Skužio sam jučer da je bio potpis samo s DA, i mislim si di je MDBA i još jedan, znam da smo mi 3 ugovora potpisali.

2,7 milijardi eura bez naoružanja je baš jaka cijena, ali ko ga jebe, ja bih dao i 5.

Da ne odgovaram pojedinačno na vest o kupovini Rafala:
Kada se donosi odluka o kapitalnim vojnim nabavkama vodi se računa o brojnim parametrima, od kojih su najbitnija dva:
1. Politička pouzdanost dobavljača
2. Odnos cena/kvalitet
Krenimo redom.
Zbog ndostatka političke volje i razvlačenja u odluci da se krene u kapitalni remont srpskog vazduhoplovstva u periodu 2002-2017. RV je dovedeno maltene pred gašenje. I uistinu mnogi naši amaterski pametnjakovići su tvrdili da nam lovačka avijacija uopšte ni ne treba jer je "PVO odradio sav posao tokom NATO agresije". Ovo je toliko retardiran stav da se neću ni pozabaviti njime detaljnije-tek kada god sretnete nekoga ko slično izjavi znajte da pred sobom imate morona koji lupeta gluposti.
Siutacija je delimično rešena poklonima RF i Belorusije MiG-29, te programom modernizacije na SM+ čime je kupljena decenija i frtalj, ali je bilo jasno je da to nije bilo trajno nego privremeno rešenje zbog bazične ograničenosti zmajeva, motora i vremešnosti same platforme.
2021. je u javnost dospela priča o pregovorima o eventualnoj kupovini Rafala, koja se usled raznoraznih peripetija razvukla na tri godine. Uako su se pominjale i druge opcije meni je 2021. bilo jasno da su one verovatno samo psihološko sredstvo pritiska u pregovorima sa Franczima i da je Rafal najverovatniji izbor, a nakon situacije nastale početkom SVO 2022. postao sam sasvim uveren u realizaciju te kupivine. Uostalom još 2021. Generalštab je izneo svoju studiju po kojoj je Rafal optimalan za naše potrebe.
No, da vidimo šta su uopšte naše potrebe, i koje su još letilice mogle da dođu u obzir.
Za rudimentarnu kontrolu vazdušnog prostora Srbiji je dovoljna jedna eskadrila lovaca. MiG-29 je izvorno bio gotovo čist lovac (naravno da je mogao da koristi nevođena sredstva V-Z kratkog dometa, ali to niko iole normalan ne bi odobrio), a u modernizovanoj varijanti dobio je mogućnost pravih višenamenskih dejstava sa vođenim sredstvima i dejstvima sa distance, ali ni to nije baš poslednjinj krik tehnike.
Za neki ozbiljniji scenario, kako je Generalštab izneo u studiji, a Predsednik preneo, potrebne su (bar) dve eskadrile LBA. Pogotovu što se i projekat modernizacije Orla na tzv 2.0 standard razvukla kao što se razvlači i većina naših razvojih projekata kao da imamo čitavo stoleće mira pred sobom, pa možemo polagano, bez žutrbe. Sam projekat Orla 2.0 je od samog početka bio sumnjiv zbog dotrajalosti i ograničenosti platforme, ali da je implementiran u razumnom roku (odnosno da je do sada već okončana modernizacija cele eskadrile uemsto par primeraka) i sa razumnim odnosom cena/kvalitet, moglo je od njih da se izvuče korist bar još kednu deceniju upotrebe. No, u svakom slučaju bi i takvi modernizovani Orlovi došli na zamenu optrilike u isto vreme kada i modernizovani MiG-29. Kako je unifikacija platformi u ovako malom vazduhoplovstvu prilično bitna, suludo je da dve eskadrile operišu sa dva različita tipa letilica, studija Generalštaba je gotovo izvesno predvidela unifikaciju sa te dve pomenute eskadrile, dakle i 101. sa Batajnice i 241. sa Lađevaca sa Rafalima.
Lično smatram da bi nam bile optimalno potrebne četiri ekskadrile višenamenskih borbenih aviona, u dva puka, ali to je trenutno u domenu pukih želja, i kako narod kaže "Bolje vrabac u ruci nego golub na grani". Eventualno proširenje RVa, ako do njega ikada dođe, neće biti bar još deceniju-dve, i tu ima mnogo problema koje treba regulisati, kod kojih nisu svi finansijski.
Zašto baš Francuzi?
Ukrtko-zato što su oni bili jedina realistična, a samim tim i najbolja opcija.
Letilice koje su uopšte dolazile u opticaj su:
1. Rafal, očigledno. Istinski višenamenski avion, tehnološki zaokružen i sa ograničenim brojem američkih komponenti, što smanjuje uska grla u održavanju u eventualnim mekim sankcijama. Verzija F4 za koju smo se mi odlučili je jedan od nekoliko najpotentnijih aviona sadašnjice, i bliske budućnosti, a postoji prostor z adalje modernizacije, bar za još dvadesetak godina. Iako još nije ništa potvrđeno, a Predsednik je izjavio da će oko njih "smarati" Francuze, gotovo sam siguran da će rakete dugog dometa Meteor biti deo paketa, uostalom one sada već postaju deo standardne ponude Rafala, makar do perioda isporuke krajem decenije, ne radi se o nekakvoj zabranjenoj tehnologiji.
2. Suhoj, Su-30 ili Su-35 u nekoj od izvoznih varijanti. Pouzdan izvor blizak vojsci je nedavno pustio informaciju da je 2022. postojala mogućnost da se 24 Su-35 koje su Emirati trebali da kupe za Egipat, pa je ceo posao zbog pretnje američkih sankcija usled početka SVO stavljen na led, nađu kod nas. Navodno ni Amerikanci nisu imali primedbe, jer su znali da je bolje da završe kod nas, koji ionako nismo ozbiljna pretnja, nego u Iranu koji jeste. Navodno je Predsednik odbio tu mogućnost zbog straha od političke reakcije NATOa (što je drugi par opanaka od Vašingtona), i iako je na papiru ta opcija zvučala odlično, mislim da nije loše što je propuštena. Naime, sve i da su Amerikanci odlučili da dozvole transport aviona do Srbije, prilično sam uveren da bi uskratili mogućnost normalnog remonta i procesa neminovne buduće modernizacije, o potencijalnim političkim posledicama da ne govorimo. Praktično bi kupili nešto što bi bilo vrlo ograničene upotrebljivosti na srednje do dože staze. Slično su već zezali Venecuelu i Pakistan sa F-16, a postoji i dobar razlog zašto su UAE i Egipat odustali od best baj rusek ponude.
3. Mig-35 se često pominjao u našoj javnosti, ali to je avion koji praktično ne postoji, odnosno postoji na nivou probne serije, i koji gotovo izvesno nikad neće ući u proizvodnju jer ga je vreme već pregazilo, a tehnoloko-taktički naslednik Su-75 Šahmat kako Rusi najavljuju ulazi u proizvodnju do kraja decenije (mada bih ja njihove tvrdnje uzeo sa velikom rezervom).
4. Tajfun. Sličan po karakteristikama kao Rafal, ali skuplji za nabavku i eksploataciju, sa neizvesnijim programom modernizacije, i vrlo upitnim političkim uslovljavanjima zbog broja učesnika u njegovm razvoju kojima može da se digne da sabotiraju upotrebu n više načina. Sa Rafalom bar imamo posla samo sa Francuzima, kakvi god da su, a ne sa Britancima i Nemcima, dokazanim istorijskim neprijateljima dugog trajanja.
5. Gripen. Verovatno idealan avion za naše potrebe, sa najboljim odnosom cena/efikasnost u zapadnom svetu, i konstrukcijski prilagođen za našu doktrinu, ali...Kada je saa već daleke 2012. prethodna politička garnitura upriličila igrokaz tobožnjeg konkursa za novi višenamenski avion i potencijalnim dobavljačima uputila upite, SAAB se nije ni udostojio da odgovori. Sve i da su znali da konkurs nije ozbiljan, elementarna poslovnost nalaže da se bar odgovori a ne da se upit ignoriše, to je em bezobrazno, em omogućava da se stavi noga u vrata za neki budući ozbiljniji konkurs. Šveđani imaju pizmu na nas zbog recepcije "odgovornosti srpskog faktora u ratovima za jugoslovensko nasleđe", i takvim postupkom su jasno stavili do zananja šta o nama misle. Što je sasvim u redu, naše pare će završiti kod nekog drugog.
6. Kineski JF-17 blok tri. Dobar avion sa stanovišta cena/efikasnost, ali nije baš vrhunska platforma, plus postoje informacije da kineska licencna verzija ruskih motora Klimov ne odgovar po kvalitetu originalima. To je solidan avion za zemlje Trećeg sveta, ali ne za evropski kontinent gde uglavnom lete haj end letilice. Naprosto nije dovoljno dobar kao generacijska zamena za MiG-29SM+
7. Takođe kineski J-10C, potentnija letilica od JF-17 blok tri, sa značajnim potencijalom za modifikaciju i unapređivanje. Pored Gripena NG verovatno najbolji izbor za naše potrebe. Odličan balasn cena/efikasnost.
Međutim oba kineska aviona imaju sličan problem kao i Suhoji-problem dostave i održavanja. Iako se čini da za sada NATO još uvek ne pravi preveliki problem oko dostave kineske tehnike, to bukvalno sutra može da se promeni ako dođe do eskalacije na Delekom istoku, koja je ako ne sasvim izgledna, a ono sasvim moguća. U tom slučaju bi se ponovila situacija iz devedesetih kada nismo bili u mogućnosti da vršimo redovno održavanje MiGova, koji su bombardovanje dočekali u različitim stepenima neispravnog stanja.
8. F-35. Jasno je da nam ga Amerikanci ne bi ni ponudili jer je rezervisan za pouzdane saveznike, a u svakom slučaju to je moguće avion sa najgorim odnosom cena/efikasnost u istoriji vojnog vazuhoplovstva, i ne bih preporučio njegovo uzimanje sve da nam ga ne prodaju nego poklone.
9. F-16 blok 70/72 kako su neki naši amerikanofili gurali priču. Tramp je tu opciju pominjao još onomad tokom prvog mandata, bez da ga je iko išta i pitao. Sam avion je naravno proverena i slodina platforma, ali na samom kraju razvojnog ciklusa, isto kao i MiG-29, i čak i da ne postoji političko "neslaganje" sa Vašingtonom oko KiM, BiH, i nas takvih kakvi smo, odnosno da smo nekakvi drugačiji, Amerikancima prihvatljiviji Srbi, "kao Česi", kako je to slikovito predočio Holbruk, opet ne bi bila mnogo mudra odluka biti poslednji kupac pred zatvaranje proizvodne linije.
I, to bi bilo to.
Dakle da rezimiramo.
Ruski i kineski avioni imaju dobar odnos cena/efikasnost i modernost (barem Suhiji i J-10C), ali su politički praktično nenabavljivi. Problem nam je da preuzmemo već plaćene i napravljene ruske helikoptere (mada podozrevam da se u tom slučaju ne koriste sve moguće opcije za dotur, verovatno iz straha od političkih posledica), ispostavilo se da će biti povuci-potegni i sa modernizacijom i generalnim remontom od Kiprana istrgovanim Mi-24. Dobro, ako nas je nečem SVO podsetila to je da je u frci svakako bolje imati i polu-ispravne letilice, nego nikakve letilice, i verujem da će se taj problem sa Mi-24 nekako već rešiti u dogledno vreme. Ali nabavka potpuno novih letilica je druga priča. Bar dokle god Rusi ne izbiju na Dunav i otvore direktan međunarodni plovni put do Beograda. Što cenim da će se desiti, ali može da potraje. Kapitalne vojne nabavke međutim ne mogu da se vode gledanjem u geopolitički tarot i diviniranjem kada će neka dostava biti moguća. Tako ne bi ste kupili ni frižider.
Ljudi koji nastupaju sa stavom "Rafal je zastarelo đubre", nemaju pojma o čemu pričaju, i polu-ozbiljno podozrevam da je ta mema deo nekog ekonomskog rata od strane potencijalnih konkurenata. Ljudi koji filozofiraju o tome šta bi bilo idealno, kao da kupuju auto na auto-pijaci i unose emocije naprosto ignorišu realnost da smo mi u stanju ne-baš-ni-tako-meke opsade od strane NATOa, i da u svakom trenutku mogu da nam arbitrarno klepe sankcije za nabavku NVO, i bez nekakve formalne rezolucije UN. Argentina je recimo još od 1982. pod sanckijama Britanije koje im onemogućavaju nabavku bilo kakvih modernijih aviona zapadne proizvodnje jer MArtin Bejker ima monopol u proizvodnji kataputiltirajućih sedišta. Tek sada, kada su se kao altenativa pojavili Kinezi, SAD je pritiska Britance da se dozvoli isporuka zastarelih polovnih F-16, koliko da mogu da obavljaju efektivan er polising. Tu je neophodan veoma pažljiv hod. Mora se raditi na osnaživanju OS, ali tako da to ne unosi preteranu pometnju u Briselu, i među raznim lobistima, što diskretnije i mudrije. Ja naravno ne znam da li je svaki korak koji pavimo isprabvan i/ili jedini moguć, ali praviti se da stege ne postoje ne naprosto infantilno.
Francuzi su tu praktično jedini realističan izbor, a pride im je i proizvod vrhunski. Franci naime imaju trajnu doktrinu tehnološke i delimične političke nezavisnosti od SAD, još od pedesetih, ali to dolazi sa visokom cenom razvoja, što tradicionalno kompenzuju vrlo relaksiranim stavom kome šta prodaju, i nisu poznati da mnogo morališu i zajebavaju. Gotovo sva tehnika koju izvoze je iste konfiguracije kao i ona koju koriste njihove nacionalne snage, mada verovatno postoje neka softverska ograničenja za manje pouzdane kupce, no i to je verovatno podložno cenjkanju.
Mogu se mestimično čuti tvrdnje kako su "Francuzi ugasili iračke radare" ili da će "ugasiti daljinski Rafale da ne mogu da polete". To su budalaštine koje odaju elementarno nepoznavanje vojne tehnike i kako ona funkcioniše.
Prvo, Francuzi nisu ugasili ništa u Iraku, irački sistem je imao sopstvene probleme za koje im nisu bili potrebni Franci. Ono što se desilo jeste da je Pariz Britancima tokom Folklandskog rata predao tehničke podatke o frekfrencijama na kojima rade protivbrodske rakete Egzose koje su u (vrlo ograničenom) inventaru posedovali Argentinci, ali mi nije poznato da su Britanci to uspeli da iskoriste za ometanje. Do 1991. Egzosei su već bili dobro poznata tehnologija i nije ni bilo potrebe za nekim predavanjem podataka Amerikancima.
Gašenje aviona daljinski na dugme ne postoji, to tako zamišljaju ljudi koji i kao odrasli neironično gledaju DžiAjDžoa. Ono što međutim postoji, jeste načelna mogućnost redukovanja nekih tehničkih parametara sistema, gotovo izvesni softverski bekdorovi koji mogu da bezbednosno kompromituju letne podatke i daleko bitnije od toga uslovljavanje sa tehničkim održavanjem. Uostalom bekdorovi i odliv signala i prisluškivanje navodno sigurnih sistema enkripcije su stara vest, Jugoslavija je još sedamdesetih shvatila da navodno pouzdane švajcvarske Kripto AG mašine koje su univerzalni standard svetskih diplomatskih predstavništava otpuštaju podatke u korist Lenglija, no se o tome ćutalo zarad političkih prilika.
Tu neke velike pomoći nema, jer je danas celokupna tehnologija takva da nikad niste sigurni kakvi podace idu ne neku stranu, osim ako nemate zaokružen celokupan proizvodni proces do poslednjeg čipa, što u praksi nemaju ni svetske supersile. Pre par godina je u SAD bio skandal kada se ispostavilo da se u komponente borbene avijacije ugrađuju električna kola komercijalnog porekla proizvedena u Kini. Sad, nije baš mačji kašalj organizovati odliv signala u realnom vremenu, ali nije ni teoretski nemoguće. Dakle, to mu je naprosto tako.
Najbolje rešenje je naći partnera koji neće zloupotrebljavati takav podrazumevani odliv podataka, a kako u našem slučaju optimalni partneri-Rusi i Kinezi nisu u igri zbog geografije (o čemu su posebno Rusi trebali da misle kada su finansirali Milovo odcepljenje u maštarenju da će dobiti luku na toplom maoru), to je Francuska NAJMANJE LOŠA od svih svih drugih opcija. Pariz više nije onaj De Golov, i poslednjih godina nam je priredio niz simboličkih poniženja, ali bolje opcije nemamo, to mu je što mu je. Barem se možemo uzdati u njihov merkantilizam.
Ako smo se već odlučli za kapitalnu nabavku francuskih radarskih sistema iz serije Groundmaster, o kojima se mnogo ne priča u široj javnosti jer to nije seksi kao lovački avioni, Rafali tu nisu ni toliki problem.
Cena od 2.7 milijardi evra je razumna jer se ne radi samo o "golim" avionima, već o celom paketu koji uz njih ide.
Naime, borbene letilice se po pravilu ne cene "gole", već skupa sa troškovima obuke, transfera tehnologija, trenažerima, paketima naoružanja i rezervnih delova itd. što obično duplira cenu "gole" letilice. Dakle cena po kupljenoj letilici NIJE 225 miliona, nego otprilike pola od toga. Znajući javne podatke da su Franzuci za svoje "gole" Rafale F4 platili 120 miliona, ispada da mi plaćamo čak i nešto jeftinije. To je verovatno varka, i ta mala razlika u ceni se najverovatnije prebija preko nešto manjeg paketa delova i oružja, ali to svakako može da se dokupljuje po potrebi u hodu iz redovnog budžetskog finansiranja.
Srećna okolnost je da je zbog hapšenja vlasnika Telegrama Pavela Durova UAE, čiji je Durov državljanin, suspendovala "posao veka" sa nabavkom 80 Rafala, čime su se oslobodili proizvodni slotovi za nas, te je potvrđeno da će prvi Rafali stići već 2028. čime će se osigurati blagovremena konverzija sa MiG-29 na Rafal bez potrebe da se MiGovi teraju da lete u stanju sumnjive ispravnosti u čekanju zamene tokom 2030ih. To su najverovatnije ti pregovori vođeni u fotofinišu, u skladu sa informacijama koje su pristizale u hodu. U svakom slučaju dobra vest za naše RV. Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.
Da se vratim na pitanje druge eskadrile. Videćemo kako će se situacija u svetu, ekonomski i na svaki mogući način razvijati, ali me ne bi iznenadilo da do kraja decenije potpišemo još jedan ugovor za dodatnu eskadrilu Rafala, koji bi negde sredinom tridesetih zamenili Orlove. No, možda će ovaj ugovor otvoriti vrata i za J-10C koji je duplo jeftiniji u nabavci od Rafala, po prinicpu "eto, kupili smo nešto skupo sa Zapada, ali nam treba i nešto jeftino sa Istoka". Ne bih se kladio da bi taj arguemnt prošao u američkoj ambasadi, ali ko zna...
Za potrebe obuke će biti potrebno nabaviti i eskadrilu modernih trenažno-borbenih aviona, pošto je inače relativno perspektivan (ili bolje reći manje neperspektivan od Orla 2.0) projekat modernizacije Super Galeba na standard MD skrajnut u korist Orla. Tu su praktično jedini konkurenti južnokorejski TA-50 i Leonardov (nominalno italijanska firma, ali zaprvo evropski koncern) M-346. Predsednik je tokom ćućurenja sa Trampom pominjao i boingov T-7, ali njegovo uvođenje u proizvodnju kasni, a za razliku od pomenuta dva nije ni zamišljen sa jakim akcentom na pomoću borbenu ulogu koja je nama značajna, a i borbeni sistemi bi bili drugačiji od Rafala, tako da to ćućurenje može najverovatnije da se podvede pod političko ulagivanje (pogotovu u svetlu na više načina neopisivo pogrešne odluke da se od para građana Srbije podrži izgubljena predizboljrna kampanja Hilari Klinton) i kupovinu uticaja, ne realističnu opciju.
Pored ovih vojno-tehničkih postoji i šira geopolitička dimenzija priče o uticaju Francuske na Levantu i Balkanu, gde bi mi mogli dobro da se uklopimo. Jer iako Turska nije trenutno problem Rusiji, jeste akutni problem nama, nego se naša diplomatija pretvara da to nije tako da ne bi eskalirala stvar. Turska je glavni finansijer šiptarskih terorista, i praktično 90% njihovog vojnog budžeta ovako ili onako dolazi iz Ankare. U slučaju evenutalnog američkog povlačenja iz Bondstila, što može da se desi brže i neočekivanije nego što mislimo, apsolutno je sigurno da će Turska, koja ionako ima svoju pomorsko-vazdušne baze u Albaniji, nezavisno od komande NATOa, uskočiti da popuni vakum i da se predstavi kao glavni pokrovitelj Šiptara na KiM na isti način kako su uradili sa Azerima. U tom smislu Francuska, da ponovim-kakava god da je, je relevantan akter na koga bi mogli da računamo. Pariz već deceniju gradi svoju arhitekturu bezbednosti u ovim krajevima, u koju bi mi mogli da skliznemo kao ruka u kožnu rukavicu, kao i početkom 20. veka. Ne kažem da je to izvesno, ali je svakako vrlo moguće, i to je najbolja opcija za post-američki Balkan u doglednoj budućnosti. Blok Hrvatska, Mađarska, Srbija, Grčka, Kipar i Jermenija sa jedne, Albanija, Turska, Azarbejdžan sa druge strane koji su u nastajanju su obris istinski složene multipolarnosti, makar i na regionalnom planu koja nam se smeši polovinom veka. Skoro kao u vreme Nikopoljske bitke, ili tako nešto, detalji mogu da se malo razlikuju.
Ironija je da će se i Hrvatska i Srbija naći sa istim francuskim inventarom na postjugoslovenskom nebu, što je na neki način ironično ostvarenje projekta strateške saradnje Dasoa i Sokoa oko razvoja projekta na Novom Avionu sa kraja osamdesetih, koji je trebao da bude jeftinija, jednomotorna verzija Rafala. Sličan avion, ista tehnologija, druge države.

Znadu Srbi igru.

"the most modern model currently in service in the French army." to je F3R

The first Dassault Rafale fighter to be upgraded to the F4.1 standard for the French Air and Space Force (AAE) was deployed for operational duty for the first time on February 16, 2024, at Mont-de-Marsan Air Base.

Ne možeš reći da je Vučić nesposoban lik, sve možeš reći samo to ne.

On je srpska verzija Tuđmana ili Orbana, političar vizionar i poslanik, kod Vučića je jasno da mu osobno bogaćenje nije prioritet, vjerojatno je pun kao brod, ali mu je puno bitnije da bude zapamćen kao jedan od najvećih srpskih vladara i da napravi nešto za povijest, a to bi bilo vraćanje ili osvajanje nekog teritorija. Tko to potcjenjuje nema pojma o životu.

Triba ovo u Sabor.
Ako Srbija dobija avion bez ičega to im moramo dopustiti, bolje da puknu 2 i po milijarde na goli avion dok mi dobijamo za duplo manje full opremu.
Ako dobijaju naoružanje moramo ovo blokirati, Macron je povijest.

Tamo dolaze woke-islamisti na vlast i lako ćemo im prodati priču o Srebrenici, Vučiću, diktaturi itd.

Poslat nekog našeg degenerika tamo i blokirat Srbiji isporuku

Da, zajebao je gorko na Kosovu, ali se makar može nadati tome da će mu se otvoriti prilika da vojno osigura sjever, a možda i više.

Ostalo mi se ne čini baš relevantnim, ocjenjujem više pozitivno za Srbe i Srbiju nego negativno.

Srpska varijanta Tudjmana ili Orbana samo puno neuspješnija.
O Kosovu danima šuti ko zaliven, ovo s Rafalima mu je vrhunski uletilo da makne fokus sa tarapane koje im tamo odradjuju Albanci. Doslovno su pomeli sve srpske institucije gore, evo danas uletili i u bolnicu LOL.

Jedini pomak je napravio u CG, no i to je od izbora do izbora. Sve skupa vrlo slabo.
A paru voli vise nego Boga vidit, pa na njemu vazda ima 10.000 eura vrijednosti robe, konca mu Modni mačak bira najskuplje brandove.

First French Rafale F4.1 fighter reaches initial operational capability

https://www.aerotime.aero/articles/fren ... perational

 

Platili su nove strojeve, sa MICA raketama, modifikaciju na standard Sr4 i dobavljanje preko reda. Ono kada kurva nanjuši napaljenog pa mu izvuče zadnji euro iz đepa jer hoće da jebe. E to se desilo Vučiću.

Platili su nove strojeve, sa MICA raketama, modifikaciju na standard Sr4 i dobavljanje preko reda. Ono kada kurva nanjuši napaljenog pa mu izvuče zadnji euro iz đepa jer hoće da jebe. E to se desilo Vučiću.

Meni ovo miriše na pokušaj propagande.

Sve imaju, muda nemaju. Javi kada ih nabave, da se zabrinemo.