Karmin, također poznat i kao Crimson Lake, Cochineal, Natural Red 4, C.I. 75470, ili E120, je pigment svijetlo crvene boje dobijene od karminske kiseline proizvedene od nekih vrsta štitastih uši, kao što je cochineal i poljski cochineal

Karmin se priprema od cochineala tako što se prokuhaju sasušeni kukci u vodi

Belgijanci tvrde: Srbija ne prerađuje životinjski otpad, nego od njega pravi paštete i viršle!



Inđija – Suvlasnik belgijsko – srpske kompanije za preradu životinjskog otpada “Energo zelena” u Inđiji Serž Amej tvrdi da se u Srbiji od 250.000 tona životinjskog otpada (podatak dobijen od Uprave za veterinu za potrebe izveštaja EU) čak 180.000 vrati u ljudsku ishranu kroz paštetu, parizere, viršle i kobasice, umesto da se preradi!?

Amej za “Naše novine” kaže da je Srbija prekršila bileteralni sporazum sa Belgijom o zaštiti stranih investicija u nekoliko članova, a između ostalog neprimenjivanjem Pravilnika o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla, zbog čega će verovatno uslediti tužba. Posebno ističe da inspektori ne rade svoj posao, što direktno nanosi štetu zdravlju ljudi.

„Počeli smo da radimo, a istovremeno je počela i sabotaža od konkurencije. Po zakonima EU koje i Srbija primenjuje država ne sme da bude vlasnik ovih fabrika, međutim država je osnovala dve veterinarske ustanove, kafilerije, u Ćupriji i u Somboru, u čijim upravnim odborima su ljudi iz Uprave za veterinu. Te dve ustanove sklanjale su jedan mali procenat uginulih životinja i otpada životinjskog porekla“, tvrdi Amej za “Naše novine”.

Na pitanje koliko je to malo, Amej tvrdi da podaci pokazuju da u Srbiji postoji 250.000 tona otpada od životinja.

„Kapacitet dve fabrike koje je država osnovala su dva puta po 10.000 tona, što znači da uklanjaju 20.000 tona, mada je i to pitanje jer nikada nisu radile punim kapacitetom“, tvrdi Amej.

„Pored njih postoji i fabrika u Bačkoj Topoli koja se bavi preradom otpada treće kategorije. Znači sve tri ukupno su, dok mi nismo počeli da radimo, neškodljivo uklanjale od 30.000 do 40.000 tona od ukupno 250.000. Mi trenutno prerađujemo oko 22.000 tona, što znači da se sve ukupno ukloni oko 60.000 tona, a da najmanje 180.000 negde završi, objašnjava suvlasnik kompanije “Energo zelena”.“

Na pitanje gde završi ostatak otpada, Amej odgovara da “većina završi nazad u ljudskoj ishrani. Ljudi, kao što je više puta pisano, jedu taj otpad kroz viršle, paštete, parizere“.

Da napomenemo fabrike za preradu životinjskog otpada bave se proizvodnjom hrane za životinje, što takođe predstavlja opasnost za ljude, jer ljudi na taj način indirektno, preko životinje konzumenta, unose štetne materije u svoj organizam. Pored štete koja može biti prouzrokovana indirektnim putem, postoje i direktne posledice po životinje konzumente u vidu mnogobrojnih bolesti, tako da je ukupan bilans štete po čoveka biva multiplikovan. Jedna od poznatijih bolesti današnjice koja se prenosi ovim putem jeste Bolest ludih krava (Bovine spongiform encephalopathy – BSE).

Pa eto zene, ujutro kad se budete ljepili tim po ustima imajte ovo na umu. Ja sam upravo smlatio par bombona s karminom, tj s prokuhanim ušima.

To mu vi tepate "kolač". Proha pretpostavljam da je proja/kačamak/palenta/pura, od kraja do kraja različito ime ali i gustina sa po nekom razlikom u pripremi. Nije mi nepoznato ali ne pripremam jer ne mogu nabaviti organsko kukuruzno brašno. Nisam sigurna da se u prodavnicama zdrave hrane kupuje zaista ono što kažu da se prodaje.

To mu vi tepate "kolač". Proha pretpostavljam da je proja/kačamak/palenta/pura, od kraja do kraja različito ime ali i gustina sa po nekom razlikom u pripremi. Nije mi nepoznato ali ne pripremam jer ne mogu nabaviti organsko kukuruzno brašno. Nisam sigurna da se u prodavnicama zdrave hrane kupuje zaista ono što kažu da se prodaje.

E,javi se dogodine,imaću svoje ako Bog da.

Hoću, daće Bog.

Ne piti kravlje mleko i nikakve prerađevine od istog, ali zato kozije obavezno.

Baš nameravam kupiti belu kozu. Skoro sam bila tamo negde i crna koza se šeta po dvorištu, mlečna, vime ogromno a ja pitam da li je muško ili žensko. (mislim se kao ona - koza mora biti bela a on jarac crn što nema veze s mozgom ) Mogu zamisliti šta su ljudi pomislili. Malo sam bila zbunjena etno ambijentom pa nisam gledala detalje.

Hoću, daće Bog.

Ne piti kravlje mleko i nikakve prerađevine od istog, ali zato kozije obavezno.

Baš nameravam kupiti belu kozu. Skoro sam bila tamo negde i crna koza se šeta po dvorištu, mlečna, vime ogromno a ja pitam da li je muško ili žensko. (mislim se kao ona - koza mora biti bela a on jarac crn što nema veze s mozgom ) Mogu zamisliti šta su ljudi pomislili. Malo sam bila zbunjena etno ambijentom pa nisam gledala detalje.

Neznan, kravlje mliko se koristi vec dugo u prihrani, a sada su dosli do zakljucka da ne valja. Meni kao da organizam ozdravi kad koristin mlijecne produkte, svijestno.

I, sto su doznali? Da ta bijelancevina steti celulicama, jer radu na punoj pari. Po meni su to sve pizdarije, ta stvoreni smo da do neke starosti prozivimo u punoj snazi, oni 100 godisnjaci sto ih pokazivaju po medijima su valjda gladovali pola zivota i bili hodajuci stapici. Taj protein je gorivo, a meni se ne papa soja svaki dan, odnekle mora doci.

Na{i rezultati su zatim pregledani (po drugi put) radi objavljivanja
u mnogim od najboljih naučnih časopisa.
Ono što smo pronašli bilo je šokantno. Ishrana sa malo proteina
je sprečavala razvoj (inicijaciju) raka aflatoksinom, bez obzira koliko
je ovog kancerogena davano životinjama. Nakon završetka inicijacije
raka, ishrana sa malo proteina je tako|e dramati~no blokirala naredni
rast raka. Drugim re~ima, efekti ove veoma kancerogene hemikalije
u izazivanju raka su poni{teni ishranom sa malo proteina. U stvari,
količina proteina u ishrani se u svom efektu pokazala toliko moćnom
da smo mogli da uklju~ujemo i isklju~ujemo rast raka jednostavnom
promenom koli~ine unesenih proteina.
[tavi{e, kori{}ene koli~ine proteina su bile one koje mi ljudi redov -
no koristimo. Nismo koristili neobi~no visoke nivoe, koji se ~esto
koris te pri prou~avanju kancerogena.

Ali to nije sve. Utvrdili smo da nisu svi proteini imali isti efekat.
Koji protein je dosledno i snažno podsticao rak? Kazein, koji sačinjava
87% proteina kravljeg mleka, je podsticao sve stupnjeve razvoja
raka. Koja vrsta proteina nije podsticala rak, ~ak i pri visokom nivou
unosa? Bezbedni proteini su bili iz biljaka, uklju~uju}i p{enicu i soju.
Ovakva slika situacije po~ela je da dovodi u pitanje, a zatim i da
razara neke od mojih najdragocenijih stavova.
Ova eksperimentalna istra`ivanja na `ivotinjama se nisu tu zavr{i -
la. Nastavio sam vode}i najobimnije istra`ivanje ishrane, na~ina `ivota
i bolesti koje je ikada sprovedeno u istoriji biomedicinskih istra`iva -
nja. To je bio masivni poduhvat na kome su zdru`eno radili univerziteti
Kornel, Oksford i Kineska akademija preventivne medicine.
^asopis New York Times ga je imenovao “Gran pri epidemiologije”.
Ovaj projekat je pratio {irok opseg bolesti, ishrane i faktora na~ina
`ivota u ruralnoj Kini i, skorije, u Tajvanu. Poznatiji kao Kinesko
istra`ivanje ovaj projekat je vremenom ustanovio vi{e od 8.000 statisti~
ki zna~ajnih veza izme|u razli~itih faktora ishrane i oboljenja!

Ono {to je u~inilo ovaj projekat naro~ito upe~atljivim je da je,
me|u brojnim vezama ishrane i bolesti, toliko njih ukazivalo na isti
nalaz: ljudi koji su jeli najvi{e namirnica `ivotinjskog porekla imali su
najve}i broj slu~ajeva hroni~nih bolesti. ^ak je i relativno mali unos
namirnica `ivotinjskog porekla bio povezan sa {tetnim efektima. Ljudi
koji su jeli najvi{e biljnih namirnica su bili najzdraviji i te`ili izbegavanju
hroni~nih bolesti. Ovi rezultati se ne mogu zanemariti. Od prvobitnih
eksperimentalnih istra`ivanja na `ivotinjama po pitanju efekata
`ivotinjskih proteina do masivnog istra`ivanja na ljudima o obrascima
ishrane, nalazi su bili dosledni. Zdravstvene posledice kori{}enja
`ivotinjskih ili biljnih namirnica su bile upe~atljivo druga~ije.
Nisam mogao da stanem na nalazima na{ih istra`ivanja na `ivoti -
njama i na{eg obimnog istra`ivanja na ljudima u Kini, bez obzira
koliko su bili impresivni. Tra`io sam nalaze drugih istra`iva~a i lekara.
Nalazi ovih osoba su bili me|u najuzbudljivijim nalazima u poslednjih
pedeset godina.
Ovi nalazi - sadr`aj II dela ove knjige - pokazuju da se tok sr~anih
oboljenja, dijabetesa i gojaznost mogu preokrenuti zdravom ishranom.
Druga istra`ivanja ukazuju da su razli~iti oblici raka, autoimune
bolesti, zdravlje kostiju, zdravlje bubrega, vid i mo`dani poreme}aji
ubedljivo pod uticajem ishrane. Najva`nije je da je u svim slu~ajevima
ishrana, za koju se iznova pokazivalo da preokre}e i/ili spre~ava
bolesti, ista biljna ishrana za koju sam i ja u svojim laboratorijskim
istra`ivanjima i Kineskom istra`ivanju utvrdio da podsti~e optimalno
zdravlje. Nalazi su dosledni.

Nije mleko jedini izvor proteina.

9 namirnica bogatih kalcijumom koje mogu da zamene mleko

Svakog dana preporučuje se da unesemo 1000 miligrama kalcijuma, a samo jedna čaša mleka sadrži oko 280 miligrama. Iako je mleko odličan izvor ovog minerala, veliki je broj ljudi intolerantnih na laktozu pa izvore kalcijuma treba pronaći na drugim mestima.

Kelj
Odlična zamena je kelj koji telo lakše apsorbira nego mleko. Za razliku od kelja, drugo zeleno lisnatno povrće kao što su spanać ili blitva remete apsorpciju kalcijuma.

Bademi
Osim kelja, bademi su pravi izvor kalcijuma, minerala neophodnog za zdrave kosti i zglobove. Samo šoljica badema, dnevno, zadovoljava gotovo polovinu preporučenog dnevnog unosa, odnosno 457 miligrama kalcijuma.

Losos
Osim što je prava riznica omega-3 masnih kiselina i proteina, losos obiluje i kalcijumom. Jedna prosečna porcija sadrži oko 882 miligrama kalcijuma, a ako se kombinuje sa keljom, dobar je i za kosti. Preporučuje se da ga jedenom više puta nedeljno.

Susam
Semenke sezama vrlo su bogate kalcijumom - samo jedna kašičica sadrži 88 miligrama ovog minerala. Njihova prednost je u tome što mogu da se koriste u paniranju mesa, kao dodatak salatama ili žitaricama, uglavnom za doručak.

Čia semenke
Slično kao i susam, čia semenke su dobar izvor kalcijuma. U samo 30 grama semenki ima oko 179 miligrama kalcijuma i lako možemo da ih uklopimo u svakodnevnu prehranu. Odličan su dodatak salatama, domaćem hlebu i žitaricama za doručak.

Sardine
Sardele su baš kao i losos bogate kalcijumom, bilo da se pripremaju sveže ili da ih jedemo iz konzerve. Jedna konzerva sadrži oko 888 miligrama kalcijuma, zdrav je izbor za večeru i zadovoljava gotovo celi dnevni unos ovog minerala.

Sok od pomorandže
Sok od ceđene narandže jednako je dobar izvor hranljivih sastojaka koji su dobri za kosti. Telo ga baš kao i kelj lakše apsorbuje nego mleko i mlečne proizvode, a jedna čaša može da sadrži i do 349 miligrama kalcijuma.

Sojino mleko
Sojino mleko obogaćeno kalcijumom odlična je zamena za kravlje. Jedna šolja u proseku sadrži oko 300 miligrama kalcijuma, što je trećina preporučenog dnevnog unosa.

Tofu
Jednako kao i sojino mlijeko, i tofu je odličan za kosti. Pola porcije tofua jednako je čaši mleka, dok cela zadovoljava skoro pola preporučenog dnevnog unosa. Tofu se može dodati salatama ili pripremiti u kombinaciji sa pečurkama i povrćem.