Stvarno je sramota da su djeca u 21. stoljeću podijeljena nekakvom odrpanom hrđavom ogradom kroz koju se bez riječi gledaju dok si vraćaju lopte. Treba napraviti potpuno novu, višu i betonsku tako da ove druge niti vidiš, niti čuješ a i lopta ne može samo tako na drugu stranu. Nakon radova moglo bi se pozvati Kineze da im Veliki travnički zid uživo posrami onu njihovu malenu protumongolsku živicu.

MSŠ “Travnik” dužna vratiti zgradu KŠC-u i platiti 270.368 KM za korištenje Vrhbosanskoj nadbiskupiji


Županijski sud Novi Travnik je odbio žalbu Mješovite srednje škole „Travnik“ i potvrdio prvostupanjsku presudu Općinskog suda Travnik kojom je toj školi naloženo da preda u posjed Vrhbosanskoj nadbiskupiji dio školske zgrade, koji škola koristi. Ujedno je Mješovita srednja škola „Travnik“ dužna i platiti naknadu za korištenje u iznosu 270.368 KM.
I pored ranije odluke Doma za ljudska prava koja je donesena 2003. godine da se taj dio zgrade vrati Nadbiskupiji, do dan danas odluka nije izvršena. Tijekom 2011. godine, Nadbiskupija je putem Općinskog suda Travnik pokrenula izvršni postupak radi izvršenja odluke Doma za ljudska prava, ali je postupak obustavljen jer je Županijski sud tada zauzeo stav da odluka Doma nije izvršna isprava na temelju koje se može pokrenuti izvršenje, piše Travnik-grad.info.
Iz tog razloga, Vrhbosanska nadbiskupija pokrenula je parnični postupak predaje u posjed, jer se odluka Doma za ljudska prava nije mogla realizirati, a Općina Travnik je Nadbiskupiji dala svu potrebnu dokumentaciju za povrat zgrade. Trenutno jednu polovinu objekta koristi Katolički školski centar „Petar Barbarić“,a drugu MSŠ Travnik.

Učenici iz Liplja stupaju u štrajk jer im je onemogućeno izučavanje bosanskog jezika

Roditelji i djeca iz zvorničkog naselja Liplje sutra će ponovo stupiti u štrajk jer im je u tamošnjoj osnovnoj školi onemogućeno izučavanje bosanskog jezika.
Roditelji učenika Područne škole iz Liplja danas su održali sastanak sa predstavnicima vlasti na kojem nisu uspjeli postići odgovor o omogućavanju izučavanja bosanskog jezika. Zbog toga su roditelji donijeli odluku da sutra stupe u štrajk skupa sa svojom djecom.

"Ovom prilikom obavještavamo javnost da pod velom tajnosti, uprkos ranijim obećanjima, u matične školske knjige naše djece umjesto bosanskog jezika upisan takozvani izmišljeni jezik bošnjačkog naroda. Zbog brojnih malverzacija sa Bošnjacima ovih prostora te nametanja nekog nepostojećeg i izmišljenog jezika, mi roditelji Područne škole iz Liplja od sutra, 1. septembra 2020. godine, stupamo u štrajk, u kojem ćemo, tražiti da se iz matičnih knjiga obriše nepostojeći upisani jezik i upiše bosanski. Naša djeca, zajedno sa nama, će doći pred školu, ali u nju pod ovim uslovima neće ući", naveli su predstavnici roditelja.

Od predstavnika svih nivoa vlasti, Međunarodne zajednice, kao i svih nevladinih organizacija i udruženja koja se bore za ljudska prava i slobode, traže da konačno što ozbiljnije pristupe ovom problemu.

"Ovo je za nas, pored svih ostalih problema sa kojima se susrećemo u manje bh. entitetu, kap koja je prelila čašu. Nemamo ništa protiv da svaki narod izučava svoj jezik, ali zbog čega se nama zabranjuje izučavanje našeg bosanskog jezika", navedeno je u saopćenju roditelja Područne škole Liplje kod Zvornika.

Djeca bošnjačke nacionalnosti u područnim školama na prostoru Zvornika od 2002. godine rade po planu i programu škola Tuzlanskog kantona. Međutim, unazad nekoliko godina, ukida im se bosanski jezik i nacionalna grupa predmeta te uvodi "jezik bošnjačkog naroda", dok se za učenike srpske nacionalnosti i tamo gdje čine većinu zadržava naziv srpski jezik.

U Banjoj Luci održan skup o bosanskom jeziku: Negiranje je težak oblik kršenja ljudskih prava
توصل المشاركون في مؤتمر "اللغة البوسنية وتقاليد محو الأمية" ، بالاعتماد على المواثيق الدولية لحقوق الإنسان التي تضمن لكل فرد ومجتمع الحق في اللغة الأم ، إلى أربعة استنتاجات.
المنظمون للمؤتمر العلمي الذي عقد في بانيا لوكا هم نائب رئيس جمهورية صربسكا ، راميز سالكيتش ، والجمعية الثقافية البوسنية "بريبورود" سراييفو ومعهد اللغة بجامعة سراييفو.

يتم نقل استنتاجات المؤتمر العلمي كاملة:

1. الحرمان من الحق في اللغة الأم هو شكل خطير من أشكال انتهاك حقوق الإنسان والحريات. وفقًا لتشريعات البوسنة والهرسك ودستور البوسنة والهرسك ، والميثاق الأوروبي لحقوق الإنسان والحريات ، نطالب هيئات الدولة على جميع المستويات باتخاذ إجراءات لمعاقبة جميع الأفراد والمؤسسات التي تنتهك حقوق الإنسان والحريات. وإلا فإننا سنحملها مسؤولية المؤسسات والمنظمات المحلية والدولية للمشاركة بشكل شبه واعي في انتهاك حقوق الإنسان والحريات الأساسية.

2. يرى المشاركون في المؤتمر أن جميع الكيانات السياسية المشاركة في أنشطة تنتهك الحق في اللغة الأم يجب أن تخضع للعقوبات من قبل منظمة الأمن والتعاون في أوروبا ومكتب الممثل السامي. كما أننا ملتزمون بمراجعة إمكانية مشاركتهم في العملية الانتخابية. يقع على عاتق منظمة الأمن والتعاون في أوروبا ومكتب الممثل السامي واجب ضمان بيئة ديمقراطية في العملية الانتخابية ، كما أن انتشار الكراهية والحرمان من حقوق الإنسان وحظر اللغة الأم ليست بيئة ديمقراطية يمكن إجراء الانتخابات فيها. ونعتقد أن مثل هذه الأعمال التي يقوم بها الأفراد والأشخاص السياسيون موجهة مباشرة نحو هدف التسبب في عدم التسامح وتطرف العلاقات في البوسنة والهرسك. المجتمع.

3. اللغة البوسنية فئة علمية وتواصلية وثقافية وتاريخية ودستورية.

البوسنية حقيقة علمية تاريخية مثلها مثل جميع اللغات السلافية الجنوبية والأوروبية والعالمية. لا جدال ولا سياسي او تسوية اخرى حول اسمه وانتمائه الى متحدثيه. يعد احترام استخدام اللغة الأم واحترام اسمها في الاستخدام الرسمي أحد الالتزامات الدستورية ذات الأولوية في دولة البوسنة والهرسك ؛ أي سلوك مختلف يمثل تهديدًا متعجرفًا ومناهضًا للحضارة لحقوق الإنسان والحريات الأساسية يعتمد استخدام اللغة البوسنية على حق المتحدثين بها في استخدام هذه اللغة رسميًا في المجالات العامة والتعليمية والتشريعية وغيرها من مجالات النشاط الاجتماعي.

4 - يعد عقد مؤتمر في بانيا لوكا ممارسة راسخة عُقدت للمرة الثالثة في 23 أيلول / سبتمبر 2020 ، ويمثل خطوة في التحضير والتنظيم لمؤتمرات علمية مماثلة ستُنظم في البوسنة والهرسك من أجل تعزيز اللغة البوسنية. كيان RS. إنها مساهمة في تطوير الحوار في البوسنة والهرسك. المجتمعات الأكاديمية ذات الموضوعات السياسية حول اللغة البوسنية ومدتها التاريخية ومكانتها في العصر الحديث ، وتصر على حق الاستخدام الرسمي لهذه اللغة.

المؤتمر في بانيا لوكا هو بداية لممارسة جديدة ، إعلان عن مؤتمرات علمية منتظمة حول اللغة البوسنية ، والتي سيتم تنظيمها في مدن البوسنة والهرسك ، في كل من البوسنة والهرسك. الكيانات ، والتي تهدف إلى الجمع بين أقسام اللغة البوسنية في جامعات البوسنة والهرسك وخارجها ، ومعلمي اللغة البوسنية والمربين في التعليم (المدارس الابتدائية والثانوية والكليات) والكتاب والصحفيين والكيانات الأخرى في عملية الحفظ والاستخدام و حماية اللغة البوسنية.

يشجع مؤتمر اللغة البوسنية وتقاليد محو الأمية الجهود التي يقودها الرأي القائل بأنه يجب التعامل مع اللغة الأم في البوسنة والهرسك والبلقان بمزيد من التفاهم والاحترام المتبادلين وغطرسة قانونية وسياسية أقل من خلال التعليم والجوانب الأخرى لممارسة اللغة اليومية. هذا المؤتمر هو دعوة للممثلين السياسيين الذين يدافعون عن الديمقراطية لبذل المزيد من الجهد والجهد في مجال حقوق اللغة والتسامح اللغوي ، وخاصة الحق في استخدام اللغة البوسنية ليس فقط في البوسنة والهرسك. كيان جمهورية صربسكا ، ولكن أيضًا في كامل دولة البوسنة والهرسك. من المهم بشكل خاص فتح حوار مع الممثلين السياسيين الذين يمثلون مصالح البوشناق في المؤسسات العامة فيما يتعلق باللغة البوسنية.

Salkić pozvao međunarodnu zajednicu da prekine sistemsku diskriminaciju Bošnjaka

Činjenica da vlasti RS-a bez ikakve sankcije i ozbiljnih posljedica provode sistemsku diskriminaciju u obrazovnom procesu ovog entiteta nad bošnjačkom djecom pokazuje kakav je odnos međunarodne zajednice prema poštivanju ljudskih prava i sloboda, saopćeno je iz Kabineta potpredsjednika RS-a Ramiza Salkića.

Mašić pozdravio odluku Suda BiH o diskriminaciji bošnjačkih učenika u Konjević Polju

Damir Mašić, šef Kluba zastupnika u Parlamentu FBiH pozdravio je odluku Ustavnog suda BiH kojom je poništena presuda Vrhovnog suda RS-a, kojom se negiralo postojanje diskriminacije za bošnjačke učenike u Konjević Polju.

Mašić je naglasio da borba za prava djece povratnika u RS traje više od jednog desteljeća od kada se od strane SNSD-ove vlasti u ovom entitetu osporava bosanski jezik.
"Zbog toga su prve konkretne mjere, kako bi se barem donekle zaštitila prava djece povratnika iz Konjević Polja, donesene početkom 2014. godine kada je Ministarstvo obrazovanja i nauke FBiH na čijem sam tada bio čelu, a u saradnji sa Islamskom zajednicom u BiH, Ministarstvom za raseljene osobe i izbjeglice FBiH i Ministarstvom obrazovanja, nauke i mladih Kantona Sarajevo osiguralo i finansiralo instruktivnu nastavu u Novoj Kasabi po nastavnom planu i programu FBiH", naveo je Mašić.

Također, u septembru 2014. godine po istom modelu i uz asistenciju Ministarstva za obrazovanje, nauku, kulturu i sport Zeničko-dobojskog kantona krenula je i instruktivna nastava za djecu povratnika u Vrbanjcima kod Kotor Varoši.

"Obzirom da je Ustavni sud Bosne i Hercegovine svojom odlukom predmet vratio Vrhovnom sudu RS-a na ponovno odlučivanje, za nadati se da će u ovom sudu ovaj put preovladati razum i pravda u odnosu na politikanstvo vladajućeg SNSD-a koji pod svojim uticajem uglavnom drži i kontroliše pravosuđe u RS-u", kaže Mašić.

Mašić je zaključio da se Predsjedništvo BiH, Vijeće ministara i Vlada Federacije BiH, pogotovo sada nakon odluke Ustavnog suda BiH, moraju konačno direktno uključiti u borbu za osporena i onemogućena osnovna ljudska prava bošnjačkih povratnika u RS-u.

Salkane super proteza samo što šestice stavi na mjesto kečeva ništa te nemožemo razumiti

Politika se lomi na leđima bošnjačke djece kod Zvornika: Diskriminacijom do odlaska s ognjišta

Sedam učenika područne škole u Liplju nadomak Zvornika ni ovoga ponedjeljka nije sjelo u školske klupe. Najavljeni sastanak nadležnih i roditelja učenika ipak nije održan, a samim tim problem u vezi s izučavanjem bosanskog jezika nije riješen.

Višegodišnji problem za učenike bošnjačke nacionalnosti u Liplju zvanično nikada nije riješen, zbog činjenice da po školskoj dokumentaciji oni ne izučavaju bosanski jezik i književnost, već, kako je to navedeno "jezik bošnjačkog naroda".

VIŠEGODIŠNJI PROBLEM
Bošnjačka djeca kod Zvornika ponovo nisu u školi jer ne mogu izučavati svoj jezik
Svaka godina za tamošnje učenike počinjala je višednevnim štrajkom koji bi po ustaljenoj matrici rezultirao sastankom roditelja i nadležnih iz Republike Srpske, postiglo bi se obećanje o rješavanju problema, osnovci bi se vratili na nastavu, ali bi krajnji ishod za njih bio nezadovoljavajući.

Razlog leži u činjenici da vlast, odnosno nadležno resorno ministarstvo svoje obećanje ne potkrepljuje zvaničnim pisanim aktom po kojem se učenicima udovoljava u izučavanju bosanskog jezika i književnosti, što bi im trebalo biti zagarantovano kroz presude Ustavnog suda BiH i Vrhovnog suda Republike Srpske.

Roditelji poručuju da se ovakvim vidom diskriminacije od politike želi stvoriti ambijent u kojem bi Bošnjaci bili nagnani na korak odlaska sa svojih ognjišta na koja su se vratili nakon ratnih dešavanja.

"Ovakva politika se vodi samo u cilju da svi napustimo ovo područje, a potezi vlasti najviše se lome preko leđa učenika. Vlast ovim pokazuje da mi nismo dobrodošli na svojoj zemlji, zbog čega je psihičko stanje povratnika veoma teško. Zbog svega djeca nisu vesela, ne ide im se u školu i žive bez cilja, jer nemaju osnovno zagarantovano pravo, a to je pravo na jezik. Odluke suda su na strani pravde, ali stanje je takvo kakvo jeste", kazao je za Klix.ba Hasan Omerović, povratnik u Gornju Kamenicu.

Bošnjačka djeca u Liplju nastavu ne pohađaju od 1. septembra ove godine, zbog čega je za danas u prostorijama škole bio zakazan sastanak predstavnika Ministarstva obrazovanja RS i roditelja. Međutim, nadležni se nisu pojavili, a učenici samim tim ponovo nisu sjeli u školske klupe.

"U ovom sistemu mi se susrećemo s mnogo nelogičnosti. Područno odjeljenje u Liplju nastavu je izučavalo prema nastavnom planu i programu Tuzlanskog kantona, što je bilo sporazumno između entiteta. Međutim, iz entitetskog pedagoškog zavoda prošle godine nam je rečeno da je taj dokument istekao, ali mi smo sada stekli utisak da nas se na ovaj način pokušava ucjenjivati", kaže nam Husein Sačević, jedan od roditelja čije dijete pohađa područnu školu u Liplju.

Sačević je otac petero djece koja su se kroz godine školovanja suočavala s diskriminacijom, zbog čega je dosad na adrese pet ambasada uputio zahtjeve za odobravanje azila. Cilj mu je, kako navodi, da njegova djeca imaju svijetlu budućnost.

"Želim da oni imaju mogućnost ostvarivanja osnovnih ljudskih prava, a ovdje je to nemoguće. Sve što su nam nadležni obećali na kraju je ispalo kao čista laž", naglašava Sačević.

S druge strane, iz Osnovne škole "Sveti Sava", kojoj pripada područna škola u Liplju, navode da na osnovu Zakona i pravilnika o vođenju pedagoške dokumentacije RS ne mogu ispuniti zahtjeve bošnjačke djece, odnosno njihovih roditelja o upisivanju naziva jezika. Poručuju da oni ovaj problem ne mogu riješiti, naglašavajući da je to u ingerenciji višeg nivoa, odnosno vlasti u Republici Srpskoj.

Jos da ubace gradjanski, ateisticki, agnosticarski, pa moze biti to 5 jezika.

Jadna djeca. Završiti će i školovanje a neće bit u stanju izučavati tzv bosanski. Srećom ima i dobra vijest. Bit će fluidni u bošnjačkom jeziku, te bi uz kraći tečaj “bosanskog” na 23% tzv Bejha mogli u kratko vrijeme položiti razliku predmeta pa da budu fluidni i na “bosanskom”. Ovo je dakako i poslovna prilika za vještog lingvista koji će napisati prvi bosansko-bošnjački leksikon za sve male muslimane koji će željeti postati vješti u čak dva jezika.