Jeste Kurti dobitnik na ovim izborima ali mislim da će MZ ipak izgurati da premijer bude RAmuš kojem su pre neki mesec u francuskoj nacrtali šta sve treba da odradi kao premijer Kosova. Biće tu dosta neprijatnih stvari po kosovske Albance pre svega oko granice sa Crnom Gorom i nastavkom pregovora sa Srbijom
Što više galami po medijim to će lakše da odradi zadatak baš kao i Vučić u Srbiji

Priština puca po šavovima — Tači pred „sačekušom“

EU je sastankom Vučić—Tači poslala jasan signal da je za nju neprihvatljiv prekid briselskih pregovora, ko god da stane na čelo nove vlade Kosova. A bez vlade predsednik u Prištini ne bi mogao da ostvari ništa što bi dogovorio u Briselu.

Epilog neformalnog sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i takozvanog predsednika Kosova Hašima Tačija u Briselu jeste dogovor o nastavku pregovora. Da li će oni biti podignuti na predsednički nivo, još nije definitivno odlučeno, ali ako se može suditi prema prvim izjavama iz Prištine, ova ideja nije naišla na oduševljenje među albanskim liderima.

Kandidati za budućeg premijera nove Vlade Kosova, Ramuš Haradinaj, Aljbin Kurti i Abdulah Hoti, nagovestili su da bi prebacivanje pregovora na predsednički nivo, „u samom startu dovelo novu Vladu Kosova i Parlament u situaciju poslušnika“, gde bi, kao su istakli, oni bili u poziciji da samo prihvate dogovoreno u Briselu.

„Ceo dijalog mora da prođe reviziju, pa tek onda da se vidi kuda dalje. Novoj Vladi ne treba dijalog koji je bio neuspešan, niti je treba, zbog nečije sujete, stavljati u situaciju u kojoj mora da prihvati sve, jer ako nešto odbijemo (Vlada Kosova) od dogovorenog, bićemo na udaru EU“, rekao je Kurti.

Ni Ramuš Haradinaj, koji će po svemu sudeći biti novi premijer Kosova, nije zadovoljan opcijom da Tači pregovara, a da on samo primenjuje.

„Razgovori koji su do sada vođeni nisu doneli ništa dobro i ne bi trebalo da se nastave samo zato što tako Beograd i Vučić zahtevaju. Treba ih usmeriti u novom pravcu, ka normalizaciji odnosa koja vodi priznanju Kosova od strane Beograda, a ne novim uslovljavanjima Beograda, ko će i na koji način da vodi dijalog. Uostalom, mi pregovaramo sa EU, a ne sa Beogradom, a bilo bi dobro da se u pregovore uključi i Amerika“, izneo je svoje mišljenje Haradinaj.

Dakle, lako može da se desi da pregovori sa Beogradom budu podignuti na nivo predsednika, ali da se onaj, koji bude formirao Vladu, nađe u poziciji da ne prihvati ono što bude u Briselu dogovoreno. Šta onda?

Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, za Sputnjik objašnjava da se zaboravlja kako je EU ta, koja je sastankom Vučić-Tači, poslala signal da je za njih neprihvatljiv prekid pregovora, ko god bude na čelu nove Vlade Kosova.

„Razgovori ne mogu da se obavljaju bez takozvane Vlade Kosova. Ako ona bude protiv toga, šta onda vredi rešenje koje će biti dogovoreno sa Tačijem. Ali prvo da vidimo da li će Tači i Haradinaj ostati u koaliciji, da li će oni formirati taj deo izvršne vlasti, pa tek onda da se uverimo kakav će biti stav te takozvane Vlade prema briselskom procesu, srpskom narodu, ZSO… Jer sada imamo Haradinaja koji bi poništio ceo proces, koji neće ZSO i Tačija i kaže da taj proces treba nastaviti i formirati ZSO. Ovoga puta imamo i veoma jasan i čvrst stav EU koja kaže da mora da se implementira sve što je dogovoreno“, napominje Drecun i dodaje da prvo treba sačekati i videti ko će formirati Vladu Kosova, što daje prostora da se dalje razgovara o ovoj temi.

Naš sagovornik podseća da su pregovori u Briselu i do sada bili na predsedničkom nivou po potrebi i u zavisnosti od toga u kojoj je fazi bio proces. On kaže da je zbog svega što se dešava na Kosovu Tači na ovaj način stvorio sebi neku vrstu odstupnice, u slučaju da neko poput Haradinaja ili Kurtija bude premijer Kosova, koji negiraju briselski proces.

Tači, dodaje naš sagovornik, sada se javno zalaže i za formiranje ZSO i za nastavak pregovora koji je do sada Priština blokirala. Njemu je jasan stav EU i zato sada hoće model po kome će pregovori funkcionisati i razvijati se, da se ne bi išlo dva koraka napred, tri koraka nazad. Sastanak u Briselu je bio upravo zbog toga i napravljen, i to u fazi kada nema formirane vlade u Prištini.

„Verovatno će biti formirani timovi koji će dalje vršiti modeliranje tog procesa, kako će izgledati, o čemu će se razgovarati, koja će biti dinamika, na kom nivo će se voditi, da ili će na svakom sastanku u Briselu biti prisutni predsednici, ili će se oni povremeno pojavljivati. To sve tek treba da se ugovori“, objašnjava Drecun.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je rekao da je potencijalno podizanje pregovora na predsednički nivo puka formalnost, dok je Hašim Tači iz Brisela poručio da je ovo početak nove faze dijaloga sa Beogradom, koji vodi u pravcu normalizacije odnosa.

"...1. jula 1946. godine zaključenje Ugovor o prijateljstvu i saradnji
između FNRJ i Albanije...

Povodom tog ugovora postoji i jedna priča Envera Hodže u njegovim
"Uspomenama", objavljenim u Tirani 1979. o navodnom razgovoru
sa Titom o budućnosti Albanaca u Jugoslaviji.

Hodža je prilikom svoje pósete Beogradu i potpisivanju Ugovora 1946. godine postavio
Titu pitanje o Kosovu, formulišući albanski stav na sledeči način:
'Kosovo i druge oblasti albanskog stanovništva u Jugoslaviji su albanske
teritorije koje su velike sile nepravedno otrgle (arrachés).
Sada, kada su naše dve zemlje socijalističke, stvoreni su uslovi da
se ovaj problem pravedno reši'.

Na ovaj zahtev Envera Hodže Tito je, kako Hodža tvrdi, odgovorio:
'Slažem se, to je i naša želja (souhait),
ali u ovom trenutku mi ne možemo ništa da učinimo u tom smislu,
jer to Srbi ne bi shvatili (car les Serbes ne le comprendraient pas)'.

Hodža je na to zaključio: 'Ako to ne shvataju danas, shvatiće sutra'.

Kritika:

1. Nikad nije postojala albanska (nacionalna) država, pa čak ni ona srednjovjekovnog tipa;

2. 1912. te iste velike sile su stvorile Albaniju;

3. Za usporedbu Vojvodina koja je 1000 godina bila dio Mađarske imala je periode srpske (političke, etničke i vojne) dominacije i prije 1918, za vrijeme Jovana Nenad(ovića), Radoslava Čelnika u prvoj polovici 16. vijeka, vladike Teodora i Vojvode Save krajem 16. i na kraju Vojvodstvo iz 1848.

Summa summarum: Albanci nisu mogli izgubiti nešto što nije bilo njihovo u prvom redu i gdje nisu niti pokušali osim pri samom kraju Osmanske države da se nacionalno oslobode ili čak i ostvare u nekom masovnijem obliku, to dakako ne znači da Albanci nemaju nikakav legitimitet kao većina stanovništva pokrajine ali su im povijesni politički i nacionalni temelji gotovo nepostojeći, srpska pozicije je pak, fundamentalno suprotna albanskoj, slaba realna populaciona baza ali jak povijesni i politički temelj.

Kritika:

1. Nikad nije postojala albanska (nacionalna) država, pa čak ni ona srednjovjekovnog tipa;

2. 1912. te iste velike sile su stvorile Albaniju;

3. Za usporedbu Vojvodina koja je 1000 godina bila dio Mađarske imala je periode srpske (političke, etničke i vojne) dominacije i prije 1918, za vrijeme Jovana Nenad(ovića), Radoslava Čelnika u prvoj polovici 16. vijeka, vladike Teodora i Vojvode Save krajem 16. i na kraju Vojvodstvo iz 1848.

Summa summarum: Albanci nisu mogli izgubiti nešto što nije bilo njihovo u prvom redu i gdje nisu niti pokušali osim pri samom kraju Osmanske države da se nacionalno oslobode ili čak i ostvare u nekom masovnijem obliku, to dakako ne znači da Albanci nemaju nikakav legitimitet kao većina stanovništva pokrajine ali su im povijesni politički i nacionalni temelji gotovo nepostojeći, srpska pozicije je pak, fundamentalno suprotna albanskoj, slaba realna populaciona baza ali jak povijesni i politički temelj.

Da parafraziram pokojnog patrijarha Pavla:Kosovo i Metohija će biti vraćeni onda kada ga srpski narod zasluži.

To bi bilo to.

To moze da se desi 2675 godine.Ako budemo bili zhivi i zdravi dotad ondak cemo da diskutiramo o tome

Batali price kacamak.Trk i gllasaj uçk-e da dodju na vllast