http://www.nspm.rs/hronika/ramus-haradi ... alphabet=l


Hronika
Ramuš Haradinaj: Podići spomenik Albancima na Gazimestanu
PDF Štampa El. pošta
utorak, 28. jun 2016.
Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj pokrenuo je inicijativu da se na Gazimestanu podigne spomenik Albancima stradalim u Kosovskom boju.


utorak, 28. jun 2016.
Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj pokrenuo je inicijativu da se na Gazimestanu podigne spomenik Albancima stradalim u Kosovskom boju.



Kako je rekao, Kosovski boj je "jedan od najvažnijih u istoriji Kosova i Balkana".

"Bitka na Kosovu jedan je od najvažnijih datuma u istoriji Kosova i Balkana. Albanska vojska i vojnici bili su deo zajedničke koalicije balkanskih naroda koji su učestvovali u tom važnom boju i mnogi od njih dali su tada svoj život", naveo je Haradinaj na Fejsbuku.

Haradinaj je rekao da se ne sme zaboraviti uloga Albanac u Kosovskom boju, za koji je naveo da je bila borba za zaštitu vrednosti evropske civilizacije.

Haradinaj je pozvao građane da podrže inicijativu i zahtevaju od kosovskih institucija da se u znak sećanja na Kosovski boj i albanske junake na Gazimestanu podigne spomenik.

Inicijativa koju je Haradinaj na Fejsbuku objavio u podne, za pet sati podržalo je oko 1.000 ljudi.

Incijativa je pokrenuta danas kada se obeležava Vidovdan u znak sećanja na 1389. godinu i boj na Gazimestanu.

Tim povodom danas je u Severnoj Mitrovici otkriven spomenik Knezu Lazaru.

(Beta)

Kosovski boj 1389 gde je Srpska vojska pobedila. Jedini put u povjesti Otomnski sultan ubijen na bojisnici. Odgodilo pad Despotovine za 70 godina. 1459 Srpski ZET HRVAT , za tri meseca je PREDAO i POBEGAO nazad. I Z D A J A.

Sledeci kobni Vidovdan je bio za AU monarhiju 28.06.1914, posle cega se raspala i rasformirala. Oslobodili smo Hrv.bratju.

Pre toga su bile bitke na Marici sredisnjica Bugarske na posedima brace Mrnjavcevic, Bitka na Plocama i jos neke...

Zvona sa crkve Nort dam su ceo dan zvonila kao znak pobede i prolaska Otomanske opasnosti od nadiranja ka zap. Evropi.

Ekvivalent danas migrantskoj krizi i brani na jugu Mkd.


Odakle su stigli ti albanski junaci kada je Tirana bila najveći grad u Albaniji? Prema tefterima Otomanske Imperije iz 1432 godine Tirana je imala ukupno 7.200 stanovnika ( sedamhiljadadvesta)i to 40 godina posle boja na Kosovu.Od toga vojske nema. U samoj Albaniji postoje tragovi Ilira i civilizacije, ali na Kosovu su samo srpski manastiri i crkve zadužbine.Nema traga drugog naroda i kulture osim srpskih. Zato se besomučno uništavaju i prekraja istorija.Ne postoji kod arbanasa narodna pesma o boju na Kosovu.Sve su im junačke pesme počele posle dolaska Turaka, počev od Eleza ( Đerđelez Alija). Na srpskom Kosovu je u to vreme bila šaka onih čobana koji su za sitnom stokom iz Albanije prešli Prokletije. Najveća životinja im je bio magarac,konj je bi preskup za njih, tako da mogu jedino spomenik junaku na magarcu da naprave. Taj spomenik mogu da podignu pored onog Bilija u Prištini.

Албанаца није ни било на Балкану пре освајања Турака! Тек после пада Смедерева 1459. г. (коначне пропасти средњовековне српске државе) Османлије прво Албанце пребацују са Кавказа (етнички и језички су сродни Чеченима) на просторе данашње Албаније одакле су се временом населили у западној Грчкој и Македонији, Косову итд.. Важно је истаћи да ниједан историчар (византијски) као ни српски и дубровачки хроничари, животописци владара и светаца из 14. века и раније не знају за Албанце. Нигде се не помињу. Тако да се ради о типичној дрскости Харадинаја који прича глупости. У време Косовске битке 1389. г. Албанци су дакле били само на Кавказу, у њиховој постојбини.

Етничке групе на КиМ
Година Албанци Срби1 Остали
1455[2] 1 % 98 % 1 %
1871 32 % 64 % 4 %
1899 48 % 44 % 8 %
1921 69 % 26 % 5 %
1931 60 % 27 % 13 %
1939 60 % 34 % 5 %
1948 68 % 27 % 5 %

http://www.nspm.rs/hronika/parastos-na- ... alphabet=l


Hronika
Parastos na Gazimestanu: Srbe dočekali grafiti „Kosova, UČK“
PDF Štampa El. pošta
utorak, 28. jun 2016.
Na Kosovu i Metohiji Srbi obeležavaju danas Vidovdan, 627. godišnjicu Kosovskog boja. Obeležavanje praznika započelo je u Gračanici, svetom arhijerejskom liturgijom u porti istoimenog manastira, te parastosom stradalima u Kosovskom boju, na Gazimestanu.

„Mi smo blagosloven i srećan narod, jer imamo takve pretke, takve svetitelje. Imamo na koga da se ugledamo, ako hoćemo da budemo pošteni i čestiti. Da ovo naše vreme i mi potvrdimo, ko smo, šta smo i kog smo opredeljenja, da znamo da je ovo zemaljsko carstvo prolazno, a ono carstvo za koje se opredelio sveti knez Lazar sa čestitim srpskim vojvodama — to carstvo je uvek i doveka. Kada bi nam Gospod dao uvek hrabrosti, mudrosti, vere i nade, i mi bi mogli hoditi stopama naših predaka. Sačuvali bismo svetinje poput Gračanice, Pećke Patrijaršije, Arhangela i sve druge svetinje na Kosovu i Metohiji," istakao je vladika Teodosije.

Liturgiji su, osim vernika, prisustvovali i princ Aleksandar Karađorđević i njegova supruga Katarina, politički predstavnici Srba u kosovskim institucijama, kao i predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Nakon liturgije, majkama sa četvoro i više dece uručeno je ordenje "Majka devet Jugovića", koje svake godine na Vidovdan dodeljuje Eparhija raško-prizrenska.

http://www.nspm.rs/hronika/vidovdan-u-k ... alphabet=l

NSPM: Vidovdan u kolektivnoj svesti srpskog naroda – Od Kosovske bitke do Sarajevskog atentata
PDF Štampa El. pošta
utorak, 28. jun 2016.
Danas je Vidovdan, verski praznik i važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja srpskog nacionalnog identiteta.

Na današnji dan 1389. godine na polju Kosovu odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Oskudni istorijski podaci ne otkrivaju tok bitke, čak ni ko je pobedio. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat I, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom (potonji sultan Bajazit I) i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca.

Kralj "Srbljem i Bosni" Tvrtko I Kotromanić - koji je knezu Lazaru pritekao u pomoć odredom pod komandom velikog vojvode Vlatka Vukovića - pisao je Trogiranima 1. avgusta 1389. o pobedi nad Turcima. Slično pismo je Tvrtko poslao i u Firencu, odakle mu je odgovoreno da već znaju za turski poraz. Na pobedu Srba posredno ukazuje i dnevnik s puta u Carigrad ruskog mitropolita Pimena, u kojem se pominju veliki neredi u Turskoj 12 dana posle Kosovske bitke. U bici su poginula oba vladara: Lazara su Turci zarobili i posekli, a Murata I je ubio srpski ratnik Miloš Obilić.

U svakom slučaju, nesporna je posledica bila da je Srbija nakon bitke postala vazalna država Osmanskom carstvu. Kosovska bitka postala je predmet legende, prvo kod čuvenog pisca srednjovekovne Srbije Konstantina Filozofa u "Životu despota Stefana Lazarevića", zatim kod dubrovačkog istoričara Mavra Orbina u delu "Il Regno degli Slavi" (Kraljevstvo Slovena) - koje je u stvari prva prava istorija Srba, a najviše preko ciklusa srpskih narodnih epskih pesama

Šta je tu čudno kad se zna da su i Albanci ostavili kosti na kosovskom polju?

Čuj šta je čudno. To je ko kad Muslimani dižu spomenik kralju Tvrtku. Ili makedonski Slaveni Aleksandru Velikom. Niđe veze.

Zašto ne bi kršćanski Albanci mogli obilježiti svoje junake?

Problem je što to traži kosovski musliman u znamo već koje svrhe isto kao što bosanski muslimani dižu Tvrtku,sto je više nego komično.

Ovaj je ubojica potomaka Lazareve vojne. Još je etnički Turcin.
Sekta Dolmeh iz Prizrena.

Molim lepo, i Mona Ljizi obavezno da se docrta ona kapica.

Ima na tone krivotvoritelja, uradice oni, ili njihovi saveznici i mentori iz ex Yu.