Ovde se često provlači teza o svetosavlju kao jedinoj (?) odrednici religioznosti Srba, onako paušalno i "dobronamerno" kako li se već na forumima obično radi.
Pa da vidimo je li to baš tako. Postoje brojne doktorske teze stranaca na ovu temu, ali ovom prilikom bih pomenula samo činjenicu da se "svetosavlje" kao pojam pojavljuje prvi put 1935. godine. Danas se u nauci taj pojam naziva "svetosavska paralipomena".

U Enciklopediji pravoslavlja polazi se od tvrđenja da je sv. Sava sačuvao svom narodu "dva identiteta, od kojih je jedan narodni - nećemo reći nacionalni jer tada toga nije bilo - a drugi blagodatno-saborni". To u principu nije sporno, mada se spominje i preciznija formulacija, da je sv. Sava zaista "razgranao lozu vaseljenskog pravoslavlja u srpskom etnosu".
Ostaje ipak otvoreno pitanje tog kulturnog čina koji je praćen brzim prekidom sa onim što je bila šira ćirilometodijevska tradicija sa kojom smo bili dublje ukorenjeni u civilizacijske tokove - to je bilo vreme još nerazdeljene hrišćanske crkve.
Sa svetosavljem, kako se navodi u enciklopediji - etnos je "prevladao kategoriju svog tla i krvi" i ono je važna komponenta naše kulture "iako nije i jedina kategorija", ono je samo "srpski duhovni odgovor modelu evropskog svetkovanja".
Jasno je da se pojam i značaj svetosavlja tek u novije vreme iskorišćava u ideološke svrhe, i to traje do danas posebno u paracrkvenim strukturama koje su potpomognute određenim invididuama iz savremene nacionalne elite.
Otuda verovatno i ova prozivanja svih Srba kao "svetosavaca"...

Svetosavlje kao oznaka duhovnosti u Srba, bez obzira na vreme početka upotrebe naziva ne mora da bude nešto od čega bismo bežali. Pravi izazov leži u onom delu koji se odnosi na sadržaj narodnog identiteta koji uz vaseljensko pravoslavlje čini svetosavski duh.
Dakle, šta čini taj narodni duh i postoji li unutar njega destruktivni potencijal? Da li je to nacionlana istorija ili nacionalna mitologija?
Da li sakralizacija nacionalne istorije isključuje kritiku etički spornih momenata i ličnosti? Sociolog religije Mirko Đorđević je opminjao na primer kada se proglasi svecem srednjevekovni vladar koji je u cilju dolaska na Presto oslepeo sopstvenog oca.
Zatim mitovi i glorifikacija ratničkih tradicija. Ratništvo kao deo duhovnosti i vrednosna vertikala. Zašto ratništvo u tolikoj meri, a ne rad? Ili učenje.

Dakle, ja samo otvaram problem, a lično verujem da svetosavski duh može da da civilizacijski prihvatljive odgovore na ovakve izazove. Kako? O tome ću kasnije.

Kratko i jasno: svetosavlje je idolatrija.


Uostlaom sv. Pavao, osnivac Crkve je rekao: Neki od vas su Grci, Zidovi, Rimljani a u Kristu smo svi jedno. Ja nisam nicim ponosan osim krizom Isusa Krista.


A fala Bogu, doktorskih dizertacija a'la doktor Šešelj kod Srba nije nikad falilo. Žali bože papira.

Da, ali Sveti Pavle nije rekao prestanite da budete: Grci, Rimljani itd.

Kao da se moze to prestati biti ?

Za svetosavlje se govori da je to srpska religija a ne kršćanstvo iz razloga jer je u temelju tog učenja nacionalno, pogotovo mitomansko nacionalno, početak i kraj djelovanja i učenja. Nema kršćanske univerzalnosti, samo nacionalni mitos, i to je glavna zadaća patrijarha, episkopa, pa sve na niže, kako već idu te titule. Onda tu je poistovjećenost države i crkve. Odstupanje od kršćanskih načela da su svi kršćani braća, deklarativno se ipak propagira praštanje, mir, ljubav a u osnovi je biblijska, starozavjetna, oko za oko, zub za zub..i ona ko se ne osveti taj se ne posveti. To je sve odlika svetosavlja.

Za razliku od katoličanstva koje je univerzalno, svetosavlje je ograničeno samo na srpstvo i njega malo šta van toga zanima. Širenje srpstva to je glavni zadatak SPC a ne širenje kršćanstva.

Da bi postojala neka ravnoteža i HKC je više nacionalna nego što je to običaj u katolicizmu.

Zanimaju ih i drugi pravoslavci ali kao - ratni saveznici...

Ovo je istina i ovo me je vazda čudilo u KC-u kod Hrvata. Moguće da je iz razloga, kojeg si naveo.

Ne, ali reći da je svetosavlje iznad pravoslavlja kod Srba je ili neuko ili zlonamerno.
U narodnom duhu uvek postoji desktruktivni potencijal i on se aktivira po pravilu uz ideološko iskorišćavanje nacionalnih mitova, to nije sporno.
Ali, kod kog naroda nije tako? To sa religijom nema veze.
Đorđević odlično detektuje probleme, međutim on nije nepristrasan. Ja to moram da kažem, iako sam na njegovoj liniji..
Znamo da je naša crkva već izvesno vreme podeljena na dve frakcije.

Svetosavlje nije religija, i ne foliraj.

Svaka crkva bi trebalo u jednoj određenoj meri biti nacionalna. Jer crkva nije vera. Crkva je institucija koju najčešće ljudi pogrešno doživljavaju kao autoritet nad verom.

Zanimljivo je ako se HKC donekle opire modernim trendovima u katoličanstvu. Učite iz našeg primera
Evo šta kažu "svetosavci" o tome:

Kada već znamo da su prosvetiteljski kult razuma i bezrezervno poverenje u modernu nauku odgojili totalitarizam racionalnosti, koja je postala nova mitologija i sebe idolopoklonički proglasila instancom koja legitimiše sve drugo a sama odbija da dokaže svoj legitimitet, kad smo već mogli da iskusimo da je zlo rezistentno na terapiju prosvećenosti i da je naučna racionalnost odana sluškinja militarizma, onda od zaborava treba da otrgnemo sećanje da je prosveta Svetoga Save sasvim drugačija: u njoj je oklop vera pravoslavna, oružje je krst, štit je ljubav, a mač reč Božija (kako kaže Svetitelj u „Službi Svetom Simeonu“, pesma osma).

A šta je uopće pravoslavlje i koliko je različito od kršćanstva ?

daj mi šifrarnik za ovo..

zameni samo reflekse jata, ostalo ide prirodnim putem, ti si oduvek bio multilingvista..

Nešto mi govori da bi ti mogla biti vješta na jeziku pošto ti politika i religija baš i ne idu....

Pašićeva rođakinja..

Josipe, vidiš da te ignorišem. Zašto li me toliko voliš?

S obzirom na stanje države i nacije, mogali bismo porazmisliti o stanju narodnog duha i njegovom destruktivnom potencijalu. Treba misliti na dominante političke vrednosti koje svoj legitimitet crpe direktno iz tradicije. Pa ako je sadašnje stanje poslediica političkih vrednosti, a političke vrednosti predominantno zasnovane na tradiciji, onda je i sadržaj mitske tradicije potencijalno destruktivan, a značaj tradicije (patološki) naglašen. Zbog dominirajućih vrednosti za Slobu Miloševića nikada nije rečeno da je izdajnik. Rečeno je i da je nesposoban, glup, lopov, diktator, štetočina, ali stiče se utisak da mu je sve to oprošteno - ipak nije izdajnik. Đinđić je prvo označen kao izdajnik, pa mu nije poglo ni što je sposoban, obrazovan, nekorumpiran, što je njegov rad doneo dobre rezultate. Kosovski mit razumem kao deo svetosavskog duha, a on je u svest ljudi instalirao vrlo aktivnu formulu prepoznavanja izdaje i izdajnika. Tamo gde je prisuan strah od etikete izdajnika nema demokratije.

I ja mislim da u svakom narodnom duhu pa i srpskom ima potencijala za štetočinstvo. Ali budući da je taj potencijal u jednom trenutku eksplodirao, ne možemo reći tako je i kod drugih - nismo posebni ni po čemu.
U kakvom je svetosavlje odnosu sa pravoslavljem? U liturgiji se često evociraju uspomene na "nacionalne svece" i njhova dela. Ajde recimo da nije jedno iznad drugog, ali tu su u istom rangu. Pri tome ne treba pomisliti da se svetosavlje i pravoslavlje bore za prvenstvo. Svetosavlje je u funkciji jačanja pravoslavlja.

Religijski momenat svakako ima, kao što je praksa proglašavanja svetaca, zatim širenje učenja preko crkve i sveštenstva.






Zvuči kao loša parafraza "Dijalektike prosvetiteljstva" (Horkhajmer, Adorno "Dialektik der Aufklärung") koja je uglavnom usmerena otkrivanju društveno istorijskih posledica prosvetiteljskog načina mišljenja (otuđenje, Holokaust). "Svetosavci" su puki kritičari nauke i napretka, a ako je militarizam blizak naučnoj racionalnosti, blizak je i njima.

Sa ovim se slažem.
Ima interesantnih navoda o naslovnoj temi u knjizi "Nationalisierung der Religion und Sakraliserung der Nation im oestlichen Europa", pokušaću to da sumiram ovih dana.

Tačno. Tome je nažalost doprineo ishod situacije na KiM.



E sad, ovo mi nije baš skroz precizno. Naravno da je bilo prozivanja Miloševića kao izdajnika, pa tomovi su pisani o tome. I to sve - ne uključujući izbeglice iz Krajine, koji su ga listom tako etiketirali.
Ako misliš na radikale kada to kažeš, onda se slažemo, ali to nije ni čudno. Pa oni su i nastali iz ondašnje DB-ovske klike, sa ulogom da glume opoziciju.
Što se zadnje rečenice tiče, mislim da ta terminologija na Zapadu zaista nije poželjna, ali zato ima sijaset drugih formulacija (manje-više u rukavicama) koje je zamenjuju, naročito sada u kontekstu struja za -i protiv EU (za ostanak ili izlazak iz EU). Znači, ne bih se složila sa konstatacijom - "tu nema demokratije".
Šta bi braća Hrvati trebalo da kažu na ovo, kod njih reč "izdajica" poslednjih godina iskače iz paštete?



Amin.

Ne mogu vjerovati da jedna organizacija koju vode likovi poput Amfilohija, partijarha Pavla i slični genijalci može zaslužiti bilo kakav ozbiljan osvrt a da ne spominjem ovo vaše šatro intelektualno iščitavanje svrhe postojanje svetosavlja.

Svetosavlje je u službi srpstva i blagoslivlja svaki pa i najbestijalniji čin ponašanja u tom pravcu.

Jok, nego će da bude u službi hrvatstva!

hahaha, ko nam to kaže!

He, genijalka !

Preko kršćanstva do ostvarenja velikosrpskih ideja... To se zove kristov nauk a'la Mujo&Haso koji su kasnije prekršteni po nekom proti u Svetozara i Milentija...