Dobro i zlo su pojmovi koji se vežu praktički isključivo za društvene odnose, odnosno promoviranje interesa šireg društva.

Npr. ako si sam na otoku, praktički ne možeš počiniti ni dobro ni zlo.

E sad, zasada sve ima smisla, ali ulazimo odmah u problem.

Kojeg društva?

Obično ima više društava, više interesa.

Je li dobro ili zlo da Muslimani izaberu gradonačelnika Mostara?
Je li dobro ili zlo kada lav pojede antilopu?
Isto tako je i samo pojedino društvo strukturirano, interesi familije mogu biti u konfliktu s interesima veće zajednice.

Kod stvari koje ljudi ne rade, nego su prirodne pojave, još manje ima smisla priča o dobru i zlu. Je li zagrebački potres dobro ili zlo? Ako je zlo, tko je odgovoran za to zlo?

"Dobro i zlo" nisu ništa drugo nego mistificirani sinonimi za korist i štetu.

Naravno, kome je korist a kome je šteta u velikom broju slučajeva ovisi o tome koga pitaš.


E sada, ako prihvatimo da dobro i zlo nisu ništa drugo nego korist i šteta (skupa: interes), i to partikularne grupe, proizlazi stravičan zaključak:
Iza navodne apsolutnosti i trajnosti pravila koja definiraju šta je dobro i što je zlo, ustvari stoji želja za apslutnosti i trajnosti - nečijih interesa.

Pa valjda je taj moralni relativizam prevazidjen sa razvojem ljudske svesti!?!

Mi se sad rugamo onoj plemenskoj logici: dobro je kad mi otmemo krave drugom plemenu, zlo je kad drugo pleme otme krave nama...
Dakle, stvorena je svest da je zlo ne samo ono sto je stetno po nas, nego je zlo i ono sto je stetno po drugoga, cak i kad je ucinjeno sa nase strane.

U promisljanju dakle treba da uzmes u obzir faktor svest (u Bibliji se to zove "jedenje sa Drveta poznanja Dobra i Zla"), i treba da razmisljas o ljudskoj vrsti u celini, a ne o partikularitetima, tj. posebnim grupama i njihovim interesima.

Kad uzmes svest kao faktor, odmah izbacujes argument "Lav i antilopa" jer to su vrste bez svesti, koje postupaju po nagonu, kako im je odredjeno, tako da sto god da urade ne mogu pociniti dobro i zlo.

Bolje je za njihovu duhovnost dugoročno (pa i dugoročno materijalno stanje koje je odraz duhovnosti), da Hrvat bude gradonačelnik.

Objasni mi na primjeru Kosova kako to funkcionira.

Kosovo je ta krava.

Apsolutno ne. Otvoriš Kliks.ba i primetiš da se balvan u svom oku ne vidi nikako.
Kako je bilo u kamenom dobu, tako je i danas.