jel ima koji Zrinski da je jurišao na Dar al Jihad?

Stadion u Kovilovu vs vojska

Zrinjski nacionalni heroj u Mađarskoj, čak su snimali i film o Gotovini ili Praljku.

Bolje dokumentarce nego što smo mi ikada imali, pomiri se s tim da smo braća a da vas niko ne voli.

Vole vas kao fol ti Rusi jer ste loši s Amerikancima, da Amerikanci kažu da *** ne valja ovi bi ga pojeli kao i obrnuto.

podsjetio si me, na dan kad je Praljak umro bio sam na nekom sastanku u Pragu, dodje do mene Madjar i kaže mi jesi pročitao koja nepravda prema vašim generalima. malo mi je na trenutak pozlilo jer sam tek onda se hvatao za mobitel da vidim šta je bilo.

O tome ti pričam Gotovina i Praljak su kod njih heroji kao i Zrinjski.
Šta si mu odgovorio ?

nije mi bilo ni do čeg, mislim da je bio sastanak s H&M-om, neki gadni pregovori, cijeli dan u tome i dođe pauza, nisam se digao od stola i ovaj me poklopi. smračilo mi se.

jel ima koji Zrinski da je jurišao na Dar al Jihad?

Uobičajeno Hrvatsko pompezno busanje ne bi li se STRAH potisnuo... a STRAH neće biti potisnut već će se samo pojačavati:

Ma, šta ja pričam - nemate šta da se plašite... bilo bi to ekspresno vraćanje u "stara, dobra vremena"... wen we wa kengz! tisućanera ste pod njima bili - šta je još koji vek, gore, dole?

P.S.: samo da još jednom pohvalim racionalnost i objektivnost onih hrvatskih Forumaša koji se složili da je, AKO BUDE IČEG - Kiflatska prva na tapetu... "najviše bi dobili", lepo reče taj jedan forumaš...

Ne razmotrismo onu Teoriju nekog vašeg Forumaša da će "Muslimani u slučaju upada Mađara pokušati da se i oni okoriste te će udariti HV s leđa"... na kojoj Strani Teme to beše pomenuto, seća li se ko?

Bravo mene, našao sam video.



Tko zna, možda Madjari upravo sad ovako leže s puškama uz granicu sa Srbijom.

Mađari su zadnji put primali naše diverzante za vrijeme vaše agresije koji su na teritorije SR Srbije vršili diverzantski udar tj miniranje mosta na vašem teritoriju.

Koja bi to država na svijetu napravila??

Još su vam JNA uveli no fly zone o čemu je pričao Weasel što nisam znao iako znam da smo artijerijom iz Mađarske granatirali vaše položaje.

Znam jedino za njihove kalaše a što se tiče vojske ona može jedino biti zajednička kao uvijek kao na Sigetu. Nazove i mi HV Zrinjski

već se zvala Bojna Zrinski.





Junaci, prvi put u povijesti imamo svoju vojsku, a vi ste njen prvi odred. Za vaša junačka djela zna se samo dijelom u javnosti, ali znat će se, pisat će o njima povijest- dr. Franjo Tuđman.

Laslovo je najpoznatije po herojskoj obrani i stradanju u Domovinskom ratu, kada su mještani uz pomoć dragovoljaca iz drugih dijelova Hrvatske (iz Dalmacije, Kvarnera i Zagorja), ali i svijeta (iz Bolivije, Mađarske, SAD-a, Slovenije i Španjolske), 152 dana branili selo i time držali prvu crtu obrane Osijeka s juga. Stanje se pogoršalo nakon pada Vukovara 18. studenog 1991. kada su srpska paravojska i JNA preusmjerile svoje snage iz Vukovara na područje južno od Osijeka s namjerom okruživanja i osvajanja najvećeg slavonskog grada. Dana 20. studenog okupirano je Ernestinovo čime je Laslovo ostalo u potpunom okruženju srpskih snaga, pa je donesena odluka da će svih 257 branitelja i civila, od čega 27 ranjenika, krenuti u proboj prema slobodnom Ivanovcu. Dana 23. studenog oko 16.30 prva skupina od oko 120 ljudi predvođena Ištvanom Mihalikom krenula je kroz kukuruzišta osigurati prolaz drugoj skupini, predvođenoj Ladislavom Kočišem, u kojoj su bili ranjenici. Prva skupina u Ivanovac je stigla 24. studenog oko 4 ujutro, a druga sat vremena kasnije. Gotovo istodobno u Laslovo su ušle srpske horde predvođene Željkom Ražnatovićem Arkanom koje su odmah po dolasku zaklale 3 starice koje nisu htjele napustiti svoje domove, a koje je Ražnatović kasnije predstavio televiziji kao „žrtve ustaša”. Uslijedila je pljačka i rušenje sela. Ukupno je u obrani Laslova poginulo 48 ljudi, a još 10 ih se i danas smatra nestalima.

Szentlászlót 1991-ben sújtotta a délszláv háború borzalma. A horvát hadsereg mellé álló falu tanúsította a legnagyobb ellenállást a környéken. 1991. október 1-jén a Jugoszláv Néphadsereg aknavetőkkel és ágyúlövedékekkel lerombolta a szentlászlói templomot és a házak 96%-át. A falu civil lakossága Magyarországra és Horvátország biztonságos területeire menekült. E települést védelmezték a háborúban Rózsa-Flores Eduardo és harcostársai.

Prva slika i citat su iz 1991. u Kumrovcu.

Druga slika je 1995. u Rakitju, tad su već bili Zdrug.