Ne možeš biti prijatelj sa psom. Pogriješio si jer si se "trudio biti friendly". Shvaćam ja dobar si kao čovjek, mislio si ako sam ja prijatelj njemu, i on će uzvratiti isto prema meni, zvuči pošteno samo kod psa ta logika ne važi.

Psi u čoporu imaju strukturu hijerarhije, zna se tko je vođa. Pas je sretan ako ima povjerenje u vođu čopora, to ga čini sigurnim. Kao u kompaniji, ako se direktor trudi sa svima biti prijatelj i ugoditi, vjerojatno će ga radnici zajebavati.

Ako te pas vidi kao slabog vođu onda on hoće tebi se nametnuti kao gazda što je pretpostavljam taj njemački ovčar i radio.

U Pozarevcu mi je brat imao nemackog ovcara, koji je bez razloga lajao na mene, a ja se bas trudio da budem frendli s njim. Bio je vezan po ceo dan, i kad vidi da neko prema njemu ide sa uzicom za setnju, pocne da skace od srece kao lud. Kad izadje iz dvorista, trci kao lud, brat je jedva drzao uzicu u ruci dok trci za njim.
I buduci da ga je setnja cinila tako srecnim, odlucim da ucinim gest dobre volje, pa da ga ja prosetam. I stric mu stavi uzicu ja je uzmem i on krene da trci, ja za njim. Mislim, nece ovde biti nekih problema, jedva da obraca paznju na mene, trci, njuska okolo, pa pa opet trci. Al' ne lezi vraze. U jednom trenutku okrene se prema meni i pocne da skace po meni, ja ga odgurnem, a on ma ujede za ruku, i to jedva istrgnem ruku. Pocepao sam trenerku. Podviknem malo, misleci da ce da ga smiri autoritativan ton, ali ne. Nasrce na mene, tako da sam jedva dosao do neke ograde da tu vezem uzicu, odvojim se od njega i da odem po strica. U procesu me ugrizao za debelo meso. Otrgnem se, a neka deca se vracala iz skole. Pocnu da mi se smeju, kao vlasnik psa se plasi sopstvenog psa. Mars bre deco, u tri lepe.
I vrate ga kuci, a ja lepo macku u ruke, mazim je pred njim, neka crkne od ljubomore. A on na taj prizor, kad neko mazi macku, dok je on vezan, bas popizdi. Vise mu nisam prilazio. Osim mozda jednom. Bila je neka slava ili rodjendan, ili smo jednostavno pili u kafani. Stric i ja se unistili od piva, brat nas dovezao do njihove kuce, i ja se secam da sam pao nekako u njegov prostor, stric se iskidao od smeha. Nista vise do jutra se ne secam, ali su mi ispricali da sam se ispovracao po njemu - psu.

Elem, iako je vaspitavan da se lepo ponasa, on se ponasao ruzno. Uprkos mojoj dobroj volji, bio je opasan za mene. Nemojte samo da mi govorite da sam morao ovako ili onako da se postavim prema njemu. Jos mi treba u zivotu da proucavam psihologiju dzukeletina.

Od mačaka nema pametnijih životinja.

Ne samo to nego što se mačke nauče na pijesak u vršenju nužde, a dobar dio i na klasičnu wc šolju. Psi su po tom pitanju higijenska katastrofa i izvor potencijalno raznih zaraza. Pa onda dodaj i opadanje dlaka i svega što to prati, nikada psa ne bih držao u stanu taman da mi plate.

Mačka nikad neće biti odana čovjeku kao pas. Ona gleda samo sebe.
Svaka životinja se linja. Uostalom kao i čovjek.
Psi se nauče da ne vrše nuždu u kući. To je dio dresure. Da, mačke su po tom pitanju pametnije, al opet, ta posuda sa pijeskom je tu i ne može da ne smrdi.

Mačka nikad neće biti odana čovjeku kao pas. Ona gleda samo sebe.
Svaka životinja se linja. Uostalom kao i čovjek.
Psi se nauče da ne vrše nuždu u kući. To je dio dresure. Da, mačke su po tom pitanju pametnije, al opet, ta posuda sa pijeskom je tu i ne može da ne smrdi.

Ima masa primjera gdje se mačka zaštitnički ponaša prema djeci. Itekako mačka može biti odana, ali nije tupava kao pas da će biti odana svakoj budali

Pas je čoporaš i ta tzv odanost je pokoravanje vođi tj vlasniku. Zbog čega ljudi imaju potrebu da humanizuju životinje?

Ima masa primjera gdje se mačka zaštitnički ponaša prema djeci. Itekako mačka može biti odana, ali nije tupava kao pas da će biti odana svakoj budali