Prevedi to tele, ne znaju ljudi ćirilicu.

Evo ga tekst sa vikipedije, stavljam samo zato sto su pojedini Hrvati to trazili:

Током историје, хрватизација православних Срба је била уско повезана са разним облицима верске асимилације, а првенствено са појавом унијаћења, односно покатоличавања. Ови процеси су доводили до одвајања поунијаћених, односно покатоличених Срба од њихове првобитне верске заједнице - Српске православне цркве, што је за последицу имало не само верску конверзију, већ и постепену акултурацију, а потом и потпуну асимилацију у нову заједницу, предвођену хрватским свештенством.[2]

Један од главних инструмената за спровођење не само верске, већ и етничке конверзије Срба била је унијатска Крижевачка бискупија у Хрватској. Међутим, интензиван рад на унијаћењу православних Срба запчет је знатно пре формалног оснивања поменуте бискупије. За време учесталих миграција током 16. и 17. века,[3] поједине групе српских досељеника су биле подвргаване убрзаној верској конверзији и акултурацији, што је у пракси доводило до прихватања новог идентитета под утицајем хрватског свештенства. Ова појава је била посебно изражена међу Србима који су били настањени на поседима хрватских великаша у банској Хрватској, а исти процес је захватио и поједина крајишка подручја, о чему сведочи познати пример акултурације жумберачких Срба.

У раздобљу од 16. до 18. века, знатан број српских села са неколико хиљада житеља у области Жумберка поунијаћен је од стране хрватског свештенства, првенствено уз упоребу разних притисака и других средстава принуде од стране државних и војних власти. Процец хрватизације жумберачких Срба био је спроведен темељито, тако да су се током 19. и 20. века поједини Жумберчани српског порекла на посебан начин истицали ватреном припадношћу хрватском националном корпусу,[4] о чему на сликовит начин сведочи и потоњи пример унијатског крижевачког бискупа Јанка Шимрака.

Слични процеси верске и националне конверзије су били забележени и међу Србима у Далмацији, где се организовано унијаћење појавило 1832. године углавном у насељима Кричке, Баљци и Врлика. Такве појаве су доводиле до знатних сукоба, тако да унијаћење и однарођавање није заживело. По правилу, привремени унијати су се већим делом враћали у православну веру и српску заједницу, а мањим делом су преласком у римокатолике и потом би се већ у првој или другој генерацији изјашњавали као Хрвати.

У другој половини 19. века, главни идеолог и заговорник потпуне хрватизације Срба у Хрватској био је Анте Старчевић (1823-1896), оснивач хрватске Странке права. Његовим публицистичким радовима и јавним позивима "грко-источњацима" (како је називао Србе) да прихвате пројекат "хрватске политичке нације" и тиме постану Хрвати, постављени су темељи за идеолошку и политичку изградњу организованог система хрватизације Срба, уз употребу свих средстава. Теорију о постојању "хрватске политичке нације" и непризнавању других народности у Хрватској, а на првом месту српске, прихватиле су и друге хрватске политичке групације,[5] тако да је поменута теорија постала главно политичко средство хрватизације.[6] Последице такве идеологије показале су се у 20. веку.

Као главни иструмент за спровођење унијаћења и похрваћивања, гркокатоличка Крижевачка епархија је и током савремене историје одиграла значајну улогу у превођењу православних Срба у католицизам и њиховом укључивању у хрватски национални корпус.[7] Ова делатност је попримила екстремне и злочиначке раазмере за време Другог светског рата (1941-1945), када је управа Крижевачке епархије активно саучествовала у принудном и насилном покатоличавању православних Срба, које је спровођено на целокупном подручју такозване Независне Државе Хрватске. У томе се посебно истакао клерофашиста[8] Јанко Шимрак, гркокатолички крижевачки бискуп, који је почевши од 1941. године, заједно са загребачким надбискупом Алојзијем Степинцем учествовао у раду посебног одбора за спровођење покатоличавања.[9]

За време постојања социјалистичке Југославије, хрватизација се испољавала првенствено у области културног живота. Срби у Хрватској су били изложени процесу тихе акултурације, првенствено у великим градовима, док је ова појава била знатно мање изражена на крајишким подручјима у унутрашњости. Већ од седамдесетих година 20. века постојала је тенденција постепеног удаљавања од општег стандарда у српскохрватском језику у виду све израженијег залагања за употребу "чисте" хрватске језичке норме. Све интензивнија лингвистичка хрватизација, наметана преко јавних гласила и масовних медија, знатно је утицала и на језик урбаних Срба у Хрватској.[10]

Након политичких промена у Хрватској (1990) и доласка на власт националистичке Хрватске демократске заједнице, положај Срба у овој још увек југословенској републици је почео нагло да се погоршава. Променом устава Хрватске, Србима је одузет дотадашњи статус конститутивног народа, чиме су сведени на мањину. На свеопшту хрватизацију политичког и друштвеног живота Срби су одговорили стварањем својих аутономних области које су се крајем 1991. године ујединиле у Републику Српску Крајину. Након њеног слома (1995) и протеривања велике већине Срба, на окупираном подручју Крајине је започео процес интензивне хрватизације, који траје до данашњих дана.

У Републици Хрватској се процес хрватизације Срба спроводи на разним нивоима друштвеног живота. Тако је 2011. године забиљежен случају Предрага Арсеновића, Србина из Јаловика код Шапца у Мачви, кога су власти Републике Хрватске посмртно регистровале као Хрвата. Случај је открио његов син Саша Арсеновић када је вадио извод из матичне књиге рођених. Према наводима Миодрага Линте, председника Коалиције удружења избјеглих Срба, у Хрваткој је било мијењања националне припадности у матичним књигама. Директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац истиче да процес хрватизације Срба и даље најизраженији у урбаним срединама. Овакви случајеви су најбројнији у Задру и Госпићу, гдје се српска деца уз одобрење родитеља прво покатоличавају, а затим и уписују као Хрвати. Ови случајеви су узроковани тешким положајем Срба који се налазе у положају грађана другог реда. Свештеник Српске православне цркве у Задру, прота Миленко Поповић указао је на већи број случајева у којима су Срби у Задру од њега тражили потврду да су крштени, са којом су потом одлазили код римокатоличких свештеника.[11]

SKIP... ove bedastoće treba baciti u treš. Savo Štrbac, Linta i ta bagra krezava sektaško vadikalsko nazadnjačka.

@Sinđo ne se blamiraj...prirodno je da većina želi mikro manjinu da skuha...svak tko ode spreman je na to.
Ako ne on, djeca iza njega...

Spor oko Stjepanske biskupije potrajao je do 1631. godine kada je Kongregacija
donijela svoj konačni sud. Dekretom od 7. svibnja 1631. godine Popovo i Gradac, oko
kojih se najviše i vodio spor, pripali su trebinjsko-mrkanskom biskupu. Također je
naloženo sadašnjem i budućim biskupima da češće pohode spomenuta mjesta jer je
zbog nemara crkvenih upravitelja veliki broj katolika otpao od katoličke vjere.330
Povremeni posjeti vizitatora i nedostatan broj svećenika nisu mogli zadovoljiti
potrebe vjernika. Stoga i ne čudi što određeni broj vjernika prelazi na islam ili se okreće
pravoslavnim svećenicima koji nerijetko zalaze na područja pod jurisdikcijom
trebinjskog biskupa te u nedostatku katoličkog svećenstva obavljaju duhovne obrede
nad katoličkim vjernicima. Još je J. Mancinelli početkom 17. st. pisao kako narod na
prostoru Trebinjske biskupije, zbog nedostatka katoličkih svećenika, koji zbog
neimaštine prepuštaju brigu o katolicima neukim svećenicima, prelazi na
pravoslavlje.331 Za ovakvo stanje dio odgovornosti snose i sami biskupi koji i po
nekoliko desetljeća nisu obilazili povjerenu im biskupiju. Upravo će njih fra Blaž iz
Graca u svom izvješću iz 1624. god. optužiti Kongregaciji u Rimu za prijelaz katolika
na islam i pravoslavlje.332
Podatke o prijelazima na pravoslavlje donosi nam i D. Andrijašević 1627.
godine, koji kaže kako je u Popovu radi nedostatka svećenstva i zato što nije bilo
biskupa, 360 katoličkih obitelji prešlo na raskol, a 4 od 12 crkava prisvojili su
pravoslavni svećenici.333 Bilo je slučajeva kada su i sami vjernici u nedostatku
katoličkih, odlazili pravoslavnim svećenicima. Tako je Andrijašević iste godine(1627.)
pisao, kako u nedostatku svećenika koji i po više od deset godina ne bi obilazili
vjernike, rimokatolici posjećuju pravoslavnu crkvu i tamo čak sklapaju i brakove, ali i
dalje ostaju vjerni katoličkoj vjeri.334 Upravo radi nedostatka katoličkog svećenstva
Sveta je Stolica 1634. godine na prijedlog trebinjskog biskupa donijela odluku da se za
župnike u Trebinjskoj biskupiji postave dvojica franjevaca.335 Ali dvojica svećenika
nisu mogla u potpunosti zadovoljiti potrebe vjernika tako da su se prijelazi i dalje
nastavljali. O tome svjedoči i izvještaj nuskanskog biskupa Mihajla Restića iz 1639.
godine Svetoj Stolici o stanju u Trebinjsko-mrkanskoj biskupiji u kojem stoji da je u
Zurovićima sedam obitelji prešlo na pravoslavlje.33

Taj Vatikan nije mogao održati Sveto Rimsko Carstvo, ni ujediniti katolike germane, već su se klali i iscrpljivali u bezbrojnim ratovima, katolici spanjolci protiv katolika francuza pa protiv nixozemaca, švaba.. Apsolutna nemoć vatikana, jedino je uspio pomiriti Španjolce i Portugalce..

Vatikanu se daju nekakva nadnaravne moći, preko Jadrana, plesali im bogumili, a do 12 stoljeca na jadranskoj obali bizantskih pravoslavaca koliko god hoćeš(u isto vrijeme 100% crne gore katolici i 70% Srba). Čak je bio nekakav hrvatski ban ili kralj koji je zagovarao Bizant previše pa su ga makli.. To prisvajanje/određivanje naroda na temelju vjere iz 12 stoljeća je bezveze...Narodi nisu postojali u tom smislu..pogotovo vjerski homogeni.

Pravoslavlje i katoličanstvo u 12 st. je bilo puno drugačije definirano.

Bilo je i dobrih papa i bitangi.

Papa Stefan II je Pipinu Malom podvaliti falš pismo od sv.Petra iz raja, da ga moli da dobije dar za papsku državu.

Pipin mu je darovao Rimsku oblast, grad na 7 brežuljaka, gde je napravljen Vatikan...PREVARNO...od početka.

PRE toga Pipin je pobedio Longobarde osvojio Ravenski egzarhat pod jurisdikcijom Konstantinopola...sa Ist obredima...

što je uzdrmalo odnose između SUPER SILE Ist Rima i latinsko germanske strukture...i poguralo kasniji raskol.

Kasnije Lvov unija iz Bresta i puštanje pipaka prozelitizmom...danas "ubiru plodove" od pre 400 g.

U novije doba sredinom 19 st su odradili NAJVEĆU OPERACIJU, sa Rumunjima...možeš videti modus operandi kako su djelovali, metodologiju rada, koncept.

Srbi su im se JEDINI IZMIGOLJILI, a na pljuvomet.
Što misliš, zašto imamo povjesne prijepore i nesuglasice?

Pola Afrike, cjelu J Amer, Kinu...a Srbi ih popišali.

Srušili Firentinsku uniju 1439...gde je Ruski car PRISTAO..pre ih car Dule par puta levatio....

Konkordat 1937 oboren, gde od 1 kat i 1 ort kada se venčaju, da se ortodox AUTOMATSKI KONVERTIRA.
Lov na mješovite brakove i na srpske duše i imovinu.

Bilo je i dobrih papa i bitangi.

Papa Stefan II je Pipinu Malom podvaliti falš pismo od sv.Petra iz raja, da ga moli da dobije dar za papsku državu.

Pipin mu je darovao Rimsku oblast, grad na 7 brežuljaka, gde je napravljen Vatikan...PREVARNO...od početka.

PRE toga Pipin je pobedio Longobarde osvojio Ravenski egzarhat pod jurisdikcijom Konstantinopola...sa Ist obredima...

što je uzdrmalo odnose između SUPER SILE Ist Rima i latinsko germanske strukture...i poguralo kasniji raskol.

Kasnije Lvov unija iz Bresta i puštanje pipaka prozelitizmom...danas "ubiru plodove" od pre 400 g.

U novije doba sredinom 19 st su odradili NAJVEĆU OPERACIJU, sa Rumunjima...možeš videti modus operandi kako su djelovali, metodologiju rada, koncept.

Srbi su im se JEDINI IZMIGOLJILI, a na pljuvomet.
Što misliš, zašto imamo povjesne prijepore i nesuglasice?

Pola Afrike, cjelu J Amer, Kinu...a Srbi ih popišali.

Srušili Firentinsku uniju 1439...gde je Ruski car PRISTAO..pre ih car Dule par puta levatio....

Konkordat 1937 oboren, gde od 1 kat i 1 ort kada se venčaju, da se ortodox AUTOMATSKI KONVERTIRA.
Lov na mješovite brakove i na srpske duše i imovinu.

Živorođeni/umrli: 2017 - 2018 - 2019 - 2020 - 2021

ALBANIJA: 30.869/22.232 - 28.934/21.804 - 28.561/21.937 - 28.075/27.605 - 27.284/30.580


Ode i Albanije pod tockove

Evo ga tekst sa vikipedije, stavljam samo zato sto su pojedini Hrvati to trazili:

Током историје, хрватизација православних Срба је била уско повезана са разним облицима верске асимилације, а првенствено са појавом унијаћења, односно покатоличавања. Ови процеси су доводили до одвајања поунијаћених, односно покатоличених Срба од њихове првобитне верске заједнице - Српске православне цркве, што је за последицу имало не само верску конверзију, већ и постепену акултурацију, а потом и потпуну асимилацију у нову заједницу, предвођену хрватским свештенством.[2]

Један од главних инструмената за спровођење не само верске, већ и етничке конверзије Срба била је унијатска Крижевачка бискупија у Хрватској. Међутим, интензиван рад на унијаћењу православних Срба запчет је знатно пре формалног оснивања поменуте бискупије. За време учесталих миграција током 16. и 17. века,[3] поједине групе српских досељеника су биле подвргаване убрзаној верској конверзији и акултурацији, што је у пракси доводило до прихватања новог идентитета под утицајем хрватског свештенства. Ова појава је била посебно изражена међу Србима који су били настањени на поседима хрватских великаша у банској Хрватској, а исти процес је захватио и поједина крајишка подручја, о чему сведочи познати пример акултурације жумберачких Срба.

У раздобљу од 16. до 18. века, знатан број српских села са неколико хиљада житеља у области Жумберка поунијаћен је од стране хрватског свештенства, првенствено уз упоребу разних притисака и других средстава принуде од стране државних и војних власти. Процец хрватизације жумберачких Срба био је спроведен темељито, тако да су се током 19. и 20. века поједини Жумберчани српског порекла на посебан начин истицали ватреном припадношћу хрватском националном корпусу,[4] о чему на сликовит начин сведочи и потоњи пример унијатског крижевачког бискупа Јанка Шимрака.

Слични процеси верске и националне конверзије су били забележени и међу Србима у Далмацији, где се организовано унијаћење појавило 1832. године углавном у насељима Кричке, Баљци и Врлика. Такве појаве су доводиле до знатних сукоба, тако да унијаћење и однарођавање није заживело. По правилу, привремени унијати су се већим делом враћали у православну веру и српску заједницу, а мањим делом су преласком у римокатолике и потом би се већ у првој или другој генерацији изјашњавали као Хрвати.

У другој половини 19. века, главни идеолог и заговорник потпуне хрватизације Срба у Хрватској био је Анте Старчевић (1823-1896), оснивач хрватске Странке права. Његовим публицистичким радовима и јавним позивима "грко-источњацима" (како је називао Србе) да прихвате пројекат "хрватске политичке нације" и тиме постану Хрвати, постављени су темељи за идеолошку и политичку изградњу организованог система хрватизације Срба, уз употребу свих средстава. Теорију о постојању "хрватске политичке нације" и непризнавању других народности у Хрватској, а на првом месту српске, прихватиле су и друге хрватске политичке групације,[5] тако да је поменута теорија постала главно политичко средство хрватизације.[6] Последице такве идеологије показале су се у 20. веку.

Као главни иструмент за спровођење унијаћења и похрваћивања, гркокатоличка Крижевачка епархија је и током савремене историје одиграла значајну улогу у превођењу православних Срба у католицизам и њиховом укључивању у хрватски национални корпус.[7] Ова делатност је попримила екстремне и злочиначке раазмере за време Другог светског рата (1941-1945), када је управа Крижевачке епархије активно саучествовала у принудном и насилном покатоличавању православних Срба, које је спровођено на целокупном подручју такозване Независне Државе Хрватске. У томе се посебно истакао клерофашиста[8] Јанко Шимрак, гркокатолички крижевачки бискуп, који је почевши од 1941. године, заједно са загребачким надбискупом Алојзијем Степинцем учествовао у раду посебног одбора за спровођење покатоличавања.[9]

За време постојања социјалистичке Југославије, хрватизација се испољавала првенствено у области културног живота. Срби у Хрватској су били изложени процесу тихе акултурације, првенствено у великим градовима, док је ова појава била знатно мање изражена на крајишким подручјима у унутрашњости. Већ од седамдесетих година 20. века постојала је тенденција постепеног удаљавања од општег стандарда у српскохрватском језику у виду све израженијег залагања за употребу "чисте" хрватске језичке норме. Све интензивнија лингвистичка хрватизација, наметана преко јавних гласила и масовних медија, знатно је утицала и на језик урбаних Срба у Хрватској.[10]

Након политичких промена у Хрватској (1990) и доласка на власт националистичке Хрватске демократске заједнице, положај Срба у овој још увек југословенској републици је почео нагло да се погоршава. Променом устава Хрватске, Србима је одузет дотадашњи статус конститутивног народа, чиме су сведени на мањину. На свеопшту хрватизацију политичког и друштвеног живота Срби су одговорили стварањем својих аутономних области које су се крајем 1991. године ујединиле у Републику Српску Крајину. Након њеног слома (1995) и протеривања велике већине Срба, на окупираном подручју Крајине је започео процес интензивне хрватизације, који траје до данашњих дана.

У Републици Хрватској се процес хрватизације Срба спроводи на разним нивоима друштвеног живота. Тако је 2011. године забиљежен случају Предрага Арсеновића, Србина из Јаловика код Шапца у Мачви, кога су власти Републике Хрватске посмртно регистровале као Хрвата. Случај је открио његов син Саша Арсеновић када је вадио извод из матичне књиге рођених. Према наводима Миодрага Линте, председника Коалиције удружења избјеглих Срба, у Хрваткој је било мијењања националне припадности у матичним књигама. Директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац истиче да процес хрватизације Срба и даље најизраженији у урбаним срединама. Овакви случајеви су најбројнији у Задру и Госпићу, гдје се српска деца уз одобрење родитеља прво покатоличавају, а затим и уписују као Хрвати. Ови случајеви су узроковани тешким положајем Срба који се налазе у положају грађана другог реда. Свештеник Српске православне цркве у Задру, прота Миленко Поповић указао је на већи број случајева у којима су Срби у Задру од њега тражили потврду да су крштени, са којом су потом одлазили код римокатоличких свештеника.[11]

Živorođeni prema narodnosti majke u RH 2017./2018./2019./2020.

Ukupno 36 556 / 36 945 / 36 135 / 35 845
Hrvati 33 691 / 34 206 / 33 435 / 33 270
Nacionalne manjine
Svega 2 391 / 2189 / 2 182 / 2 073
Albanci 252 / 233 / 187 / 179
Austrijanci 1 / 2 / 0 / 1
Bošnjaci 230 / 185 / 187 / 178
Bugari 6 / 0 / 5 / 0
Crnogorci 10 / 15 / 20 / 8
Česi 54 / 56 / 55 / 49
Mađari 88 / 72 / 59 / 71
Makedonci 27 / 22 / 34 / 19
Nijemci 15 / 11 / 5 / 12
Poljaci 9 / 11 / 5 / 4
Romi 686 / 676 / 726 / 674
Rumunji 11 / 8 / 2 / 2
Rusi 29 / 30 / 26 / 19
Rusini 15 / 11 / 20 / 6
Slovaci 37 / 26 / 23 / 33
Slovenci 27 / 18 / 23 / 14
Srbi 645 / 613 / 579 / 586
Talijani 79 / 68 / 82 / 70
Turci 6 / 4 / 6 / 2
Ukrajinci 29 / 24 / 18 / 22
Židovi 2 / 2 / 3 / 0
Ostali 133 / 102 / 117 / 124

Neizjašnjeni 134 / 121 / 112 / 104
Nepoznato 340 / 429 / 406 / 398

Mislim da u Srbiji treba uvesti kao drzavni praznik "Dan pada albanskog nataliteta", da nisu prestali da stancaju decu stigli bi do Beograda.
1990. 82.000 rodjenih u Albaniji
1990. 90.000 rodjenih u Srbiji - ovde ima minimum 1000 Albanaca, a mozda i do 2000

2021. 27.000 Alb
2021. 62.000 Srb

A Pilipenda?

Živorođeni prema narodnosti majke u RH 2017./2018./2019./2020.

Ukupno 36 556 / 36 945 / 36 135 / 35 845
Hrvati 33 691 / 34 206 / 33 435 / 33 270
Nacionalne manjine
Svega 2 391 / 2189 / 2 182 / 2 073
Albanci 252 / 233 / 187 / 179
Austrijanci 1 / 2 / 0 / 1
Bošnjaci 230 / 185 / 187 / 178
Bugari 6 / 0 / 5 / 0
Crnogorci 10 / 15 / 20 / 8
Česi 54 / 56 / 55 / 49
Mađari 88 / 72 / 59 / 71
Makedonci 27 / 22 / 34 / 19
Nijemci 15 / 11 / 5 / 12
Poljaci 9 / 11 / 5 / 4
Romi 686 / 676 / 726 / 674
Rumunji 11 / 8 / 2 / 2
Rusi 29 / 30 / 26 / 19
Rusini 15 / 11 / 20 / 6
Slovaci 37 / 26 / 23 / 33
Slovenci 27 / 18 / 23 / 14
Srbi 645 / 613 / 579 / 586
Talijani 79 / 68 / 82 / 70
Turci 6 / 4 / 6 / 2
Ukrajinci 29 / 24 / 18 / 22
Židovi 2 / 2 / 3 / 0
Ostali 133 / 102 / 117 / 124

Neizjašnjeni 134 / 121 / 112 / 104
Nepoznato 340 / 429 / 406 / 398