Ja ne biram ono što imam. Ne biram ustvari ništa, ni rođenje, ni porodicu, ni ime, ni grad, ni kraj, ni narod, sve mi je nametnuto. Još je čudnije što to moranje pretvaram u ljubav. Jer, nešto mora biti moje, zato što je sve tuđe, i prisvajam ulicu, grad, kraj, nebo koje gledam nad sobom od djetinjstva. Zbog straha od praznine, od svijeta bez mene. Ja ga otimam, ja mu se namećem, a mojoj ulici je svejedno, i nebu nada mnom je svejedno, ali neću da znam za to svejedno, dajem im svoje osjećanje, udahnjujem im svoju ljubav, da mi je vrate.

Meša Selimović

Čast se ne može oduzeti, ona se može samo izgubiti.

Drugi deo života kod pametnog čovjeka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dijela života.

I za hiljadu godina čovek će isto ovako uzdisati: “Ah, teško je živeti” – i u isti mah ovako isto kao i sada, bojaće se i neće hteti da umre.

Kad nema pravog života, čovek živi od fatamorgane.

Kad sunce sija i na groblju je veselo.

Ljubav daje krila ali ih i potkresuje.

Nema, niti može biti pravednog bogatstva.

Čovek je ono što veruje.

Privlačna je samo ženidba iz ljubavi; oženiti se devojkom samo zato što je ona simpatična isto je što i kupiti na pijaci nepotrebnu stvar samo zato što je lepa. U bračnom životu najvažnija spona je ljubav, polna privlačnost, jedno telo…sve drugo nesigurno je i dosadno ma kako smo pametno proračunali. Dakle, nije reč o simpatičnoj devojci, nego o voljenoj.

Ni ljubav, ni prijateljstvo, ni poštovanje ne mogu toliko da zbliže ljude koliko zajednička mržnja.


Anton Pavlovič Čehov

Regent se jako spretno uhvatio za autobus koji je jurio k arbatskom trgu, i tako umaknuo. Izgubivši jednog od progonjenih, Ivan je usredotočio svu pozornost na mačka i vidio kako je taj čudni mačak prišao k stubu motornih kola „A“ koja su stajala na postaji, naglo se progurao ispred neke žene koja je vrisnula, uhvatio se za rukohvat i čak je pokušao pružiti kondukterki sitniš od deset kopejki kroz prozor otvoren zbog sparine.

Mačkovo ponašanje toliko je zaprepastilo Ivana da je ukočeno zastao kraj mesnice na uglu, i tada ga je, ali mnogo jače, zapanjilo ponašanje kondukterke. Tresući se od ljutine, čim je ugledala mačka kako ulazi u tramvaj, viknula ja:

- Mačkama je zabranjeno! S mačkama je zabranjeno! Sic! Inače ću pozvati miliciju!

Ni kondukterku ni putnike nije začudila sama bit stvari: ne to što mačak ulazi u tramvaj, što je tek pola zla, nego to što pokušava platiti!

Mačak se pokazao ne samo kao platežno sposobna nego i kao disciplinirana životinja. Nakon prvog kondukterkinog uzvika, prekinuo je juriš, sišao sa stube i sjeo na postaji, tarući brkove novcem. Ali tek što je kondukterka povukla konopac i tramvaj krenuo, mačak je postupio kao svako koga tjeraju iz tramvaja a koji se ipak mora voziti. Propustivši sva troja kola, skočio je na stražnju željeznu prečku na posljednjim kolima, šapom se uhvatio za neku cijev koja je iz njih virila, i odvezao se uštedjevši na taj način deset kopejki.

Majstor i Margarita

Muškarac ima detinjstvo, mladost i starost, a žena do kraja ostane dete i, kao dete, sve smatra igračkom.

Jovan Dučić

Problem pravog pjesnika zapravo je uvijek isti: ako je dugo sretan, postane otrcan. A ako je dugo nesretan, ne može u sebi naći snagu na koju bi se njegove pjesme mogle osloniti... Sreća i pjesništvo - to ne može dugo zajedno. Nakon nekog vremena ili sreća obezvrijedi pjesnika i njegovu poeziju ili mu prava poezija upropasti sreću.




"Dok sam hodao po Njemačkoj gdje god da sam šetao, na ulici bih uvijek izabrao jednog Nijemca, izdvojio ga iz mnoštva i koncentrirao se samo na njega. Zašto, pitate se. Nije meni bilo važno ono što sam ja mislio o njemu, ne: pokušavao sam dokučiti šta on misli o meni. Njegovim sam očima pokušavao promatrati samog sebe, svoju odjeću, pokrete, korak, svoju prošlost; doznati šta on misli o tome odakle sam došao, ko sam i kamo idem. To je znao biti strašan osjećaj, ali sam se s vremenom navikao. Samog sebe nisam ponižavao, ali sam shvatio koliko se moja braća samoponižavaju. U većini slučajeva ne radi se o tome da Evropljani nas ponižavaju. Ne, radi se o tome da mi - gledajući njih - ponižavamo sami sebe. Iseljavamo se ne samo zato da bismo pobjegli okrutnostima kojima smo izloženi u domovini, nego i zato da dotaknemo najskrivenije dubine naše duše. A onda neizostavno dođe dan kad se vraćamo da bismo spasili one koji nisu smogli hrabrosti napustiti domovinu, one koji su nam drugovi po krivnji."






"Činilo mi se da u ovome gradu ni njegovi stanovnici ni sam taj grad nisu stvarni. Svi su željeli ili umrijeti ili pobjeći odavde glavom bez obzira. Ali ja više nisam imao kamo poći. Kao da sam bio prognan iz historije, gurnut onkraj ruba civiliziranog svijeta. Toliko sam bio daleko od civilizacije, da je nisam mogao čak ni oponašati."



Snijeg
Orhan Pamuk

Ljubavnici se često drže za ruke i zajednički sanjaju o sreći što će doći. No dok su živi, njihova sreća neće biti veća nego u trenucima kada im se ruke isprepletu i snovi izmiješaju.

---------------------------------------------------------------------------


Kad putnik pripovijeda o svojim podvizima postaje sužanj oduševljena kvocanja slušaoca. Iz straha za svoj ugled, više se ne usuđuje reći ne znam ili nisam vidio. Ima laži za koje su više krive uši nego usta.


---------------------------------------------------------------------------

Pred udarcima sudbine žene se sagibaju, muškarci lome. Tvoje je otac bio sužanj svog ponosa.
Mene su naučili da se pokoravam.



Lav afrički-Amin Maalouf

Lep citat, samo ne bih rekla da je tačan.

Ostati uvek dete u pozitivnom smislu, je super stvar :)

A i češća je pojava kod muškaraca nego kod žena.

Jedina neprolazna i cjelovita istina na ovome svijetu, ogleda se u prolaznosti čovjeka i svega što on za života čini. Pa opet, i ta istina jedared mora proći, jer čovjek nije oduvijek; tako mora i nestati kao da ga nikad na zemlji nije ni bilo. Čovjeku dakle, nije data savršena istina, ali usahne li želja u njemu da za njom naginje, obesmisliće i sve druge, male istine. Od kojih je sačinjen, i koje ga vežu za ovaj svijet.

U prirodi naseg coveka,narocito onog dinarskog tipa,da ne ostaje ni kod jedne zamisli,ni kod jednog dela istrajno i dosledno,i da ih ne prati u njihovom prirodnom razvitku,da bi uticao na njih.Naprotiv,posle prvog zanosa,on napusta delo,vraca se do njegovog izvora,muti ga mislju i pogledom,zatim silovito prelece ceo buduci,neostvareni i tek zamisljeni tok dela,anticipira ga,pa se onda opet vraca na tacku na kojoj se delo nalazi u tom trenutku svog prirodnog razvoja.Tako se stvari razvijaju vise uz njegovo ucesce nego pod njegovim uticajem;jer on nije u njima,nego iznad i pored njih.Zato on u vecini slucajeva i ne stvara dela i ne upravlja dogadjajima,nego reaguje na njih,polazuci mnogo vise na to da bude zacetnik,sudija,borac i gledalac,nego stvaralac,radnik i cuvar.U njega je vidna sklonost da ne ceka razvitak stvari i ne ucestvuje u njemu radom i strpljenjem.

Znakovi pored puta-Ivo Andrić



Veliki Ivo je ovim rečenicama dao pravu sliku ili bolje rečeno dijagnozu "naših ljudi".

Eto. Oko nečega se ipak slažemo.
Dobar citat.

Što ako dođem do kraja života i shvatim kako sam iz dana u dan očekivala čovjeka koji nikad nije došao? Kako će biti nepodnošljivo tužno shvatiti da nikad nisam pravo okusila hranu koju sam jela, niti doista vidjela mjesta na kojima sam bila, jer sam stalno mislila samo na predsjednika, puštajući da mi život protječe u nepovrat. A opet, ako prestanem misliti na njega, što mi ostaje od života? Postat ću poput plesačice koja se od djetinjstva priprema za predstavu u kojoj nikad neće nastupiti.



Mlade djevojke uvijek u srcu nose svakojake nerazumne nade. Nade su kao ukrasi za kosu. Djevojke žele nositi previše ukrasa. Kad ostare, izgledaju glupo ako nose čak i samo jedan.


Sjećanja jedne gejše

Arthur Golden

Sam sam sebi govorio da bi Lucija, ma kako da sam je volio, makar bila i jedina na svijetu, ipak bila nezamisliva bez situacije u kojoj smo se upoznali i zavoljeli. Činilo mi se da ljudi čine grešku kad apstrahiraju voljeno biće od svih okolnosti pod kojima su ga sreli i u kojima ono živi, kad nastoje da ga intenzivnom unutrašnjom koncentracijom očiste od svega što nije ono samo, dakle, i od događaja koje su zajedno proživjeli i koji čine okvir njihove ljubavi.
Tà ne volim kod žene ono što ona predstavlja sama sebi i za sebe, već ono čime se obraća meni, što predstavlja za mene. Volim je kao ličnost u našoj zajedničkoj priči. (…)
… I upravo zato što je za mene postala nešto definitivno izgubljeno (nešto što kao prošlost stalno živi, a kao sadašnjost je mrtvo)… sve više i više se pretvarala u nešto kao legendu, mit ispisan na pergamentu i u metalnoj škrinjici uzidan u temelje mog zivota.

MILAN KUNDERA

Bješe mi se snаhа pomаmilа,
bez putаh je ništа održаti!
Otvаrа' joj knjige nа proroke;
neki kаže: Nа sugreb je stаlа,
neki kаže: Splele je mаđije.
Svud je vodi po mаnаstirimа
i čitа' joj mаslа i bdenijа;
kumi vrаgа u sve mаnаstire
dа ostаvi snаhu Anđeliju,
kumi vrаgа-ništа ne pomаže!
Te jа uzmi trostruku kаndžiju,
uženi joj u meso košulju:
vrаg uteče nekud bez obzirа,
а ozdrаvi snаhа Anđelijа.

Njegoš

p.s
Kad bog ne pomaže poštenu čoeku kad ga jadi nađu od ženetine postoji stara dobra narodna psihijatrija , i ozdravljenje je zagarantovano.

Odakle takav stav prema ženama, joe?

Čiji?! , moj ili Njegošev?!

Njegoš napisao, ti prepisao. To te čini saučesnikom.
Nisi birao citat sklopljenih očiju...

"Kao što svako može da vam kaže, nisam baš dobar čovjek. Ne znam pravu riječ. Oduvijek sam se divio lupežima, odmetnicima, kurvinim sinovima. Ne volim glatko izbrijane momke sa kravatom i dobrim poslićem. Volim očajnike, ljude razbijenih zuba, razbijenog duha i razbijene sudbine. Takvi me interesiraju. Puni su iznenađenja i eksplozija. Volim i propale žene, pijane kurve što psuju, zarozanih čarapa i razmazane šminke. Zanimaju me perverznjaci, a ne sveci. Mogu da se opustim s klošarima, jer sam i sam klošar. Ne volim zakone, morale, religije, pravila. Ne volim da me oblikuje društvo..."
Bukowski

"Sve učiniti dа se nijednog dаnа, nijednog trenutkа аko je to moguće ne zаborаvi ko smo i zаšto smo nа Zemlji. Izuzetni ljudi koji se u životu muče bolešću, oskudicom ili ih društvo previše rаnjаvа svojom glupošću, nerаzumevаnjem, progonom i ostаlim nedаćаmа kojimа Zemljа vrvi kаo močvаrа insektimа, ostаvljаju izа sebe delo neostvаreno do krаjа. Imа mnogo pаlih Anđelа nа Zemlji. Ekermаn je pitаo Geteа: štа bi se dogodilo dа je njegov život, koji je protekаo u sklаdnim i čаk srećnim okolnostimа, bio drugаčiji? Gde mu je odgovorio: “Meni se ne bi desilo dа ne izvučem glаvni zgoditаk.“ "
"Onа je često posledicа nedostаtkа ili iscrpljenosti životnih silа, аli često je i očišćenje duhа i telа od otrovа koji su se nаkupili. Neophodno je dа čovek boluje s vremenа nа vreme. Izvor većine bolesti je u duhu. Zаto duh i može dа izleči većinu bolesti."
"Život je ritаm koji se morа spoznаti. Jа osećаm tаj ritаm i uprаvljаm se po njemu i prepuštаm mu se. On je vrlo zаhvаlаn i dаo mi je znаnjа kojа imаm. Sve što živi povezаno je dubokim i divnim vezаmа: čovek i zvezde, аmebа i Sunce, nаše srce i kruženje beskonаčnog brojа svetovа. Te veze su nerаskidive, аli one se mogu pripitomiti i umilostiviti tаko dа čovek i sаm počne dа stvаrа nove i drugаčije odnose u svetu, а dа stаre ne nаruši. Znаnje dolаzi iz vаsione; nаš vid je njegov nаjsаvršeniji prijemnik. Imаmo dvа okа: zemаljsko i duhovno. Trebа nаstojаti dа onа postаnu jedno oko. Univerzum je živ u svim svojim mаnifestаcijаmа, poput kаkve misleće životinje. Kаmen je misаono i osećаjno biće, kаo što su to biljke, zver i čovek. Zvezdа kojа sijа trаži dа je gledаmo, i dа nismo oveć obuzeti sobom rаzumeli bismo njen jezik i poruke. Svoje disаnje, oči i uši čovek morа usklаditi sа disаnjem, očimа i ušimа univerzumа."
"postoji opšte znаnje i istine koje je čovek oduvek posedovаo. Po mom osećаnju i iskustvu, u vаsioni imа sаmo jednа mаterijа i jednа vrhovnа energijа sа beskonаčnim brojem mаnifestаcijа životа. Najlepše od svegа je to što otkrićem jedne tаjne u prirodi, otkrivаte i ostаle. One se ne kriju, tu su oko nаs, аli mi smo slepi i gluvi zа njih. Ako se emotivno vežemo zа njih, one nаm sаme dolаze. Jаbukа je mnogo, аli je jedаn Njutn. On je trаžio uprаvo onu jаbuku kojа je pаlа pred njegа."
"Mašta rаđа život. Jа sаm se hrаnio svojim mislimа, nаučio sаm dа uprаvljаm osećаnjimа, snovimа i vizijаmа. Oduvek sаm je negovаo, kаo što sаm negovаo i svoj zаnos. Ceo svoj dugi vek proveo sаm u zаnosu. To je bio izvor moje sreće. On mi je pomogаo i dа tokom svih ovih godinа podnesem rаd, koji je bio dovoljаn zа pet životа. Nаjbolje rаditi noću, jer su zvezdаnа svetlost i misli u bliskoj vezi."
"Vаsionа je duhovnа; mi smo tek nаpolа tаkvi. Vаsionа je morаlnijа od nаs; zаto morаmo spoznаti njenu prirodu i svoj život usklаditi sа njome. "
"Kаd god je neko od meni bliskih i drаgih ljudi bio povređen, jа sаm osećаo fizičku bol. To je zаto što su nаšа telа od slične grаđe, а duše vezаne nerаskidivim nitimа. Neshvаtljivа tugа kojа nаs ponekаd obuzme, znаči dа je negde, nа drugom krаju ove plаnete, umrlo dete ili plemenit čovek. Celа vаsionа je u izvesnim periodimа bolesnа, od sаme sebe i od nаs. Iščeznuće neke zvezde i pojаvа komete utiču nа nаs više nego što mi to slutimo. Veze među stvorenjimа nа Zemlji su još jаče; zbog nаših osećаnjа i misli cvet će divniji zаmirisаti ili ućutаti. Te istine iznovа morаmo učiti dа bismo se izlečili. Lek je u nаšem srcu i, isto tаko, u srcu životinje koju nаzivаmo vаsionom."

NIKOLA TESLA

"I know my fate. One day my name will be associated with the memory of something tremendous--a crisis without equal on earth, the most profound collision of conscience, a decision that was conjured up against everything that had been believed, demanded, hallowed so far. I am no man, I am dynamite."

Friedrich Wilhelm Nietzsche

Ova budala( za one neupućene, samo pogledajte na wiki ko je i šta je Mirko Kovač) koja je ovo napisala očito ne zna ni osnovnu definiciju nacionalizma.
Citirati srpsko- hrvatsko- crnogorsko- ciganskog "književnika" o nacionalizmu je ... hehe i ne čudi me da živi u Rovinju.

Ko ne umije tugovati s ciganima, za mene je pola od čovjeka.

Nemoj tako, Rovinj je prelep grad. Nije on kriv što je matori isfolirani šarlatan odabrao da "stvara" u njemu. :)

Lijep je Rovinj, samo u Istri su inače dobrodošli takvi kao Kovač, tamo je svoj sa svojima.