jedan način za popravljanje ukusa vina je acidifikacija. To je dodavanje vinske kiseline. Ovo se radi u toplijim predelima, naročito u Australiji.

Izvor: http://sh.wikipedia.org/wiki/Vino

HercegBosna.org

Sirevi i vina

Online