Misteriju Krvavih vodopada na Antarktiku
Krvavi vodopadi su jedna izuzetno odgovarajuće nazvana pojava na Antarktiku: vodeni tok jarko crvene boje, koji teče niz glečer u dužini od 30 metara.
Iako smo već decenijama znali šta ih boji u crveno, naučnicima je trebalo više od 100 godina da otkriju sam izvor Krvavih vodopada: tajno, drevno, podzemno jezero.
Krvave vodopade je otkrio australijski istraživač Grifit Tejlor tokom ekspedicije 1911. godine. U ono vreme, on i drugi istraživači nagađali su da bi crvenu boju mogle da prave alge koje žive u vodi.
„Ovo je onostrano, nestvarno”, rekao je Stiv Martin, istoričar Antarktika, za Motherboard u poslednjoj epizodi serijala Nauka je razrešila. „I tako, kad su istraživač Grifit Tejlor i njegovi prijatelji videli da krvavi vodopadi teku crvenom bojom s vrha Tejlorovog glečera, mora da su mislili da je to samo još jedno čudo prirode u inače veoma neobičnom delu sveta.”
Iako su naučnici kasnije shvatili da vodu u krvavocrveno boji visoka koncentracija gvožđa (voda oksidira i boji se u crveno u dodiru s vazduhom), i dalje nisu znali odakle voda dolazi ili kako sami vodopadi nastaju.
„Nismo znali odakle dolazi slana voda. Nismo znali kako se probija kroz glečer”, objasnila je Erin Petit, jedna od naučnica koja je razrešila misteriju Krvavih vodopada. „Ako slana voda nastaje u dnu glečera, trebalo bi i da nastavi da teče pri dnu.”
Umesto toga, slana voda ističe s vrha glečera i sliva se preko njegove ivice, na kraju se ulivajući u obližnje jezero.
Da bi shvatili kako nastaje, Petit i njen tim prešli su preko čitavog glečera i izmerili ga uz pomoć radio senzora, instrumenta koji talase kroz led šalje radijske, koji prolaze slobodno kroz smrznuti glečer.
Međutim, kad talasi stignu do slane, bljuzgave vode koja se uliva u Krvave vodopade, oni se rasprše, čime omogućavaju istraživačima da tačno odrede kojim putem voda vijuga kroz glečer. Na kraju su otkrili da ogroman pritisak leda istiskuje vodu zatočenu u drevnom, podzemnom jezeru nagore kroz čitav glečer.
„Ispostavilo se da je slana pod prilično snažnim pritiskom u tom kanalu”, rekla je Petit. „Iako ne prska stalno napolje pri vrhu glečera, uvek je ima tamo u ledu, gde je kao ledena bljuzgava smesa pod pritiskom.”
Tim je objavio svoje nalaze koji su potvrđeni kad je naredne godine region posetio tim za bušenje. Koristeći mapu koju su iscrtali Petit i njen tim, ekipa za bušenje locirala je gde bi podzemni izvor trebalo da se nalazi i bacila se na posao. I zaista, crvena slana voda počela je da izvire svuda oko bušilice.
Uz pronalaženje izvora Krvavih vodopada, naučnici su uspeli i da pruže dodatni konteksa za životne oblike koji su prethodno pronađeni ovde: sićušni mikrobi koji mogu da prežive u izuzetno slanoj i veoma hladnoj vodi zasićenoj gvožđem, bez sunca, ispod glečera. Ispostavlja se da su ovi ekstremofili još ekstremniji nego što se prvobitno mislilo i njihovo dalje proučavanje moglo bi da pomogne u razumevanju načina na koji bi život mogao da opstane u drugim ekstremnim okruženjima, kao što je, na primer, duboki svemir.
„To prvo otkriće vodi nas do narednih otkrića i daljih objašnjenja”, rekao je Martin. „Antarktik još nije razotkrio sve svoje tajne.
https://youtu.be/tvsJqoexJEs
