HercegBosna.org

Bosnjak007 · **Pridružen/a:** 24 sij 2019, 20:33 **Postovi:** 2165

Legionnaire je napisao/la:

Bosnjak007 je napisao/la:

Draško već krenuo u kampanju ovim protestom.
Bit će veselo, moja procjena za 2022-u i Opće izbore jeste da će opozicija ponovo potući Mileta u BL.

Mozes li da objasnis kako to vama ide na ruku? Drasko i Jelena vise cetnikuju od Miletovih.

Normalno da četnikuju. Nije stvar u njihovoj ideologiji nego činjenici da njihovo jačanje i dolazak na vlast slabi Mileta. A ako je jača opozicija moguće se turbulencije, međusobno trvljenje, manje prostora za rušenje države i manje saradnje sa Hrvatima.
To trenutno imaš kod Bošnjaka. Godinama unazad Bakir je u pat poziciji u odnosu na RS i Hrvate jer ima problema u borbi za prevlast kod Bošnjaka, dakle više je zaokupljen borbom sa SBB, NIP, SDP i sličnima. Da suvereno gospodari kao Mile kod Srba druga bi se pjesma pjevala i imalo bi se više vremena i prostora za neke poteze.

BBC

Često se divim ovima u RS. I IMF su uspjeli navesti kako oni hoće. Muslimani nemaju apsolutno nikakve šanse protiv Srba.

Citat:

"Prošle godine nismo postavljali nikakve uslove. Ali to je u svakom slučaju rijedak izuzetak u odnosu na to kako mi funkcionišemo. Mi obično tražimo od zemlje da implementira reforme u zamjenu za veoma povoljne kredite koje dajemo. Druga razlika je da smo prošle godine kroz instrumente brzog finansiranja sav novac pružili odmah, a u tradicionalnom programu novac isporučujemo kroz tranše sve dok zemlja implementira reforme o kojima smo se dogovorili. Mnogo mjeseci smo pregovarali, ali s vlastima BiH nismo uspjeli postići dogovor o novom programu, tako da smo suspendovali pregovore u decembru. Želim jasno da kažem da smo spremni nastaviti pregovore u svakom trenutku", izjavio je on.

BBC

Ne nadaju se oni samo tome, kao i za Hrvate. Već da će zbog besparice Srbi promjeniti vladalačku strukturu na izborima i kolo sreće će im dati puno "Komšića" Srba i popuniti Domove sa takvima.
Eto čekaju preko 25 godina, i 80% ih želi pobjeći permanentno u inozemstvo.

kico · **Pridružen/a:** 12 vel 2021, 16:17 **Postovi:** 26

Legionnaire je napisao/la:

Ne znam zasto su nesumnjivo izdajnici. I sta bi toliko gore bilo kad bi se docepali vlasti.
Kako si se osjeco 1998 (il kad vec) i zamisljo ne daj boze da ti ovaj izdajnik (dolje na slici )dodje na vlast koji se slika sa krvnikom. I to u doba kad je Republika Srpska bila u mnogo nezavidnijoj situaciji od danas. I sta je bilo ? Nista. Tako ce biti i kad Dodi ode.

Slazem se za korumpiranost, ne mislim da su ovi iz opozicije posteniji kao ljudi. Al fazon demokratije i promjene vlasti je da ti ces dvaput razmisliti prije nego sto ukrades. Fazon je u sistemu, kojeg moramo sami izgraditi, a ne u postenju individua.

Ne kritikuje RTRS opoziciju samo da "brani" interese RS. To je stranacka televizija, koja sve koristi da popljuje svakog ko se sa bilo cim ne slozi sa SNSDom.

Reci da se nije nista desilo prevratom 1997-8 moze reci samo politicki nepismena osoba
Republika Srpska je od tada izgubila brojne nadleznosti

Do 1998 Klintonova administracija je razmisljala da omoguci referendum o nezavisnost RS a posle 1998 je krenuo ubrzani proces reintegracije BIH

Jasno je da je to bio istorijski i prelomni trenutak koji je Srbe u BIH uvukao u novu istorijsku spiralu

Legionnaire

Republika Srpska nije slabila sto je Dodik "izdajnik", vec zbog terorista iz MZ, tkz Bonskih ovlasti itd. Danas je visoki predstavnik qurac od ovce koji izrazava zabrinutost. Geopoliticka situacija je drugacija, postojanje alternative Americi ide nama na ruku.

BBC

Još jedan non-paper kojeg je IMF ignorirao. Muslimani se moraju naučiti kako država komunicira sa svijetom.

Citat:

Vojin Mijatović pisao predstavniku MMF-a u našoj zemlji. Lijepo ga je upozorio, ali avaj
08.04.2021 09:43 Autor: Raport.ba
Vojin Mijatović, potpredsjednik SDP-a BiH, pisao je Andrewu Jewellu, rezidentnom predstavniku Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u našoj zemlji.

U njemu nakon uvodnog obraćanja piše:

“Prošli pregovori s vašom institucijom u 2020. godini su propali, jer je vlast pokazala da nije spremna ići u smjeru neophodnih reformi koje bi značile našoj zemlji, navodi on na početku te kaže kako su obaviješteni da se ponovo otvaraju pregovori o novom aranžmanu.

Gospodine Jewell, novi aranžman i nova pomoć BiH bi značila samo pomoć kriminalu, korupciji, nepotizmu i nastavku agonije građana BiH. Sami ste svjedoci da aktuelna vlast ne preza ni od kriminala u doba najveće svjetske pandemije te da novim kreditnim aranžmanima s međunarodnim kreditorima samo još više zadužuju građane BiH, a sredstva iz budžeta sa svih nivoa završavaju u privatnim džepovima predstavnika vlasti”, piše on.

Dok u cijelom svijetu uveliko traje imunizacija stanovništva, u BiH nije ušla nijedna vakcina protiv koronavirusa, osim onih doniranih, navodi u pismu.

“Zemlja smo s najvećim stepenom korupcije u Evropi i zemlja s najslabijom ekonomijom u Evropi. Zemlja smo u kojoj su odavno stale reforme, a interes vlasti je daleko od interesa građana. Novim aranžmanom MMF bi samo pomogao ostanak na vlasti ljudima koji su ogrezli u kriminalu, šire mržnju i fašizam te predstavljaju najveću nestabilnost na Balkanu. Gospodine Jewell, ja vas molim da razmislite i ne ulazite u novi aranžman pomoći prema BiH, jer to nije pomoć građanima BiH, već ljudima koji su ogrezli u kriminalu, koji se nalaze na optužnicama, crnoj listi SAD-a zbog korupcije, ljudima koji ne poštuju ustav sopstvene zemlje.

Siguran sam da se ovakvi ljudi kakvi vode BiH danas, nastavio je, u vašoj zemlji nalaze u zatvoru, tako da vas molim da pomognete BiH i njenim građanima te obustavite nove pregovore i tim date podršku neophodnim promjenama u BiH.

“Nama su potrebne reforme, ali reforme protiv kriminala i korupcije, a to jedino možemo provesti bez finansiranja kriminalaca na vlasti”, zaključio je u svom pismu MMF-u Mijatović.

kico · **Pridružen/a:** 12 vel 2021, 16:17 **Postovi:** 26

Legionnaire je napisao/la:

Republika Srpska nije slabila sto je Dodik "izdajnik", vec zbog terorista iz MZ, tkz Bonskih ovlasti itd. Danas je visoki predstavnik qurac od ovce koji izrazava zabrinutost. Geopoliticka situacija je drugacija, postojanje alternative Americi ide nama na ruku.

Da bi razumio kako je doslo do Bosnkih ovlasti pogledaj ovaj odlomak iz knjige Koste Cavoskog
Bez prevrata i postavljanja na vlast kolabracionista ovlasti iz Bona nije bilo moguce implementirati
Bonske ovlasti su samo rezultat prevrata iz 97

Постепено проширивање надлежности Високог представника додавањем нових далекосежних овлашћења

Већ је речено да споразумом о цивилном спровођењу мирног решења (Анекс 10) Високи представник није добио никаква извршна и наредбодавна, а камоли законодавна овлашћења, него је утврђено да ,,надгледа спровођење мирног решења" (monitor the imlementation of the place settlement), "одржава тесне контакте са странама уговорницама" (maintain close contact with the Parties), "координише активности цивилних организација и агенција" (coordinate the astivites of civilian organizations and agencies), "олакшава... решавање свих тешкоћа које настану у вези са цивилним спровођењем" (facilitate... the resolution of any difficulties arising in connection with civilian impementation), "учествује на састанцима организација дародаваца" (participate in meetings of donor organizations), "периодично извештава о напретку и примени мировног споразума,, (report periodically on progress in implementation of the peace agreement) и „даје смернице и прима извештаје од комесара Међународних полицијских снага" (provide guidance to, and receive reports from, the Commisioner of the Internationale Police Task Force). Посреди је, дакле, надгледање, пружање добрих услуга, координисање и извештавање, никако наређивање, смењивање или постављање својих људи, а камоли доношење закона и других прописа уместо легитимних органа оба ентитета и конфедералне Босне и Херцеговине.

До првог битног проширења надлежности Високог представника новим овлашћењима дошло је на министарском састанку Уиравног одбора у Синтри 30. маја 1997. Том приликом утврђен је "пакет брзог поласка" (Quick Start Package), о коме ће се превасходно старати Високи представник у Босни. Тај "пакет" обухватао је и именовање амбасадора Босне и Херцеговине најкасније до 1. септембра 1997, као и доношење свебосанског закона о држављанству и пасошима најкасније до 1. августа 1997. Поменуте предлоге закона саставио је Високи представник у сарадњи са Саветом Европе, док је у погледу брзог именовања амбасадора Високом представнику наложено да пружи одговарајућу помоћ. Уколико се, пак, ови рокови пропусте, Високом представнику је наложено да Уиравном одбору упути одговарајуће препоруке. Такође је Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине задато да донесе законе о Централној банци, царинама и спољној трговини, а Високом представнику да брзо припреми и други пакет битног законодавства о радио и телевизијским фреквенцијама и телекомуникацијама и управљању ваздушним саобраћајем, као и сталне законе о изборима, имиграцији, царинама и царинским тарифама. Тиме је Високи представник унапређен у законодавца чије се творевине морају без поговора примити и изгласати.

Поред ових основних закона, Високом представнику је стављено у задатак и решавање сасвим практичних питања: увођење нових једнообразних регистарских таблица моторних возила до 31. децембра 1997. и интегрисање телефонског система веза најкасније до 15. јула 1997. Уколико се у задатом року не реше ова питања, Високи представник је био дужан да Управном одбору предложи одговарајуће мере које ће обезбедити саображавање са овим захтевима.

Напослетку је Високи представник добио и сасвим ново овлашћење - "право да забрани или суспендује било коју медијску мрежу или програм чије су творевине у постојаној и бучној супротности било слову или духу Мировног споразума".

Није требало дуго чекати па да Карлос Вестендорп употреби ово ново овлашћење које су му његови налогодавци, не питајући за било какву сагласност стране потписнице Дејтонског споразума, великодушно дале. Када су 22. августа 1997. телохранитељи Биљане Плавшић заузели бањалучки студио Српске радио-телевизије, британски војници у саставу SFOR-а одмах су запосели телевизијски предајник како би омогућили емитовање програма тог "независног" студија. А 1. октобра 1997. оружане снаге Атлантског пакта заузеле су и преостала четири кључна телевизијска предајника: Требевић, Дуга Њива, Леотар и Удригово. Тиме је права Српска радио-телевизија за дуже време ућуткана, да би уместо ње програм емитовала Плавшићкина, а у ствари Вестендорпова "српска" телевизија, којом је убрзо почео да управља Вестендорпов комесар Драган Гашић.

На овом састанку у Лондону 24. септембра 1997. недељу дана уочи овог узапћења свих српских телевизијских предајника, Контактна група је не само подржала него и охрабрила Карлоса Вестендорпа да настави гушење кључног јавног гласила Републике Српске. То је била и прилика да се наговести још једно ново Вестендорпово овлашћење - право да смењује изабране или именоване званичнике и службенике. Оно, додуше, никада није сасвим јасно и недвосмислено формулисано, али је било прећутно садржано у закључку којим се препоручују "појачавајуће оштре мере против оних који ометају напредак у примени Дејтонских споразума и Декларације из Синтре".

Друго далекосежно проширење надлежности Високог представника извршено је на Конференцији за примену мира у Бону 10. децембра 1997. године. Тада је под видом "привремених мера Вестендорпу дато овлашћење да сам доноси законе уместо легитимних органа Босне и Херцеговине и оба ентитета - Републике Српске и муслиманско-хрватске Федерације. Како је сагласност о овом проширењу надлежности већ раније била постигнута, 24. новембра 1997. Вестендорп је обелоданио своју намеру да до краја искористи своја овлашћења "коначног тумача Дејтонских споразума и главног арбитра у споровима босанских страна", а да при томе не буде "протектор" или "гувернер" Босне (Наша Борба од 25. 11. 1997.) Такође се вајкао како је идеја о протекторату над Босном била присутна у Дејтону, али да је тамо одлучено другачије. Такво решење, по њему, "није неопходно", будући да "колоније нису ствар за XXI век" и да је Босна "цивилизована земља, са образованим људима, а не Конго из 1920" (Ibidem). Али је упозорио „ако ово не буде ишло добро... могли бисмо кроз неколико месеци доћи и до тога" (Ibidem). Но, пре него што до тога дође, под видом "привремених мера" донеће законе које Парламентарна скупштина није кадра да изгласа и уклониће са положаја све оне званичнике који, по његовој оцени, ометају мировни процес.

Непосредни повод за ове претње било је пропуштање босанске Парламентарне скупштине да у наложеном року донесе закон о путним исправама и процена да до 31. децембра 1997. неће бити донет закон о једнообразним регистарским таблицама за моторна возила. Имајући то на уму, учесници бонске Конференције за примену мира захтевали су да се кључне одредбе нацрта закона о држављанству и путним исправама усвоје најкасније до 15. децембра 1997. "У случају непристајања Високи представник предузеће одговарајуће мере". Том недовољно одређеном синтагмом — "предузимање одговарајућих мера" — која је вишезначна, Високи представник је стекао законодавну надлежност, то јест право да умссто босанске Парламентарне скупштине сам донесе закон који ова о року није усвојила.

На сличан начин је бонска Конференција "поздравила намеру Високог представника да после 31. јануара 1998. примени систем једнообразних регистарских таблица на темељу Меморандума о разумевању у сарадњи са IРТF-оm и SFOR-оm. То је практично значило давање Вестендорпу овлашћења да, уместо босанске Парламентарне скупштине, сам донесе закон о једнообразним регистарским таблицама за моторна возила.

Већ на овој Конференцији је постало очигледно да Високи представник располаже новим, ничим ограничеиим овлашћењем да, уместо легитимних законодавних органа Босне и њених ентитета, сам донесс било који, а не само изричито поменути закон. То поред осталог потврђује и позив "Високом представнику да установи процес који ће водити одлуци о новој застави и симболима ако стране не могу саме да се усагласе најкасније до 31. децембра 1997", што је значило да ће по истеку овог рока закон о застави и другим симболима државе донети сам Вестендорп. На сличан начин је властима Босне и Херцеговине упућен захтев да прихвате закон о Савету министара, уз већ пословично упозорење да ће „у случају непристајања Високи представник предузети одговарајуће мере".

Управо је ова синтагма - "предузимање одговарајућих мера где је то неопходно" (to take apporiate measures where necessary) - постала покриће за сва могућа нова Вестендорпова овлашћења. Тако је Конференција наложила да се састанци босанског Председништва и Савста министара одржавају бар једном недељно, а Парламентарне скупштине колико буде неопходно, да би потом позвала Високог представника "да предузме одговарајуће мере где је то неопходно" (to take appropriate steps whwre necessary).

Иако на Конференцији у Бону Вестендорпу није наложени да доносе и поједине законе Републике Српске и муслиманско-хрватске Федерације, недвосмислено је закључено да је Високи представник уставни арбитар који ће процењивати усаглашеност ентитетских закона са босанским Уставом и законима и утврђивати које нове ентитетске законе треба донети. Тако је Конференција најпре позвала "Високог представника да утврди области у којима је ново или измењено законодавство неопходно", да би потом "подвукла да ентитетски закони о држављанству морају да буду усаглашени са будућим законом о држављанству Босне и Херцеговине , по упутствима Високог представника и у сарадњи са Саветом Европе" и одмах "упутила захтев властима у Републици Српској да на основу препорука Савета Европе, неодложно усагласе Закон о унутрашњим пословима Републике Српске са Уставом Босне и Херцеговине.

Посебну пажњу заслужује начин на који је бонска Конференција поверила Високом представнику нова и далекосежна овлашћења да доноси законе и смењује изабране или постављене званичнике и службенике. То је учинила под видом саглашавања са Вестендорповим тумачењем властите улоге и надлежности. Тога ради Конференцијаје "поздравила намеру Високог представника да користи свој коначни ауторитет на терену за тумачење Споразума о цивилном спровођењу мирног решења да би потпомогао решење тешкоћа доношењем, колико он буде сматрао неопходним, обавезујућих одлука о следећим питањима:
а. времену, месту и председавању заједничким институцијама;
б. привременим мерама (interm measure) које се примењују када стране нису кадре да постигну споразум и које остају на снази док Председништво или Савет министара не донесе одлуку сагласну Мировном сиоразуму у датом питању;

в. другим мерама (other measures) којима се обезбеђује примена Мировног сиоразума широм Босне и Херцеговине и њихових ентитета, као и несметано деловање заједничких институција. Такве мере могу укључити акције против лица која држе јавни положај или званичника који без ваљаног разлога изостају са састанка или за које Високи представник утврди да крше правне обавезе утврђене Мировним сиоразумом или одредбама за његово спровођење".

Ако смо добро разумели овај начин казивања, под изразом "привремене мере" Конференција подразумева Вестендорпове законе који ће, као "привремени" (interm), важити све док легитимни органи Босне сами не донесу те исте законе. Потоњи израз "друге мере" обухвата, поред осталог, и Вестендорпово право да смењује све изабране или постављене званичнике који, по његовом суду, нарушавају Мировни споразум и ометају његову примену.

Овако промењена улога Високог представника одмах је изазвала одговарајуће осврте и тумачења. Знајући да је, захваљујући новим овлашћењима, Карлос Вестендорп попут Оливера Кромвела (Oliver Cromwell) малте не постао босански лорд протектор, Роберт Гелбард је одмах објаснио да "већа овлашћења Високог представника нису протекторат него средство да се стране у Босни подстакну на што бољу и бржу примену одредаба Мировног споразума" (Наша Борба од 15.12.1997.). А Гелбардова штићеница Бињана Плавшић одмах је додала - да ли у иронији или због властите глупости - ",да закључни документ бонске Конференције ни у чему ни|е ревидирао Дејтонски споразум" (Ibidem).

Најзанимљивија је реакција самог Карлоса Вестендорпа кога су изгледа ојачано самопоуздање и разбуђено самољубље навели да се јавно похвали и тиме недвосмислено призна ту своју нову улогу јаког човека, практично диктатора или протектора, Босне и Херцеговине. Своју причу започео је напоменом да можда у Дејтону није било смелости да се каже: "Високи представник је протектор и имаће извршну и законодавну власт за одређени период"."' Разлог је био у томе што су тада и Европљани и Руси хтели јаког Високог представника, док су Американци оклевали. Прилике су се у међувремену промениле: "Сада сви желе да се убрза поступак имплементације и зато подржавају овлашћења којима Високи представник може то да оствари"."

А како је после Конференције у Бону Вестендорп схватио ту своју улогу јаког човека у Босни? Једноставно речено, његова власт нема граница и може да учини све оно што он сам сматра неопходним - да доноси било какве одлуке уместо легитимних органа у Босни и да смени сваког званичника који га не послуша и постави новог. Отуда и његово упозорење званичницама из Републике Српске и муслиманско-хрватске Федерације: "Ако се не сложите, не брините: ослободићу вас дужности" (Ibidem). То ће најпре бити упозорење, да би после разумног времена од две или три недеље непослушнима могао да саопшти: "Молим, одступите. Наћи ћемо неког да уместо вас ради" (Ibidem).

" Мада је Вестендорп одмах порекао да тако велика власт представља протекторат и да ће тек касније Високи представник добити извршну и законодавну власт, његови потоњи акти потврдили су да он располаже не само извршном и законодавном влашћу, него и влашћу избора највиших званичника, која у демократским државама искључиво припада народу. Једино што је праву природу те своје узурпиране власти прикрио изразом "привремена мера". Тако је 16. децембра 1997. следећим речима објавио да ће Закон о држављанству који Парламентарна скупштина уопште није усвојила, па стога није никакав закон, ступити на снагу за петнаест дана: "У складу са својим овлашћењима... одлучио сам да Закон о држављанству Босне и Херцеговине ступи на снагу до 1. јануара 1998. године као привремено решење док га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у одговарајућој форми, без амандмана и без условљавања." Тиме је, а да тога изгледа није био свестан, учинио бесмисленим било какву законодавну делатност Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Јер, ако она може да без икакве измене и допуне изгласа само онај предлог закона који, захваљујући Вестендорповој одлуци, и без њеног удела и пристанка ионако важи, онда је њено наводно одлучивање само сувишно понављање онога што је Високи представник и без ње претходно одлучио.

После овог првог наметнутог Закона о држављанству, Вестендорпу је доношење босанских закона ушло у навику. Већ кроз осам дана, 24. децембра 1997, донео је чак три „привремена" босанска закона - Закон о царинској тарифи, Закон о образовању Комисије за уклањање мина и Закон о Центру за акцију против мина. Вестендорп је то очигледно чинио по налогу својих великих покровитеља, који су му за узврат одмах пружили подршку. Тако је Контактна група на свом састанку у Лондону 8. јануара 1998. поздравила Вестендорпово „коришћење његове надлежности по Дејтону (under Dayton) зарад обезбеђења привременог (interim) решења питања закона о држављанству". Иако је очигледно да је доношење босанских закона ново, а уистину узурпирано овлашћење Високог представника, оне су га подвеле под његову надлежност која је утврђена још у Дејтону. А потом су чланице Контактне групе еуфеминистички припоменуле како Вестендорп „обезбеђује привремено решење питања закона о држављанству", уместо да јасно и недвосмислено кажу да он сам доноси туђе законе.

Убрзо се, међутим, показало да Вестендорп само проглашава бисанске законе, а да одлуку о томе доносе они који су га и поставили. Уверљив пример који то потврђује јесте закон о изгледу и емитовању новог босанског папирног новца. Његово доношење обелоданио је - а ко би други? - специјални амерички изасланик за спровођење Дејтонских споразума Роберт Гелбард. Он је 13. јануара 1998. предложио да гувернер Централне банке Босне и Херцеговине новозеланђанин Питер Никол (Peter Nikola) утврди изглед новчаница, а да Високи представник тај изглед законом озваничи.(Политика од 14.јануара 1998) У договору са својим гувернером Централне банке, Вестендорп је то учинио 21. јануара 1998. тако што је знатижељној јавности представио макете нових новчаница. Потом је Контактна група на свом састанку у Москви 25. фебруара 1998. изнова „подржала кораке које је високи представник предузео да би убрзао мировни процес, сходно овлашћењима која су му дата Дејтонским споразумима и бонском Конференцијом за примену мира".

Осокољен оваквом потпором великих сила, Вестендорп се потпуно уживео у улогу свебосанског законодавца. Почетком фебруара 1998. обелоданио је свој избор заставе Босне и Херцеговине (жути троугао на плавом пољу са низом белих звездица дуж хипотенузе троугла), а 20. маја 1998. донео и „привремен" закон о грбу Босне и Херцеговине, који је по изгледу истоветан застави. Последње Вестендорпово законодавно чедо био је „привремени" Закон о телекомуникацијама у Босни и Херцеговини,који је прогласио 17. септембра1998.

После ућуткивања Српске радио-телевизије и њеног подвођења под непосредну управу Вeстендорповог намесника, на ред је дошла и Хрватска радио-телевизија, која свој програм емитује из Загреба. Овога пута гушење друге националне телевизијске мрeже започело је предлогом Карлоса Вестендорпа да се образује заједничка радио-телевизијска мрежа за целу Босну. По тој замисли, први програм припао би телевизији Босне и Херцеговине, други Српској радио-телевизији и одговарајућој телевизији у муслиманско-хрватској Федерацији, а трећи такозваној Билтовој телевизији (Ореn Broad Cast Network). Уз то је било предвиђено да, као и у случају Српске радио-телевизије, у прво време на челу свебосанске телевизије буде страни држављанин, који би председавао мултиетничким управним одбором и водио рачуна о томе да се све битне одлуке доносе једногласно. При том се подразумевало да ће принудни управник сам доносити одлуке уколико мултиетнички то не буде у стању да учини. Једино је преостало да се затражи сагласност Председништва Босне и Херцеговине, пошто по наметнутом дејтонском Уставу јавна гласила улазе у надлежност ентитета, док се заједничка свебосанска телевизија уопште не помиње.

Но, и пре него што је створена свебосанска телевизија, Вестендорпова комисија за медије донела је 15. септембра 1998. одлуку о узапћењу предајника преко којих се емитовао програм Хрватске радио-телевије из Загреба. Хрватска јавност, која је била не само ћутљива него и злурада када су заузети предајници Српске радио-телевизије, овога пута је жестоко реаговала. "Како се муслиманима омогућава и дозвољава да гледају програм турске телевизије, а Хрвати не могу пратити телевизију сусједне, Републике Хрватске",(Политика од 17. септембра 1998.), питали су се коментатори локалних ких радио-станица у средњој Босни. Једино су пропустили да примете да се програм такође суседне београдске телевизије не може више гледати западно од Брчког, пошто се више не емитује преко предајника на Козари.

За почетак, овај неугодан спор решен је тако што је Хрватској радио- телевизији делимично забрањено емитовање програма у Босни и Херцеговини. Према саопштењу Високог представника од 22. јануара 1999, други програм Хрватске радио-телевизије није се више смео емитовати у Босни и Херцеговини после 31. јануара 1999, док је емитовање трећег програма морало да буде обустављено до краја фебруара исте године. При том је национализам помињан као главни разлог ове забране. Хрватска радио-телевизија" - вели се у овом саопштењу - „не жели да признаI да је Босна независна држава и ствара утисак да сви Хрвати живе у истој држави." (Политика од 23.јануара 1999. )

Министарски састанак Управног одбора у Луксембургу од 9. јуна у потпуности је подржао „привремене обавезујуће одлуке (interim binding decisions) Високог представника и охрабрио га да и даље прибегава таквим одлукама кад год сматра неопходним". А на Конференцији за примену мира у Мадриду 16. децембра 1998. још једном је одобрена свеобухватна и практично свемоћна улога Високог представника. Нарочито су подржана „широка и супстанцијална овлашћења дата Високом представнику на бонској Конференцији за примену мира", да би се позвала босанска Парламентарна скупштина да формално усвоји све оне законе који су одлуком Високог представника већ ступили на снагу као „привремени" закони.

После самовласног давања Високом представнику нових и далекосежних овлашћења, најпре у Синтри 30. маја 1997. а потом у Бону 10. децембра 1997, одмах се поставило питање карактера Босне и Херцеговине као очигледно несамоуправне територије. Нарочито је америчким званичницима било важно да оповргну приговоре да се тиме уводи међународни протекторат над Босном, јер би то значило и лишавање домаћег становништва права да, преко својих изабраних представника, управља властитом земљом. Први се огласио Роберт Гелбард следећим објашњењем: „Већа овлашћења Високог представника нису протекторат, већ средство да се стране у Босни подстакну на што бољу и бржу примену одредаба Мировног споразума."(Наша Борба од 15.децембра 1997.) Тако је испало да Високи представник забрањује јавна гласила, уводи цензуру и доноси „привремене" законе у циљу пружања помоћи „људима у Босни и Херцеговини да боље живе".( Ibidem). А такво владање људима зарад њиховог властитог добра зове се старатељство и оно је нарочито било примерено домороцима у Африци.

Са даљим проширивањем овлашћења Високог представника и његовим све учесталијим уклањањем са положаја изабраних или именованих званичника, све су чешће биле процене да је Босна под међународним протекторатом. Септембра 1998. Американац Жак Клајн (Јаcques Klein) изнова је покушао да оповргне ове процене тврдњом да су међународни представници „само преводиоци који чине све за добробит људи у Босни",(Демократија, од 22. септембра 1998. ) што међународни протектори иначе не раде. Једино није могао да тачно одреди колико ће дуго "Босни бити потребни преводиоци и тумачи"(Ibidem ).

Када су на Конференцији за примену мира у Мадриду 16. децембра 1998. Високом представнику још једном дата нова овлашћења, права истина о Босни више се није могла сакрити. Комесар Европске уније за иностране послове Ханс ван ден Брук изјавио је 15. децембра 1998. да је новим овлашћењима, која је Високи представник добио на мадридској Конференцији, у Босни и Херцеговини уведен међународни протекторат. "Практично, у Босни и Херцеговини је сада протекторат и то је забрињавајућа ситуација, јер се и ми питамо када ће ова држава да стане на своје ноге и када ће тамошње власти моћи да се договоре без помоћи међународне заједнице." ( Политика од 16. фебруара 1999.)

BBC

Mogu samo u hrvatski kroz GT provući.

Citat:

Već je rečeno da sporazum o civilnoj provedbi mirnog sporazuma (Aneks 10) nije visokom predstavniku dao bilo kakve izvršne ili zapovjedne, a kamoli zakonodavne ovlasti, već je utvrdio da on "nadzire provedbu mirnog sporazuma" održava bliske kontakte sa strankama "," koordinira aktivnosti civilnih organizacija i agencija "," olakšava ... rješavanje svih poteškoća koje nastaju u vezi sa civilnom provedbom "(olakšava ... rješavanje svih poteškoća koje se pojave u vezi s civilnim impementacija), "učestvuje na sastancima donatorskih organizacija", "povremeno izvještava o napretku i provedbi mirovnog sporazuma ,, (povremeno izvještava o napretku u provedbi mirovnog sporazuma) i "daje smjernice i prima izvještaje od povjerenika međunarodnih policijskih snaga" (pruža smjernice i prima izvještaje od, komesar Međunarodne policijske radne grupe).Dakle, to je nadgledanje, pružanje dobrih usluga, koordinacija i izvještavanje, a ne naređivanje, razrješenje ili imenovanje vlastitog naroda, a kamoli donošenje zakona i drugih propisa umjesto legitimnih tijela oba entiteta i konfederalne Bosne i Hercegovine.

Dogodilo se prvo značajno proširenje nadležnosti Visokog predstavnika na nova ovlaštenjana ministarskom sastanku Upravnog odbora u Sintri 30. maja 1997. Tom prilikom uspostavljen je "Paket brzih početaka", o kojem će prvenstveno brinuti Visoki predstavnik u Bosni. Ovaj "paket" obuhvatio je imenovanje ambasadora Bosne i Hercegovine najkasnije do 1. septembra 1997. godine, kao i usvajanje Svebosanskog zakona o državljanstvu i pasošima najkasnije do 1. avgusta 1997. Nacrti zakona su izrađeni od strane visokog predstavnika u saradnji sa Vijećem Europe.s obzirom na brzo imenovanje ambasadora, visokom predstavniku je naloženo da pruži odgovarajuću pomoć. Ako se, pak, ovi rokovi propuste, visoki predstavnik se upućuje da daje odgovarajuće preporuke Upravnom odboru. Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine takođe je imala zadatak donijeti zakone o Centralnoj banci, carini i vanjskoj trgovini, i visokog predstavnika da brzo pripreme drugi paket važnih zakona o radio i televizijskim frekvencijama i telekomunikacijama i upravljanju zračnim saobraćajem, kao i trajne zakone o izborima, imigraciji, carinama i carinskim tarifama. Stoga je visoki predstavnik unaprijeđen u zakonodavca čija djela moraju biti prihvaćena i o njima se glasalo bez diskusije.

Pored ovih osnovnih zakona, visoki predstavnik je zadužen za rješavanje sasvim praktičnih pitanja: uvođenje novih jedinstvenih registarskih tablica motornih vozila do 31. decembra 1997. i integracija telefonskog komunikacijskog sistema najkasnije do 15. jula 1997. godine. Visoki predstavnik je bio dužan da Upravnom odboru predloži odgovarajuće mjere kako bi se osiguralo poštivanje ovih zahtjeva.

Konačno, visoki predstavnik je dobio potpuno novi mandat - "pravo zabraniti ili suspendirati bilo koju medijsku mrežu ili program čija su djela u stalnoj i bučnoj suprotnosti slovom ili duhu Mirovnog sporazuma".

Nije trebalo dugo da Carlos Westendorp iskoristi ovo novo ovlaštenje, koje su mu njegovi klijenti, ne tražeći bilo kakav pristanak stranih potpisnika Daytonskog sporazuma, velikodušno dali. Kada su telohranitelji Biljane Plavšić 22. avgusta 1997. godine zauzeli banjalučki studio Radio-televizije Srbije, britanski vojnici u sastavu SFOR-a odmah su zauzeli televizijski predajnik kako bi omogućili emitovanje programa tog "nezavisnog" studija. A 1. oktobra 1997. oružane snage Atlantskog pakta uhvatile su preostala četiri ključna televizijska predajnika: Trebevića, Dugu Njivu, Leotar i Udrigovo. Tako je prava Radio-televizija Srbije dugo bila utihnula, a umjesto nje program je emitirala Plavšićeva, a zapravo Westendorpova "srpska" televizija, kojom je ubrzo upravljao povjerenik Westendorpa Dragan Gašić.

Na ovom sastanku u Londonu 24. septembra 1997, nedelju dana pre hapšenja svih srpskih televizijskih predajnika, Kontakt grupa je ne samo podržala, već i podstakla Carlosa Westendorpa da nastavi da guši ključne medije Republike Srpske. Bila je to i prilika da se nagovijesti još jedan novi organ Westendorpa - pravo uklanjanja izabranih ili imenovanih zvaničnika i službenika. Doduše, nikada nije bio sasvim jasno i nedvosmisleno formuliran, ali prešutno je sadržan u zaključku u kojem se preporučuje "intenziviranje oštrih mjera protiv onih koji koče napredak u provedbi Dejtonskog sporazuma i Sintrinske deklaracije".

Drugo dalekosežno produženje mandata visokog predstavnika dogodilo se na konferenciji o provedbi mira u Bonu 10. decembra 1997. U to vrijeme, pod maskom "privremenih mjera", Westendorp je dobio ovlaštenje da samostalno donosi zakone umjesto legitimnih tijela Bosne i Hercegovine i oba entiteta - Republike Srpske i muslimansko-hrvatske federacije. Kao sporazum o ovome produženo je, najavio je namjeru da u potpunosti iskoristi svoje ovlasti kao "konačni tumač Daytonskog sporazuma i glavni arbitar u sporovima bosanskih strana", a da pritom nije "zaštitnik" ili "guverner" Bosne ( Naša Borba od 25. novembra 1997.) žalila se da je ideja o protektoratu nad Bosnom bila prisutna u Daytonu, ali da je tamo odlučeno drugačije. "nije potrebno", jer "kolonije nisu stvar za 21. vijek" i da je Bosna "civilizirana zemlja s obrazovanim ljudima, a ne Kongo iz 1920." (Ibidem). Ali upozorio je da će, "ako ovo ne bude išlo dobro ... mogli bismo to učiniti za nekoliko mjeseci" (Ibidem), glasati i smijeniti s dužnosti sve one zvaničnike koji, prema njegovom mišljenju, ometaju mirovni proces.

Neposredni razlog ovih prijetnji bio je neuspjeh Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine da usvoji zakon o putnim ispravama u zadanom roku i procjena da zakon o jedinstvenim registracijskim tablicama za motorna vozila neće biti usvojen do 31. decembra 1997. godine. Imajući ovo na umu, učesnici konferencije o provedbi mira u Bonu zahtijevali su da se ključne odredbe nacrta zakona o državljanstvu i putnim ispravama usvoje najkasnije do 15. decembra 1997. "U slučaju neslaganja, visoki predstavnik će poduzeti odgovarajuće akcija." Ovom nedovoljno definiranom frazom - "poduzimanje odgovarajućih mjera" - koja je dvosmislena, visoki predstavnik je stekao zakonodavnu nadležnost, odnosno pravo donošenja zakona u ime Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, koja nije usvojila rok.

Slično tome, bonska konferencija "pozdravila je namjeru visokog predstavnika da nakon 31. januara 1998. godine u saradnji sa IRTF-om i SFOR-om implementira sistem jedinstvenih registarskih tablica na osnovu Memoranduma o razumijevanju. To je praktično značilo davanje Westendorpu ovlasti da zamijeni Parlamentarnu skupštinu, zakon o jedinstvenim registarskim tablicama za motorna vozila.

Već na ovoj konferenciji postalo je očito da je visoki predstavnik imao novu, neograničenu moć donošenja bilo kojeg zakona, ne samo izričito spomenutog, umjesto legitimnih zakonodavnih tijela Bosne i njenih entiteta. To, između ostalog, potvrđuje i poziv "visokom predstavniku da uspostavi postupak koji će dovesti do odluke o novoj zastavi i simbolima ako se strane ne mogu dogovoriti najkasnije do 31. decembra 1997.", što je značilo da nakon ovog roka zakon o zastavama i drugim simbolima države koji je donio sam Westendorp. Na sličan način, od vlasti Bosne i Hercegovine zatraženo je da prihvate zakon o Vijeću ministara, uz već poslovično upozorenje da će "u slučaju neslaganja visoki predstavnik poduzeti odgovarajuće mjere".

Upravo je ta fraza - "poduzimanje odgovarajućih mjera tamo gdje je to potrebno" - postala paravan za sve moguće nove Westendorpove moći. Stoga je Konferencija naredila da se sastanci bosanskog predsjedništva i Vijeća ministara održavaju najmanje jednom sedmično, a po potrebi i parlamentarnih skupština, a zatim pozvala visokog predstavnika "da poduzme odgovarajuće mjere tamo gdje je to potrebno".

Iako konferenciji u Bonn Westendorpu nije naloženo donošenje određenih zakona Republike Srpske i muslimansko-hrvatske federacije, nedvosmisleno je zaključeno da je visoki predstavnik ustavni arbitar koji će ocjenjivati usklađenost entitetskih zakona sa bosanskim Ustavom i zakonima i odrediti koji novi entitetski zakoni trebaju biti doneseni. Stoga je Konferencija prvo pozvala "Visokog predstavnika da utvrdi područja u kojima su potrebni novi ili izmijenjeni i dopunjeni zakoni", a zatim je "naglasila da entitetski zakoni o državljanstvu moraju biti usklađeni sa budućim zakonom o državljanstvu Bosne i Hercegovine, prema uputama Visoki predstavnik i u saradnji sa Savjetom Evrope "i odmah" uputio zahtjev vlastima u Republici Srpskoj da na osnovu preporuka Vijeća Evrope,

Posebno se napominje način na koji je Bonnska konferencija povjerila visokom predstavniku nove i dalekosežne ovlasti za donošenje zakona i uklanjanje izabranih ili imenovanih zvaničnika i službenika. Učinila je to u obliku slaganja s Westendorpovim tumačenjem vlastite uloge i autoriteta. U tu svrhu, Konferencija je "pozdravila namjeru visokog predstavnika da iskoristi svoje krajnje ovlasti na terenu za tumačenje Sporazuma o civilnoj provedbi mirovnog sporazuma kako bi pomogao u rješavanju poteškoća donošenjem, kako on smatra potrebnim, obavezujućih odluka o sljedeća pitanja:
a. institucije;
b. privremene mjere primjenjive kada stranke ne mogu postići sporazum i koje ostaju na snazi sve dok Predsjedništvo ili Vijeće ministara ne donesu odluku u skladu s Mirovnim sporazumom o tom pitanju;

v. druge mjere kako bi se osigurala provedba Mirovnog sporazuma u cijeloj Bosni i Hercegovini i njihovim entitetima, kao i nesmetan rad zajedničkih institucija. Takve mjere mogu uključivati radnje protiv osoba na javnim funkcijama ili službenika koji odsustvuju sa sastanka bez opravdanog razloga ili za koje visoki predstavnik utvrdi da krše zakonske obaveze prema Mirovnom sporazumu ili njegovim provedbenim odredbama. "

Ako smo dobro razumjeli ovaj način kazivanja, pod pojmom "privremene mjere" Konferencija podrazumijeva Westendorpove zakone koji će, kao "privremeni" (privremeni), vrijediti dok legitimni organi Bosne ne donesu same te zakone. Potonji izraz "ostale mjere" uključuje, između ostalog, Westendorpovo pravo da ukloni sve izabrane ili imenovane zvaničnike koji, prema njegovom mišljenju, krše Mirovni sporazum i ometaju njegovu provedbu.

Na ovaj način promijenjena uloga visokog predstavnika izazvala je odgovarajuće preglede i tumačenja. Znajući da, zahvaljujući svojim novim ovlastima, Carlos Westendorp, poput Olivera Cromwella, nije postao bosanski lord-zaštitnik, Robert Gelbard je odmah objasnio da "veće ovlasti visokog predstavnika nisu protektorat, već sredstvo za poticanje stranaka u Bosni da bolja i brža. "primjena odredbi Mirovnog sporazuma" (Naša borba od 15.12.1997). A Gelbardova štićenica Binjana Plavšić odmah je dodala - bilo ironično ili iz vlastite gluposti - "da završni dokument bonske konferencije ni na koji način nije revidirao Daytonski sporazum" (Ibidem).

Najzanimljivija je reakcija samog Carlosa Westendorpa, kada su, čini se, ojačali svoje samopouzdanje i pobudili samoljublje kako bi se javno pohvalili i tako nedvosmisleno priznali svoju novu ulogu snažnog čovjeka, praktički diktatora ili zaštitnika, Bosne i Hercegovine. Hercegovina. Započeo je svoju priču napominjući da možda u Daytonu nije bilo hrabrosti reći: „Visoki predstavnik je zaštitnik i imat će izvršnu i zakonodavnu vlast neko vrijeme.“ „Razlog je bio što su i Europljani i Rusi željeli snažnu Visokog predstavnika u to vrijeme., Dok su Amerikanci oklijevali. Okolnosti su se u međuvremenu promijenile: "Sada svi žele ubrzati proces provedbe i stoga podržavaju ovlasti koja visoki predstavnik može vršiti."

I kako je Westendorp shvatio svoju ulogu snažnog čovjeka u Bosni nakon Bonnske konferencije? Jednostavno rečeno, njegova vlada nema ograničenja i može učiniti sve što smatra potrebnim - donositi bilo kakve odluke umjesto legitimnih tijela u Bosni i zamijeniti bilo kojeg zvaničnika koji ga ne posluša i imenovati novog. Otuda njegovo upozorenje zvaničnicima iz Republike Srpske i muslimansko-hrvatske federacije: "Ako se ne slažete, ne brinite: razriješit ću vas dužnosti" (Ibidem). Prvo će biti upozorenje, tako da nakon razumnog vremena od dvije ili tri sedmice može neposlušnima reći: "Molim vas, sklonite se. Naći ćemo nekoga da to učini za vas" (Ibidem).

"Iako je Westendorp odmah porekao da je tako velika sila protektorat i da će tek kasnije visoki predstavnik dobiti izvršnu i zakonodavnu vlast, njegovi kasniji akti potvrdili su da nije imao samo izvršnu i zakonodavnu vlast, već i moć izbora najviših zvaničnika Jedino što je zataškao bila je prava priroda njegove uzurpirane vlade s izrazom „privremena mjera.“ 16. decembra 1997. objavio je da Zakon o državljanstvu, koji Parlamentarna skupština uopće nije usvojila, pa je stoga nijedan zakon ne bi stupio na snagu. na snazi petnaest dana: "U skladu sa mojim ovlašćenjima ... Odlučio sam da Zakon o državljanstvu Bosne i Hercegovine stupi na snagu do 1. januara 1998.kao privremeno rješenje dok ga Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ne usvoji u odgovarajućem obliku, bez izmjena i dopuna i bez uslova. "Stoga je, bez izgleda da je toga svjestan, obesmislio bilo kakvu zakonodavnu aktivnost Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine može glasati bez ikakvih izmjena i dopuna samo zakon koji je, zahvaljujući odluci Westendorpa, i bez njegovog udjela i pristanka, ionako valjan, tada je njegovo navodno donošenje odluka samo nepotrebno ponavljanje onoga što je visoki predstavnik prethodno donio bez njega.ako bez ikakvih amandmana može glasati samo o zakonu koji, zahvaljujući odluci Westendorpa, ionako vrijedi bez svog udjela i pristanka, tada je njegovo navodno donošenje odluka samo nepotrebno ponavljanje onoga što je visoki predstavnik ranije donio bez njega.ako bez ikakvih amandmana može glasati samo o zakonu koji, zahvaljujući odluci Westendorpa, ionako vrijedi bez svog udjela i pristanka, tada je njegovo navodno donošenje odluka samo nepotrebno ponavljanje onoga što je visoki predstavnik ranije donio bez njega.

Nakon ovog prvog nametnutog zakona o državljanstvu, Westendorp je postao navika donošenja bosanskih zakona. U samo osam dana, 24. decembra 1997. godine, donio je čak tri "privremena" bosanska zakona - Zakon o carinskoj tarifi, Zakon o obrazovanju Komisije za uklanjanje mina i Zakon o centru za uklanjanje mina. Westendorp je očito tako po nalogu njegovog majora. Na svom sastanku u Londonu 8. januara 1998. godine, Kontakt grupa je pozdravila Westendorpovu "upotrebu svoje daytonske jurisdikcije za pružanje privremenog (privremenog) rješenja zakona o državljanstvu." Iako je očito da je donošenje bosanskih zakona nova, uistinu uzurpirana, vlast visokog predstavnika, oni su ga stavili pod njegovu nadležnost, koja je uspostavljena u Daytonu.

Ubrzo je, međutim, postalo jasno da Westendorp samo proglašava bisanske zakone i da su odluku donijeli oni koji su ga postavili. Uvjerljiv primjer koji to potvrđuje je zakon o pojavi i izdavanju novog bosanskog papirnog novca. Najavio je njegovo usvajanje - a ko bi još? - američki specijalni izaslanik za provedbu Daytonskog sporazuma Robert Gelbard. 13. januara 1998. godine predložio je da guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine, Peter Nikola iz Novog Zelanda, odredi izgled novčanica i da visoki predstavnik taj izgled zakonom ozvaniči (Politika od 14. januara , 1998) U dogovoru sa svojim guvernerom Centralne banke, Westendorp je to učinio 21. januara 1998. godine, predstavljajući radoznaloj javnosti modele novih novčanica. Kontakt grupa se zatim sastala u Moskvi 25. februara 1998.

Ohrabren ovom podrškom velikih sila, Westendorp je u potpunosti uživao ulogu svebosanskog zakonodavca. Početkom februara 1998. objavio je svoj izbor zastave Bosne i Hercegovine (žuti trokut na plavom polju sa nizom bijelih zvijezda duž hipotenuze trokuta), a 20. maja 1998. donio je "privremenu "zakon o grbu Bosne i Hercegovine. Posljednje zakonodavno tijelo Westendorpa bio je" privremeni "zakon o telekomunikacijama u Bosni i Hercegovini, objavljen 17. septembra 1998.

Nakon šutnje Srpske radiotelevizije i dovođenja pod izravno upravljanje zamjenika Westendorpa, na red je došla Hrvatska radiotelevizija koja svoj program emitira iz Zagreba. Ovoga puta, gušenje druge nacionalne televizijske mreže započelo je prijedlogom Carlosa Westendorpa da se formira zajednička radio i televizijska mreža za cijelu Bosnu. Prema toj ideji, prvi program pripao bi televiziji Bosne i Hercegovine, drugi srpskoj radioteleviziji u muslimansko-hrvatskoj federaciji, a treći takozvanoj Bilt televiziji (Oren Broad Cast Network). Pored toga, kao i u slučaju Radio-televizije Srbije, bilo je predviđeno da u početku šef Svebosanske televizije bude strani državljanin, koji će predsedavati multietničkim upravnim odborom i osigurati da se sve važne odluke donose jednoglasno. Podrazumijevalo se da će obavezni upravnik donositi vlastite odluke ako to ne bude mogao učiniti multietnički. Preostalo je samo zatražiti saglasnost Predsjedništva Bosne i Hercegovine, budući da su prema nametnutom dejtonskom ustavu javni mediji u nadležnosti entiteta, dok se zajednička svebosanska televizija uopće ne spominje.

Međutim, čak i prije stvaranja svebosanske televizije, Komisija za medije Westendorpa donijela je 15. septembra 1998. godine odluku o oduzimanju odašiljača putem kojih se emitirao program Hrvatske radiotelevizije iz Zagreba. Hrvatska javnost, koja je bila ne samo šutljiva, već i zlonamjerna kada su predajnici Radio-televizije Srbije bili okupirani, ovog puta žestoko je reagovala. "Kako Muslimani smiju i smiju gledati tursku televiziju, a Hrvati ne mogu gledati televiziju susjedne Republike Hrvatske," (Politika, 17. rujna 1998.), pitali su komentatori lokalnih radio stanica u srednjoj Bosni. Jedino su propustili primijetiti da se program susjedne beogradske televizije više ne može gledati zapadno od Brčkog, jer se više ne emituje putem predajnika na Kozari.

Za početak je ovaj neugodni spor riješen djelomičnom zabranom Hrvatskoj radioteleviziji emitiranja u Bosni i Hercegovini. Prema izjavi visokog predstavnika od 22. januara 1999. godine, drugi program Hrvatske radiotelevizije više nije smio emitirati u Bosni i Hercegovini nakon 31. januara 1999. godine, dok je treći program morao biti obustavljen do kraja februara iste godine. Istovremeno, nacionalizam je spomenut kao glavni razlog ove zabrane. "Hrvatska radiotelevizija" - kaže se u ovoj izjavi - "ne želi priznati da je Bosna neovisna država i stvara dojam da svi Hrvati žive u istoj državi." (Politika od 23. januara 1999)

Ministarski sastanak Upravnog odbora u Luksemburgu 9. juna u potpunosti je podržao "privremene obavezujuće odluke visokog predstavnika i ohrabrio ga da nastavi pribjegavati takvim odlukama kad god smatra potrebnim". I na Madridskoj konferenciji o provedbi mira 16. Sveobuhvatna i gotovo svemoćna uloga visokog predstavnika ponovo je potvrđena u decembru 1998. godine. Konkretno, podržana su "široka i značajna ovlaštenja data visokom predstavniku na konferenciji o provedbi mira u Bonu" u pozivu da Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine formalno usvoji sve zakone i Visoki predstavnik je već stupio na snagu kao "privremeni" zakoni.

Nakon proizvoljnog davanja novih i dalekosežnih ovlasti Visokom predstavniku, prvo u Sintri 30. maja 1997. godine, a zatim u Bonnu 10. decembra 1997. godine, postavilo se pitanje karaktera Bosne i Hercegovine kao jasno ne-samoupravne teritorije je odmah podignut. Američkim zvaničnicima bilo je posebno važno opovrgnuti prigovore da bi se time uveo međunarodni protektorat nad Bosnom, jer bi to također značilo lišavanje lokalnog stanovništva prava da upravlja vlastitom državom putem svojih izabranih predstavnika. Robert Gelbard je prvi objasnio: "Veće ovlasti visokog predstavnika nisu protektorat, već sredstvo za poticanje strana u Bosni da bolje i brže provode odredbe Mirovnog sporazuma." (Naša borba od 15. decembra, 1997) Predstavnik zabranjuje medijske kuće, uvodi cenzuru i izdaje "privremene"

Daljnjim širenjem ovlasti visokog predstavnika i njegovim sve češćim uklanjanjem sa dužnosti izabranih ili imenovanih zvaničnika, sve je više procjena da je Bosna pod međunarodnim protektoratom. U septembru 1998. Amerikanac Jacques Klein ponovo je pokušao opovrgnuti ove ocjene tvrdeći da su međunarodni predstavnici "samo prevodioci koji čine sve u korist naroda Bosne" (Demokratija, 22. septembra 1998.), što međunarodni zaštitnici ne Samo on nije mogao tačno utvrditi koliko dugo će "Bosni trebati prevodioci i tumači" (Ibidem).

Kada su Visoki predstavnik ponovo dobili nova ovlaštenja na Madridskoj konferenciji o provedbi mira 16. decembra 1998., prava istina o Bosni više nije mogla biti skrivena. Komesar Evropske unije za vanjske poslove, Hans van den Broek, izjavio je 15. decembra 1998. da su nova ovlaštenja, data Visokom predstavniku na Madridskoj konferenciji, uvela međunarodni protektorat u Bosni i Hercegovini. "Praktično, u Bosni i Hercegovini sada postoji protektorat, i to je zabrinjavajuća situacija, jer se i mi pitamo kada će ova zemlja stati na noge i kada će se tamošnje vlasti moći dogovoriti bez pomoći međunarodne zajednice zajednica." (Politika od 16. februara 1999)

aleksije radicevic · **Pridružen/a:** 23 svi 2009, 18:09 **Postovi:** 18060

https://www.youtube.com/watch?v=B_7F6lonZYc
Vukanović: Kao član Predsjedništva BiH sigurno bih napravio iskorak ka pomirenju

Vukan oce da se kandiduje za bosnjackog clana predsednstva. Program mu je "pomirenje" i vracanje muslimana koji su otisli u inostranstvo.

Altomanović · **Pridružen/a:** 23 tra 2020, 06:03 **Postovi:** 1339

Vidi se da nema ni zenu ni djecu pa mu je sav smisao zivota Milorad Dodik.

Legionnaire

Vukanovic je idiot. On i Mektic tjeraju ljude od glasanja za opoziciju.

Srpsčanin

Legionnaire je napisao/la:

Vukanovic je idiot. On i Mektic tjeraju ljude od glasanja za opoziciju.

Nema druge i drugacije opozicije osim one koju reprezentuju ta dvojica.Mozda ce se nekakva drugacija opozicija pojaviti ali meni tako nesto ne izgleda mnogo izgledno.

Lutorčina · **Pridružen/a:** 27 kol 2019, 02:53 **Postovi:** 4234

Legionnaire je napisao/la:

Vukanovic je idiot. On i Mektic tjeraju ljude od glasanja za opoziciju.

Opozicija u RS je šega šala komedija. Fali im onaj sumanuti i mucavi Šarović. Onda mogu da slave zajedno još jedan poraz.

Agathonikos

Dragan Čović i zastupnici HDZ-a glasali protiv zakona o zabrani negiranja genocida

slika

Mevludin Hasić (kvaziSDS) - SUZDRŽAN

https://www.klix.ba/vijesti/bih/dragan- ... /210412054

Agathonikos

Dični Višegrad, obilježen Dan ruskih dobrovoljaca

BBC

I nisu muslimani mogli zaustaviti okupljanje. Kad nemaju svoju nacionalnu državu pa moraju svašta trpiti.

BBC

Dan ruskih dragovoljaca rata, Višegrad. Pomogli su očistiti Podrinje od islamista.

“Dok su Srbi i Rusi zajedno, Allahov put neće biti uspostavljen, to je istorija pokazala”, kazao je Torbica prije prikazivanja filma “Nema tuđeg rata” o ruskim dobrovoljcima

slika

zbl · **Pridružen/a:** 28 sij 2021, 21:02 **Postovi:** 2012

Poznatiji kao Groktalo.
Bivši Džombicev intimus i tvrdi Srbin.

Sad je građanin.

Zbog dnevnice, naravno.

Lars Dietrich · **Pridružen/a:** 22 pro 2020, 21:34 **Postovi:** 1815

Paradržava tzv. RS puca po svim šavovima. Kod njih kako treba funkcionira samo zrakoplov Milorada Dodika i pljačka naroda. Upropastili najmanje 1300 Sputnik V vakcina, jer im je nestalo struje u DZ Prijedor, a nesposobni gurbeti nemaju generatore. I ono će da ratuje sa nama. Mi smo za njih terminatori. :neznam

https://www.rtvbn.com/index.php/4004167/prijedor-u-domu-zdravlja-propale-vakcine

Prijedor: U Domu zdravlja propale vakcine

Rukovodstvo prijedorskog Doma zdravlja krije koliko je tačno propalo doza za revakcinaciju protiv korona virusa starijih od 65 godina, ali se prema dostupnim podacima može pretpostaviti da je taj broj veći od 1.300 doza.

bezimeni12 · **Pridružen/a:** 13 ožu 2011, 23:11 **Postovi:** 6506

Lars Dietrich je napisao/la:

Paradržava tzv. RS puca po svim šavovima. Kod njih kako treba funkcionira samo zrakoplov Milorada Dodika i pljačka naroda. Upropastili najmanje 1300 Sputnik V vakcina, jer im je nestalo struje u DZ Prijedor, a nesposobni gurbeti nemaju generatore. I ono će da ratuje sa nama. Mi smo za njih terminatori. :neznam

https://www.rtvbn.com/index.php/4004167/prijedor-u-domu-zdravlja-propale-vakcine

Prijedor: U Domu zdravlja propale vakcine

Rukovodstvo prijedorskog Doma zdravlja krije koliko je tačno propalo doza za revakcinaciju protiv korona virusa starijih od 65 godina, ali se prema dostupnim podacima može pretpostaviti da je taj broj veći od 1.300 doza.

Mujgurima nema šta propasti.

Citat:

Thousands of Covid-19 vaccines wind up in the garbage because of fed, state guidelines
It's unclear how many doses have wound up in the trash because many hospitals aren't reporting these numbers for fear of retribution, a leading public health doctor said. (USA)

cicak · **Pridružen/a:** 13 ožu 2021, 16:41 **Postovi:** 738

A ovii jadovi sa bn jedva dočekali da objave takav podatak , i posle neko može da kaže da RTRS ne valja

cicak · **Pridružen/a:** 13 ožu 2021, 16:41 **Postovi:** 738

Glava ko u teleta , ja po tome muju prepoznam na kilometar

Graničar18 · **Pridružen/a:** 27 lis 2018, 11:42 **Postovi:** 10752

cicak je napisao/la:

Glava ko u teleta , ja po tome muju prepoznam na kilometar

Sudiš po svojoj glavi ?

Lars Dietrich · **Pridružen/a:** 22 pro 2020, 21:34 **Postovi:** 1815

Gurbeti iz tzv. RS su popljačkali sve što se popljačkat moglo i sada pokušavaju da emituju obveznice po Londonu, a tek je Travanj. Odavno se nalaze pred financijskim slomom. Oni će da ratuju sa nama i da pošamaraju sve oko sebe, a kruha nemaju da jedu.
Para-država se bliži svome kraju.
Gurbeti bit ćete poraženi kad-tad.
Stići će vas vaša nesposobnost i kriminal kad-tad.

https://www.capital.ba/srpska-se-zaduzuje-stotine-miliona-evra-na-londonskoj-berzi/

Srpska se zadužuje stotine miliona evra na Londonskoj berzi

14.04.2021. / 16:30

BANJALUKA – Više predstavnika Ministarstva finansija Republike Srpske, predvođenih ministricom Zorom Vidović, predstavilo je danas probranim investitorima stanje u Srpskoj i ponudu državnih obveznica. Tačan iznos i vrijeme emisije koja će biti na Londonskoj berzi krije se od javnosti, a prema nepotvrđenim informacijama riječ je o stotinama miliona evra.

HHerceg

Vidit će se po kamati kako stoji RS.

HercegBosna.org

Događanja u Republici Srpskoj

Online