Istočnoevropske zemlje sa zebnjom prate
događaje u Ukrajini sećajući se neispunjenih
obećanja pomoći Zapada, tragične istorije
ruske invazije, uz svest da se sukobi u ovom
krhkom regionu zarazno šire, navodi se u
analizi agencije AP.
Istočnoevropske zemlje se
Sećaju se kako se sukobi u
zarazno
Sa zebnjom prate dešavanja u Ukrajini
Od vođa do običnih ljudi vlada vidan strah da
bi Rusija, koja izgleda može da se ruga
zapadnim silama po volji, mogla da traži druge
mogućnosti za ulazak na teritoriju svoje bivše
imperije.
Pitanje koje mnogi postavljaju je: Ko je
sledeći?
"Pre svega vlada strah da može da dođe do
neke vrste zaraze", rekao je rumunski ministar
spoljnih poslova Titus Korlatean u intervjuu za
AP i dodao da je Rumunija jako zabrinuta.
U Rumuniji su posebno zabrinuti da posle
preuzimanja strateškog poluostrva Krim, ruski
predsednik Vladimir Putin može da pokuša da
uzme Moldaviju, gde su ruske trupe
stacionirane u proruskoj separatističkoj oblasti
Pridnjestrovlju. To je jedan od nekoliko
"zamrznutih konflikata" širom istočne Evrope,
kojima će se sada, po svemu sudeći, pridružiti
i Krim.
U Moldaviji strah od ruske invazije nije uopšte
teoretski i mnogi stanovnici su izrazili bojazan
da bi sukob u Ukrajini mogao da stigne do
Moldavije.
Turčinov: Postoji rizik od invazije Rusa
Mnogi u regionu dobro znaju da je Poljska
imala garancije za vojnu pomoć od Francuske
i Britanije protiv nacističke agresije ali kad je
Hitler izvršio invaziju 1939. one nisu poslale
svoje trupe mada su objavile rat. Takav
istorijski kontekst uliva sumnju da NATO ne bi
pritekao u pomoć svojim istočnim članicama u
slučaju napada Rusije.
"Istorija Poljske pokazuje da ne treba da
računamo na druge", rekao je pisac Jaroslav
Sulski agenciji AP. Ta osećanja su posebno
izražena u baltičkim zemljama koje su članice
NATO i Evropske unije.
Estonija, Litvanija i Letonija imaju značajnu
rusku manjinu za koju Moskva s vremena na
vreme izjavi da treba da "štiti", što je ključna
reč koju je Putin upotrebio u opravdavanju
svoje invazije Krima.
Moskva redovno optužuje Estoniju i Litvaniju
da diskriminišu svoje rusofone manjine.
Napetost između Rusije i Estonije porasla je
2007. kada su protesti ruskog stanovništva
protiv premeštanja spomenika iz sovjetškog
vremena završili uličnim nemirima. Mnogi
Estonci su optužili Moskvu, koja je davala
pasoše etničkim Rusima na Baltiku, da je te
proteste izazvala.
Kada je stigla na vanredan samit EU o Ukrajini
prošle nedelje predsednica Litvanije Dalia
Grubauskaite je izrazila malo više poverenja u
NATO uzviknuvši:
"Hvala bogu da smo već 10 godina članovi
NATO". Ali i ona je takođe izrazila zabrinutost
zbog akcije Rusije.
"Rusija danas pokušava da prekroji granice
Evrope posle Drugog svetskog rata", rekla je
ona.
Istorija je jako prisutna u mislima istočnih
Evropljana kad razmišljaju o budućosti. Mnogi
vide sličnosti između ruskog zauzimanje Krima
sa iskustvima posle Drugog svetskog rata
kada su sovjetske trupe pregazile sve na putu
do Berlina i potom decenijama pod vlašću
Kremlja držale istok Evrope.
Stručnjaci: Ma, preteruju sa strahovima!
Neki stručnjaci smatraju da su ta strahovanja
preuveličana.
"Ne bih se plašio ruske agresije u kratkom
roku. Sto posto sam siguran da bi NATO
pomogao svojim saveznicima. Mislim da NATO
postaje jači kao rezultat sukoba u Ukrajini",
rekao je Mišal Koran iz praškog Instituta za
međunarodne odnose.
Uzajamna ekonomska zavisnost takođe
smanjuje verovatnoću za oružani sukob
između Rusije i Zapada, smatraju stručnjaci.
Ruska privreda se u velikoj meri oslanja na
prodaju svog gasa Evropi, a 2012. Rusija je
kupila evropske mašine, automobile i druge
proizvode u vrednosti od 170 milijardi dolara.
Ipak....
Međutim istovremeno baš ta zavisnost
istočnih i zapadnih evropskih zemalja od
ruskih energenata daje Zapadu manje
manevarskog prostora za zauzimanje čvrstog
stava prema Moskvi, navode analitičari.
Rumunski ministar inostranih poslova je
ukazao da je NATO preduzeo pozitivne mere u
odnosu na ukrajinsku krizu i naveo kao primer
slanje izviđačkih aviona avaks da nadleću
Poljsku i Rumuniji i prate situaciju.
Ipak i on je izrazio strah od ponavljanja istorije
i rekao da su Rumuni pomno pratili šta se
dešavalo ovih nedelja, posebno dramatične
događaje u Kijevu, i rekao da ih to podseća na
revoluciju iz 1989. kada je Nikolae Čaušesku
naredio trupama da pucaju na demonstrante u
poslednjim danima svoje vlasti.
Neke zemlje kao što je Poljska, koja deli
granicu sa Ukrajinom i sa Rusijom, već su
počele da preduzimaju mere predostrožnosti.
Poljski premijer Donald Tusk je upozorio da
nestabilnost Ukrajine može da potraje i da bi
zbog toga Varšava trebalo da unapredi svoje
oružje. On je upozorio na posledice mirenja s
ruskim preuzimanjem Krima.
- Svako ko veruje da mir i stabilnost mogu da
se kupe kroz ustupke vara se. Evropa je
napravila takve greške i one su uvek vodile u
katastrofu, rekao je Tusk prošle nedelje u
parlamentu.
