Saobraćajnica dužine oko 60 kilometara, značiće i više investitora u Vojvodinu.

Naime, izgradnja auto-puta Beograd-Zrenjanin i juče je iz Vlade pomenuta kao jedan od infrastrukturnih prioriteta. Ovaj auto-put biće još jedna brza deonica od ukupno 16 koliko je planirano za ovu godinu.

Samo u prošloj godini širom Srbije je završeno nekoliko deonica auto-puteva, kompletiran je Koridor 10 puštanjem u saobraćaj južnog i istočnog kraka, Beograd i Čačak spojeni su auto-putem "Miloš Veliki", a Ipsilon krak povezao je Suboticu i granicu sa Mađarskom.

Tako se mreža auto-puteva širi, a nekoliko velikih projekata najavljeno je i za naredni period, poput gradnje Moravskog koridora, Fruškogorskog koridora, auto-puta Niš-Pločnik i još nekoliko deonica. Iz resornih institucija najavljuju ukupno 16 novih brzih deonica, piše Blic.

Kinezi grade auto-put od Beograda do Zrenjanina

Podsetimo, o izgradnji auto-puta od Beograda do Zrenjanina prvi put je bilo reči u martu prošle godine, kada je predsednik Vučić najavio da bi gradnja trebalo da počne za manje od godinu dana. U novembru 2019. Vlada Srbije formirala je Radnu grupu za izgradnju auto-puta Beograd-Zrenjanin i Zrenjanin - Novi Sad, koju treba da realizuje kineska Šandong hajspid grupa (Shandong Hi-Speed Group).

U januaru ove godine potpisan je Memorandum o razumevanju i izradi planske i tehničke dokumentacije za izgradnju auto-puta Beograd (Borča) - Zrenjanin - Novi Sad, sa kineskom kompanijom i najavljeno da će dokumentacija za taj auto-put od 113 kilometara biti završena ove godine. Nakon togaje Šandong grupa u martu raspisala tender za idejni projekat.

Dužina auto-puta od petlje Borča do krajnje tačke na obilaznici oko Zrenjanina biće 58 kilometara, a od Zrenjanina do Novog Sada 45 kilometara. Procenjena vrednost izgradnje oba autoputa je oko 600 miliona evra.

Koje saobraćajnice su završene?

Auto-put "Miloš Veliki", od Beograda do Čačka, ukupne dužine 120 km, pušten je u saobraćaj 18. avgusta 2019. godine. Trasa autoputa E-763 predstavlja krak Transevropske magistrale koja povezuje njen osnovni pravac od Gdanjska do Atine i Istanbula sa Jadranskim morem i lukom Bar. Povezuje Obrenovac, Ub, Lajkovac, Ljig, Rudnik, Takovo, Gornji Milanovac i Preljinu, a preko Surčinske petlje povezan je sa Koridorom 10 i Beogradom.

Južni krak Koridora 10, na auto-putu E75, od Grabovnice do granice sa Severnom Makedonijom, završen je u potpunosti i pušten u saobraćaj u maju prošle godine. Reč je o deonici od 95,7 km na jednom od najvažnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Severnu Makedoniju i Grčku. Povezuje sledeće gradove i opštine: Niš, Leskovac, Vladičin Han, Vranje, Bujanovac i Preševo.

Auto-putem do Bugarske

Krajem prošle godine, 9. novembra, pušten je u saobraćaj i Istočni krak Koridora 10, auto-puta E80, od Niša do granice sa Bugarskom, ukupno 87 km. Istočni krak Koridora 10 povezuje Srbiju sa Bugarskom, ali je važna i kao tranzitni koridor preko kojeg se odvija saobraćaj između centralne Evrope i Turske ka Bliskom istoku. Povezuje Niš, Belu Palanku, Pirot i Dimitrovgrad.

Gradilo se i na severu, pa je 27. decembra 2019. pušten u javni saobraćaj "Ipsilon" (Y) krak, od obilaznice oko Subotice do graničnog prelaza Kelebija, ukupne dužine 24 km.

Započeta gradnja

Projekat Moravski koridor, auto-put E761, od Pojata do Preljine, ukupne dužine 112,37 km, započet je 15. decembra 2019. godine. Kako navode iz Koridora Srbije, ova saobraćajnica povezuje centralne delove Srbije pravcem istok - zapad, odnosno dva najznačajnija putna pravca države koji pripadaju i evropskoj mreži puteva, a to su auto-put E75 i autoput "Miloš Veliki". Povezuje teritoriju na području sedam opština i gradova sa oko 467.000 stanovnika i to Ćićevac, Varvarin, Kruševac, Trstenik, Vrnjačka Banja, Kraljevo i Čačak.

U decembru je započet i projekat auto-puta Ruma – Šabac i brza saobraćajnica Šabac – Loznica, ukupna dužine 77km.

Gradnja auto-puta Beograd-Sarajevo zvanično je počela krajem avgusta 2019. otvaranjem gradilišta na deonici Sremska Rača-Kuzmin dugačkoj oko 18 kilometara, čija je vrednost radova sa sve mostom preko Save 220 miliona evra. Rok za izgradnju je dve i po godine.

Gradi se i deonica Preljina-Požega, na autoputu E-763, i brza saobraćajnica na deonici Iverak-Lajkovac, dugačka 18,3 km, a kako ističu iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u toku je izgradnja i sektora "C" obilaznice oko Beograda, deonica Bubanj Potok – Pančevo, ukupne dužine 31,5 km. Ovaj put povezaće Bubanj potok, Leštane i Pančevo.

Sledeće godine više od 200 milijardi za infrastrukturu

Auto-put "Vožd Karađorđe", takozvani Šumadijski koridor, biće ukupne dužine oko 220km. Ovaj projekat je u planu, a reč je o brzoj saobraćajnici sa po dve trake u oba smera, koja će povezati centralnu i istočnu Srbiju, i nosiće ime po vođi Prvog srpskog ustanka. Sa jedne strane će ići trasom Mladenovac – Orašac – Aranđelovac, sa druge Lazarevac - Aranđelovac gde će se spojiti, odakle će ići dalje ka Rači, Svilajncu, Despotovcu i Boru.

U planu je i autoput Niš – Merdare – Pločnik, ukupne dužine 77 km. Auto-put Niš - Merdare će biti deo auto-puta E80, i predstavljaće vezu saobraćajnog čvorišta Niš sa Prištinom i dalje, preko Albanije, sa Jadranskim morem, a povezaće gradove Niš, Prokuplje i Kuršumliju sa Prištinom.

Iz Ministarstva građevinarstva takođe navode da je u planu nekoliko projekata. Planirana je izgradnja deonice Požega-Kotroman, dužine 60 km, na auto-putu Beograd-Sarajevo, kao i auto-puta prema Rumuniji Beograd-Vršac-(Vatin), dužine 86 km.

U planu je i gradnja deonice auto-puta od Požege do Boljara ka Crnoj Gori, dugačka 107 km, a Novi Beograd i Surčin biće spojeni putem dugim 7,9 km.

Kako su prethodno najavili iz Ministarstva, za sledeću godinu se spremaju projekti vredni 210,8 milijardi dinara, kao nastavak investicija u infrastrukturu.

U planu i brze saobraćajnice

Pored auto-puteva, najavljeni su i projekti brzih saobraćajnica - Fruškogorski koridor (47,7 km), Bački breg - Sombor - Kikinda - granica sa Rumunijom (175 km), Slepčević - Pavlovića most (15 km), Kragujevac-Mrčajevci (33 km), petlja Požarevac - Golubac (70 km), Golubac - Donji Milanovac - Brza Palanka i Kladovo-Negotin (146 km) i Paraćin-Zaječar-Negotin (140 km).

Vrednost najvećeg izvoznika, smederevske železare, u tom periodu bio je 395,3 miliona evra, a slede Tigar sa 332,2 miliona evra i Ziđin Bor sa 330,6 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija u dokumentu "Tekuća makroekonomska kretanja".

Kako se navodi na sajtu Ministarstva finansija, izvoz kragujevačkog Fijata od januara do novembra bio je 295,6 miliona evra, a NIS-a 254,4 miliona evra.

Izvoz Grundfos Srbija iz Inđije bio je 219 miliona evra, Henkela 213,2 miliona evra, Hemofarma 211,6 miliona evra, Jure 211,1 milion evra, Filipa Morisa 205,1 milion evra, Boša 200,7 miliona evra, Leonija 194,7 miliona evra.

Slede Tetra Pak sa 165,7 miliona evra, HIP Petrohemija sa 145,3 miliona evra i Gorenje sa izvozom od 130,1 miliona evra.

Ipak, podaci o medijalnoj zaradi pokazuju da većina i dalje zarađuje ispod proseka. Medijalna neto zarada za oktobar 2020. godine iznosila je 46.382 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Medijan plaća 357 eura.

Može to i gore.

Medijan plaća 357 eura.

Može to i gore.

..

Medijalna "plaća" pak u Hrvatskoj je sledeća:

https://www.poslovni.hr/hrvatska/zaposl ... na-4242364




A to je 734€..

Kad se uzme u obzir da su troškovi života u Hrvatskoj duplo veći, kratki ste za 60€ da bi imali isti standard kao mi..

..

Vidim po raznim temama da ljudi (točno) osjećaju da Hrvatsku istočna Europa ipak nije uspjela preteći po standardu života, naspram određenih parametara kojima se nekad nastoji pokazati da je Hrvatsku pretekla i Rumunjska.

Konačno imamo i podatke koji objedinjuju ono što svi ipak znamo kroz intuiciju. Ovo je superiorniji pristup od BDP-a (čak i kad se uzme PPP). Ja bih rekao da cijene nekretnina igraju veliku ulogu, a i trebale bi, jer je sve to dio bogatstva/imetka. Može se osporiti podatke, čini se da ne funkcionira najbolje za minijaturne zemlje sa manje od 1.000.000 stanovnika. Zanimljivo je npr na primjeru USA vidjeti razliku između prosjeka (average) i srednje vrijednosti (medijana) kao najbolji prikaz ekstremne koncentracije bogatstva.

Podaci su od Credit Suisse i obzir uzimaju "total wealth" (nekako mi prijevod "imetak" nikad nije legao). Da bi se izbjegle ekstremne devijacije što se tiče zemalja gdje je ta imovina neravnomjerno raspoređena, treba gledati ovaj "Median wealth". Hrvatska je po tome negdje oko oko europskog (ne EU) prosjeka, a na području istočne i srednje Europe je četvrta (iza Slovenije, Slovačke i Estonije).

Postavljam podatke za cijeli svijet. Predpostavljam da će svi odmah skočiti na EX-YU pa da izdvojim.

Slovenija - $34,403
Hrvatska - $17,131
Crna Gora - $12,060
BiH - $6,762
Makedonija - $5,640
Srbija - $4,903

(Europski prosjek $18,153).

..

Medijalna "plaća" pak u Hrvatskoj je sledeća:

https://www.poslovni.hr/hrvatska/zaposl ... na-4242364




A to je 734€..

Kad se uzme u obzir da su troškovi života u Hrvatskoj duplo veći, kratki ste za 60€ da bi imali isti standard kao mi..

..

Brnabić je za Radio-televiziju Srbije iz Palate Srbija na prijemu povodom postavljanja kamena temeljca za fabriku, rekla da će ta fabrika biti najveća pod krovom u Srbiji.

Predsednik kompanije Šandong Linglong Vang Feng izjavio je da je ta kompanija jedna od 20 najboljih na svetu, a da su posle istraživanja rešili da svoju prvu fabriku u Evropi izgrade baš u Srbiji.

"Ustanovili smo da Srbija i Kina imaju uspešne partnerske odnose i sarađuju, izvanredno dobro u ekonomskim i u drugim oblastima", kazao je on.

Prema njegovim rečima, ta kompanija planira da uloži 990 miliona dolara u Srbiju, a za izgradnju fabrike koristiće nasjavremeniju opremu, materijale i najsavremeniju tehnologiju, pa će ona biti izuzetno ekološki čista.

"Planiramo da zaradimo oko 600 miliona dolara i da izvozimo na američko i druga tržišta", rekao je Feng.

Izvesno je da u Novi Sad stiže još jedno strano ulaganje, japanska kompanija Nidec koja proizvodi elektro motore za različite potrebe, izjavio je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. Očekuje se, kaže, i dolazak nemačkog Kontinentala. Vučević je u jutarnjem programu RTV Na tri vode koji se emituje iz studija u Novom Sadu, Nišu i Beogradu sa gradonačelnicima tih gradova govorio o rezultatima postignutim u ovoj godini i planovima za narednu.

- Činjenica i da je prošlog petka održan, sada već peti ili šesti sastanak sa predstavnicima te kompanije i da smo ušli u tehničke detalje, meni ukazuje da oni ozbiljno razmišljaju o Novom Sadu - rekao je Vučević navodeći da tamošnji poznati ekonomski časopisi su tu investiciju definisali u fazama do 2 mlrd USD.


Dodaje da razmišljaju o kupovini 25 hektara zemljišta u industrijskog zoni Sever 4 u Novom Sadu.

..


Uh...
Sloboda misli i demokratija..
Jako lepa stvar i ideal.

Srbija je nažalost, samo 12 godina u svojoj istoriji, bila demokratska zemlja.


Ameri i baba Germanka Andjelković (naša lužička Srpkinja) su proglasili Vučića za najevropljanina godine, i zdušno ga podršavaju u njegovoj diktaturi.

Mislim da je time sve rečeno.

Vučić će vladati Srbijom dok je živ, sve ostale težnje mimo njega, su gubljenje energije i živaca.

Ako ga ne možeš pobediti, pridruži mu se i radi za njega.
To je moja deviza.


...

Misliš li da uprošćavaju?

Ono, osećaju da Komplikacije njima nadiru galopom pa kontaju daj da makar u kontroli girica uprostimo stvari? Ustoličimo "one ring to rule them all" Vučkodlaka i mirni su za ceo "region zapadnog Balkana"? Uštedeli bi na mnogo diplomata, ambasada, predstavnika, obaveštajaca, ....

..
Srbija je nažalost, samo 12 godina u svojoj istoriji, bila demokratska zemlja.