Teroristički napad na civilni brod registrovan u Liberiji. CIAkrajiški teroristički režim mora biti uništen.

Ovo Rusima daje opravdanje da potope bilo koji brod koji snabdeva CIAkrajiški režim.

Pa ne mora brod, može iznenada da eksplodira neka naftna platforma u Severnom moru, može da procuri neko izvorište plina, da ajkula pregrize telekomunikacione kablove. Dešava se, ajkule gladne, a možda su i vanzemaljci, ko će ga znati...

Italijanski mediji: Zelenski upao u „trostruku zamku“ Putina!



Rusija ima tri važna aduta koji joj pomažu da pobjedi Ukrajinu, piše italijanski dnevni list „Republika“.

„Ukrajinska ofanziva je usporila i Zapad se boji da će do kraja mjeseca sasvim prestati. Na strani Rusije su snažna odbrana i taktika vojnih generala, dok istovremeno, Oružane snage Ukrajine nisu naučile da vode velike vojne operacije“, navodi se u članku.

Autor ističe da rezultati kontrofanzive izazivaju sve veću zabrinutost u Ukrajini, kao i među saveznicima: postoji bojazan da ofanzivne snage neće moći do jeseni da potisnu Ruse sa teritorija koje su zauzeli, što će stvoriti veoma tešku situaciju ne samo na vojnom, već i političkom planu.

„Katastrofalan scenario bi mogao izgleda ovako: napredovanje ukrajinskih snaga prema Krimu biće odloženo do kraja proljeća 2024. godine, a to će omogućiti Rusiji da još više ojača“, piše novinar.

Prema njegovom mišljenju, ako Oružane snage Ukrajine ne budu mogle da zauzmu Marijupolj i Melitopolj do sredine septembra, Kremlj će imati mnogo vremena da pokuša da podijeli saveznike ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog.

U članku se navodi da su u diplomatskim krugovima obnovljeni razgovori o primirju po korejskom primeru koje će zamrznuti liniju fronta.

Kontraofanziva, o kojoj se dugo pričalo u Kijevu, počela je 4. juna na južnodonjeckom, zaporoškom i artjomovskom pravcu, pri čemu je ukrajinska vojska koncentrisala glavni udar na zaporoški sektor fronta.

Novi izveštaj svetske banke: Rusija pretekla Nemačku, najveća ekonomija u Evropi

Privreda Rusije peta je na svetu i prva u Evropi kada je reč o BDP-u usklađenim sa paritetom kupovne moći



Ruska ekonomija je pretekla Nemačku i sada se nalazi na prvom mestu u Evropi kada je reč o bruto društvenom proizvodu (BDP) usklađenim sa paritetom kupovne moći, pokazuju podaci Svetske banke.

Procenjuje se da je BDP Rusije po tim pokazateljima sada 5,33 biliona dolara, čime se ona nalazi na petom mestu u svetu.



Nemačka se nalazi na šestom mestu sa BDP-om od 5,31 bilion dolara.

Prvo mesto i ove godine zauzima Kina, sa ukupnim BDP-om koji je nešto veći od 30 biliona dolara. Nju prate Sjedinjene Američke Države (25,4 biliona), Indija (11,8 biliona) i Japan (5,7 biliona).



Preostale zemlje koje ulaze u top 10 najvećih ekonomija sveta su Indonezija, Brazil Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Oporavak ruske privrede nakon recesije 2022. godine pokazao se bržim nego što se očekivalo, a postoji mogućnost da će do kraja godine ruski BDP porasti iznad dva odsto na godišnjem nivou, smatraju ekonomisti.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je krajem jula da očekuje da će BDP te zemlje do kraja godine porasti za više od dva odsto.

"Ako je za celu 2022. godinu, BDP smanjen za 2,1 odsto, onda je od januara do maja ove godine porastao za 0,6 odsto. A iz meseca u mesec se tempo ubrzavao, u maju čak do 5,4 odsto", kazao je i dodao da se očekuje da će do kraja godine BDP porasti za više od dva odsto.

Uprkos sankcijama koje je Zapad uveo Moskvi u pokušaju da uništi ekonomiju zemlje i zaustavi Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, Međunarodni monetarni fond saopštio je da ruska privreda ne da nije na kolenima, već će ove godine porasti 1,5 odsto.

Kako navodi "Volstrit džornal", stabilnost ruske ekonomije je posledica značajnih injekcija vlade, razvoja vojnoindustrijskog kompleksa, kao i preorijentacije spoljne trgovine ka istočnim partnerima, posebno Indiji i Kini.

Sankcije, koje je američki predsednik Džozef Bajden, bombastično predstavio kao "najznačajnije ikada", u početku su lišile Rusiju mikročipova i visokotehnoloških komponenti, smanjujući njenu sposobnost da proizvodi precizno navođene rakete, ali se Moskva brzo oporavila od tog udarca.

Ruska sirova nafta nastavlja da teče, a kontinuirana globalna potražnja za ruskim proizvodima takođe pomaže da se državna kasa puni. "Sankcije nisu uništile rusku ekonomiju", rekao je Sergej Gurijev, bivši savetnik ruske vlade.

Ukrajinci su najavili i napade na 6 ruskih gradova na Crnom moru, među njima Anapu i Gelendžik, gradovi koji su namijenjeni turizmu a koji nemaju nikakve industrije.
Jasno je da ofenziva dobro ide kada su se odlučili napadati civile.

"Vašington post": U SAD sve manja podrška za pomoć Ukrajini, a Bajden sve velikodušniji

Stručnjaci kažu da je pomoć Kijevu dosegla iznos koji nije viđen još od kraja Drugog svetskog rata



Sjedinjene Države su od početka konflikta u Ukrajini obezbedile više od 60 milijardi dolara podrške Kijevu, što uključuje 43 milijarde dolara direktne vojne pomoći, piše "Vašington post".

To je više nego što SAD daju bilo kojoj drugoj zemlji.

Međutim, godinu i po od početka sukoba, američka javna podrška finansiranju rata opada, posebno među republikancima.

Ukupna vojna pomoć SAD Ukrajini premašila 43 milijarde dolara

Dan posle početka konflikta, predsednik Bajden je odobrio paket vojne pomoći od 350 miliona dolara, koja je uključivala malokalibarsko oružje i municiju, kao i pancire i opremu za ukrajinske vojnike na frontu, saopštio je Pentagon.

U aprilu je odobreno slanje prvih helikoptera M-17 u Ukrajinu. U julu je odobreno još tri milijarde dolara za vojnu pomoć.

Šest meseci posle početka konflikta, Pentagon je obećao najveću tranšu vojne pomoći do sada, što je predstavljalo "u srednjoročnom i dugoročnom periodu, početak procesa ugovaranja dodatnih prioritetnih kapaciteta Ukrajini, kako bi se osiguralo da se Ukrajina odbrani", saopštilo je Ministarstvo odbrane.

U novembru, Pentagon je saopštio da je Kijev dobio prvi NASAMS za protivvazdušnu odbranu, pošto je Rusija počela da gađa ukrajinsku infrastrukturu.

Godinu dana nakon početka sukoba, Bajdenova administracija je najavila još dve milijarde dolara pomoći, kako bi pokazala svoju "posvećenost dugoročnoj bezbednosti Ukrajine."

U aprilu Vašington je obezbedio još 400 miliona dolara pomoći.

Desetine školskih tenkova M1 "abrams" stiglo je u Nemačku radi obuke ukrajinskih snaga. Pošiljka je stigla manje od mesec dana pre početka prolećne kontraofanzive. Nedelju dana kasnije, Bajden je izjavio da će "SAD i njihovi saveznici obučavati ukrajinske borbene pilote na avionima F-16."

U julu 2023, SAD su poslale dodatnu municiju za PVO sisteme "patriot" i NASAMS, još municije za HIMARS-e, kao i rezervne delove i terensku opremu.

Ukupna vojna pomoć SAD do sada iznosi 43,1 milijardu dolara.

Takođe, Pentagon je obećao sredstva za ulaganje u više vrsta naoružanja, sredstva za obuku, savetovanja, logistiku i opremu, kroz "Inicijativu za bezbednosnu pomoć Ukrajini", što znači spremnost na dugoročnu podršku ratu u Ukrajini.



Ostali vidovi podrške SAD Kijevu

Vojna pomoć SAD Kijevu, od 43,1 milijarde dolara, predstavlja 65,1 odsto ukupne pomoći SAD Ukrajini. Od početka rata, Sjedinjene Države su obezbedile i oko 20,5 milijardi dolara budžetske podrške Kijevu, plus još 2,6 milijardi dolara za pomoć raseljenim licima, uključujući izbeglice unutar i van zemlje.

Sve u svemu, SAD su poslale Ukrajinu 66,2 milijarde dolara za vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć.

Stručnjaci taj iznos vide kao ogromnu investiciju SAD, koja nije viđena od Drugog svetskog rata.

Majkl O’Henlon, viši saradnik na Institutu Brukings, te brojke je uporedio sa pomoći SAD evropskim zemljama na kraju Drugog svetskog rata kroz Maršalov plan. Uzimajući u obzir inflaciju, on se danas procenjuje na oko 150 milijardi dolara koje su isplaćivane tokom tri godine.

Da li je pomoć Kijevu uopšte održiva

Ove brojke mogu da izgledaju relativno male, recimo u poređenju sa budžetom za odbranu SAD. Ali, kada se uporede sa podrškom SAD drugim državama, posvećenost Ukrajini je jedinstvena.

Finansiranje je nadmašilo podršku svim drugim saveznicima SAD, uključujući Izrael, Jordan i Egipat.

O’Henlon primećuje da je pomoć Kijevu premašila podršku Tajvanu, kome je, krajem jula, obećano više od 300 miliona dolara vojne pomoći, kako se navodi, zbog povećanog vojnog prisustva Kine.

Sjedinjene Države su daleko ispred svih drugih zemalja u pomoći Kijevu.

Međutim, kako se sukob produžava, podrška u Sjedinjenim Državama za finansiranje rata u Ukrajini opada, zaključuje "Vašington post".

Istraživanje Centra Pev u junu pokazalo je da 44 odsto republikanaca smatra da Sjedinjene Države daju previše pomoći Ukrajini. To je postalo tema među nekim kandidatima Republikanske stranke u Senatu, kao i nekim od stranačkih kandidata za predsednika.

"Mogli bismo da to radimo zauvek", rekao je O’Henlon. "To nije ekonomski neodrživo. Ali je verovatno politički neodrživo."

Izvor: https://lat.rt.rs/svet/44101-vojna-pomoc-sad-ukrajini/

Američki zvaničnici frustrirani zbog neuspeha ofanzive: Rat se neće rešiti na bojnom polju

Kijev zabrinut zbog "obmanjujućeg narativa" prema kome "Kijev ne može da pobedi" u ratu



Neki američki zvaničnici su frustrirani zbog ukrajinske kontraofanzive, u kojoj je, posle dva meseca, osvojeno nešto više od 240 kvadratnih kilometara, izveštava "En-Bi-Es njuz".

Dok ukrajinske trupe vode borbu protiv dobro utvrđenih ruskih snaga u Ukrajini, vlada u Kijevu u inostranstvu vodi drugačiju vrstu bitke, pokušavajući da utiče na to kako svet doživljava kijevsku kontraofanzivu.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da su uvereni da na kraju pobediti Rusiju, ali upozoravaju na nerealna očekivanja u medijima, čija je posledica širenje "obmanjujućeg narativa", prema kome "Kijev ne može da pobedi."

"Dve stvari koje stalno tražimo od naših saveznika su oružje i strpljenje", izjavio je savetnik ministra odbrane Ukrajine Jurij Sak.

Kijev dobio sve što je tražio

Iako je opremljena američkim i drugim oružjem zapadne proizvodnje, uključujući tenkove, rakete velikog dometa i municiju, Ukrajini nedostaju vazdušne snage. Kijev se suočava sa snažnim otporom ruskih trupa, koje su postavile minska polja, podigle protivtenkovske barijere i iskopale niz odbrambenih rovova i utvrđenja.

Otkako je početkom juna pokrenuo kontraofanzivu, Kijev je zauzeo oko 240 kvadratnih kilometara teritorije, izjavila je Hana Malijar, zamenica ministra odbrane Ukrajine.

Sak i drugi zvaničnici u Kijevu kažu su da je ukrajinska vojska dala prioritet čuvanju trupa i naoružanja, kao i da još traži "slabu tačku u ruskoj odbrani."

Neki američki zvaničnici privatno su izrazili razočaranje neuspesima ukrajinske ofanzive, dodajući da se ukrajinske snage uzdržavaju od upotrebe najopremljenijih jedinica i da nisu ispravno primenili principe obuke. "Postoji frustracija zato što nisu u potpunosti iskoristili borbenu moć kojom raspolažu", izjavio je jedan neimenovani američki zvaničnik.

Drugi visoki zvaničnik rekao je da su Bajdenova administracija dala Ukrajini sve što je tražila, uključujući i 500 tenkova i stotine oklopnih vozila.



"Uvereni smo da im je još na raspolaganju značajna borbena moć i da će je upotrebiti", rekao je u četvrtak sekretar za štampu Pentagona brigadni general Pat Rajder.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da se ne kreću presporo. "Mislim da ne postoji bilo koja druga država ili narod na svetu, koji bi želeo da ova kontraofanziva ide brže", izjavio je Sak. "Mi se suočavamo sa neprijateljem koji nas nadmašuje u ljudstvu, artiljeriji i svemu ostalom. Mi smo David koji se bori protiv Golijata, što znači da moramo da budemo pametni", rekao je on.

Leonid Poljakov, bivši ukrajinski zamenik ministra odbrane, rekao je da je bilo slučajeva da su ukrajinski komandanti sprovodili direktne napade, nadajući se brzoj pobedi, i da su svi ti napadi završili neuspešno. Ovi komandanti su potom oštro kritikovani zbog gubitaka.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je na Bezbednosnom forumu u Aspenu saopštio da je "prolećna kontraofanziva" samo odložena, dodajući da nisu imali dovoljno municije i naoružanja.

Rusi su dobro iskoristili vreme za učvršćivanje i izgradnju svojih odbrambenih linija, smatraju američki vojni analitičari. Sada bi probijanje ruskih linija, preko gustih minskih polja, nanelo ogromne žrtve ukrajinskim trupama.

"To je teška odluka, koju treba da donese komandant na bojnom polju", tvrdi još jedan visoki zvaničnik administracije. Ne mislim da bi to moglo da se zameri Ukrajincima", dodao je.

Džordž Baros, analitičar u američkom Institutu za proučavanje rata, rekao je da je zabrinut zato što i kreatori politike i mediji imaju previsoka očekivanja od ofanzive. Postoji opasnost "od narativa o neuspešnoj ukrajinskoj kontraofanzivi", dodao je.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da nerealna očekivanja idu na ruku Rusiji, jer Kremlj očekuje da će se saveznici iz NATO-a umoriti od pružanja vojne pomoći Kijevu i tražiti od Kijeva da pristane na ustupke.

Ukrajinska kontraofanziva je već propala

Ruski predsednik Vladimir Putin je prošle nedelje izjavio da je ukrajinska kontraofanziva propala, dodajući da "ni u jednoj oblasti nisu imali uspeha. Svi pokušaji kontraofanzive su zaustavljeni, neprijatelj je odbačen uz velike gubitke." Ova izjava je odjeknula u medijima.

"Sasvim je očigledno da Rusija ovo koristi u propagandne svrhe, sa ciljem da oslabi jedinstvo zemalja koje podržavaju Ukrajinu", rekao je je Nikodem Rahon, portparol poljske ambasade u Vašingtonu.

Bivši američki ambasador u Ukrajini Vilijam Tejlor tvrdi da postoji rizik da "preterano sumorni zaključci" o izgledima Ukrajine postanu "samoispunjavajuće proročanstvo."



Ukrajinci tvrde da pokušavaju da povrate teritoriju samo sa artiljerijom i oklopnim jedinicama, bez adekvatnih vazduhoplovnih snaga. To je način o kome nijedna zapadna vojska ne bi ni razmišljala, smatraju bivši zvaničnici i vojni analitičari.

Bez vazdušne podrške, rekao je Poljakov, ukrajinske snage "moraju da improvizuju", što znači da ne mogu da slede osnove američke vojne doktrine.

Nema rešenja na bojnom polju?

Bajdenova administracija je saopštila da planira da Ukrajini obezbedi borbene avione F-16, ali do tada će proteći meseci.

Za Ukrajinu, koja zavisi od spoljne pomoći kako bi nastavila da vodi rat, politički ulozi u kontraofanzivi ne mogu da budu veći.

Ukrajina je tokom protekle nedelje preduzela koncentrisane napade na zapadu Zaporoške oblasti. Uprkos tome, nije bilo značajnijih promena na linijama fronta.

Semjuel Čarap, politikolog u istraživačkom centru Rand, tvrdi da nijedna strana nema šanse da postigne konačnu pobedu: "SAD bi trebalo da počnu da se pripremaju za nerešen ishod i da se posvete opcijama za diplomatsko rešenje."

"To je znak kuda stvari idu. Rat se neće rešiti na bojnom polju", dodao je Čarap.

Rusi ljuti zbog uništavanja brodova morskim dronovima: Izveli 50 napada širom Ukrajine u posljednja 24 sata

Osvetnička granatiranja civila, luzerski :

Osvetnička granatiranja civila, luzerski :

Do ju spik ingliš: Urajinski piloti ne znaju engleski, pa ne mogu na obuku za F-16

Samo osam Ukrajinaca dobro govori engleski, a od ostalih 32 njih dvadesetorica sa osnovnim poznavanjem jezika prvo će ići na časove engleskog, a tek onda će moći da se razmišlja i o njihovoj obuci na modernim avionima F-16



Namere Zapada da obučavaju ukrajinske pilote da lete na modernim borbenim avionima F-16 sputava loše poznavanje engleskog jezika onih koji treba da prođu kroz obuku, izvestio je "Politiko" pozivajući se na neimenovane izvore.

Prema rečima zvaničnika Sjedinjenih Američkih Država i sagovornika upućenog u detalje obuke, prva grupa od osam ukrajinskih pilota koji dobro govore engleski je spremna da počne obuku kada bude gotov njen zvanični plan koji sastavlja nekoliko evropskih država i odobrava SAD.

Poznavanje engleskog jezika međutim, ostaje kamen spoticanja kod ostalih 32 ukrajinskih pilota. Za njih 20 sa osnovnim poznavanjem engleskog, prema navodima u tekstu, biće organizovan kurs jezika ovog meseca u Velikoj Britaniji.

Kijev mesecima traži od Zapada avione F-16 tvrdeći da će im oni pomoći da "pobede u ratu" sa Rusijom. Međutim, Vašington ne deli to mišljenje: savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je da će avioni imati ograničeni uticaj zbog velike upotrebe protivvazdušnih sistema u Ukrajini.

Uprkos tome, sredinom maja Velika Britanija i Holandija najavile su "međunarodnu koaliciju" kako bi obezbedile američke borbene avione Kijevu, a pridružilo im se 11 NATO zemalja, uključujući i SAD.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je da bi obuka trebalo da počne ovog meseca, dok je ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba naveo da se očekuje da će prvi obučeni piloti doći u zemlju početkom 2024. godine.

"Politiko" je nedavno pisao o tome da se SAD i saveznici nisu dogovorili ko će tačno obučavati ukrajinske pilote niti gde će obuka biti organizovana.

Prema ranijem pisanju ovog medija, evropske saveznice navodno nisu dobile od Vašingtona zvanično odobrenje za obuku, a čeka se i na priručnike, simulatore letenja i druge materijale neophodne za obučavanje pilota.

Kijev: Poljska nam je samo privremeno prijatelj

Po okončanju neprijateljstava dve zemlje će se takmičiti za razna potrošačka i druga tržišta, smatra savetnik predsednika Ukrajine



Ukrajina će smatrati Poljsku bliskim prijateljem do okončanja sukoba, nakon čega će početi konkurentski odnosi između zemalja, izjavio je Mihail Podoljak, savetnik predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, prenose "RIA Novosti".

"Najbliži partner i prijatelj koga danas imamo je Poljska. Tako će biti do kraja Specijalne vojne operacije", rekao je on u programu ukrajinskog TV kanala "Dom".

Podoljak je dodao da će se dve zemlje takmičiti "za razna potrošačka i druga tržišta".

Poljski ambasador Bartoš Čihocki pozvan je početkom nedelje u ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova posle izjave člana kabineta predsednika Poljske Marčina Pšidača o nezahvalnosti Kijeva za pomoć iz Varšave.

Poljska je priznala da su se odnosi sa Ukrajinom nedavno pogoršali zbog izjava kijevskih političara. Jedno od spornih pitanja je odbijanje Varšave da otvori svoju granicu za žito iz Ukrajine.

"Njujork tajms": Sastanak u S. Arabiji pritisak na Rusiju i Zelenskog, ali bez trijumfa Zapada
.
"Njujork tajms" konstatuje da je reč o početku šire kampanje čiji je cilj izolacija Rusije i njeno slabljenje, dok ruski senator poručuje da pomenute konsultacije neće rezultirati trijumfom Zapada



U Saudijskoj Arabiji, u gradu Džeda, počeli su dvodnevni razgovori o rusko-ukrajinskom sukobu, što je po oceni Rojtersa, deo diplomatskog pritiska kojim Kijev pokušava da pridobije podršku oko 40 zemalja koje nisu među zapadnim saveznicima Ukrajine.

Očekuje se da će ovi razgovori dovesti do sporazuma o ključnim principima za okončanje rata između Rusije i Ukrajine i podrške Ukrajini iz zemalja Globalnog juga koje nisu htele da zauzmu stranu u sukobu, koji se, pre svega zahvaljujući zapadnim sankcijama uvedenim Rusiji, drastično odrazio na globalnu ekonomiju.

"Njujork tajms" pak konstatuje da je sastanak u Džedi početak šire kampanje čiji je cilj izolacija Rusije i njeno slabljenje.

List piše i da je uoči sastanka ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski saopštio diplomatama da će Zapad u narednim mesecima nastojati da ubedi Kijev da uđe u mirovne pregovore s Moskvom.

Ipak i ukrajinski i zapadni zvaničnici ne očekuju previše od pregovora ovog vikenda, ističući da je malo verovatno da će oni uticati na završetak rata, kao i da mnoge pozvane države neće promeniti stav, ostajući dosledne da ne biraju stranu u sukobu, niti da prekidaju saradnju s Ruskom Federacijom.

Dok Rusija, očekivano, nije pozvana na konsultacije u gradu na Crvenom moru, brojne države su potvrdile svoje učešće, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Indiju, Južnu Afriku, Poljsku, Švedsku. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova na događaj je poslalo specijalnog predstavnika za evroazijska pitanja Li Huija.

Predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador rekao je da njegova vlada neće učestvovati u pregovorima bez Rusije.

Razgovori bez Rusije besmisleni, zemlje BRIKS-a neće preći na pozicije SAD

O sastanku u Džedi portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da je političko odlučivanje o ukrajinskoj krizi bez učešća Moskve besmisleno. Ipak, dodala je, delegati imaju "prostora za kreativnost" da razgovaraju o ovom pitanju.

Senator Ruske Federacije Aleksej Puškov ocenio je da pomenute konsultacije neće rezultirati trijumfom Zapada, kao i da su mnoge zemlje došle na sastanak ne da bi se pridružile Zapadu već zato što ekonomski pate od posledica krize i nameravaju da iznesu svoj stav s tim u vezi.

"Sastanak u Džedi ne može i neće postati trijumf Zapada. Da bi se to postiglo, bilo bi neophodno da vodeće nezapadne zemlje odmah napuste svoje stavove i preorijentišu se na pozicije Sjedinjenih Država i Zapada. A to je nemoguće. Pristup zapadne alijanse i vodećih zemalja ukrajinskoj krizi suviše je različit od onog koji zastupa Globalni jug", napisao je Puškov na svom Telegram kanalu.

Takođe, napomenuo je da Kina neće podržati Zelenskog jer ima poseban strateški odnos s Rusijom i fundamentalno se ne slaže sa Sjedinjenim Državama, uključujući i o pitanju Ukrajine. Podsetio je i na raniji kineski mirovni plan koji je Zapad odbacio.

"Brazil smatra da je u redu da se sastanak održi, ali da se ništa ne može dogovoriti bez Rusije i uvažavanja njenih bezbednosnih interesa. Indija, kao i Brazil, ima poseban stav i zainteresovana je za partnerstvo s Rusijom u restrukturiranju unipolarnog sveta u multipolarni", dodao je Puškov.

Senator je primetio i da je Južna Afrika zajedno s grupom afričkih zemalja donela na samit u Sankt Peterburg svoj plan za izlazak iz vojnog sukoba, a veoma je daleko od ultimatuma Zapada Rusiji.

"Tako da, po svemu sudeći, neće biti moguće navesti zemlje BRIKS-a da pređu na poziciju Sjedinjenih Država i njenih saveznika. Druge zemlje će na sastanku promovisati sopstvene interese. Za Saudijsku Arabiju sastanak u Džedi je pitanje prestiža i njenog pozicioniranja u svetu – u proteklih deset godina evoluirala je od snabdevača naftom u autonomnog političkog igrača i potencijalnog posrednika u rešavanju međunarodnih kriza", zaključio je Puškov.

Bez rešenja za rusku sposobnost za elektronsko ratovanje: Uništavaju i sofisticirane američke rakete

Ruski sistem "R-330Ž žitelj" u stanju je da ometa satelitske signale



Rusija je u stanju da onesposobi rakete američke proizvodnje, koje se upotrebljavaju u Ukrajini, jer mnoge koriste GPS signale, prenosi "Biznis insajder".

I Rusija i Ukrajina pokušavaju da ometaju neprijateljsku elektroniku projektila. Međutim, ruska sposobnost za elektronsko ratovanje je napredovala u toku sukoba.

Prema izveštajima sa terena, Rusija je onesposobila sofisticirane rakete, koje su zapadni saveznici Ukrajine zaštitili šifrovanjem njihovih GPS koordinata.

Brajan Klark, viši saradnik istraživačkog centra na Hadson institutu, izjavio je za Bi-Bi-Si da su se ruske sposobnosti za elektronsko ratovanje još i poboljšale u toku Specijalne vojne operacije u Ukrajini.

On je dodao da Rusija duž čitave linije fronta raspoređuje na stotine malih, mobilnih jedinica za elektronsko ratovanje, dok se ranije oslanjala na velike i glomazne jedinice, koje su bile lake mete.

Klark je za Bi-Bi-Si izjavio da su ruske tehnologije i ranije bile u stanju da ometaju GPS koordinate raketa, onesposobe ukrajinske dronove ili potisnu radarske signale koje je Ukrajina koristila da identifikuje ciljeve za napad.



Zapadna ofanzivna taktika nije omogućila preokret u sukobu u Ukrajini

Ruski sistem "R-330Ž žitelj" u stanju je da ometa satelitske signale.

"Sistem `žitelj` može da ometa GPS signal u krugu od 30 kilometara", rekao je Klark. "Za oružje poput sistema JDAM, koje koristi samo GPS da ga vodi do cilja, to je dovoljno da izgubi orijentaciju i promaši metu."

Ovo nije prvi put da zapadni saveznici izražavaju zabrinutost zbog neefikasnosti oružja poput sistema JDAM. Britanski istraživački centar "Rojal junajted servises institut" je u januaru citirao procurela američka dokumenta, u kojima su zvaničnici izrazili zabrinutost da Rusija ometa GPS koordinate.

JDAM bombe su oružje koje su SAD poslale Ukrajini, a može se lansirati na ciljeve udaljene do 50 kilometara. Kao i mnoge rakete dugog dometa, one se oslanjaju na GPS koordinate kako bi pogodile svoj cilj.

JDAM bombe imaju veći domet od raketa HIMARS, koje je Ukrajina koristila u kontraofanzivi prošle godine, objavio je "Difens post". Ove bombe su predstavljale oružje u koje su zapadni saveznici polagali velika očekivanja, nadajući se će napraviti preokret u sukobu.

Međutim, ruska odbrana se pokazala otpornom na oružja koje je isporučivao Zapad, uključujući i zapadne tenkove. Zapadna ofanzivna taktika, zaključuje "Biznis insajder", nije obezbedila Ukrajini odlučujući prodor.

Izvor: https://lat.rt.rs/rusija/44212-rusija-elektronsko-ratovanje/

Rakete bez GPS-a fulaju cilj za oko 15 metara.

Zaharova: Kijev trguje organima ukrajinskih vojnika, sarađuje i sa OVK

OVK i dalje funkcioniše, ali pod drugim imenom. Postoji mogućnost da je prisutna u Ukrajini kao plaćenička organizacija, upozorila je portparolka ruskog MSP



Rusija ima podatke da trgovinom organima vladaju, ili da su, u najmanju ruku, u to umešani lideri nekadašnje OVK-a, dok se jednom od vođa ove terorističke organizacije sudi u Hagu, napisala je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova u autorskom članku za "Rasijskuju gazetu".

OVK i dalje funkcioniše, ali pod drugim imenom, i postoji mogućnost da je prisutna u Ukrajini kao plaćenička organizacija, navela je.

"Odavno je poznato da je Ukrajina postala jedan od svetskih lidera u 'crnoj transplantaciji'", napisala je Zaharova.

Ukrajinu od kasnih 1990-ih godina prate skandali vezani za ilegalno vađenje organa iz tela mrtvih, što je pogoršalo socio-ekonomsku situaciju u zemlji, ukazala je Zaharova. "Od ranih 2000-ih, problem je u porastu. Dodatni podsticaj ovom procesu dali su oružani državni udar u Kijevu u februaru 2014. i sukob u Donbasu koji je usledio", dodala je.

OEBS je, prema njenim rečima, 2014. godine saopštio da su u masovnim grobnicama na borbenim područjima pronađena tela ljudi sa odstranjenim unutrašnjim organima, i da su to najverovatnije žrtve ilegalnih transplantacija.

Nakon početka Specijalne vojne operacije, crno tržište organa se zahuktava, a ceo proces je postao lakši nakon što je kijevski režim usvojio zakon koji maksimalno pojednostavljuje aktivnosti transplantologa u zemlji, dodala je.

Konkretno, decembra 2021. godine Vrhovna Rada je usvojila Zakon o regulisanju pitanja transplantacije u skladu sa kojim više nije potrebno overavanje pismene saglasnosti živog davaoca ili njegovih rođaka za transplantaciju, ukazala je Zaharova.

"Potpisi ne moraju biti overeni. U suštini, oni su dozvolili da se od dece uzimaju organi. Značajno je pojednostavljena procedura uzimanja organa preminulih koji nisu pristali da nakon smrti budu donatori. Sada, dozvolu za uzimanje organa preminule osobe možete da dobijete od pojedinca koji se obavezao da će sahraniti telo. Na primer, to može biti glavni lekar u bolnici ili načelnik vojne jedinice. A pravo da obavljaju transplantaciju dobile su, ne samo državne, već i privatne klinike", objasnila je.

Aprila prošle godine, Vrhovna Rada usvaja još jedan zakon na osnovu kog se više ne plaća PDV za operacije transplantacije organa, ukazala je i dodala da se povlašćenjima aktivno koriste kriminalci.

Organi poginulih vojnika Oružanih snaga Ukrajine pojavili su se u asortimanu jedne od najvećih prodavnica na dark vebu, srce, jetra, bubrezi i drugi delovi nude se za od 5.000 evra po komadu, napisala je.

"Nije lako poverovati u to, ali kako tvrde oni koji prodaju, srce može da bude isporučeno brzo za 25.000 evra, a bubreg za 12.000", istakla je i dodala da je vlasnici, ili saradnici ove "prodavnice" mogu da budu ljudi iz OVK.

Vladike hapse a kriminalce oslobađaju

U junu 2023. na ukrajinsko-slovačkoj granici je priveden muškarac, koji je, kao zaposlen u određenoj dobrotvornoj organizaciji, prodavao ukrajinsku decu u inostranstvu, a bavio se i transplantacijom organa, navela je.

Kaucija za oslobođenje ovog zločinca je iznosila samo milion grivni (nešto manje od 25.000 evra), optuženi za teško krivično delo je oslobođen, ukazala je.

U isto vreme, u kijevskom zatvoru zatočen boravi iguman Kijevsko-pečerske lavre, mitropolit Pavle, čija kaucija iznosi 33 miliona grivni (oko 818.000 evra), dodala je.

Prema njenim rečima, ova dva slučaja jasno ukazuju da ukrajinska država zataškava krvavi posao i da mu se povlađuje.

Ukrajinski vojnici - žrtve

Postoje dokazi da su u junu 2023. godine predstavnici Ministarstva zdravlja jedne od zemalja NATO-a dogovorili sa ukrajinskom stranom nabavku hladnjače sa ljudskim organima i delovima tela, koji se najčešće koriste za transplantaciju.

"To su rožnjače oka, neke kosti, vezivna tkiva, srce i jetra", nabrojala je Zaharova i naglasila da je ukrajinska strana nekolicina individualnih preduzetnika koji sarađuju sa ukrajinskim Ministarstvom zdravlja i predsedničkom kancelarijom.

"One koji sada urlaju da sve ovo ne može biti i da nije istina, želim da podsetim da je u Ukrajini legalizovana posthumna donacija i prodaja organa u inostranstvu", istakla je i dodala da je zapravo čudno to što članovi tima Zelenskog nisu zainteresovani da ove informacije objave, iako su sami doneli ovu odluku.

Mada, to je očekujuće, s obzirom da, kako navode stručnjaci, ukrajinski biznismeni u većini slučajeva ne mogu da objasne tačno poreklo biomaterijala koje isporučuju, objasnila je.

"Značajan deo potiče od ilegalnog vađenja organa iz tela mrtvih boraca, dok se ostaci koji nisu za prodaju, jednostavno spaljuju. Ovakve zaključke potvrđuje visoka stopa smrtnosti i značajan broj nestalih ukrajinskih vojnika, kao i nedostatak specijalista na teritoriji koju kontroliše kijevski režim za ispitivanje tela poginulih", objasnila je.

To omogućava kriminalcima da prikriju tragove i transportuju organe i delove tela koji se koriste za transplantaciju u zapadne regione Ukrajine, gde se pripremaju i šalju u inostranstvo, zaključila je.