Ne, samo sam htela da pročitaš opis ispod fotografije i šta se sve u istoj zgradi nalazi.

I to si zaboravila fakultet koji gledaš sa svog prozora.


edit, pomešao sam sa Šumarskim fakultetom.

Sad ću da odem, zaboravite da sam svraćao...

Nisi pogrešio Karmelo, nekada sam gledala Poljoprivredni a sada Šumarski. Ubuduće ću gledati njive Obrenovca

Oho ... Pa zivis, po meni, u veoma lijepom djelu grada. Uh ... Mihajlovac :)

Jojjj Kseno, pa fali .... Ekonomski u ''Picinom parku'', politicke nauke (nekadasnja civilna zastita) u gospodara (Aleksandra) Vucica :)
Zatim saobracajni (ona velika zgradetina iznad Brace Jerkovic) ... Ima i onih privatnih (nekoliko su u stvarno lijepim zdanjima

Niko ne primjeti gresku ovde .... Nekadasnja civilna zastita je sad fakultet bezbednost, a ja sam to nesto u brzini permutovao ...
Dakle, trebao bih i ja editovati :)

Lep je ali je meni lepši onaj deo gde sam gledala na Poljoprivredni, valjda emocije ne jenjavanju.
@Boksnamnik (kako da skratim nik?)

Eto vidiš, znala sam, do ujutru će iskrsnuti još min. tri komada.


Ekonomski fakultet


Fakultet političkih nauka

Nikada nisam ovoliko editovala, katastrofa. Odoh i ja, zaboravite da sam svraćala...

Zaboravih treći


Saobraćajni fakultet

Privatne neka postavi neko drugi, nemam više snage.

To ubuduće se malo oteglo, ako smem da primetim.

Kseno, kako da skratis nik ...
Moze kako hoces ... Boks, Boki, B i td ... Ma kako ti volja :)
a jedna si od rijetkih koja ga napise ispravno :)

@Karmelo

Jeste ali ja sam jako strpljiva, šta mi drugo preostaje.

Nema zgrada i objekata iz austrougarske secesije u Beogradu i po meni je grad zakinut za taj dio.

@B

Zašto postiji ctrl+copy+paste

Dosta zgrada u starom djelu grada (Dorcol, Crveni Krst, Vracar, Zemun) je gradjen u tom stilu

Kseno,
gdje je taj tvoj buduci dom, a da gleda na Obrenovacke njive ...
Padina, Zarkovo, Zeleznik, Sremcica, Umka, Ostruznica ...

Kako da je nema, postavila sam secesiju na nekoj od prethodnih strana.

E, ali ih nisu gradili Austrougari, pa se to ne računa.

I najviše ih je u centru (Stari grad), a ne u delovima grada koje si naveo.

Zemun:

Ništa od toga, ali je svakako bliža periferija Beograda. Menjam stil života.

Na Č. padini ne bih živela ni da mi plate, Žarkovo možda ali samo jedan deo (Cerak), Sremčica ni u ludilu, Umka jedino ako postanem mazohista, Ostružnica... i tako, uglavnom hoću psa, mačku, kozu i aru. Ne znaš ti B da sam ja umetnička duša a u gradu nemam dovoljno inspiracije.

Zaboravih Stari Grad. Tacno da ih je tu najvise

Beogradska secesija

SECESIJA

Pravac u umetnostima Art Nouveau (oko 1890 do 1910) je stil u arhitekturi, unutrašnjoj dekoraciji, nakitu, staklu, posterima i ilustracijama, koji se pojavio najpre u Engleskoj, a potom pod imenom Jugendstil u Minhenu 1892 i Berlinu 1899. U Becu(1897) ovaj stil, nazvan Secesija, poprimio je sasvim jasane i do kraja profilisane arhitektonske forme. U Italiji ovaj stil su zvali Stile Floreale (ili Stile Liberty) u Španiji Modernismo (ili Modernista) U prvoj, ranoj fazi pre 1900., secesijska dekoracija je bila uglavnom floralna, zasnovana na engleskom Art Nouveau i japanskoj primenjenoj umetnosti i litografiji; u drugoj fazi izrasloj na bečkim iskustvima belgijskog arhitekte i dizajnera Henry van de Velde-a ornamentika postaje apstraktnija. Art Deco poznat i kao STYLE MODERNE, javio se dvadesetih godina i razvio u ključni stil zapadne Evrope i Amerike tokom 1930-tih. Naziv ovog značjnog pravca u emetnostima potiče potiče iz naziva izložbe "The Exposition Internationale des Arts Décoratifs et Industriels Modernes, održane u Parizu 1925. Oblici secesije koje su srbijanske arhitekte usvojile prvenstveno potiču iz Beča, iz škole Ota Vagnera, ali sloboda u izražavanju, naročito u dekorativnom izražavanju doprinela je i pojavi raznih lokalnih varijanti. Pored novih materijala, betona, keramike i gvožđa, ornamentika i dekoracija, koje su najvidljivija obeležja ovog stila zasnivala se na upotrebi geometrijskih ukrasa, naturalističkih motivima, na ornamentici lišća, cveća...

Srpska secesija se, kako ističe vrstan poznavalac arhitekture Nestorović, u početku stidljivo pojavljuje, na fasadama zgrada izvedenim u onda dominantnim akademskim stilovima. Promene se uočavaju u delimičnom odbacivanju klasičnog oblikovanja stubova i pilastira, u ukidanju pojasnih i tročlanih završnih venaca (arhitrava i friza), u celovitoj obradi fasadnih površina i njihovom slabijem rasčlanjivanju. Najteže su se naši arhitekti odvajali od klasičnog profila samog završnog venca, od atike i kubeta, a retko su u početku prihvatali velike zastakljene površine. Na samom kraju ovog arhitektonskog stila, negde pred prvi svetski rat, u svoj poslednjoj etapi razvoja, počeli je da se pojavlje i ornamentika domaće folklorne i stare srpske vizantijske umetnosti.

Najizrazitiji prestavnici seceseje su bili Milan Antonović, koji je projektovato prve i najznačajnije secesionističke zgrade, Zgradu za ulepšavanje Vračara 1901, u Njegoševoj ulici, Grand hotel u Knez Mihailovoj ulici, zgradu fotografa Milana Jovanovića, na Terazijama. Stojan Titelbah je prijektovao kuću Arona Levija u ulici Kralja Petra i nekoliko kuća u ukici Zmaja od Noćaja. Jovan Ilkić, jedan od napoznatijih arhitekata onog doba radio je na projektima hotela Moskva. Nikola Nestorović je projektovao zgradu sa zelenim pločicama u Uzun Mirkovoj, stambenu zgradu slikara Uroša Predića, u Svetogorskoj, Učiteljski dom na Vračaru, hotel Bristol, u Karadjordjevoj ulici. Dragutin Djordjević i Andrav Stefanović projektovali su zgradu Srpske Akademije Nauka u Knez Mijailovoj ulici. Od onda mladih arhitekata vredna dela ostavili su B. Tanazević, Bukovac S. Jovanović i drugi.

1. Kuća sa zelenim pločicama, 1906-07



Arhitekte Andra Stevanović i Nikola Nestorović projektovali su stambenu zgradu sa dućanima trgovca S. Stamenkovića na uglu ulice Kralja Petra i Uzun Mirkove ulice. U ovoj složenoj arhijetkonskoj "kompozici, potpuno se raskida akademizmom i prihvataju principi nove secesije ne samo u primeni dekorativnih elemena-ta već i u integralnoj koncepciji kompozicije i kompono-vanja. Koriste se polihromni materijali, posebno zelene keramičke pločice u čije se površine skladno uklapaju dekorativni delovi, a zatim kovano gvožđe na balkon-skim ogradama i na završetku visokog krova. I raspored i kombinovanje ukrasnih motiva, pravolinijskih i vegeta-bilnih, sa trakama, vrežama, cvećem i ženskim glava-ma, sa dekorativnim pojasevima i slobodnim završeci-ma lizene predstavljanju novo osveženje u arhitekturi beogradske secesije…



Kuća slikara Uroša Predića u ulici Svetogorskoj br. 27,



Pod vidnim uticajem Vagnera i Olbrihta, tada najpoznatijih i najcenjenijih zagovornika secesije u arhitekturi, Nikola Nestorivić, kako piše njegov sin Branko, uključuje u svoje kompozicije i pojedine klasične elemente: vence jednostavne profilacije, konzole i prozorske okvire, i obrađuje ih i prilagođava secesijskim motivima među kojima su mu omiljeni buketi cveća u oivičenim poljima, festoni i ženske glave u kombinaciji sa trakama i vrežama.

Trgovačka kuća Arona Levija, 1907



Arhitekta Stojan Titelbah, rođen u Beogradu 1877, umro na Krfu 1916, poznat po monumentalnom projektu palate Novog dvora, u kome se jedno vreme nalazio muzej Kneza Pavla, pravljenog u maniru akademskog istoricizma, projektovao je je kuće Arona Levija u ilici Kralja Petra 39. čija je fasada ukrašena bogatom secesijskom dekoracijom. Secesijskom obradom izdvaju se još i kuće Alkalaja u ulici Zmaja od Noćaja 4 i Žaka Bulila u ulici Kralja Petra..

Zgrada oficirske zadruge, 1910.



Planove projekta zgrade oficirske zadruge, na uglu Ma-sarikove i Resavske ulice su potpisali, kako tvrdi Bog-dan Nestorović, godine 1910 arhitekte Vladisavljević, Jovanović i Popović. Osnova galarije je rešena funkcio-nalno u odnosu na namenu građevine i ostvaren je i u sadržanom i konstruktivnom pogledu skladan prostorni oblik i utisak. U spoljnoj arhitekturi glavna kompozicija preko ugla do bočnih rozalita predstavlja i u celini i u detaljima dobro proučeno rešenje u duhu secesije i u oblikovnom i u dekorativnom pogledu, šta više, ona je znatno čistije i bliže vafnerovskoj arhitekturi nego na bečkoj skici koja je služila ko predložak.

Robna Kuća u Kralja petra 16



Jedan od najčistijih primera secesije u arhitekturi Srbije je, kako piše B. Nestorović, zgrade Robne kuće u Kra-lja Petra 16 Viktora Azrielja (1889-1938). Ideja o objektu je, prema svedočenju M. Korunovića, doneta iz Beča, kao i delovi enterijera i eksterijera, dok su arhitektonske crteže izradili beogradski studenti. Velika zastakljena površina fasade u gvozdenoj konstrukciji, sa balkonskim gvozdenim ogradama i sa lizenama na krajevima, obe-leženim mramorom u kome su isklesani secesijski ele-menti, ostvaruje harmoničnu kompoziciju prvu ove vrste u Beogradu.

Zgrada Jovana Smedervca



Zgrada Jovana Smedervca (1854-1920), studenta Teh-ničke velike škole u Beču i poznatog građevinskog pre-duzimača, podignuta na Uglu Makedonske i Nušićeve ulice u Beogradu, po svom osnovnom sklopu bila je kla-sično akademski koncipirana, dok je, kako ističe Bog-dan Nestorović, po primeni arhitektonskih elemenata na fasadi bila prva zgrada u Srbiji koja je imala izrazitu se-cesionističku dekoraciju "sa naturalističkom obradom vegetabilnih motiva".

Hotel Moskva



Projekat za fasadu izradili su "ruski arhitekti u duhu pet-rovgradske secesije prve decenije XX veka" dok je ce-lokupni projekat razrade detalja izradio Jovan Ilkić. Radove je izveo građevinar Karlo Knol. Ova impozantna i najpoznatija zgrada Beograda građena na uglu Terazi-ja i Balkanske ulice, dugi "niz godina ocrtavala je siluetu Beograda i predstavljala njegov najviši i najvredniji arhi-tektonski objekt. Njena secesijska arhitektura novih linija i oblika u obojenoj keramici sa ornamentima od fajansa i sa oblogom prizemlja poliranim pločama švedskog cr-venog granita, predstavljala je naviše tehničko dostig-nuće u beogradskoj arhitekturi ovog doba. Ovome treba dodati i obradu vrata, izloga i kapija u umetničkoj bronzi i bogatu izradu enterijera, naročito u kafani u dva nivoa, zajedno sa nameštajem u odgovarajućem stilu secesi-je".

Kuća prof. M. Petrovića Alasa



U pokušaju da stvore autentični srpski nacionalni stil mnoge arhitekte su nastojale da na jedan nov, suptilni način, koji su uveli zagovornici secesije, kombinuju raz-ličite srednjevekovne motive iz srpske vizantijske tradici-je graditeljstva sa savremenim materijalima. Najviše su se koristili, kako piše Nikola Nestorović, ukrasni motivi kao što su šahovska polja, obično u dve boje, crvenoj i beloj, koji su vešto utiskivani u ravnim ili lučnim trakama na zidovima i oko otvora prozora i vrata. Jedan od uspe-lijih primera ovog načina preplitanja različitih geometrij-skih oblika nalazimo na kući prof. Mihaila Petrovića Alasa, izgrađenoj 1910. na Kosančićevom vencu 22 po projektu Petra Bajlovića. Arhitekta Bajalović (1879-1947), školovan u Beogradu i Tehničkoj velikoj školi u Karlsrueu, ostavio je zanimljivo graditeljsko delo koje se kretalo u stilskom rasponu od srpskovizantijskog stila, kakav je bio njegov Srpski paviljon u Rimu(1911), preko secesije modernizovanog akademizma bliskog Art dec-cou, do kasnog monumentalističkog modernizma kakve su zgrade Pravnog fakulteta(1937) u Beogradu i zgrada Kolarčevog univerziteta(1930).

Zgrada SANU



Najoriginalnija i najsnažnija secesijska kompozicija je ona koju je na fasadama Akademije Nauka uradili Nes-torović i Đorđević. U kompoziciji zgrade zapaža se pri-lagođavanje secesijskim principima komponovanja ma-sa i površina, kako u oblikovanju otvora tako i u obliko-vanju bogate dekoracije. Pada u oči i uticaj arhitekture Beogradske zadruge, naročito u njenim završnim delo-vima, što dokazuje prisustvo arhitekte Andre Stevanovi-ća u izradi detalja, ali i u konstruktivnom delu građevine naročiito u projektovanju i konstrukciji glavnog kubeta".

Srpska Akademija Nauka i Umetnosti osnovana je po-sebnim zakon 1. novembra 1886 kao Kraljeva Srpska Akademija. Zakonom je bilo ograničeno broj članova na 25. Prve članove postavljao je Kralj, kao "zaštitnik Aka-demije". Među onima koje je Kralj postavio svojim prvim ukazom bilo je nekoliko najboljih ondašnjih naučnika, ali je, kako ističu istoričari bilo i nekoliko njih koji su u Aka-demiju ušli više kao članovi Naprednjačke stranke, koja je onda bila na vlasti, nego kao stručnjaci. Od Liberala samo je jadan njen pristaša bio, kako se onda govorilo, postavljen za Akademika.

~~~
Izvor: naslov, tekst Vladimira Anđelkovića i fotografije preuzete sa sajta skyscrapercity.com

E ako ces kozu onda Vranic, Meljak i onaj predeo oko Lipovackih suma su lijepi, po meni.
Podavalski dio takodje nije los.
A mozda hoces u ravnicu, preko Save :)

Kako može Cerak da bude bolji od Padine!? Jeste da je tamo planinska klima, ali na Padini ti je Ada prekoputa ulice, a i do centra stigneš brže nego gde sada živiš, a o Ceraku da i ne pričam.

Forumas,
ne provociraj. Obecao sam ti obilazak Beograda i ostajem pri tome. Posebnu paznju cemo posvetiti Zemunu i Gardošu jer ima dobrih kafana.

Malo se zekim, kad već svi danas mašu trobojnicama što nebi i ja

Nego, slušao sam priče po forumima o keju, jeli ima tu nešto posebno ili..

Nikako ravnica, moji geni su dinarsk/primorski pa je logično da hoću da se što više približim Suncu.

A ovo što si pobrojao je daleko, ipak bih tamo gde do centra mogu stići gradskim prevozom za petnaestak minuta.