..

Otprilike to je ovaj tip brzog voza..




Još malo i sa ovim idem na kaficu u Novi Sad..


..

Pre kraja godine gradiće se sedam auto-puteva, a možda i osam ili devet.

U Srbiji će, do kraja godine, biti više plate nego u Bugarskoj koja je članica Evropske unije, najavila je sinoć premijerka Ana Brnabić.

"Sve ide svojim putem. Očekujem da do 2025. godine imamo prosečnu platu od 900 evra", rekla je Brnabić u emisji 'Hit tvit"' na TV Pink.

Još jedan strani investitor bi mogao da izgradi fabriku u Nišu, kaže za Zonu plus gradonačelnica Dragana Sotirovski.
Iako još ne želi da precizira ime, gradonačelnica dodaje da bi u prvo vreme mogao da zaposli oko hiljadu radnika.

U industrijskoj zoni Sever IV danas je otvorena fabrika kompanije Continental Automotiv Srbija na prostoru od 8.000 kvadratnih metara.
U fabrici će se proizvoditi napredni elektronski sistemi za upravljanje vozilima, a ne samo instrument table i displeji. Kontinental je već tri godine prisutan u Novom Sadu i u svom Razvojno-istraživačkom centru upošljava više od 600 inženjera, te je nova investicija nastavak ulaganja u centar vojvođanske privrede i njegovu industriju.

Cena bakra na međunarodnom tržištu dostigla je najvišu vrednost u poslednjih 10 godina, zbog čega bi bruto domaći proizvod Srbije mogao da bude veći, procenili su autori publikacije "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).

Budući da je cena bakra dostigla 9.000 dolara po toni, pa bi doprinos kompanije Ziđin (Serbia Zijin Copper) BDP-u Srbije vogao da bude veći od 0,35 odsto.

Find out what our economists and strategists are expecting over coming quarters.

We review the main macroeconomic forecasts for Bulgaria, Croatia, Romania and Serbia.

With an estimated 8.8% GDP contraction in 2020, Croatia might seem an outlier in this pack but remember the context: over 20% of its GDP depends on a sector which plummeted in 2020 – tourism. Hence, we believe that a single digit contraction is in fact a laudable result. In 2021 we expect a growth rebound of just over 4.0% as consumer sentiment might remain depressed for longer than currently anticipated.

Current account deficits will likely remain at relatively high levels in Romania and Serbia, but fully financing them from stable non-debt creating sources looks more probable only for Serbia.


Serbia: outperforming the pack

Growth: We’ve been constantly upbeat on Serbia’s growth prospects for a while now and so far things are going our way. Possibly benefiting from the strongest growth momentum in Europe, the Serbian economy is projected to have contracted by only 1.1% in 2020 (official and ING estimates). It should also be one of the few countries to witness a full recovery to pre-pandemic levels by the end of 2021 when we forecast GDP growth of 5.5%, slightly below the 6.0% official estimates but still above most market predictions. A lot depends on the vaccination pace as currently

Prosečna neto plata programera u Srbiji je 1.225 evra.

Beograd 1.664€
Novi Sad 1.104€
Niš 1.229€
Subotica 831€
Kragujevac 1.196€

1. Technical Lead sa prosečnom platom od 2.520 €;

2. Delivery Manager sa prosečnom platom od 2.300 €;

3. Solution Architect sa prosečnom platom od 2.258 €;

4. Software Architect sa prosečnom platom od 2.244 €;

5. Chief Technology Officer (CTO) sa prosečnom platom 2.029 €.

1. U Beogradu je Software Engineer najplaćeniji i to sa neto iznosom od 7.500 €;

2. U Novom Sadu Software Developer i IT manager sa neto platom od 3.000 €;

3. U Nišu je to pozicija Technical Lead i neto plata od 3.500 €;

4. U Subotica je pozicija Software Architect i neto iznos od 1.700 €;

5. A u Kragujevcu je to Chief Technology Officer (CTO) i neto platom od 2.800 €.

Narodna banka Srbije objavila je podatke o platnom bilansu Republike Srbije u 2018. godini. Kao što se i predviđalo, IT usluge su prošle godine dostigle novi rekord sa izvozom od 1,135 milijardi evra, čime je ostvaren rast od 26% u odnosu na 2017. godinu kada je izvoz iznosio 899 miliona evra.

“U  2018. godini bilo je ukupno 2.349  IT kompanija, koje su imale 28.543 zaposlenih i ostvarile poslovni prihod od 2,5 milijarde evra.

Prihodi IT sektora u 2018. dostigli gotovo 12 milijardi kuna, uz izvoz od 4 milijarde kuna

Sve veći broj kompanije ulaže u Vojvodinu.
U nastavku teksta predstavljamo vam neke od najvećih ulaganja.

"Ova fabrika će Novom Sadu i Srbiji doneti proizvodnju haj-tek tehnologije", rekao je direktor fabrike Lućijano Marćeđijanu.

Vrednost investicije je 140 miliona evra. Do danas, ova firma je zaposlila više od 600 IT inženjera, koji su deo međunarodnog tima za razvoj tehnologije, koji broji ukupno 5.000 stručnjaka.

Kompanija Kontinental, između ostalog, razvija pionirske tehnologije i usluge za održivu i povezanu mobilnost ljudi i njihovih dobara. Osnovana je 1871. godine, a danas posluje u čak 59 zemalja. Širom svojih filijala, razvojnih centara i fabrika, Kontinental zapošljava više od 240.000 ljudi.

Osnivanje Instituta za veštačku inteligenciju koji je Vučić pomenuo na otvaranju Kontinentala predviđeno je Akcionim planom Strategije za razvoj veštačke inteligencije za period 2020-2022. godine.

Kako je nedavno potvrđeno za B92.net, japanska kompanija Nidek, proizvođač električnih motora, već je registrovala firmu u Srbiji. Dolazak ovog giganta najavljivan je kao "revolucija u reindustrijalizaciji" Novog Sada, a navodno bi kompanija trebalo da uloži oko 1,9 milijardi dolara u izgradnju fabrike.

Kako je ranije rečeno, izgradnja fabrike Brose znači 450 miliona evra izvoza više za Srbiju.

"Brose je najbolja stvar koja se desila Srbiji u poslednjih 50 godina. To je fabrika koja će da menja sve, ne samo u Pančevu i Banatu, nego u Beogradu", poručio je predsednik Vučić na polaganju kamena temeljca za tu fabriku, pre oko godinu dana.

Rekao je da će obični radnici na početku imati 750 evra platu, a inženjeri 1.500 evra, a do 2026. godine plata će, kako je rekao, biti između 1.900 i 2.100 evra.

U Novom Sadu biće izgrađen novi naučno-obrazovni centar za razvoj naprednih tehnologija. Predstavljaće dalji korak investiranja američke kompanije Epic Games u IT zajednicu u Srbiji i regionu, a kako je letos istakla premijerka Ana Brnabić, to je najbolji pokazatelj potencijala Srbije u inovacijama i novim tehnologijama.

Reč je o projektu kompanije 3Lateral, članice Epic Games-a, jedne od vodećih tehnoloških kompanija iz oblasti interaktivne zabave.

Uz to, pre više od godinu dana završena je prva faza izgradnje Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, koji je namenjen Fakultetu tehničkih nauka.

Projekat je vredan 26 miliona evra.

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će kineski MINT automotiv u aprilu započeti proizvodnju u Loznici, ali da je ta kompanija najavila da će otvoriti još jedan pogon odnosno izgraditi još jednu fabriku u Šapcu.

Srpsko-kineski industrijski park u Beogradu, investicija koja ima za cilj da privuče visokotehnološke kompanije iz Kine i celog sveta, nadomak je realizacije - Kabinet ministra bez portfelja za inovacije i tehnološki razvoj raspisao je tender za izradu prostornog plana područja posebne namene za ovaj projekat.

Kako je navedeno u tenderu, izradom prostornog plana stvoriće se planski osnov za direktno sprovođenje projekta izdavanjem lokacijskih uslova.

- Za potrebe planiranja Srpsko-kineskog industrijskog parka do sada su urađeni Poslovni plan i Studija izvodljivosti, kao i preliminarni koncept organizacije prostora, definisane namene, potrebni kapaciteti kompleksa i faznost realizacije, a izrada Prostornog plana područja posebne namene predstavlja sledeći korak na osnovu koga će se graditi industrijski park – navodi se u tenderskoj dokumentaciji.

Projekat Srpsko-kineskog industrijskog parka, za koji su ugovori između Vlade Srbije i kineske kompanije China road and Bridge Corporation (CRBC) potpisani 2019. godine, predviđa izgradnju industrijske zone površine oko 400 ha u Beogradu, na levoj obali Dunava, u blizini mosta Zemun-Borča.

U Inđiji je danas otvoren novi proizvodni pogon specijalizovanih đubriva kompanije Fertico, koji je probnu proizvodnju počeo polovinom februara. Investicija je vredna 6,5 mil EUR i trenutno je zaposleno 30 radnika.

Svetski renomirani proizvođač iz oblasti autoindustrije zainteresovan je za izgradnju pogona u Kosančiću, prenosi sajt Opštine Bojnik.


- Očekujem izgradnju fabrike u zapošljavanje ljudi do kraja godine. Samim tim, zadržaćemo ljude da žive na ovim prostorima. To je moj glavni zadatak - rekao je predsednik opštine Bojnik Nebojša Nenadović.

Uprava za energetsku efikasnost biće formirana najkasnije do juna i imaće ove godine na raspolaganju fond od oko 15 mil EUR namenjenih za povećanje energetske efikasnosti domaćinstava u Srbiji, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Ako neko hoće da promeni svoju stolariju na prosečnom stanu od 60 kvadrata, za šta je potebno oko 1.500 EUR, 25% bi došlo iz Uprave za energetsku efikasnost bespovratno, 25% bi trebalo da dođe iz jedinice lokalne samouprave, a 50% od samog domaćinstva - precizirala je ministarka energetike.

Ministar građevinarstva Tomislav Momirović najavio je tokom posete Nišu da će u niški aerodrom biti usloženo 20 mil EUR u toku ove i naredne godine, kao i da će radovi na izgradnji nove aerodromske zgrade početi na leto.

- Na leto kreću radovi na aerodromskoj zgradi, saobraćaj neće biti zaustavljen ni u jednom trenutku pošto će se paralelno izvoditi radovi. Prvo će se raditi nova zgrada, a onda će biti rekonstruisan postojeći deo zgrade - rekao je Momirović tokom obilaska aerodroma Konstantin Veliki.


Najavio je da će gradnja novog kontrolnog tornja SMATS-a na niškom aerodromu početi u oktobru ili novembru.


- Očekujem u naredne dve godine da imamo potpuno novi i fenomenalan aerodrom, a građani Niša će onda imati sve koristi od vazdušne luke u svom gradu - naglasio je Momirović.

Za gradnju kontejnerskih kopnenih terminala, takozvanih "suvih luka" krajem prošle godine zainteresovala se solunska luka. U Vladi Srbije potvrdili su RTS-u da već razrađuju tu inicijativu i moguće lokacije.

Solunska luka otvarila je vrata srpskim kontejnerskim kopnenim terminalima za pretovar robe. Računaju da će tim takozvanim "suvim lukama" znatno rasteretiti transport u jugoistočnoj Evropi.

"Na primer, roba koja krene iz Kine dođe brodom do Soluna i umesto da se vadi i pretovara na kamion i voz, ona nastavi sa tim kontejnerom vozom i dolazi do Srbije. Svakako roba neće da se vadi iz kontejnera sve do krajnje destinacije, gde se ta roba carini", kaže Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Ideja je u stvaranju takozvanih šatl vozova koji povezuju "suvu luku" sa pravom lukom i na takav način se racionalizuje trasport, odnosno prebacivanje teretnog transpota na železnicu, objašnjava Slobodan Zečević sa Odseka za logistiku Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Mogućnost za "suve luke" našoj zemlji otvorila je i inicijativa "Pojas i put" i gradnja brze železnice Beograd - Budimpešta.

"Mi smo i formirali Radnu grupu kako bi nastavili efikasnu instintucionalnu saradnju sa lukom Solun. Ali nije samo u pitanju luka Solun, tu su i luke Pirej, Konstanca, Rijeka, luka Drač. Interes Srbije jeste da gradi te kopnene terminale, takozvane suve luke, zato što ćemo na taj način postati deo najvećih logističkih lanaca", kaže Veljko Kovačević iz Ministarstva saobraćaja, građevinastva i infrastrukture.

Kontejnerski transport jeftiniji

Slobodan Aćimović kaže da je to izvodljivo i veoma potrebno Srbiji: "Naša država treba da postakne naše privrednike da više koriste kontejnerski transport. On je jeftiniji, brža je manipulacija robe i samim tim su niži logistički troškovi za državu odnosno, pre svega, za preduzeća."

Njihove lokacije moraju biti tamo gde se ukrštaju pruga i put. Konkretno solunsaka luka je zainteresovana za suve terminale u Beogradu, ali se već razmatraju i Pirot i Niš.

"To će značiti i za naše rečne luke i za naše intermodelarne terminale, mnogo više obima robe, mnogo više pretovara, i samim tim veće profite", kaže Veljko Kovačević.

Zečević navodi da bi se na ta načim povećalo zapošljavanje i razvile nove tehnologije. 

"Jedan deo transporta bi se prebacio čak na rečni vodni transport i to bi bila velika ušteda i sa aspekta ekonomije i sa aspekta zaštite životne stredine", kaže Zečević.

Koncept "suvih" luka nastao je sedamdesetih godina prošlog veka, a danas gotovo 100 odsto robe u međunarodnoj trgovini putuje kontejnerima. Zanimljivo je da je svojevremeno za "suve luke" u Srbiji bila zainteresova velika roterdamska luka.

Vlada Srbije donela je odluku o izradi prostornog plana područja posebne namene nove luke u Beogradu, a kao dve varijante ponuđene su lokacije kod Pupinovog mosta i postojeće Luke Pančevo.

Rok za izradu nacrta prostornog plana je 12 meseci, a sredstva za izradu obezbeđuje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.


Okvirna granica prostornog plana obuhvata delove teritorija grada Beograda u gradskoj opštini Palilula KO Kovilovo, KO Krnjača i deo teritorije grada Pančeva, a konačna granica biće utvrđena nacrtom prostornog plana.


Kako je eKapija već pisala novu Luku Beograd će činiti terminal za generalni teret, kontejnerski terminal, terminal za rasute terete, terminal za tečne terete i RO-RO terminal.


Projektovani kapaciteti Luke Beograd treba da omoguće pretovar i skladištenje najmanje 2.500.000 tona razne vrste roba, čime će ova luka ispuniti uslove za uključivanje u Core TEN-T mrežu rečnih luka.

Odbornici Skupštine Grada Sremske Mitrovice nedavno su razmatrali projekat izgradnje kompleksa RTC Luke Leget sa lučkim područjem u tom gradu. Ova luka deo je projekta Ministarstva saobraćaja i Agencije za upravljanje lukama. Ukupna površina buduće luke zahvata približno 14 hektara.

U skladu sa Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije od 2015. do 2025. godine, kojom je planirano proširenje luke u Sremskoj Mitrovici, Agencija za upravljanje lukama pokrenula je pripremu tehničke dokumentacije za realizaciju ovog infrastrukturnog projekta, rekli su iz Agencije za eKapiju.