HercegBosna.org

lider30

Zašto Putin ima jako unutarnju potporu?

slika

pinco · **Pridružen/a:** 15 tra 2010, 07:28 **Postovi:** 913

Tj. zašto nema podršku zapada....
Bili su doslovno gladni a sad grabu velikin koracima, umisto da pojedinci i strane firme izrabljivaju nepregledna bogastva, lova u velikoj većini ostaje u Rusiji. Kladin se da bi bili po miri zapada da se raspadaju, a ovi in šalju žita jel su gladni a istovrimeno prostituiraju sve šta zapravo valja.....

daramo

Zašto Putin ima unutarnju potporu?

Pa jednostavno zato što svaki vid oporbe slomi u začecima, protukandidate otruje, optuži za gospodarski kriminal, korupciju, protudržavno djelovanje itd. čovjek stvarno ima više mašte nego drug Tito.

Pa normalno je da svatko želi da mu konkurent loše posluje, pa tako i SAD, ne znam šta je tu čudno.

Vidim da su i ovi ukrajinski čelnici pukli sad planiraju graditi zid na granici sa Rusijom.

Dok se oligarsi s obje strane igraju vođa obični narod pati, sve kreten do kretena.
Ovi dopuštaju da im vojnici ginu duboko u zaleđu i napadaju bespotrebno ko Sovjeti u WWII, da ne spominjem ludo granatiranje civilnih objekata.
S druge strane ovi oligarsi iz daljine financiraju najveći ološ da ratuje na strani nekih novih Rusa, zastrašuje i protjeriva političke, vjerske i nacinalne protivnike na teritoriju druge države.

Dok se ostatak Europe civilizirano razvija Slaveni se opet međusobno kolju zbog stranih interesa.

Metemma · **Pridružen/a:** 17 lip 2012, 00:09 **Postovi:** 15560

pinco je napisao/la:

Tj. zašto nema podršku zapada....
Bili su doslovno gladni a sad grabu velikin koracima, umisto da pojedinci i strane firme izrabljivaju nepregledna bogastva, lova u velikoj većini ostaje u Rusiji. Kladin se da bi bili po miri zapada da se raspadaju, a ovi in šalju žita jel su gladni a istovrimeno prostituiraju sve šta zapravo valja.....

Baš tako, koliko su bitne ove posleputinovske cifre, toliko su bitne one jeljcinovske, jer pokazuju koliko je Rusija opljačkana.

Pa sad Roman kupuje Čelzi. Opet bi on meni bio guverner Magadana...

lider30

Još zorniji prikaz.

slika

doc

lider30 je napisao/la:

Zašto Putin ima jako unutarnju potporu?

slika

A zašto ne bi imao?

Putin je spas za Rusiju. Daleko od toga da je savršen, niti je to itko, ali kad se sve zbroji napravio je velike stvari.

Citat:

During Putin's eight years in office, industry grew by 76%, investments increased by 125%, and agricultural production and construction increased as well. Real incomes more than doubled and the average monthly salary increased sevenfold from $80 to $640. From 2000 to 2006 the volume of consumer credit increased 45 time and the middle class grew from 8 million to 55 million. The number of people living below the poverty line decreased from 30% in 2000 to 14% in 2008.

Citat:

Russia's 2001 overt defense budget was $7.3 billion.

The Russian government's published 2014 military budget is about US$69.3 billion, the third largest in the world behind the US and China. The official budget is set to rise to US$83.7 billion in 2015, and US$93.9 billion in 2016.

Kum Bečo · **Pridružen/a:** 09 vel 2010, 20:22 **Postovi:** 5990

Šetajte s tim Putinom. Ovo je tema o Ukrajini

Agathonikos

Agathonikos je napisao/la:

Zarobljenici iz huntinih bataljona Azov i Donbas

http://www.daserste.de/information/poli ... k-106.html

Ovo je 15-minutni film njemačke kuće ARD o gore zarobljenim, prije njihovog zarobljavanja. Valjda su bili poslani da izvuku druge pa su i sami upali u ***. Izgleda da su se jedino oni spasili ito predajom. Radi se o Ilovajsku.

Svarog

... nije ni vojska , ko sto je nekad bila... Kud ide ovaj svijet.. :zubati

( 1,30 )
http://www.liveleak.com/view?i=da8_1409769823

bezimeni12 · **Pridružen/a:** 13 ožu 2011, 23:11 **Postovi:** 8216

Komandant dbrovoljaca "Donbas":
https://pp.vk.me/c623831/v623831958/653/_GQ2570_9d8.jpg

doc

Dobro dobro ajde, ne treba lijepit takve slike...stavite link.

Uostalom već je i bilo.

I onda netko kaže da civilizacija ne propada.

Prihvatljivo je jedino lijepiti slike golih žena po javnim mjestima ili mjestima općenja.

Ili bi bar trebalo biti.

BBC

Jest da ih ruska tajna služba uzela na zub pa im upada u računala, ali ipak je to malo previše kod njih rasprostranjeno. Čudan neki narod.

lider30

Nova karta.

Počela je danas popodne bitka za Mariupol.

volvoks

Ne znam hoće li se to pokazati kao pametna odluka, vezuju velike snage na taj grad, a u međuvremenu bi vojska Ukrajine mogla provesti mobilizaciju i bez prevelikog otpora opet recimo razdvojiti Donjeck i Lugansk.

Vladimir RUS · **Pridružen/a:** 30 svi 2009, 23:01 **Postovi:** 19736

Citat:

Ukrajina – most između Istoka i Zapada

Treći put kojim bi krenuo Kijev mogao bi da bude dobar primer finlandizacije: uspešnog balansiranja između suprotstavljenih blokova

slika

Treći put kojim bi krenula Ukrajina i koji bi značio nepriklanjanje ni Zapadu ni Istoku, nekakav moderni oblik mirne koegzistencije, pominje se sve češće kao model koji bi dugoročno zaustavio krizu i krvoproliće. Za takav pristup se upotrebljava termin finlandizacija, koji u izvornom značenju doduše ima negativnu konotaciju i označava vazalni odnos male zemlje prema velikoj. U međuvremenu je termin evoluirao i koristi se da bi opisao uspešno balansiranje u makazama između suprotstavljenih blokova.

Ideju o finlandizaciji Ukrajine među prvima je uobličio nekadašnji američki državni sekretar Henri Kisindžer. On smatra da bi Ukrajina trebalo da postane most između Istoka i Zapada, a da bi to bilo moguće najpre Vašington, Brisel i Moskva treba da pokažu spremnost za ustupke.

„Zapad mora da shvati da za Rusiju Ukrajina nikada ne može biti samo strana zemlja. Čak su i čuveni disidenti Aleksandar Solženjicin i Jozef Brodski potencirali kako je Ukrajina integralni deo ruske istorije, i same Rusije”, piše Kisindžer. On međutim od Putina traži da prevaziđe svoje nerazumevanje američkih vrednosti i psihologije, i da shvati da će „svako vojno i političko nametanje dovesti do novog hladnog rata”. Uslov svih uslova, koji zapaža i Kisindžer, jeste da Ukrajina nikada ne uđe u NATO.

Kolumnista „Vašington posta” Dejvid Ignjatijus nije međutim tako kategoričan po pitanju članstva Ukrajine u Severnoatlantskoj alijansi i piše: „Ukrajinskom narodu se ne može zabraniti da traži članstvo u NATO ili EU, ali narednih decenija je potpuno nezamislivo da im jedni ili drugi kažu 'da'. Zbog toga Putin može da odahne”.

Da bi finlandizacija bila funkcionalna neophodno je međutim postići trajni konsenzus oko važnih pitanja, kakvo članstvo u NATO zasigurno jeste. Takav jedinstven stav bi trebalo da bude rezultat unutrašnje politike zemlje makar onoliko koliko i dogovora spoljnih sila. Ovim fenomenom se bavila i Kancelarija za istoriju Stejt departmenta koja u nedavno objavljenoj monografiji prikazuje takav pristup.

„Finska spoljna politika za vreme Hladnog rata uspešno je sačuvala finski teritorijalni i ekonomski suverenitet, kroz pažljivo pridržavanje neutralnog pristupa u međunarodnim odnosima”.

Među verovatno najviše pominjanim tezama o finlandizaciji Ukrajine je ona iz pera Zbignjeva Bžežinskog, savetnika američkog predsednika Džimija Kartera i jednog od glavnih kreatora američke strategije u Hladnom ratu. On je između ostalog finlandizaciju definisao na taj način da je jedini pravac kojim Ukrajina može da krene prihvatanje ruske dominacije.

Reagovao je nekadašnji finski ambasador u Moskvi i Berlinu.

„Finlandizacija ili izazov preživljavanja malog naroda u senci većeg mogao bi da posluži kao inspiracija za Ukrajinu, ali ne funkcioniše na način na koji misli Bžežinski”, piše u „Njujork tajmsu” ambasador Rene Nibersept.

Za njega finlandizacija nije sinonim za kapitulaciju, nego je model za ponašanje u asimetričnom odnosu snaga.

„Finska je bila daleko od vazala Sovjetskom Savezu. Zadržali smo demokratiju, vojnu odbranu niskog intenziteta i iznad svega orijentaciju prema Zapadu. Prava priča o finlandizaciji je kako smo uspeli sve to da uradimo”.

Finska nije članica NATO, i u običnim okolnostima podrška građana učlanjenju u Alijansu iznosi oko 20 odsto. Novonastale okolnosti međutim menjaju takav trend, a posebno je na to uticala nedavna poseta jednog ruskog zvaničnika Helsinkiju koji je otvoreno poručio da Rusija nikada neće dozvoliti ulazak Finske u NATO. Kod građana je pretnja izazvala kontraefekat pa se očekuje da na prolećnim izborima u Finskoj jedna od okosnica političke kampanje budu upravo integracije u Alijansu. Ukoliko bi takva opcija pobedila onda ne bi bilo potrebe da se raspisuje referendum o članstvu u NATO.

Možda najvažnije pitanje jeste da li Ukrajina zaista ima kapacitet da igra na kartu finlandizacije kao što je to mogao Helsinki.

Na listi zamerki su nestabilnost, korupcija i siromaštvo. Bruto društveni proizvod (BDP) Finske po glavi stanovnika iznosi više od 47.000 dolara dok je u Ukrajini ispod 4.000. Finska je treća najmanje korumpirana zemlja na planeti dok na istoj listi od 177 zemalja Ukrajina zauzima 144. mesto.

Konačno, i finlandizacija ima cenu. Finska je svojevremeno morala da ustupi deo teritorije Sovjetskom Savezu.

doc

'Za Putina smo spremili brzu udarnu postrojbu'
slika

Akcijski plan o pripravnosti uvodi novost u obliku postrojbi koje se službeno opisuju kao "udarna snaga", koje će biti vrlo brze u kretanju istočnoeuropskim zemljama članicama NATO-a i vrlo snažne zahvaljujući sofisticiranom naoružanju i vrhunskoj spremnosti.

- Ta udarna snaga moći će biti raspoređena vrlo brzo u slučaju potrebe - rekao je Rasmussen. Zbog te odluke, koja služi odvraćanju Rusije od mogućeg uplitanja u baltičke zemlje na način na koji se upliće u Ukrajinu, ovaj summit proglašen je krucijalnim u NATO-ovoj povijesti i ostat će upamćen kao trenutak u kojem NATO redefinira svoj odnos prema Rusiji.

Danas, prvog dana summita, usvojena je i zajednička deklaracija s Ukrajinom. NATO želi pomoći Ukrajincima da poboljšaju svoju sposobnost da se obrane. Ali Ukrajina ne može računati na konkretniju vojnu pomoć jer je glavni zadatak saveza obrana saveznika koji su članovi, a ne onih koji su izvan saveza. Na temu proširenja saveza, ovaj summit donosi odluku prema kojoj se do kraja 2015. treba odlučiti je li sazrijelo vrijeme da se Crna Gora pozove u članstvo. U neslužbenim razgovorima izvan dnevnog reda summita kao najvažnija tema nametnula se rasprava o tome što učiniti u borbi protiv Islamske države u Iraku i Siriji.

Američki predsjednik Barack Obama i britanski premijer David Cameron zajedničkom izjavom pozvali su NATO da se suprotstavi IS-u, premda još nije dogovoreno kako. Premijer Cameron jučerašnjim izjavama iz Walesa daje naslutiti da je spreman izvesti zračne napada na položaje IS-a u Siriji čak i bez traženja odobrenja sirijskog predsjednika Assada za korištenje sirijskog zračnog prostora.

- U pravnom smislu, ne smatram da je to tako komplicirano. Iračka vlada je legitimna vlada dok je predsjednik Assad počinio ratne zločine protiv svoga naroda i zbog toga je nelegitiman. Predsjednik Assad je dio problema, a ne dio rješenja - rekao je Cameron za BBC Radio uoči početka summita NATO-a.

http://www.vecernji.hr/svijet/za-putina ... jbu-959175

Citat:

U pravnom smislu, ne smatram da je to tako komplicirano. Iračka vlada je legitimna vlada dok je predsjednik Assad počinio ratne zločine protiv svoga naroda i zbog toga je nelegitiman. Predsjednik Assad je dio problema, a ne dio rješenja - rekao je Cameron.

Pazi ti ovog engleskog jebeka. :klanjam

A prije par dana su osudili bombardiranje Egipta i UAE na islamiste u Libiji kao "vanjsko uplitanje". :klanjam

http://www.index.hr/vijesti/clanak/zapa ... 67474.aspx

Divlja svinja5 · **Pridružen/a:** 30 sij 2012, 18:47 **Postovi:** 4065

Smeća.

Agathonikos

Gospođica Ruslana nakon boravka u Donjecku i susreta sa gospodinom Aleksandrom (Zaharčenko), glavnokomandujućim snagama DNR. Praktično je negirala sve ono što je izgovarala u majdanskim danima a bila je glavna medijska uzdanica hunte.

Duža verzija

http://korrespondent.net/ukraine/politi ... -v-ukrayne

Agathonikos

Pored nje je penzionisani general-pukovnik ukrajinske vojske koji se bavi oslobađanje ratnih zarobljenika, gospodin Vladimir (Ruban).

Jedan zanimljiv razgovor sa gospodinom generalom Vladimirom

Ukrajinski general-pukovnik: Nepoznata „Treća strana“ granatira i Ukrajince i proruske snage!

Ukrajinski pregovarač Vladimir Ruban je u intervjuu jednom kijevskom listu ispričao kakvih zarobljenika ima u Donbasu, kako se treba ponašati, kad padneš u zarobljeništvo jedne od strana u konfliktu, kao i o tome šta se krije iza reči „hibridni rat“ i zašto se, prema njegovom mišljenju, uvek može dogovoriti prekid vatre.

Predstavnici sukobljenih stana u Donbasu, gde Kijev od aprila sprovodi vojnu operaciju protiv pristalica samoopredeljenja, su bili zajedno na-pukovnika u Majdanu. To je mišljenje penzionisanog general-pukovnika Vladimira Rubana, koji se bavi oslobađanjem zarobljenika na istoku Ukrajine.

„Ja se prema tim ljudima ne odnosim kao prema neprijateljima. Odavno ih poznajem. Na drugoj strani, u Luganskoj i Donjeckoj Republici, su oficiri, veterani „avganci“, sa kojima smo zajedno stajali na Majdanu…Ljudi, koji su bili na Majdanu su se zadovoljili se svrgavanjem Janukoviča, a ovi su rešili da idu do kraja. Oni žele realne promene. I većina stvari koje one zahtevaju su iste one koje su zvučale na Majdanu“, rekao je Ruban u intervjuu „Ukrajinskoj pravdi“.

„Skoro građanski“

Borbena dejstva u Donbasu, koje Kijev naziva antiterorističkom operacijom, pregovarača opisuje kao „novi, nejasni, hibridni“ rat.

„Rat je skoro građanski, jer ih je ideološki skoro nemoguće razlikovati – obe strane u konfliktu žele da žive dobro. Obe žele da imaju dobre puteve, site porodice. Oni ne prave veliku razliku – da li će se zbližiti s Rusijom ili sa EU, ili ostati sami. Oni žele da žive bolje. Svi su dovedeni do siromaštva, i jedna i druga strana“,konstatovao je Ruban.

Ko je taj treći?

Prema rečima Vladimira Rubana, zajedno sa ukrajinskom armijom i lokalnim snagama samoodbrane na istoku Ukrajine, postoji i neki treći učesnik, „koji gađa granatama i baca ih i na jednu i na drugu stranu“.

„Ja ne znam ko je to. Mi (sa strane Kijeva- RT) ih zovemo treća strana. Bezler (komandir snaga samoodbrane u Gorlovci – RT) ih naziva treća strana, a i u Donjecku tako kažu. Njih traže. Posmatraju kakvi su to diverzanti“, citira „Ukrajinska pravda“ reči svog sagovornika.

Prelazak na ratne staze

„Ako je u toku rat, onda se mora uvesti ratno stanje. Potrebno je zabraniti novinarima da pišu o ratu, jer oni ne shvataju šta je to. Dozvoliti samo stručnjacima da to rade. Mora biti stroga cenzura po tom pitanju…Porez mora ispravno da se skuplja, a ne kao Jacenjuk da prosi u parlamentu…A, ovo – nije jasno šta je“, rekao je Vladimir Ruban.

Međutim, u Kijevu se, prema njegovom mišljenju, „plaše ratnog stanja i ne znaju šta je to“. Civilni ljudi na vlasti se plaše armije, jer u uslovima ratnog stanja postoji rizik da ostanu bez vlasti. „Rezultat toga je stradanje naroda“, zaključio je general-pukovnik.

Govoreći o karakteristikama ovog oružanog konflikta ukupno gledano, oficir je rekao da bi bilo koja od strana mogla da izvojuje pobedu, samo kad bi bila želja da se pobedi, a ne da se odugovlači sa ratom. „Za tri meseca se može prestati sa vatrom i dogovoriti se. Ali, nekome ne ide na ruku prekid rata“, rekao je Ruban.

„Zarobljenike razmenjujemo, a ne otkupljujemo“

„Mi smo se na početku dogovorili sa rukovodstvom DNR i LNR da se ljudi ne otkupljuju i da se za njih ne cenkamo. Predsednik Ukrajine pokazuje zabrinutost za svoje građane, on mora da ih oslobodi iz zarobljeništva. Isto tako se prema svojim saborcima odnose i donjecka i luganska strana. Oni čak imaju ideju da sve svoje oslobode“, rekao je ukrajinski pregovarač.

Prema njegovim rečima, strane su se dogovorile da će se prema zarobljenicima odnositi zadovoljavajuće, da će ih hraniti i lečiti i da ih neće bose predavati. „Najvažnije je da nema (u većini slučajeva -RT) streljanja zarobljenika, već se oni pripremaju za razmenu“, rekao je stručnjak. Konačni cilj ovog posla je da se razmene svi zarobljenici, rekao je on.

(Glas Rusije)

http://web-tribune.com/u_fokusu/ukrajin ... ske-snage#

Carmello Šešelj · **Pridružen/a:** 08 stu 2012, 01:05 **Postovi:** 22970

Agathonikos je napisao/la:

Gospođica Ruslana nakon boravka u Donjecku i susreta sa gospodinom Aleksandrom (Zaharčenko), glavnokomandujućim snagama DNR. Praktično je negirala sve ono što je izgovarala u majdanskim danima a bila je glavna medijska uzdanica hunte.

Duža verzija

http://korrespondent.net/ukraine/politi ... -v-ukrayne

A šta kaže Verka Serdjočka? Kakav je njen (njegov) komentar na ovako zategnutu i napetu vojno-političku situaciju? :zubati

Agathonikos

Carmello Šešelj je napisao/la:

A šta kaže Verka Serdjočka? Kakav je njen (njegov) komentar na ovako zategnutu i napetu vojno-političku situaciju? :zubati

Je li to ovo?

slika

Carmello Šešelj · **Pridružen/a:** 08 stu 2012, 01:05 **Postovi:** 22970

Baš to.

Kada već Ruslana daje mišljenje, zašto ne bi i Verka(o)?

Agathonikos

Ne kapirate.
Gospođica Ruslana je bitna jer je služila za kreiranje javnog mnjenja, posebno među mlađom populacijom i tu se isticala po jakim antiruskim stavovoma.
Nakon ovog zaokreta, to je mnjenje zbunjeno i sjebano, još jedan problem za huntu.

Carmello Šešelj · **Pridružen/a:** 08 stu 2012, 01:05 **Postovi:** 22970

Ma kapiram sve.

Ovo sam napisao zato što se gospođica Ruslana uopšte upetljavala u celu priču, a ne zato što je promenila mišljenje.

Carmello Šešelj · **Pridružen/a:** 08 stu 2012, 01:05 **Postovi:** 22970

A i ovo što sam napisao je ustvari citat Sergeja Lavrova pre par meseci, kada su ga novinari pitali o pro-bandera izjavama gospođice Ruslane. On je odgovorio "A šta kaže Verka Serdjočka?" =))

HercegBosna.org

Ukrajina

Online