Kad smo kod Njegoša, situacija u CG malo podseća na "Lažnog cara Šćepana Malog".
Dakle, među Crnogorcima se pojavio čovek koji je za sebe tvrdio da ruski knez, i normalno, Crnogorci ga odmah načiniše gospodarem.
I poštovali su ga kao što se poštuje vladar, a to Crnogorci čine i više nego što je normalno.
Međutim, u jednoj bici Šćepan Mali se nije pokazao kao junak, i od toga trenutka svim Crnogorcima postaje krajnje odbojan, iako je i dalje gospodar.
Iz te priče da se zaključiti da crnogorski vladar prestaje da bude poštovan onog trenutka kada prekrši neku bitnu odredbu narodnog etosa.
Milo Đukanović je učinio takav prekršaj, kada je udario na MCP. I ono što se vidi sada u svakom gradu Crne Gore je širenje jednog otklona od njega, prestanak strahopoštovanja.
Eto, jedno zapažanje koje bi bata Šeša mogao da zapamti, kad već ne čita knjige, pa da nekad i on kaže nešto pametno u društvu.
Sad malo moram da skoknem kod Inkvijevih crnokošuljaša, da kažem dvije o suverenizmu. Imam i stihove za njih:
Kombi žuri kraj obale mora,
vozi crnce od Inkvizitora.Ili:
Evo zore, sunce sija,
evo Grunfa i Inkvija!
