Kada ste raspolozeni za pisanje, kada bi nesto rekli, ispricali, a trenutno nemate kome, kada ste u nekim neuobicajenim fazama zivota, zivotnim radostima i poteskocama, kada vas nesto muci, kada mastate, kada hocete da kazeta, slobodno recite....
Nije vazna tema, ratna, mirnodobska, ljubavna, satiricna, dozivljaj, izmisljena prica, nije vazno....slobodno napisite....

Evo da naskrabam nesto. Nemam trenutno dobrih ideja, ali ,,naici ce,,....


I kada umrem, umro sam!

Molim Vas sve redom, znance, poluznance i ostale da kada umrem, umro sam! Prestanite da me ozivljavate, da mi kradete uspomene, da me lazete, i mene i druge. Samo ja znam istinu o sebi. Odakle vam pravo i volja da i dalje premecete, dopunjavate i ispustate moje zivotne price? One su samo moje, iako sam vam dao da ih citate, analizirate, hvalite i pljujete, nisam vam ih ostavio na poklon. Moje su sve te price, neka ih takve kakve su, za sada, a pojesce ih vrijeme, kao i mene.
Ne lazite ljude. Pricate sada kad me vise nema da sam bio poseban, doduse neprilagodjen i nedosljedan u svemu, ali sam bio. Pravdate svoje sukobe samnom, uljepsavate, nalazite razumijevanja kojeg nije bilo dok sam ziv. Kako ste jadni. Nisam vas volio. Ni vi mene. Cemu sada te lazi. Da sebe opravdate, umilostivite kod nekoga?
Jedina istina u svemu je da vam valjam sada kada sam mrtav. Vi meni ni mrtvom ne valjate. Znao sam vas i tada, neke sam trpio, a neke podnosio. Pustite me sada. Ne pisite i ne pricajte o meni. Doci ce drugi, koji je isti kao ja....pa njega ubijajte istim nacinom, svojom ljubomorom, zaviscu.
Ostavite me na miru, jer kada umrem, umro sam!

Zanimljivo. Podseća me na protagonistu Zapisa iz podzemlja, Fjodora Dostojevskog.

Inspiracija za taj mali tekst je smrt novinara Denisa Kuljisa. Svi se slazu da je bio izuzetno dobar novinar, neponovljiv, jedinstven, legendaran, ali ne zaboravljaju sukob misljenja i nesuglasice. Malo mi glupo da to provlace kroz izjave saucesca. Sto je bilo, bilo je. Dobar novinar i kolega. Sasvim dovoljno.

Da, čuo sam za tog novinara... I tema je zanimljiva, ali su joj slabi izgledi na forumu gde je 90% unosa politika. Ni iz mene ne izlazi ništa godinama unazad, nekad sam rado pisao za svoju dušu. Nije me bilo briga šta će biti s tim, koliko je to dobro, ko će to čitati.

Osećaj nekakvog skromnog i nenametljivog postignuća je sam sebi bio više nego dovoljan.

U svakom slucaju hvala na podrsci. Kada budes imao vremena napisi nesto, rado cu procitati.

Pokušaću.

Ljudi u fusnotama

Većina ljudi u našim životima prije ili kasnije završi u ovoj ladici. Druge pak, ovaj put nećemo otvarati. Ljudi u fusnotama su većim dijelom zaogrnuti su u plašt misterija, pitanja bez odgovora. To im je radno odijelo. Kao što je Merlinu modra tunika. Znamo ih kao ćutljive i povučene susjede, školske simpatije kojima nikad nismo prišli. Ljude u drugim gradovima koje smo uz put pitali za neku ulicu, kolodvor, izlaz na glavnu cestu... Znamo ih kao ljude iz neobičnih i kratkih epizoda u našim životima koje često i rado prepričavamo. Ti vječito drugoplasirani protagonisti naših dogodovština rado se urezuju u koru našeg sjećanja. Pojavljuju se iznenada a tako i nestaju. Svaki život izbrazdan je nebrojenim inicijalima. Ljudi u fusnotama ne žive samo oko nas, ili samo u našem sjećanju. Žive i neotkriveni po arkivama novina, starim radijskim emisijama, kazališnim predstavama...
Dovoljno je da okreneš par stranica požutjele štampe, izleću van kao moljci. Nikad nisi ni znao da su postojali. Što se desilo s tim ljudima na slikama? Uhvaćenim u svakodnevnim poslovima, na ulicama, u tvornicama, kavanama, u kolonama ispred kina dok čekaju red za karte. Ljudi su se nekad češće smijali, čak i posle Velikog rata. I dalje u objektiv gledaju puni nade, s nekim izrazom lakoće i smirenosti na licima. Neka nevidljiva ruka je ukrala taj osmijeh, i odnijela ga negdje. Danas ljude ne možeš naučiti da se tako smiju. To je bio i osmijeh jednog vremena, kroz ljude. Postoje i ljudi o kojima vremenom puno zaboravimo. Svi se oni skupe u našim fusnotama, znani i neznani. Dvije pritoke koje se skupa ulivaju u zaborav. Za jedne nikad ne bi rekli da će se tamo naći, rijeka im je dugo bila duboka i nabujala. Ovi drugi, sve obratno. Pa opet, dvije suprotnosti koje se vuku za kosu postaju dvije sestre koje se grle. Negdje pred kraj puta, nedaleko od delte života, čovjek i sebe samog uhvati u zrcalu kao nekoga u fusnotama. Lišenog duže životne priče, svezanog za par ključnih riječi. Kao kredo uklesan u bijeli kamen, opomenu drugim putnicima kroz vrijeme.

Odlicno. Nostalgicno i sanjarski.

Hvala. Možda bude još jedna, na engleskom.

,,Nas,, muskarac

Kakav je ,,nas,, muskarac? Tipicni ili jos nije dosegnuo do stepena identifikacije?
Za Balkance se kaze ,,da svoju cast cuvaju medju nogama svojih zena,,! Istina.
I danas vecina nasih muskaraca zeli i zudi za zenom koja je ponizna i potlacena, neprimjetna, cedna i lakotrpljiva, sutljiva, pomirljiva, majcinski nastrojena prema njima. Zena koja nece da prigovara, da mudruje, da se raspravlja, da pokazuje nezadovoljstvo, da ima svoje misljenje i ne daj Boze snove. ,,Nasi,, muskarci trebaju jedno divno stvorenje koje ce im se neprekidno diviti, ispunjavati zelje, citati misli i zivjeti iskljucivo za njih i zbog njih. Zenu sjenku. Duboko u pozadini.
Ta nimalo zavidna uloga zene trazi stalno povlacenje pred ,,muzem,, koji svoju muzevnost istice galamom, psovkama, naredbama. I sto su agresivniji misle da su muzevniji.
Zasto smo te gubitnike dobrovoljno postavili na tron?
Kada bi samo znali kako su nistavni u nasim ocima. Kada bi znali da nisu nista od toga sto misle da jesu. Kada bi znali da bi vecina zena otisla od njih radi samo par lijepih tudjih rijeci. Kada bi znali koliko ih lazemo i kako su jadni u uvjerenju da volimo to sto ,,nas,, muskarac predstavlja!


Inspiracija: DrMag

Odgovorila bi ti na pp ali si onemogucio primanje poste.

Jesam, u pravu si. Potpuno sam zaboravio na to. Dobijao sam svakakvih poruka ranijih godina pa...

Dojadio mi tuđi nedostatak odgoja. Pročitala si, razumjela. Sve dobro. I svako dobro.

Jes' to ti novinar-ka?

Ulična fauna: kratkonogi zdepasti kurajber

Ovaj redak varijetet sredovečnog jazavca ne sreće se često. Međutim, kada na njega naiđete u prolazu upadljivo je neukusno preferiranje tankih (ronilačkih) majica koje više priliče balavcima pravljenim u eri Windowsa 95 nego čoveku od preko četri banke. Jebe ga nizak rast i toga se ničim smislenim u životu nije rešio, zato je bildovao ko stoka da se izdefiniše od ušiju do kukova, pa je bar tu i bar tako došao do izražaja. Dok naniže ostade kako je Bog odredio.

Karakteriše ga takođe i pivska pupuška koja s godinama sve više liči na haubu progutanog automobila. Zatim, kratke zdepaste noge, nesrazmerno tanke u odnosu na prečnik grudnog koša i ruku. Noge su loptastih i izbočenih listova a cupkajući hod s leve na desno (problemi s bešikom?) veoma podseća na američkog staforda.

Divljačko maltretiranje žvake među neujednačenim i žućkastim zubima je takođe uobijačen dekor. Mada će poslužiti i ubalavljena čačkalica, koja u tom slučaju neumorno šparta tamo amo i šalje tako još snažniju poruku o kakvom se ovde potentnom izvorištu maskuliniteta radi. Senior reaktor. Tu su zatim nezaobilazne tamne naočare nabijene na kvrgavi nos (mada ih sada nose već i preostali borci SUBNOR-a pa ne znače ništa). Kvalitetna kožna ******** pod miškom, vrlo često za njegova dva tri skupa mobilna telefona od kojih realno ponekad pozvoni jedan, isto obavezan aksesoar. Koji impoznatno deluje poredan na stolu, dok naračuje svoj makijato...

U letnjim mesecima redovno nosi bermude pastelnih boja, od obuće japanke ili neke platnene šuše. U hladnijem delu godine opredeljuje se za uske farmerice u kojima simbolično vaskrsava lik Taličnog Toma. Raskalašno i drsko samouvereno, poput ljutog ćurana, njiše se ulicom sa svojih načetih pola veka te metar i žilet visine, što svakako samo po sebi ne može biti zaokruženo (a ni opravdano) bez pogubljene i višeslojno namazane balavice, kojoj bi bez po muke otac mogao biti, a koja ga drži za ruku kao da se izgubila u robnoj kući.

Od klasičnog kepeca viši za četri prsta, pred ženom svojih godina on je pročitan i on je ništa. Zato umesto nepostojećeg ugleda u društvu i poslu koji radi (najradije ne radi ništa), on i dalje puca na masu a muva isključivo osobe u intelektualnom i emotivnom razvoju. Lak plen za lako razdražljivu (nestabilnu) osobu.

Bravo B.A.
Moram jos jednom da procitam...

Bosanski gonic (Ridgeback)

Nova pasmina koja jos nije registrovana u kinoloskom drustvu, iako se vec uveliko razmnozila i nakotila. Korjeni su mu iz Bosne i Hercegovine, sto znaci da mu je tesko sastaviti porodicno stablo za koje trebas znati gdje, kada i na koji nacin se doslo do ove pasmine. Gonic ga i ne zeli sastavljati da slucajno ne nadje nekakvu nepodobnu i manje vrijednu rasu. Rekao bi covjek pas ko pas, ali on se razlikuje od dosadasnjih plemenitih vrsta i avlijanera. To su psi tragaci i gonici. Prvo njuskaju, njuskaju i kada nanjuskaju gone do zida.Ne odustaju dok ne satjeraju u cosak. Nekada su sluzili za lov na druge rase. Danas su promijenili cud. Danas gone i svoje i tudje rase, ne vide vise razliku.
Karakterise ga potreba za aktivnim zivotom, javnim nastupima i svim vrstama eksponiranja u drustvu. Rijetko laje, osim kada se nadje u corsokaku, onda izduzi vraz i dubokim lavezom upozorava na napad.
Ima i dobrih strana, impresivan je kada zeli ostaviti dojam, inteligentan i istovremeno svojevoljan kada treba donijeti vazne odluke. Dlaka mu je zuckasto-smedje boje, atletski je gradjen i ima tanak, dugacak rep. Kada mase repom to znaci da je raspolozen i da je sve pod njegovom kontrolom, a kada ga spusti svi iz copora se razbjeze ili pognu glavu. Bic na ledjima mu je zastitni znak. Ta crta raste u suprotnom pravcu od ostatka krzna i simbolise njegovu volju, uzvodno od svih. Prema obitelji i vlasnistvu se odnosi zastitnicki, a prema strancima je ravnodusan. Znaju biti i stetoticine, ako su bez nadzora. Tesko ga je odrzavati.

Lapče, ko ti je rebnuo keca iz vladanja?

Robbi.

Gle čuda.

Moramo biti dobri..

Naprotiv, moramo biti zli.

Pricam sebi
A kome drugom da pricam kada su svi gluhi ili sa slusalicama na usima. Rijetki me cuju. Nekolicina otvori jedno uho da oslusne i brze bolje zatvori.Vecina me ne slusa, ali ja pricam. Pricam sebi i za sebe. Nekada se govorilo: ,,Vidi ga, lud! Prica sam sa sobom,,! Vremena se mijenjaju. Danas ludi zbore, a pametni govore u sebi. Kazu prica u bradu. Opet lud! Ili mudar, oprezan, tesko je rasuditi? Ja ipak pricam. Ne smetaju mi ni gluhi ni slusalice na usima. Ne smeta mi ni tisina, ni buka. Ja pricam. Sta pricam? Svasta. Po potrebi. Nekada glasno, nekada sapatom, ali pricam. Necu da usutim. Necu ni da me usutkaju. Pitaju me kakva je sustina moje price. Ne shvataju da ja ne zelim da slusaju moju pricu, da osluskuju, prepricavaju, dodaju i oduzimaju. Ja sebi pricam. Sebi, i za sebe. Ja znam sustinu. Necu da je dijelim. Necu da je objasnjavam. To je moja prica. Ono sto vi presutkujete, ja pricam. Nekada se polako uvodim u stvarnost, da bi bilo bezbolnije, nekada mastam, opet da bi bilo bezbolnije. Nemam taboo tema, sve teme su moje teme. I pricam. Ne odustajem. Vazno je da ja cujem sta govorim. I mozda jednom....ispricacu Vam pricu!

Scenario

Postoje uvek dva. I slažu se od prapočetka, kao rogovi u vreći. Ko bi ga znao posle toliko hiljada godina zašto je to tako. Nisam nebeski svod ukrašavao oblacima. Ja sam tek potomak od onog lakomog nesretnika s početka knjige, koji je izgubio posao baštovana i pre nego što ja gaće stekao. Vrlo slično je sad i kod mene. Dva scenarija. Postoji manje izvestan, i manje poželjan scenarijo. Navijam za manje izvestan, veliki sam underdog fan. Dodajem mu lopte koliko mogu. Što mu (a ni meni) naravno ne obećava plasman u sledeće kolo takmičenja. Mora pobediti. Ne prolaze svuda nerešene utakmice. Lično ih mrzim više od poraza. Negde jadac mora da pukne. Manje poželjnom scenariju pak tradicionalno uopšte ne trebaju fanovi. Ni dugi rizični pasovi, ni pokrivanje leđa. On uvek radi sam, takva je sorta. Njega zviždanje sa tribina napaja nekom čudnovatom energijom. A dribla kao vračka, da se pogubiš u mestu. To je velika napast i nesreća, to će ti bez greške pokucati na vrata kad tad ako ne radiš ozbiljno na svom manje izvesnom scenariju. Jer jedan ti zapasti mora. Posuda sadašnjeg trenutka traži da bude ispunjena nekakvom vodom. Ili je biraj, ili će ti biti izabrana. A ovaj baksuz je nešto kao default settings. Ako ne radiš ništa, znaš šta si dobio. Ako ti se ipak desi manje izvestan scenario, to je dobro. Ali, videćeš ubrzo da ima i nešto sledeće nakon toga. Pa opet sve iz početka. Ni u kom slučaju nije konačan ni tapija na životnu sreću, samo je ljudska glupost beskonačna. Zato između ostalog čovekove sreće ne traju dugo. Neke su i upaljene šibice nadživele. A ako ti se pak desi manje poželjan scenario, to je već druga priča. To je često zabava za ceo život. Apsolutan je, brzo se ukoreni a teško se uklanja. Kažu da pravi zanimljive biografije ali nikome nije do pera i artije u takvom procepu. Svi koji su vadili to kestenje iz vatre poželeli su nešto dosadniji život. Sa manje opekotina, i punijim stomakom. Što je najgore od svega, i kad ga se teškom mukom jednom rešiš, shvataš u jednom momentu da ne odmaraš i ne osećaš se slobodno. Jer ne veruješ sebi da je stvarno gotovo. Odneo ti je taj osećaj sa sobom. A svo vreme si realno i branio pravo na spokoj. Sve ti sad liči na elemente njegovog pritajenog prisustva. Kao kada ti se dim uvuče u nameštaj, i podseća te na nezvanog i napornog gosta koji se Bogu hvala posle višesatne besede setio da ima kuću. Ali smrad nije otišao nigde, ostao ti u poklon. Pa se sad bakćeš sa pomišlju da bi se i koluti dima mogli ponovo vratiti. Da bi se usporenom progresijom rastakali u nerazgovetne oblike nadomak lustera, kao patuljaste udaljene galaksije. Dok teče usiljena i već poznata priča od koje rado zalutaš u svaku drugu misao.

Konfuzan tekst. Da ga malo pojasnis? Ne zelim da imitiram Sekija, ali mi je tvoje pisanje tako tuzno, nekakvo beznadje izvire iz njega. Jesi li inace tip melakonlika ili je samo to tvoj stil pisanja i izrazavanja? Iskreno, bilo bi mi zao da si tuzan i u nekakvom nepovoljnom polozaju. Djelujes tako....zenski receno ,,razocaran u zivot,, .....