Istraživao sam malo po internetu sve što je vezano za proizvodnju biodizela u nadi da ću pronaći odgovor na pitanje koliko je potrebno minimalno novčanih sredstava za pokretanje manje proizvodnje biodizela i naletio sam na internet sajt jedne firme koja se bavi proizvodnjom mašina za preradu otpadnog jestivog ulja koje, kao što već pretpostavljam da znate, kada se preradi, od njega dobija se biodizel gorivo koji služi kao alternativno dizelsko pogonsko gorivo.

I dok mnogi restorani još uvijek bacaju upotrebljeno jestivo ulje, to isto ulje se koristi za preradu i proizvodnju biodizel goriva. Otkupna cijena takvog ulja je 0.50 KM po litru, tako da uz dnevni prerađivački kapacitet od recimo 400 litara dnevno moglo bi se solidno poslovati i na kraju od toga i živjeti.

Iako na prvi pogled proizvodnja biodizela zvuči kao nešto što je veliko tojest kao nešto zašta su potrebna ogromna novčana sredstva za početak, čak i više-milionska novčana sredstva izražena u KM, USD, EUR, CHF ili u nekoj drugoj većoj valuti, situacija je čak suprotna, pošto za manju proizvodnju nisu biodizela potrebna ogromna novčana sredstva, već nekoliko hiljada KM koliko je potrebno izdvojiti za prosječnu mašinu za preradu biodizela kapaciteta nekoliko stotina litara na dnevnom nivou, što je dovoljno za početak, a takva mašina ne zauzima puno radnog prostora, tako da proizvodnja biodizela može da se odvija čak i u garaži prosječne veličine!

Vezano za mašinu da postavim:

http://www.bio-dizel.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=46&Itemid=55

Šta vi mislite o tome? Dali je isplativo proizvoditi biodizel u manjim količinama i koja bi količina bila dovoljna da bi se isplatilo proizvoditi takvo nešto, kao i nakon koliko bi se vremena mogao isplatiti novac uložen u mašinu(e) za proizvodnjuistog?

Kome bi ga prodavao?

Ima li otpada, je li otrovan, i ako jeste gdje s njim?

O tome sam razmišljao prije par godina i odustao. Pored mašine za proizvodnju bio dizela, troškovi su ti sljedeći: kemikalije, električna energija, otkup ulja i sl. Uzmi u obzir da je zbog krize smanjen promet u ugostiteljskim objektima i da tamo nećeš dobiti dovoljne količine ulja.

Bio sam u kontaktu sa nekim ljudima koji se bave tim poslom i većina njih vrši otkup jestivog ulja niže kakvoće u većim količinama izravno u uljarama, tako što im u dvorište ulje dovuče cisterna zapremine 2000-10000 litara !

Taxi službama i gradskom prijevozu

Da postoji otpad koji se prodaje za proizvodnju kozmetike..


evo jedan od razloga zašto ljudi odustaju od tog biznisa:

http://www.business.hr/kompanije/domaci ... ela-115782

Prvo radi se o maloj količini da bi se neko zajebavao sa kupovinom, a pogotovo gradski prijevoz, drugo; na to gorivo mogu ići samo trulje tipa Golf 2, 3 ili merc. w 123 200D, naspi to smeće u neki CR dizelaš i možeš se pozdraviti sa njim, a taksisti su limitirani zakonom da im vozilo ne smije biti starije od x godina, a i zbog konkurentnosti, to znači da svi taxisti koji voze dizelaše voze CR ili PD, a to znači da to smeće od goriva ne mogu koristiti već isključivo moraju sipati diesel D4, 5, tj. mora zadovoljavati normu EN 590.

lol?

Gledao sam prosle godine na RTRS mladi bracni par hoce da pocne sa svojim biznisom i odabrali bas proizvodnju biodizela. Uvezli neku masinu iz Svajcarske i u nju moze i jestivo ulje,i kukuruzni otpad i svasta nesto. Univerzalna masina za proizvodnju biodizela.

Obilazili tako restorane,stocne farme i obezbjedili sirovinu,a plasman su imali vec unapred obezbjedjen kod nekog autoprevoznika. Njima se isplati jer imaju kupca,a kako sam ja skontao u RS je zakonski problem sa plasmanom biodizela. Ako se dobro sjecam u EU su benzinske pumpe obavezne da otkupe sav biodizel od sitnijih privatnika i da ga mjesaju sa onim iz rafinerije i tako prodaju,a kod nas to jos nije regulisano zakonom. Uglavnom,prosle godine nije bilo,ne znam kakva je sad situacija.

Ako ti se vec nesto radi,sto ne probas da peces rakiju i prodajes. Kod nas cijena litra dobre sljive ide do 15 KM. A ljudi inace dosta izvoze rakiju u Italiju i Sloveniju. Velike pare zaradjuju...

U Poljskoj gde ja inače živim, na selu je imala skoro svaka kuća mali reaktor za proizvodnju biodizela. I onda je država ukapirala da gubi velike pare od akcize i zabranila.

Inače, ljudi imaju pogrešan stav i misle da je to smeće. U suštini se dobija izuzetno kvalitetno gorivo koje ima odlične karakteristike: viši cetanski broj u prevodu što je viši gorivo je bolje, odličnu mazivost, nema sumpora što je jako važno, izgaranje bez ostataka i niz još kvaliteta pa zadovoljava da se sipa i u najbolje motore. Naravno pod uslovom da je ulje kvalitetno obrađeno, što i nije neka filozofija.

Kao nus produkt dobijale su se soli i koristile se za đubrenje polja i glicerin eeeee i tu se pojavio problem. U procesu proizvodnje koristi se alkohol i moji Poljaci umesto u biodizel taj alkohol koji su dobijali regresirano ubacivali u sebe, pa je i tu država gubila.

Proizvodnja bio dizela se isplati pod uslovom da može da se obezbedi dovoljna količina ulja. Ostale sirovine su zanemarljive. Oprema je jednostavna i ne bi trebala da bude skupa.

A što se tiče rakije, pa u šumadiji ljudi ne znaju šta će sa njom. Tehnologija dobijanja kvalitetne rakije je daleko složenija od prerade ulja u biodizel.

Dobra rakija je jako teska i komplikovana za ispeci. To ne moze svako.
Jedan moj komsija je registrovao poljo.gazdinstvo i fino se isprsio za raznorazne certifikate i laboratorijske nalaze,i sad izvozi sljivovicu u EU.
30 evrica je litar rakije stare godinu dana...

Proizvodnja rakije, odležavanje sazrevanje, izbor voća, to je jako komplikovano i zaista treba spojiti gomilu znanja.
Bosna, Srbija , Hrvatska, Makedonija to su područja koja imaju prirodne predispozicije za proizvodnju kvalitetnog voća a onda i pića od njega. Ali u Poljskoj nigde nema da se kupi ni jedno piće iz pomenutih zemalja. Ima vina iz Slovenije, i jednom sam naišao na neko vino iz Hrvatske.

Mozda bude i u Poljskoj nekad. Inace,ovaj sto izvozi rakiju ne moze da postigne koliko ima narudzbi iz Italije za sljivovicu,zivi covjek od toga,i mogao je vise puta uvaliti svakakvu rakiju,ili onu koja nije odlezala godinu u hrastovom buretu,ali ne radi to.

Iskljucivo vrhunska rakija od godinu dana. Nemogu se ni svakakve sljive koristiti,mogu samo one stare sorte koje vise nigdje ne postoje,sto je nas narod sadio vijekovima. Sitni a slatki plodovi,nikako uvozne i krupne sorte.

Glicerin

Lokalno tržište rakije je prazasićeno i ne bih imao kome da je prodam (da nisam novajlija imao bih tržište, ali pošto jesam, teško bih se mogao probiti na već odavno zasičenom tržištu, jedino da prodajem rakiju sa aromom limuna ili čokolade ili takvo nešto slično, ali kada je u pitanju proizvodnja rakije, taj poduhvat ne bi se primio na lokalnom tržištu), a ako hoću da idem u izvoz trebalo bi mi mnogo više novca da uložim, jer osim kazana i šljive trebao bih da unajmim i nekog ko bi konstantno kontrolisao kvalitet proizvodnje + registracija i pribavljanje raznih sertifikata, kao i druge peripetije tako da u tom slučaju bila bi mi potrebna u startu veća obrtna sredstva, zato me interesuje samo proizvodnja biodizela koja je rijetka, za koju ne trebaju u startu velika ulaganja, a koja ima veliko i još uvijek nezasićeno lokalno tržište. Osim toga proizvodnja rakije je komplikovaniji proces od proizvodnje biodizela i zahtijeva vrhunski kvalitet zašta je potrebno u startu "zaleći" sa ulaganjima.

Vrlo zanimljiv tekst se pojavio danas, a tiče se proizvodnje biodizela i to ni manje ni više no od otpadne plastične ambalaže.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/757655

I, jesi počeo proizvodit?

Nisam, odustao sam od te ideje.