Žena gleda formu, muškarac suštinu. Žena uživa u laskanju, muškarca zanima šta je u pozadini te ljubaznosti. Žena hvali glazuru i cvetiće na torti, muškarac pita od čega je file? Ženu zanima ko danas jesi, muškarac vidi ko možeš biti za pet ili deset godina ako poradiš na sebi. Naše nerazumevanje je posledica različitih bioloških uloga. Ja to više ne shvatam lično.

Ali se i dalje, naravno, ne slažem. Odelo te ne čini gospodinom, ako ljude tretiraš kao smeće i izdižeš se iznad njih ponižavajući ih umesto da sebe nadograđuješ. Novac te ne čini bogatašem ako misliš da sve ima cenu, a svet je tvoj omiljeni super market.

Ako istina progovara kroz tvoja usta, ti si za mene autoritet. Pa bio i u dronjcima.

Izvini, ali odabir odjece i obuce mnogo govori o covjeku. Ne mora to biti skupa, markirana odjeca i obuca. Govorim o tome da stil odjevanja treba prilagoditi situaciji i povodu. Ja sam zagovornik etickih kodeksa odijevanja u javnim ustanovama, medijima, pa i na ulici.
Ne vidim nista lose u tome. Biti pristojno odjeven na sahrani, svadbi, prilikom javnog nastupa za mene je mnogo vise od snobizma na koji ti ciljas. Stil odjevanja se razlikuje vremenski i prostorno, ali svaki civilizovan covjek bi trebao da zna pravila odijevanja i ponasanja u svakoj situaciji.

Nisam htjela taj video, srecom nema Lakija.

Konvencije su jedno, prodaja laži i poluistina u firmiranoj odeći je drugo. Harizma ne služi ničemu do vrbovanju labilnih osoba. Harizma je poslednje što istina treba, jer je ona sama po sebi egzakta. Ne mora da bude dopadljiva, ne mora biti ni prihvaćena. Ne trebamo mi istini, već ona nama treba. Bar nama koji se davimo u tuđim lažima. Zato naparfemisane uglađene ljigavce koji prodaju poluistine i laži prezirem više nego nekog pijanca koji ljušti pivo isped dragstora, jer je tamo pivo najjeftinije. On zaudara na alkohol i očajno je obučen. Ali ima i neku životnu priču, koja je pošla naopako. Pa čovek cuga. A gospodin odelo nema priču, on je pojava a ne biografija.

Kad smo kod devedesetih, da... tako smo se orodili, ne umemo se ispozdravljati. Ovde satovi idu, ali vreme i dalje stoji.

Jbg.Buenos, ti si zapeo u vremenu. Te socijalne price koje spominjes nikoga ne zanimaju, jer svaki drugi ima svoju, licnu. Govoreci o izgledu, odjeci...ja sam mislila na kulturu ponasanja koja zahtjeva urednost i prilicno odijevanje. Ti si otisao u drugom pravcu. I sta da me zainteresuje kod cugera-hronera, bolsnog covjeka koji ima pricu? Da si naveo nekakav drugi primjer, pa hajde...

Ništa te neće zainteresovati, jer ženu zanima muškarac koji može da joj rešava nešto u životu. Ako joj ne rešava ništa, on je za nju u suštini duh.

Zato nema većeg promašaja od ružne žene i beskorisnog muškarca. Njena lepota razmenjuje se za određeni kvalitet življenja s njim, dobra stara razmena dobara...

Au, pa gdje nadje meni to da kazes? Da mi muskarac rjesava sve? Nisam ja bila ta sretnica. Kod mene stvari rjesavam ja ili ih pustim da se same rjese.

Ne čitaš pažljivo šta ti čovek piše.

Izvini. Iznervirali me ovi danas.

Ok.

Drukare i potkazivači

Ovo je verujem problem svakog društva, međutim do pre nekoliko godina živeo sam u naivnom uverenju da su takve pojave oterane u istoriju sa crvenima. I da su to teme i dogodovštine za neke od kultnih filmskih ostvarenja na ovim prostorima, ništa više od toga.
Na teži način, naučio sam da ih zapravo još uvek ima u svim porama društva. To su možda neki tvoji dalji ili bliži rođaci, komšije, taksisti koji te redovne nose sa železničke, čak i školska drugarica sa kojom si krenuo u prvi razred... Nisam razumeo zašto su na radnom mestu ljudi tako šturi u razgovorima, nekakva paranoidna napetost je postojala međutim tim ljudima od prvog dana. Ne govori se o gorućim problemima u kojima je zemlja. A i kad se krene, brzo stanu s tim. Umesto toga, blebetaju o hortikulturama, tehnikama ušivanja dugmadi, ishrani bez glutena...
A onda sam sasvim slučajno i među njima upecao drukaru. Nije važno ko je, nije važno kako sam to uradio. Svojim ušima sam čuo neke stvari. O sebi. Ponekad i zidovi imaju uši.
Generalni savet, dobro pazite s kim delite iskreno mišljenje o osetljivim temama. Mene je to koštalo radnog mesta pre par godina. Neko me je ocinkario. Možda i lagao da sam nešto rekao, nisam čuo razgovor, rečeno mi je samo da kupim prnje zbog određenih stvari koje sam rekao... A na novom radnom mestu sam naučio da i odavde lako mogu biti najuren. Bez razlike. Niko te neće upozoriti šta se ne sme govoriti, još nismo došli do toga. Ni ja nisam bio upozoren. Ali da ih ima, ima ih. Ćute, slušaju. I referišu.