Šeik preveslao Vučića: Radulović tvrdi da je ugovor s Etihadom štetan za Srbiju!

BEOGRAD - Bivši ministar privrede u Vladi Srbije, Aleksandar Radulović, predsjednik Pokreta "Dosta je bilo", objavio je autorski tekst u beogradskom nedeljniku "Vreme" u kojem problematizira poslovni ranžman Srbije i Etihada. Tekst autora Radulovića prenosimo u izvornom obliku.

Ugovor sa Etihadom je štetan po Srbiju. Tačka. Tu činjenicu ne može da promeni pozorišna predstava premijera u Vladi Srbije, jeftin pokušaj obmane javnosti i nastavak prenemaganja premijera kome je uvek neko drugi kriv. To je diletantski ugovor u čijem pisanju su učestvovali Mlađan Dinkić i Siniša Mali. Zbog tih i takvih ugovora, svih naših fijata i etihada, nerazumnih subvencija, svih naših pljačkaških privatizacija, Srbija danas i jeste u poziciji u kojoj jeste.

Vratimo se na početak. Borba protiv tajnih štetnih ugovora je krenula odmah nakon što sam imenovan za ministra privrede 2. septembra 2013. godine. Mnoge sam zaustavio dok sam bio ministar. Recimo ugovor sa Al Dahrom, Vršačke vinograde, Prvu petoletku. Međutim, ugovor sa Etihadom je tada već bio potpisan. Za pet meseci koliko sam bio u vladi, pokušao sam da popravim poziciju Srbije po tom ugovoru. Prvo tako da popišemo i procenimo imovinu i obaveze. Zatim da sprovedemo finansijsko restrukturiranje, prodamo imovinu koja nije potrebna za dalje operativno funkcionisanje JAT-a, i zatim konvertujemo veliki deo dugovanja u kapital i time značajno smanjimo udar na budžet. Takođe da očuvamo JAT Tehniku, da pripremimo JAT Podršku pre nego što se unese u JAT. Sve moje napore su sprečili Aleksandar Vučić i njegov savetnik za ekonomiju i finansije doktor Siniša Mali.

Borba je kulminirala mojom ostavkom 27. januara 2014. godine. U tekstu ostavke sam rekao da je reč o štetnom tajnom ugovoru. Posle više od sedam meseci pritisaka pokreta "Dosta je bilo – Saša Radulović" i velikog pritiska javnosti, posle više obećanja premijera da će ugovor biti objavljen 16. februara, pa do izbora 16. marta, konačno je premijer objavio deo ugovora između Republike Srbije, Etihada i JAT-a.

Ugovori između Republike Srbije, Etihada i JAT-a su bili u sefu u kabinetu ministra privrede. Oni su bili u sefu i u trenutku kada sam podneo ostavku na mesto ministra privrede u januaru 2014. U sefu je bilo pet ugovora: Okvirni ugovor, Ugovor o ulaganju, Ugovor akcionara, Ugovor o pružanju usluga podrške, Ugovor o konvertibilnom zajmu.

Aleksandar Vučić je objavio tri dokumenta: Okvirni ugovor, Ugovor o ulaganju i Aneks na taj ugovor. Ugovore 3, 4 i 5 nije objavio.

Objavljeni Okvirni ugovor nije onaj ugovor koji je bio u sefu. Reč je o potpuno novom ugovoru koji je potpisan 31. jula 2014. godine, koji je potpisao ministar Dušan Vujović. Na samom početku novog ugovora stoji: "Republika Srbija, Etihad i Društvo žele da izmene tekst 2013. Okvirnog ugovora u celosti u skladu sa uslovima ovog Ugovora."

Novi ugovor je očigledno pisan da bi se prikrile i pokrile diletantske stvari koje su pisale u Osnovnom ugovoru i koje su problem za Evropsku komisiju.

BIRN i "Vreme" su objavili nacrte svih pet ugovora. Objavljeni nacrti su istiniti. Takođe, analiza koju je uradio BIRN je takođe tačna. Premijer je na konferenciji za novinare u vladi Srbije obmanjivao javnost.

Cijelu analizu ugovora sam dao Aleksandru Vučiću i poslao mu na imejl 28. oktobra 2013. godine:

From: Saša Radulović

Date: 10/28/2013 1:00 AM

To: Aleksandar Vucic

U prilogu analiza ugovora. Ovo je knjiški primer kako ne bi trebalo raditi restrukturiranje. Ne pravi se prvo dil, a onda radi na restrukturiranju. To košta k’o svetog Petra kajgana. Radi se obratno. Onako kako radimo za sve ostale firme u restrukturiranju.

Ugovor je jako loše ispregovaran. Što je obično slučaj kad se radi napamet. Nisi ga, naravno, ti pregovarao. Ali tebi ide na teret. Tim koji pregovara za Srbiju to loše radi. Nijedan dil ne valja. Vršacki, PPT, Al Dahra, Etihad. I za svaki ima isti odgovor: Arapi tražili, Belorusi tražili, Kinezi tražili.

Neko mora da ti kaže. Kako god to zvučalo. Država ne počinje od mene. Ali ovi ugovori NE VALjAJU.

Stvari se kod Etihada mogu delimično popraviti kroz pisanje UPPR-a. Ali to ne mogu da rade isti ljudi koji su i ovo zamuljali.

Saša

I šta piše u objavljenim ugovorima? tihad ulaže 40 miliona dolara. Tačka. Ni dolara više. Za to dobija 49 odsto kompanije Er Srbija. Republika Srbija ulaže imovinu vrednu 200 miliona dolara. Od toga, samo slotovi na mnogobrojnim aerodromima vrede 80 miliona dolara. Republika Srbija ulaže 82 miliona dolara novog keša u formi subvencija.

Republika Srbija treba da plati sve dugove JAT-a nastale pre datuma zatvaranja ugovora. Ne znamo da li je ovaj datum nastupio ili još nije. Ako nije, država Srbija je i danas odgovorna za sve nove gubitke koje pravi Er Srbija. Dugovi JATA na dan 31. decembra 2013. godine po objavljenim zvaničnim finansijskim izveštajima iznose oko 370 miliona dolara. Ovaj iznos ne uključuje neobračunate kamate, čak ni mnoge sporove koji su u toku, tako da na osnovu lične karte JAT-a, sa kamatama, ovaj dug je procenjen na oko 500 miliona dolara.

Etihad ima obavezu da dâ pozajmicu od 60 miliona dolara. To je pozajmica na koju se plaća kamata i ne predstavlja investiciju već kredit koji Er Srbija mora da vrati. Republika Srbija ima obavezu da dâ pozajmicu od 20 miliona dolara.

Da sumiramo. Država Srbija preuzima sanaciju dugova od 500 miliona dolara. Država Srbija ulaže 282 miliona dolara. Za to dobija 51 odsto od 320 miliona dolara. Etihad ulaže 40 miliona dolara. Za to dobija 49 odsto od 320 miliona dolara.

Pored svega ovoga, Er Srbija dobija garantovan monopolski položaj, država će nositi sve troškove za otpremnine, država Srbija finansira deo troškova terminala dodeljenog Er Srbija, popust od 50 odsto na aerodromske takse, popust od 50 odsto na gorivo od NIS-a itd.

U prvoj polovini 2013. godine, JAT je imao poslovni gubitak od oko deset miliona evra. U drugoj polovini 2013. godine, sa novim menadžmentom, JAT je napravio dodatni poslovni gubitak od više od 35 miliona evra. Samo u prvom kvartalu ove 2014. godine, gubici su bili 17 miliona eura. Premijer je najavio da će JAT u 2014. godini ostvariti profit od milion evra. Kako zna? Da li će profit nastupiti tako što će Republika Srbija dati subvencije i oprostiti dugove? Videćemo.

Šta piše u ostalim ugovorima koje Aleksandar Vučić nije objavio? Er Srbija plaća Etihadu mesečno menadžment usluge. Er Srbija uzima od Etihada deset aviona na lizing. U određenim situacijama Etihad ima pravo i da vrati kupljene akcije i za to dobije nazad 40 miliona dolara uvećano za kamatu od LIBOR + 3%. Itd.

Ugovori za zemljište u Bačkoj su takođe duboko štetni. Al Ravafed ne ulaže u zajedničku kompaniju praktično ništa. U obavezi je da obezbedi pozajmicu (kredit) od 115 miliona eura kojom će biti kupljeno zemljište ispod cene i koju će zajednička kompanija vraćati sa kamatom. Time će praktično prihodima ostvarenim na zemljištu kupiti zemljište. Za to vreme, naši poljoprivrednici ne mogu da dođu do zemlje, a Aleksandar Vučić plasira dezinformacije o tome kako naši poljoprivrednici nisu u stanju da postignu visoke prinose na zemljištu. Sa zemlje koju danas obrađuju i za koju plaćaju 400 evra po hektaru će biti izbačeni i ona će biti data Al Ravafedu po ceni od 250 eura po hektaru.

Svi ovi ugovori su protivzakoniti. Bazirani su i na neustavnom krovnom sporazumu između Srbije i UAE po kome za firme iz UAE ne vrede zakoni Srbije. Pokret "Dosta je bilo" priprema ustavnu inicijativu za ispitivanje ustavnosti ovog sporazuma. Krše se zakoni o poljoprivrednom zemljištu, privatizaciji, javnim nabavkama, privrednim društvima itd. Vlada je zamislila da može da potpisuje ugovore sa privatnim kompanijama iz UAE i da time što u ugovorima napiše da se umesto zakona Republike Srbije primenjuje krovni sporazum. Pa je tako i EPS potpisao memorandum sa posredničkom kompanijom iz UAE za nabavku brojila za ugovor vredan pola milijarde eura.

Ovakva promašena ekonomska politika koju vodimo duže od deset godina, ekonomska politika Mlađana Dinkića, koji je jedan od ključnih autora svih ovih ugovora, ekonomska politika zasnovana na bezumnim subvencijama, štetnim ugovorima stranim investitorima, dovela je Srbiju na rub propasti. Aleksandar Vučić je nesposobni premijer koji se nada čudu koje treba da stigne od stranih investitora i nastavlja da sipa naš novac u taj propali bunar.

Kako smo sistematski uništeni od idiota (I)

Koncem prošle godine srpski avio-prijevoznik "Air Serbia" (dobri stari JAT, koji se ukrasio novim logom s dvije 'tičurine) započeo je operirati kao "strateški partner" emiratske kompanije "Etihad" iz Abu Dabija.

Divovska kompanija sa sto većinom širokotrupnih aviona, osim u "Air Serbiji", ima sad sličan "strateški" udio u "Alitliji", "Air Berlinu", "Aer Lingusu", indijskom "Jet Airwaysu" i dvije australijske velike avio-prijevozničke tvrtke. Deal sa Srbima bio je jednostavan - Vlada je prepustila 49% vlasništva te menadžment kompanije. "Etihad" (to na arapskom znači United) doveo je zatim upravu sastavljenu od australijskih i drugih stručnjaka, a za direktora postavio Danu Kondića, Australijanca srpskih korijena treće iseljeničke generacije. Zatim su poduzeće opskrbili novim avionima - prebacili su im osam Airbuseva A319 i dva A320, a još ih 10 naručili od proizvođača. Stare, amortizirane Boing 737-300, koje je kupovala još Jugoslavija, prebacili su u posebnu čarter-kompaniju "Aviolet", koja će ljeti letjeti na mediteranske turističke destinacije, a zatim gdje već nađu posla. Osim aviona, ulaskom u prometnu mrežu "Etihada", "Air Serbia" je otvaranjem novih destinacija dobila milijun novih putnika na međunarodnim linijama i nakon godinu dana ostvarila porast od - 70% prometa! Sad ima oko 2,5 milijuna putnika godišnje. Na beogradskom aerodoromu "Nikola Tesla" vlada gužva - očekuje se pet milijuna putnika i tek dograđenu zračnu luku uskoro će opet trebati proširivati. Po podacima europske asocijacije, aerodrom "Tesla" drugi je po rastu na kontinentu - 2014. godine broj putnika povećao se za 32%. Zašto se to sve dogodilo? Pa "Etihad" je bivši JAT pretvorio u južnoeuropsku podružnicu, "feeder", operatera na kraćim rutama za svoje interkontinentalne putnike, a beogradska zračna luka postala je jedan od njegovih "hubova" - uz Zuerich, Rim, Berlin... Time je smanjio operativne troškove jer mu je jeftinije ako putnike prevoze Srbi preko Beograda, dok je ovima to odmah donijelo veliki priljev na aerodoromu, naplatom pristojbe, te povećanje naknade za prelet preko područja beogradske kontrole letenja.

Za to vrijeme u Zagrebu... Prošle godine "Croatia Airlines" ostvarila je pad prihoda veći od 20%, te smanjenje putničkog prometa sedam posto. To je druga loša godina zaredom poslije smjene rukovodstva kompanije, koje je kompaniju 2012. dovelo na vrhunac sa 1,9 milijuna prevezenih putnika. Od tada, izgubljena je ukupno četvrtina posla. "Croatia" je bila regionalni leader, puno bolja od "Adrije", da se i ne govori o JAT-u, koji se raspadao, ili o bezizglednom "Air Montenegru". Uostalom, Hrvatska je upravo bila ušla u Europsku uniju. No, čudesnim obratom, "Croatia" je sad među regionalnim avio-prijevoznicima - posljednja! Prošle godine ostvarila je realni gubitak od 187 milijuna kuna, koji je kompenziran prodajom jednog aviona i dva motora. Ionako je najveća slabost firme bila ta što su avioni kupovani po nestvarnim cijenama, 60% većim od tržišnih, iako je nad tim bdjeo sam šef Tuđmanova kabineta, nepotkupljivi inženjer Šarinić. A sad je taj preskupo kupljeni avion prodan po cijeni nižoj od knjigovodstvene, što reflektira nuždu u kojoj se firma našla otkako njom upravlja Krešimir Kučko, proteže sadašnje Milanovićeve administracije. Nikome nije jasno zašto se na to mjesto, u presudnom trenutku, uzima čovjeka bez ikakvih referenci osim unutarkompanijskih (u "Croatiji" je zaposlen već 22 godina). Pojavila se stoga priča da je njegova majka najbolja prijateljica majke premijera Milanovića. Možda nije, ali kao da jest - u tom imenovanju bilo je nešto nenormalno, pa se mora posumnjati na nesretnog Zoku, jer rezultati govore o katastrofi za koju je potreban dodir samoga Anti-Mide. "Croatiju" je, dakle, preuzela nova uprava, a istodobno su napravljena još dva povezana, fatalna poteza, od kojih se hrvatski avio-prijevoznik, hrvatski avio-promet i turistička privredna grana neće nikad oporaviti.

Smrtonosni potez broj dva: sav onaj "mrtvi" kapital preskupo nabavljene flote financiran državnim garancijama prebačen je računovodstveno u pasivu poduzeća, koje ga je sad trebalo početi otplaćivati. To nije napravljeno s mrtvim-mrtvijatim brodogradilištima, ali je učinjeno osjetljivoj kompaniji u hrvatskom vitalnom turističkom sektoru, koja posluje na surovom svjetskom tržištu, gdje se operira s minimalnim profitima, svakog času ugrožavanih erupcijama vulkana ili obaranjem aviona, što zatim pokrvari ekonomiju zračnih koridora... Zašto su to učinili? Linić se, navodno, odupirao, ali, nasrtao je brahijalno ministar za kojega se jedinoga može sa sigurnošću reći da je još "otkačeniji" (ako je to prikladna dijagnoza) od svog premijera i, u svakom slučaju, uz ministra poljoprivrede neugodno iskolačenih očiju, pripadnika klike iz užeg kabineta koja se potpuno emancipirala od pukog zdrvorazumskog rezoniranja. Ideju o "konsolidaciji duga" zagovarao je i forsirao Hajdaš-Dončić, ministar prometa, koji je doktorirao iz turizma radom o zagorskim "vinskim cestama" (i to kod potpredsjednika Vlade Grčića), a podržavao ga je i sam Zoka, tvrdeći da bi ostavljanje garancija izvan bilance bilo neprihvatljivo za Europsku komisiju. No, kao i uvijek kad on nešto odlučno zaključi, pokazalo se da nije u pravu - slovenska "Adria" napravila je isti takav plan restrukturiranja po kojem država preuzima garancije, a Komisija ga je prije nekoliko dana odobrila i usvojila. To je bio, zapravo, plan stare, smijenjene uprave "Croatije" koji su Ljubljančani preuzeli od iste konzultantske kancelarije!

Opterećena nezamislivim dugom, "Croatia" je postala "lame duck", šepavo kljuse, što je, dakle, drugi fatalno krivi potez u blistvoj niski promašaja koju bi istraživač zagorskog enološkog nasljeđa mogao poput kolajne objesiti oko vrata postane li rektor nekog od veleučilišta u zagrebačkoj okolici. Tu je predavao marketing prije nego je preuzeo možda najvažniji sektor hrvatske ekonomije, što uključuje svu infrastrukturu, željeznice, ceste, brodarstvo, kao i napredne telekomunikacije, o čemu zna možda još i manje...

Treća fatalna i doista nepopravljiva šteta učinjena je prilikom pregovora o gradnji novog zagrebačkog aerodroma. Natječaj za projekt provela je još legendarna Sanaderova vlada. Svima poznati Jure Radić, na kojega ne treba trošiti ambigvitetne epitete, pobijedio je Zahu Hadid, sir Normana Fostera i Renza Piana, tri najveća arhitekta današnjice. (Nastaviće se)
* Podatke upotrijebljene u pisanju teksta provjerio sam kod četiri stručna recenzenta, u Bruxellesu, Beogradu i Zagrebu. Zaključci su moji.

Sjajan intervju...

Dusan Batakovic, istoricar, diplomata... obrazovan i recit, objasnjava mnoge zanimljive teme... od ww1, Kosova, Tita, kontakta sa stranim diplomatama... bez obzira kakvo je voditelj drvo javorovo, vredi pogledati...

Sigurno Etihad ne radi od Beograda regionalni hub kada su upravo preuzeli Alitaliju. Logično da će se uglavnom ići preko Fiumicina kada Italija kao članica EU ima puno liberalniji pristup prema drugim državama nego Srbija, a i sama Alitalia ima daleko bolje slotive na CDG-u, Heathrowu, Frankfurtu i slično.

No, mora se priznati da je za građane Srbije veliki napredak što više ne lete u 25 godina starim kramama i što su se povećale destinacije.

ma koga su arapi bogatili, taj je tanko srao....

Komentari su ohrabrujući.

Jedini gori šljam od NVO likova danas su ekonomski analitičari.

Ti isti će srati kako treba prodati tri šećerane za jedan evro, da nešto vrijedi "onoliko koliko je neko spreman da plati", privatizacija qrac palac, a ovamo kad treba privući strane ulagače koji će otvoriti ili sačuvati neko radno mjesto, onda se ponašaju kao da smo mi Singapur koji može ulagačima da postavlja ne znam ti kakve uslove. Ako je generalno to sa Itihadom korisno, jebaji ga, neka košta ako će od toga biti kakvog prihoda, jake kompanije, radnih mjesta, ovoga onoga... ista govna koja seru kad se pokuša nešto sa FAPom u Priboju jer "košta državnu kasu" seru i kad se napravi neki ugovor tipa FIATa ili Itihada ko da smo J.P.Morgan banka pa tim mjerilima sve mjere...

Ne branim pičkoustog, ali ovaj Radulović bi bio pet puta gori.

U pravu su qrca, samo željezo na vagu vrijedi više.

Da ne pričam gubitak za društvo i narod ako to ode u staro gvožđe.

A onda dobijemo deindustrijalizaciju i slavimo kad nam Švabo dođe u Prokuplje i otvori nam šupu da ravnamo kablove između dva eksera.

U biti su u pravu. Mogao si i ti kupiti Brodosplit za neku siću Kuna. Zašto nisi ? Recimo ti si Srbin zato nisi, ali zašto hrvatske Che Gevare nisu kupili.

Tvornice radnicima!

Dva različita pristupa koja su oba kita u suštini.

Kada država prodaje preduzeće za dinar, onda kupac preuzme i dugove fabrike na sebe. A ti dugovi umeju da budu daleko veći od vrednosti fabrike.

A ono što se sada radi je da država podmiri dugove neke firme, pa onda traži kupca, uz još nuđenje stimulansa i subvencija.

Znači model govno protiv modela sranje. Ali to su jedine dve opcije, nažalost.

I opet, mi prihvatamo da je država u stanju da dobro vodi nešto što je ogroman aparat - državu, a ne prihvatamo da je u stanju da dobro vodi neki mlin u Petrovcu na Mlavi.

Jedno bez drugog ne ide.

A te bajke o svemoći privatnog vlasništva... pobogu... i dalje...

Nije problem kad privatnik otvori svoju firmu. Problem je kad mu s neba padne gomila starog gvožđa, puta kila puta dinara, u vidu državne firme stvarane decenijama...

I problem je u industriji - koja je u državnim rukama, kako je sačuvati i kako stvoriti novu. Čekajući da Mišković počne da ulaže u proizvodnju jako teško.

Svakako, ali to je druga tema. Kojom treba da se bavi policija i sud.

Pa ja ne vidim drugi način da se očuva industrija osim kako je urađeno sa Zastavom npr. To jest, na jedvite jade i uz stimulanse i subvencije investitoru. Loše i ne mnogo povoljno, ali alternativa je bila da nastavimo da pravimo Yugo.

A nova proizvodnja će biti kada neko uloži svoje pare da je pokrene.

Ti bi da država pravi nove industrijske gigante!?

Da, naravno, kao i dosad što su nezavisno sudstvo i policija profesionalna radili... nema tu posla za vladu i politiku, jok...

Da aktivnije potpomogne razvoj industrije, ne samo da čeka da joj fabrike padnu s neba.

Nema te države koja se razvila čekajući da joj ulete švapski milijarderi, mora da postoji program razvoja.