Vidi Aleksije,Ustav BiH dopušta mogućnost ustavnovljenja dodatnih nadležnosti zajedničkih institucija putem usvajanja zakona.Znači da te nadležnosti ustavljene zakonima odnosno zakoni kojima su ustanovljene dodatne nadležnosti (dodatne u odnosu na one nabrojane u Ustavu BiH) nisu sami po sebi protivustavni.Oni su protivustavni zato što su inkororporisani u pravni poredak od strane nenadležnog organa - visokog predstavnka ili su stranci direktnom prunudom na domaće parlamentarce i instuticije vlasti iznudili njihov pristanak u vidu donošenja zakona kojima se prenosi nadležnost na zajedničke institucije.U prvom slučaju riječe je nepostojećim pravnim aktima u drugom o ništavim pravnim aktima usvojenim od nadležnog organa ali pod prinudom,Kao što su japanski okupatori prinudili korejskog vladara da se odrekne vladarskog trona i da prizna vlast japanskog cara.

Problem je sto su te dodatne nadleznosti uspostavljene donosenjem zakona, a ne ustavnim amandmanima. Cak i ako Ustav to predvidja, opet se na kraju dobije da u ustavu pise jedno a u zakonu drugo, a nigde nije receno da Ustav ne vazi od trenutka donosenja zakona.

To je čisto poliitička priča koje se treba držati jer je korisna za cilj oslobodjenja ali pravno gledano da je taj prenos izvršen u demokratskom ambijentu i uz poštovanje propisanih postupaka,bio bi pravno valjan bez obzira što odnosne odredbe ustava nisu promijenjene.Ti zakoni ne bi bili protivustavni.Oni su protivustavni jer su "usvojeni" od subkjeta koji nema zakonodavnu nadležnost - visoki predstavnici ili je njihovo usvajanje iznuđeno prinudom- prijetnjama smjenama i zabranom bavljenja političkim radom,zatvaranjem bez zakonskog osnova i sl.
Bosna i Hercegovina je jedna zločinačka tvorevina u punom smislu riječi.

Ne bi bilo valjano, Srle. Jer pored valjane procedure i valjanog donosioca zakona, mora da bude i ispostovano i trece pravilo valjanosti zakona: da nizi akti budu uskladjeni sa visima. To je zapravo najvaznije, jer bez toga pravni subjekti ne znaju po kojoj normi da postupaju. Ustvari treba da postupaju po normi viseg pravnog akta, u ovom slucaju Ustava,

Usklađen je jer sam ustav dopušta mogućnost da bez svoje promjene zakonom budu ustanovljene i druge nadležnosti pored onih koje se nabrojane kao nadležnosti zajedničkih institucija.Da je ustavotvorac imao namjeru da prenos nadležnosti na zajednicke institucije veže za promjenu ustava onda bi takva odrebda bila besmislena jer se ustav može mijenjati bilo amandmanski bilo donošenjem novog ustava što znači da između ostalog i poodjela nadležnosti može da izgleda bitno drugačije od postojeće.
U ovom slučaju ustavotvorac je išao za ciljem da olakša prenos nadležnosti na zajedničke institucije u formi zakona bez da se mijenja ustav.

Ta splačina od grupe nikada nije osetila međunarodne sankcije,međunarodni pritisak,neprijateljsko delovanje stranih obaveštajnih službi,bombardovanje.A već im je dosta?Čega ima je dosta?Šamaranje još nije ni počelo.

mi smo vojska muslimanska i reći ćemo svijetu dosta je!

OK, ali ako je ishod takav da se zakonom novodonesene nadleznosti kose sa nadlezostima deifinisanim ustavom - sta onda? Ustav prestaje da vazi u domenu na koji se odnosi novodoneseni zakon? Naravno da ne prestaje da vazi, jer je ustav (ukljucujuci i prestanak vazenja njegovih odredbi) moguce menjati ustavnim amandmanima. Dakle, imamo dva vazeca pravna akta, nizi i visi, sa suprotsavljenom materijom. Tu Ustav ima prioritet nad zakonom.

To sto je ustav predvideo donosenje zakona koji znace nove institucije i sl. i dalje ne moze da iskljuci obavezu da ti novodoneseni zakoni budu matrijalno - ne samo proceduralno, u skladu sa Ustavom. O toj uskladjenosti, nije se vodilo racuna, i to nam daje za pravo da takve zakone ne priznajemo.